- - - - - -
subota, 26 septembar 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 20 septembar 2020 21:59

WhatsApp Image 2020 09 20 at 21.39.52

18. septembar 2020. godine

"Hvala Allahu džell šanuhu, Gospodaru svih svetova. Donesimo salavat i selam na poslednjeg Allahovog Poslanika i miljenika, Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegove ashabe, porodicu i na sve one koji su živeli i umrli sa verom u srcu.

Braćo i sestre u dini islamu, podsećam sebe i vas na čvrsto verovanje u Allaha, Njegove meleke, knjige, poslanike, Sudnji dan i Božije određenje,

Allah, dželle šanuhu, kaže: „O vernici, brinite se o sebi. Ako ste na pravom putu neće vam nauditi onaj koji je zalutao! Allahu ćete se svi vratiti i On će vas obavestiti o onome što ste radili!“ (El-Maide, 105)

U ovom pozivu vernicima Allah dž.š nam želi poručiti tri stvari: „O vernici, brinite se o sebi!“ Istinska briga o sebi nije samo priuštiti sebi dobru kuću, dobro auto, odeću, zimovanja i letovanja,.. već svestan izbor da izgradimo život od koga nećemo poželeti da pobegnemo. Život zbog kojeg se nećemo stideti i kajati. Život o kojem će naši sinovi i unici sa ponosom pričati onda kada nas ne bude.

O čemu će pričati naši sinovi, unuci, ako se naš život sveo na bludničenje: trošenje penzije i plate po kladionicama i kafanama; trošenje dragocenog vremena po sudovima zbog par metara međe: uznemiravanje porodice i komšiluka. O čemu će oni pričati?

Briga o sebi znači prestati pravdati svoj neorganizovani život i početi ga nazvati pravim imenom, imenom nemorala, lenosti...

Briga o sebi je prihvatanje sebe nesavršenim i suočavanje sa svojim životnim gresima, neuspesima i razočaranjima.

Briga o sebi je vošenje računa o svojim duhovnim, fizičkim i socijalnim potreba,a.

Temelj duhovne brige o sebi nalazi se u hadisu gde Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Islam je izgrađen na pet temelja: svedočenju da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik, uspostavljanju namaza, davanju zekata, obavljanju hadža i postu ramazana.“

Temelj fizičke brige o sebi nalazi se u hadisu gde Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Učite svoju decu olivanju, da rukuju lukom i strelom i jahanju.“ Bavite se sportom. I u kur’anskom ajetu: „I sami sebe ne ubijajte! Allah je, doista, preva vama milostiv.“ (En-Nisa, 29)

Temelj socijalne brige o sebi nalazi se u hadisu gde Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Bolje je svakome od vas da porani, uzme uže i ode u šumu, pa donese breme drva, da ga proda, te tako Allah dž.š sačuva njegov obraz i dostojanstvo, nego da traži od sveta, bez obzira dali mu oni ili ne.“

Braćo, kao što vidimo voditi brigu o sebi nije samo zadovoljstvo kako to neki žele predstaviti, već ogroman rad, red, trud i disciplina.

Onaj ko brine o sebi može brinuti i o drugima. Dok onaj ko ne brine o sebi, kako da brine o drugima?

„Ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj ko je zalutao!“

Imam Ahmed prenosi od Kajsa da je rekao: „Ustao je Ebu Bekr r.a zahvalio se Allahu, doneo zahvalu na Njega, a zatim rekao:“ Ljudi, vi učite ajet:“O vernici, brinite se o sebi;ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj koji je zalutao!“ ali ga pstavljate na pogrešno mesto, jer ja sam čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže:“ Zaista će ljudi koji vide (jedni kod drugih) nešto pokuđeno i negativno, pa to ne promene, Allah će brzo kazniti sve skupa,“ I čuo sam Ebu Bekra gde kaže: „Ljudi, čuvajte se laži, jer je laž, uistinu, daleko od neverovanja.“

Prenosi Ebu Umejje Eš-Ša’bani: „Došao sam kod Sa’lebe El-Hušenija, pa sam mu rekao: „Kako razumeš ovaj ajet? Upita: „Koji ajet?“ Rekoh:“O vernici, brinite se o sebi; ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj koji je zalutao!“
Reče: „Dobro si pitao! Pitao sam za njega Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: „Naređujte dobro i zabranjujte zlo, pa kada vidiš pokornog škrticu, strast koja se sledi, dunjaluk koji mami i kada se svako bude divio svome mišljenju, onda se ti pazi i ostavi masu. Posle vas su dani strpljivosti, u kojima je strpljivost kao držanje žeravice! Onaj ko bude činio dobro u to vreme imaće nagradu pedeset ljudi koji rade (sada) kao oni!“

Braćo i sestre, naređivanje dobra i odvraćanje od zla nije obaveza samo efendija, alima, profesora..već je to obaveza svih nas bez obzira na naše zanimanje i profesiju. Ali u pokazivanju dobra treba imati meru, treba znati mesto i vreme, kada i na koji način to učiniti. Ne možeš ti sada od sebe praviti sveca, a sve ostale u džehennem trpati, a do juče si bio mnogo puta gori i od njih. Polako, Allah je uputio tebe kada je hteo, pa će uputiit i njih kada za to dođe vreme.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Ko od vas vidi kakvo zlo neka ga ukloni rukom, a a ko to ne može, onda svojim jezikom, pa ako ni to ne može, onda srcem – a to je najslabiji vid vere!“Ako budemo postupali u skladu sa gorenavedenim hadisima onda ćemo biti sigurni tako da nam njihov zlo neće nauditi, u suprotnom iskusićemo kaznu zajedno sa onima koji su zlo činili.“

Seid ibn El-Musejjeb kaže: „Kad naređuješ dobro i zabranjuješ zlo, neće ti nauditi onaj koji je zautao, ako si ti na pravom putu.“

Ibn ’Abdul-Barr i drugi beleže da je Allah naredio jednom od meleka da uništi grad u kojem se činio greh. Pa je melek upitao: „Moj Gospodaru, u njemu je taj i taj, pobožnjak, koji Tebi stalno ibadet čini!“ Allah je rekao: „Počni sa njim, želim da čujem njegov glas. Njegovo lice nikada nije pocrveneleo u Moje ime (tj. nikad se nije naljuti zbog greha ljudi oko sebe)“

„Allahu ćete se svi vratiti i On će vas obavestiti o onome šti ste radili.“

Braćo i sestre, šta god da radimo, bilo dobro ili zl, sebi radimo, Allah jeste milostiv, ali i žestoko kažnjava.

Gospodaru, molimo Te uputi nas na pravi put i olakšaj nam polaganje računa na Sudnjem danu! Amin!"

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 13 septembar 2020 13:31
WhatsApp Image 2020 09 13 at 13.18.04
Beograd, 11. septembar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede,
Donosimo salavat i selam na najodabranijeg Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu časnu porodicu, vrle ashabe, naše uzorite šehide, te na sve one koji ih slede do Sudnjeg dana. Koga Allah uputi na pravi put on je uistinu upućen, a koga Allah ostavi u zabludi niko ga ne može uputiti.
 
Draga i poštovana braćo! Svakodnevno smo svedoci da je život na ovom svetu stalno nadmetanje i borba, kroz različite ispite i iskušenja kroz koja prolazimo. Naše ponašanje i naši odgovori na dunjalučke ispite i iskušenja određuju koliko smo uspešni ili ne. Svaki čovek teži na ovome svetu da bude uspešan.
 
Draga braćo, zapitajmo se sada malo šta je to uspeh? Ljudi uglavnom definišu uspeh kroz materijalnu prizmu i materijalno ogledalo. Primeri ovakvog uspeha su svima nama dobro poznati, a ogledaju se kroz veliki imetak, kuće, automobile, itd., ili kroz povlašćen položaj u društvu, vlast, poziciju, dobar posao i sl., dakle u materijalnom smislu, bezbrižno uživanje u dunjalučkim ukrasima. Zaokupljenost dunjalučkim blagodatima po pravilu dovodi do nekontrolisanog prepuštanja svome nefsu, tj. vlastitim strastima i prohtevima. Ovakvim izborom se u suštini daje prednost ovom svetu nad Ahiretom, i pritom se potpuno zaboravlja glavna odgovornost svakog vernika i vernice, tj. ono za što verujemo kao muslimani da ćemo biti pitani na Sudnjem danu. Ljudi uglavnom misle da se gomilanjem novca može postići sigurnost i sreća. Međutim, rezultat nekontrolisane pažnje prema ovom svetu dovodi ljude u potpunu suprotnost sigurnosti i sreći.
 
Danas postoje mnoga istraživanja i ankete koje se provode nad ispitanicima koji su naizgled uspešni i materijalno situirani, da su oni ustvari nesretni iznutra i da nemaju mira. Potpuno okretanju ovom svetu i materijalnom dobru i zanemarivanje duše i duhovnosti dovodi do unutarnje praznine i totalnog nespokoja.
Kao vernici treba da budemo svesni ove izvanjske materijalizacije i dehumanizacije odnosa, te da su usled toga ljudi sve više otuđeni ma koliko oni materijalno uspevali, upravo zato što su zanemarili duhovnu komponentu koja se mora razvijati.
 
Plemeniti poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas uči: “Zaista, Allah ne gleda u vaša tela, niti u vaše likove, nego gleda u vaša srca i vaša dela.”(Muslim)
„Uspeo je onaj ko primi islam i kojem bude podareno ono što mu je istinski neophodno i onaj koga Allah učini zadovoljnim sa onim što mu je dodelio.“ (Muslim)
„Pravo se bogatstvo ne ogleda u mnoštvu imetka, nego je pravo bogatstvo – bogatstvo duše.“ (Buhari i Muslim).
 
Tema današnje hutbe aludira da ponudi neke od odgovora koji se tiču realnog i stvarnog uspeha. Hutba ne pretenduje potpuni asketizam i ustezanje od dunjaluka, jer Allahu Uzvišenom su dragi oni koji svoj imetak troše na Njegovom putu, u tom kontekstu cilj jeste da i materijalno budemo uspešni koliko je to moguće, ali da nam se imetak ne naseli u srce i da bude svrha samom sebi. Zapitajmo se kao muslimani, kao vernici, gde leži pravi uspeh i prava sreća i zadovoljstvo? Odgovor na ova pitanja daje Uzvišeni Allah dželle šanuhu u jednom veoma kratkom i jasnom kur'anskom ajetu, gde u stvari otkriva svrhu stvaranja čoveka i njegovog bitisanja na ovom svetu. “Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju.”(Ez-Zarijat 56)
 
Onaj koji svoj život postavi na ovim temeljima, i ko cilj svog života izjednači sa ciljem u navedenom kur'anskom ajetu, to je onaj koji je postigao zadovoljstvo i sreću. Allah dželle šanuhu nam daje na izbor kako ćemo se ponašati, tj. da li ćemo postupati u skladu sa navedenim ajetom, ili ćemo birati neke druge puteve, puteve koji ne vode Allahu Uzvišenom. U jednom ajetu Allah dželle šanuhu kaže:“Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati; – On je Silni, Onaj koji prašta .”(El-Mulk 2)
Bolje, lepše ponašanje/ahlak biće najteže na vagi dela. Lep ahlak karakterizizuje onoga ko se najviše boji Allaha, ko Ga je dakle svestan, izgradio je takvaluk u svojoj nutrini i intenzivno je u pokornosti Allahu dželle šanuhu.
Kroz ovakvu “paradigmu morala”, stičemo potrebne osobine kao što su: blagost, strpljivost, poniznost, iskrenost, odgovornost, poverenje i dr. Onaj ko se okiti ovim epitetima, taj je postao uspešan. Bez izgradnje potpuno odgojene moralne ličnosti vođenjem do njenog savršenstva s kojim je zadovoljan Allah dželle šanuhu, predanog odnosa prema Allahu Uzvišenom, sleđenja najlepšeg uzora “usvetun hasene”, poslanika Muhammeda alejhis-selam uspeh je nemoguć. Naš poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas jasno savetuje u hadisu u kojem kaže: „Poslan sam da usavršim i upotpunim lepo ponašanje kod ljudi.“ Sleđenje Muhammeda alejhis-selam, ili sleđenje sunneta je put kojim je dužan ići svaki vernik i vernica, kako bi postali uspešni i zadovoljni na oba sveta.
 
Cenjena braćo! Na putu realizacije cilja koji vodi uspehu, neminovni su ispiti, iskušenja. Tako smo često dovedeni na iskušenje u porodici, sa decom, familijom, našim voljenim, ili sa zdravljem, bolešću, gubljenjem imetka, srećom, nesrećom itd. Naš uspeh će zavisiti koliko truda načinimo, koliko smo spremni saburiti, ustrajavati na putu dobra, a nadasve jesmo li svoje poverenje i nadu usmerili oslanjanjem na Allaha dželle šanuhu?! Kur’an nas uči da “onaj koji se Allaha boji - On mu izlaz iz svake situacije nađe, opskrbi ga odakle se i ne nada, a ko se na Allaha osloni - On mu je dovoljan”.(Et-Talak 2. i 3. ajet)
 
U suri El-Mu’minun nude nam se jasni odgovori ukoliko tragamo prosperitetu i stvarnom uspehu na dunjaluku i Ahiretu.
“1. Ono što žele – vernici će postići,”
Vernici će nadvladati životne nedaće, iskušenja. Iman ili vera je garant uspeha. U sledećim ajetima sledi putokaz kako postići taj iman i uspeh koji dolazi sa imanom.
 
“2. oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju,”
Prvo je spomenut namaz. Namaz je braćo temelj Islama i temelj našeg individualnog i kolektivnog uspeha i sreće. Kada namaz obavljamo, obavljajmo ga sa strahopoštovanjem i dostojansveno, ponizno i srčano, doživljavajući tu čast da stojimo pred Gospodarom svetova, Allahom dželle šanuhu. Svoja srca moramo potpuno predati Allahu Uzvišenom kada smo u namazu i znajmo da nam ništa više neće koristiti nego upravo ovakav osjećaj u namazu. Namaz nas odgaja i odvraća nas od svega što je loše. U namazu je naša radost i spas.
 
“3. i koji ono što ih se ne tiče izbegavaju,”
Vernici izbegavaju reči i dela u kojima nema koristi, a šteta je očita. Čast, imetak, život i vera, verniku su sveti. Kao što Uzvišeni kaže u suri El-Furkan, 72. ajet:”I koji, prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.”
Poslanik alejhi-selam je rekao.” Od lepih stvari u islamu je da se čovek kloni onoga što ga se ne tiče”. Alija radijallahu anhu kaže: “Kad god sam ćutao nisam se pokajao, a toliko puta sam zbog govora sam sebe korio.”
 
“4. i koji milostinju(zekat) udeljuju,”
Deljem sadake, zekata, čistimo svoju imovinu, ali i čistimo svoje unutrašnje stanje. Allah dželle šanuhu kaže u suri Eš-Šems:” Uspeće onaj ko svoju dušu očisti.” Mi naravno znamo da je zekkat temeljni stub islama kojim muslimani pokazuju svoju darežljivost. Na principu halal imetka jačamo svoju porodicu, zajednicu u celini, jačajući instituciju bejtu-l-mala za opštu korist muslimana.
 
„5. i koji stidna mesta svoja čuvaju,
6. osim od žena svojih ili onih koje su u posedu njihovom, oni, doista, prekor ne zaslužuju; “
Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, “Ko mi garantuje za ono što je između njegovih vilica (jezik) i nogu (polni organ) ja mu garantujem Džennet.” Hadis beleži Imami Buhari. Uspeh vernika se temelji na moralu, etici, dakle lepom ponašanju koje je temelj vjere. Put čednosti i morala čoveku garantuje da se sačuva od greha i čini dela koja Allah Uzvišeni voli i za njih posebno nagrađuje.
 
“7. a oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim preteruju
8. i koji o povjerenim im amanetima i obavezama svojim brigu brinu,”
Mnogo je poverenja (emaneta) koje kao vernici imamo, počevši od vere islama, Ta poverenja, emanete, moramo sačuvati i u kontinuitetu preneti na našu omladinu i decu. Kao pastiri bićemo odgovorni za svoje stado.
 
“9. i koji molitve svoje na vreme obavljaju,”
 
Ponovo nam se spominje namaz, molitva, da obavljamo namaz propisno, skrušeno,na vreme, jer je to najdraže delo Allahu dželle šanuhu. Uspeh vernika započinje i završava namazom. Poslanik alejhis-selam je rekao: ”Znajte da vam je najvažniji posao namaz, a samo pravi vernik redovno čuva abdest.” (Beleže Imami Buhari i Muslim)
 
“10. oni su dostojni naslednici
11. koji će džennet naslediti, oni će u njemu večno boraviti.”
Draga braćo! Uspešan je onaj koji ako Bog da uđe u Džennet, nemojmo ga menjati za ovo malo praške dunjalučke.
Molim Allaha Uzvišenog da spoznamo stvarnu sreću, da živimo uspešno kao vernici na ovom svetu ispunjavajući naše emanete.
 
Molim Allaha dželle šanuhu da nas zajedno Njegovom milošću uvede u Džennet. Amin!”

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno subota, 05 septembar 2020 22:04
WhatsApp Image 2020 09 05 at 21.43.30 1
4. septembar 2020. godine
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Draga i čestita braćo i sestre u islamu, Uzvišeni Allah kaže: „Džine i ljude stvorio sam radi ibadeta.“ Ljude i džine je Allah stvorio samo da Njemu robuju i da se u kratkom dunjalukom životu pridržavaju Njegovih uputa koje je slao preko svojih poslanika kako bi zaslužili Njegovu milost i ušli u Džennet čija prostranstva su kao nebesa i zemlja. Obaveza ummeta Poslanika, alejhis-selam, jeste da se pridržavaju propisa islama,da se takmiče u dobru i žude za obećanom nagradom.
 
Kaže Allah dželle šanuhu u prvim ajetima sure El-Enbija: „Ljudima se bliži čas polaganja računa njihova, a oni bezbrižni ne mare za to.“ Citirani ajet oslikava naše današnje stanje gde ljudi srljaju i prave greške i ne mare za onim što dolazi. Ljudi su zaokupljeni prolaznim dunjalučkim stvarima i sve manje imaju vremena za Allaha. U toj svakodnevnoj trci ljudi izgledaju kao da su radi dunjaluka stvoreni i kao da će na njemu trajno ostati. Kada nešto rade, to čine radi dunjaluka. Ako razmišljau opet to čine radi dunjaluka, a ako vole- vole radi dunjaluka. Prepiru se i ratuju i sude radi dunjaluka i mnogi ostavljaju namaz radi bilo čega dunjalučkog – sastanak, utakmica i slično.
 
Kaže Allah dželle šanuhu u sedmom ajetu sure Er-Rum: „Oni znaju samo spoljašnju stranu života prema ovome svetu, a prema onome svetu su ravnodušni.“ Ljudi poznaju samo vanjštinu a ne suštinu stvari. Zaboravljaju na polaganje računa i kaznu. Srećni su oni ljudi koji prave planove za onaj svet i koji dunjaluk razumeju kao period života u kome trebaju činiti što više dobra.
 
Kaže Allah, džele šanuhu, u 72. ajetu sure Hidžr: „A života mi tvoga, oni su u pijanstvu svome lutali!“ Allah dželle šanuhu podseća ljude da oni nisu uzalud stvoreni i podseća ih na neminovni povratak Njemu o čemu govori sledeći ajet sure El-Muminun: „Zar ste mislili da smo vas uzalud stvorili i da nam se nećete vratiti?! I neka je Uzvišen Allah, Vladar istine, nema drugog Boga osim Njega, Gospodara svemira veličanstvenog! A onaj koji se pored Allaha moli drugom bogu bez ikakva dokaza o njemu, pred Gospodarom svojim će račun polagati i nevernici ono što žele neće postići. I reci – Gospodaru moj, oprosti i smiluj se, Ti si Najmilostiviji!“ Allah, džele šanuhu, nam je rekao u suri El-Muminun 115.-118. ajet. Prema citiranima ajetima, ljudi su suštinski razlikuju od životinja koje nemaju nikakve odgovornosti za ono što čine. Ljude čeka povratak Gospodaru svih svetova, Vladaru Kijametskog dana, pred kojim će polagati račune za svoja dela.
U 36.ajetu sure El-Kijame stoji:“Zar čovek misli da će sam sebi prepušten biti, da neće odgovarati?“
 
Imam Katade kaže: Spomenuto nam je da je Poslanik upitao nekog čoveka šta obožavaš?! Odgovorio je: „Obožavam Allaha i toga i toga.“( Nabrojavši neke kipove) Pa je Poslanik upitao koji od njih kada te nešto pogodi, ti ga pozoveš a on ti otkloni? Odgovorio je Allah, Slavljeni i Uzvišeni. Zatim ga je upitao, koji od njih ti kada imaš neku potrebu, pa ga pozoveš, on ti da i ispuni? Odgovorio je Allah, Slavljeni i Uzvišeni! Pa šta te onda navodi da obožavaš ove uporedo sa Allahom ili ti misliš da možeš Njega nadvladati?! Odgovorio je: „Ja samo želim da Mu budem zahvalan robujući i ovima uporedo sa Njim!“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Vi znate, a oni ne znaju, Ovaj čovek nakon što je primio islam izjavio je, sreo sam čoveka koji me je pobedio u prepirci.“ (Tirmizi)
 
Na Sudnjem danu će svaki čovek naći svoja dobra i loša dela što potvrđuje 30. ajet sure Ali Imran: „Onoga dana kada svaki čovek nađe pred sobom dobro delo koje je učinio i rđavo delo koje je učinio poželeće da se između njih i njega nalazi udaljenost velika. A Allah nas podseća i Allah je milostiv prema svojim robovima!“
 
Allah Uzvišeni obaveštava svoje robove da On zna ono što javno i tajno čine i da Mu ništa ne može promaći. Njegovo znanje obuhvata sve i ne može mu izmaći ni trun ni manje od njega. To je upozorenje Njegovim robovima da Ga se boje i da imaju strahopoštovanje prema Njemu kako ne bi činili ono što je On zabranio! Na Sudnjem danu će biti doneseno ispred svakog čoveka njegovo delo, bilo dobro ili zlo. Ako bude dobro, obradovaće ga; ako bude zlo – ožalostiće ga pa će poželeti da nije njegovo i da bude daleko od njega.
 
Allah kaže svojim robovima da ne gube nadu u Njegovu milost.
 
Ibn Madže beleži sledeći hadis. Prenosi Džabir ibn Abdullah: „Govorio nam je Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, o ljudi učinite tevbu Allahu pre nego što umrete i požurite sa činjenjem dobra pre nego što budete zauzeti. Povežite ono što je između vas i vašeg Gospodara na način što ćete puno spominjati Njega. Puno delite sadaku, tajno i javno, pa ćete biti potpomognuti, ojačani i opskrbljeni.“
 
Draga braćo i sestre u dini-isalmu, budimo istinski Allahovi robovi koji se takmiče u činjenju dobrih dela, koji se čuvaju zabranjenih i sumnjivih stvari, koji izvršavaju preuzete obaveze, koji se međusobno vole i paze i koji se nadaju Allahovoj milosti i nagradi.
 
Gospodaru, učini nas tvojim iskrenim robovima koji samo tebi na ruku i sedždu padaju, ne iskušavaj nas onim što nećemo moći podneti, uputi našu decu i naše potomke, ne dozvoli da ih se stidimo i da se oni nas stide. Oprosti nam grehe i počasti nas društvom u Džennetu sa poslanicima, šehidima i svim dobrim ljudima. Kome je dat zikrullah, kome je dato da spominje Allaha, džele šanuhu, znajte da mu je dato najveće blago.
WhatsApp Image 2020 09 05 at 21.42.55

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno ponedeljak, 17 avgust 2020 04:32

WhatsApp Image 2020 08 17 at 04.19.49

14. avgust 2020. godine

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre, podsećam i sebe i vas na nama dobro poznati hadis u kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao "Iskoristi pet stvari pre drugih pet: mladost pre starosti, zdravlje pre bolesti, bogatstvo pre siromaštva, slobodno vreme pre zauzetosti i život pre smrti."Hadis beleži Tirmizi.

Pored toga što ovaj hadis govori o značaju mladosti i načinu kako je provodimo, o blagodati zdravlja i imetka, o tome kako se odnosimo prema našem slobodnom vremenu i uopšteno našem životu, posebno skrećemo pažnju na početak ovog hadisa, gde Poslanik, alejhis-selam, kaže: „Iskoristi pet stvari pre drugih pet!“ Ovaj hadis možemo posmatrati i kao faze u čovekovom životu, koje ako se ne iskoriste, pitanje je da li će se i u kojoj meri, više vratiti.
Kaže Uzvišeni Gospodar: „Allah je taj koji vas nejakim stvara, i onda vam, posle nejakosti, snagu daje, a posle snage – iznemoglost i sede vlasi; On stvara što hoće; On sve zna i sve može.” (Er-Rum, 54)

Allah Dragi nas ovde obaveštava o fazama našeg života. Svako od nas se nalazi u jednoj od ovih faza, pitanje je kako ih koristimo, i kakav je naš odnos prema prilikama koje nam Allah, dželle šauhu, u životu na ovom svetu pruža? Vernik bi trebao korisiti svaku priliku koja mu se ukaže da učini dobro delo, kako ne bi došao u situaciju koju Kur’ an opisuje: „Da čovek ne bi uzviknuo: “Teško meni, koliko sam samo dužnosti prema Allahu propustio, čak sam se i izrugivao!” – ili da ne bi rekao: “Da me je Allah Pravim putem uputio, sigurno bi se Njegove kazne sačuvao”, ili da ne bi rekao kad doživi patnju: “Da mi se samo vratiti – dobra dela bih činio!” (Ez-Zumer, 56-58)

Brate i sestro razmisli, koliko je onih koji razmišljajući o svojoj mladosti imaju dosta toga što bi promenili. Koliko je onih koji nisu prepoznali blagodat svojih roditelja? Zato dok su ti roditelji živi, budi im na hizmetu. A kad presele, ta prilka je u nepovrat otišla, zato je iskoristi!

Koliko je bolesnih koji bi dali sve što imaju, da mogu vratiti izgubljeno zdravlje. Ako te je Allah počastio zdravljem, iskoristi priliku koja ti se nudi!

Koliko je onih kojima je Allah dao imetak, a on će svedočiti protiv njih. Jer su oni vođeni svojim nefsom i ljubavi prema dunjaluku, stavljali pred sebe ciljeve, i zarad njih sav svoj imetak utrošili, a sa sobom od toga nisu puno na Ahiret poneli. Kako bi voleli bogataši da se sada vrate pa da samo kašiku hrane siromahu udele, da samo jedan obrok za jetima obezbede, da pomognu siromašnog studenta na putu sticanja znanja, da kupe samo jednu ciglu za neki hajir i dobro, jer ta jedna cigla je možda teža od svega što su imali!

Koliko je onih koji bi rado svoje slobodno vreme lepim postupcima ispunili, ali ne mogu, njihova prilika je iza njih. Možda ti i ja imamo to slobodno vreme, imamo priliku, zato je iskoristimo!

Koliko je onih koji bi da se vrate. Pa samo na jedan tren, samo jednu dunjalučku minutu. A šta tebi i meni znači jedna dunjalučka minuta?

Dragi brate i sestro, ako si zdrav, koristi to, jer će sigurno doći vreme kada će te bolest sustići. Čuvaj svoju dušu, da ne oboli rano, jer ako ona oboli, telo je savakako zemlja i zemlji će se vratiti.

Ako ti je Allah dao imetak, čisti i uvećavaj ga zekatom i sadakom. Neka ti imetak nikada ne bude cilj, on je sredstvo da se dođe do cilja. Znaj, koliko god imao na raspolaganju, to ne pripada tebi, nego tvojim naslednicima. Tvoje je ono što si u ime Vlasnika svega dao.

Ako ti je Allah dao priliku da živiš na dunjaluku iskoristi je i znaj da su živi samo oni koji se Živom odazivaju.

Molim Allaha, dželle šanuhu, da blagodati koje nam je dao, kao priliku za dobro prepoznamo, i da On bude zadovoljan delima koja činimo. Amin ya rabbil alemin!

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 21 jun 2020 14:18

b19.6. 1

19. jun, 2020. godine

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Poštovana braćo i cenjene sestre, prethodne džume smo govorili o šejtanovim spletkama, pa smo spomenuli ulepšavanje greha i loših postupaka, zatim odgađanje pokajanja, odgađanje povratka Allahovoj veri i ostavljanje greha, nagovaranje na sticanje haram imetka i zavođenje glasom, vino i kocka… danas nastavljamo sa istom temom.

Sledeće čime šejtan pokušava da nas odalji od Allahovog zadovoljstva jeste razgolićavanje u šta otvoreno poziva. Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u 27. Ajetu sure El-A’raf:
“O sinovi Ademovi, neka vas nikako ne zavede šejtan kao što je roditelje vaše iz Dženneta izveo, skinuvši s njih odeću njihovu da bi im stidna mesta njihova pokazao! On vas vidi, on i vojske njegove, odakle vi njih ne vidite. Mi smo učinili šejtane zaštitnicima onih koji ne veruju.”

Allah, džele šanuhu, jasno u ovom ajetu kazuje da je poziv razgolićavanju jedan od načina na koji prokleti šejtan zavodi ljude. Onoga momenta kada se muškarci i žene odazovu šejtanu na ovaj poziv, kao što to primećujemo u današnjem vremenu, dolazi do velikog nemorala, koji je uzrokom razdvajanja porodice I slabljenja društva. Koliko je samo bluda, prevara I potvora nastalo kao plod ovog šejtanovog načina zavođenja ljudi!?

Sledeće što ćemo spomenuti jeste šejtanovo došaptavanje.
Kaže Allah, azz eve dželle, u 20. Ajetu sure El A’raf:
“I šejtan im poče došaptavati da bi im otkrio stidna mesta njihova, koja su im skrivena bila, i reče: 'Gospodar vaš vam zabranjuje ovo drvo samo zato da ne biste meleki postali ili da ne biste besmrtni bili'

Šejtan u osnovi nema nikakve vlasti nad čovekom. Jedino što ima jeste došaptavanje I nagovaranje. Kontinuiranim došaptavajem i nagovaranjem onih koji se ne znaju zaštititi od toga, on postiže svoje ciljeve. U citiranom ajetu jasno se ukazuje da je na ovaj način šejtan uspeo da zavede našeg praoca Adema, alejhis-selam, I njegovu suprugu Havu. Koliko je samo ljudi upalo u ovu šejtanovu zamku? Nakon što se nisu mogli odupreti ili nakon što im nije padalo na pamet da počine određeni greh, oni su posle dugotrajnog šejtanovog došaptavanja ipak popustili i poklekli pred ovom zamkom.

Jedna od šejtanovih zamki, u koje ljudi često upadaju, jeste i zasrašivanje neimaštinom i nagovaranje na škrtost.
Kaže Allah, suhbanehu ve te’ala, u 268. Ajetu sure El- Bekare:
“Šejtan vas plaši neimaštinom i navraća vas da budete škrti, a Allah vam obećava oprost i nagradu Svoju; Allah je neizmerno dobar i zna sve.”

Jedna od veoma uspešnih metoda putem koje je šejtan zaveo mnoge, kako muslimane, tako i nemuslimane, jeste plašenje neimaštinom. Koliko je greha počinjeno zbog toga što se ljudi boje siromaštva? Ljudi se međusobno ubijaju, kradu, otimaju, uzurpiraju, ostavljaju namaz i čine mnoge druge grehe. Allah je taj koji daje opskrbu, za koju mi treba da se potrudimo, ali bez obzira na to koliko se mi trudili ne možemo dobiti osim ono što nam je propisano.

Postepeno pozivanje u greh je nešto čime šejtan pokušava da prevari čoveka.
Kaže Allah, dželle ša’nuhu, u 21. Ajetu sure En-Nur:
“O vernici, ne idite šejtanovim stopama! Onoga ko bude išao šejtanovim stopama on će na razvrat i odvratna dela navoditi. A da nije Allahove dobrote prema vama i milosti Njegove, nijedan se od vas ne bi nikad od greha očistio; ali Allah čisti onoga koga On hoće. Allah sve čuje i sve zna.”

Allah, azz eve dželle, na nekoliko mesta u Kur’anu je zabranio sleđenje šejtanovih stopa koje se ogleda u tome da čoveka postepeno poziva u greh. Kada bi šejtan neke čvrste vernike direktno pozivao u greh, oni se nikada ne bi odazvali tome, ali kada ih poziva postepeno, onda mnogi ne mogu odoleti. Tako šejtan ne poziva direktno u blud, ali poziva na kontakt, pogled, dopisivanje, osamljivanje I dodirivanje I to na kraju dovede do zinaluka a zbog težine tog greha se zatrese Arš Allaha azz eve dželle.

Zaborav na Allaha subhanehu ve te’ala.
Kaže Allah Uzvišeni u 19. ajetu sure El-Mudžadele:
“Njima je ovladao šejtan i učinio da zaborave na Allaha. Oni su na šejtanovoj strani, a onī na šejtanovoj strani će, sigurno, nastradati.”

Jedna od metoda kojom šejtan zavodi ljude jeste i metoda ovladavanja, toliko da ljudi zaborave na Allaha, dželle šanuhu, a kada čovek zaboravi na Allaha postaje lak plen za šejtana I njegove zamke. Čovek koji ne razmišlj o tome da ga Allah, subhanehu ve te’ala, uvek vidi, da ga uvek čuje, da zna ono što radi i misli, koji nije neprestano svestan da će biti proživljen i da će polagati račun za svaki postupak, takav čovek je spreman da uradi sve što mu došapne prokleti šejtan.

Allah, dželle ša’nuhu, nas u 22. ajetu sure Ibrahim podučava šta će prokleti šejtan reći svojim pristalicama:
“I kada bude sve rešeno, šejtan će reći: 'Allah vam je prâvō obećanje dao, a ja sam svoja obećanja izneverio; ali, ja nisam nikakve vlasti nad vama imao, samo sam vas pozivao i vi ste mi se odazivali; zato ne korite mene, već sami sebe, niti ja mogu vama pomoći niti vi možete pomoći meni. Ja nemam ništa s tim što ste me pre smatrali Njemu ravnim.' Nevernike sigurno čeka bolna patnja.”

Citirani ajet potvrđuje da će se prokleti šejtan na Sudnjem danu odrći onih koji ga slede i uzimaju za zaštitnika, jer toga dana jedni drugima neće moći pružiti bilo kakvu pomoć. I oni će zajedno biti kažnjeni bolnom kaznom u džehennemu. A mi se utičemo Allahu, azze ve dželle, od prokletog šejtana i utečemo Mu se od kazne u džehennemu!
Čuvajmo se šejtanovih zamki.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

b19.6.5