- - - - - -
petak, 19 april 2019
A+ R A-

Hutbe

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG - BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno nedelja, 14 april 2019 19:18

WhatsApp Image 2019 04 13 at 21.26.32

12. aprila / 7. ša'bana u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

"Allah, dželle šanuhu, u Kur’anu kaže:
'Allah ne opterećuje jednu dušu više nego što ona može (preko njene širine). Njoj je ono što ona zaradi i za nju je ono što je ona zaradila.'
Što znači - sve što dobro uradimo, bićemo za to nagrađeni; sve što loše uradimo, bićemo za to odgovorni. Suština ovog ajeta je u tome što su poslednja četiri ajeta sure Bekare, koje je Božiji Poslanik preporučio, preko hadisa koji prenosi Ebu Hurejra, da su to ajeti koje treba učiti pre spavanja i ko uči te ajete, šejtan mu se ne može približiti. Naučimo ih napamet i učimo ih stalno jer šejtan kada čuje Allahovu reč, on se od nje sklanja jer se protiv nje pobunio. A pobunio se jer je bio ponosan i jer je mislio da zaslušuje više nego čovek. Šejtan nije ljubomoran na meleke, na drugo bića, ni na šta što je Allah stvorio osim na čoveka i dao je sebi zadatak da čoveka zavede i zato se čuvajmo jer on zavodi polako i onda nas gurne u veliku provaliju da ne možemo da se izvučemo. Jedan od načina da se zaštitimo jeste da učimo ove ajete. Ali, šta je povod objavljivanja ovih ajeta?
Ajet u kojem Allah Uzvišeni kaže:
'Allahu pripada i nebo i zemlja i sve ono što vi radite, i dobro i loše Allah će vam za to uzeti račun. On će se sa vama obračunati.'
Ashabi su se uplašili kada su čuli ovaj ajet jer nisu znali da je i ono što mislimo - kažnjivo. Moramo znati da bilo svesni ili nesvesni svojih misli, mi po njima radimo. Čovek ne može ništa da uradi, a da nije doneo odluku da to uradi. Međutim, neki put ne zna da je tu odluku doneo, nije svestan toga. Recimo, čovek koji puši istovremeno pije kafu. To radi automatski, ne razmišljajući o tome. Ali negde u našoj glavi, mozgu, ta odluka je doneta. Postoje ljudi koji su uvek svesni svojih misli i koji ih kontrolišu, oni ne mogu da pogreše i da kažu neke budalaštine. Neki put se desi, ali većinom ne. Ashabi su se uzbudili povodom ovog ajeta jer nisu znali da će biti kažnjeni za svoje misli i tražili su savet od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I onda je došao ajet koji je derogirao prethodni: 'Allah ne opterećuje dušu van njene mogućnosti.' Dakle, Allah Uzvišeni ne traži od nas ništa da radimo što mi u biti ne možemo da radimo. Propisan nam je namaz, ali taj namaz je dobar za nas. Jedino što treba da radimo jeste da se pokorimo Allahu i onda nam je Allah dao olakšicu da oni koji ne mogu da klanjaju stojeći, da klanjaju sedeći, oni koji ne mogu sedeći, mogu ležeći. Allah nam je dao mogućnost da budemo u pokornosti i u vezi sa Njim, u svakom našem stanju. Važno je da znamo da namaz nije fiskultura. To su pokreti koji našem telu daju mogućnost, recimo, da pumpa krv mozak i da se na taj način osvestimo i da budemo bliži Allahu. I kada sedždu učinimo, onda smo Mu sa dve strane najbliži. Tada smo najpokorniji i mozak je u tom položaju da se obrati Gospodaru na najlepši način. Ljudsko biće kada se Allahu moli, ima koristi od toga, nije prazna akcija, ali se od toga i oplemenjujemo. Kako se osećamo pre namaza, a kako posle? Najbolje da pogledamo sami sebe.
Kada su ashabi čuli ove ajete, oni su razumeli da ih Allah neće opterećivati iznad njihove mogućnosti. Ne može ništa dobro od nas izaći u istini, ako smo u srži loši i obratno. Toga treba da smo svesni. Jer dobar čovek neće lagati, loše misliti, biti zavidan. Dobar čovek želi svakome dobro.

Dolazi nam najlepši mesec u godini, mesec Ramazan, gde je jako lako biti dobar. Tada postimo, gladni smo, nemamo snage da budemo loši. Mislimo na Allaha Dragog i na to kako da sebe unapredimo. Post je način na koji mi ulepšavamo svoj život. Tada shvatamo zašto smo stvoreni, šta nas čeka, postajemo bolji ljudi. U mesecu Ramazanu je dobro činiti dobre stvari jer su nagrade velike i zato potrudimo se da zaradimo što više sevapa. Jedan od načina jeste da kroz Islamsku zajednicu organizujemo iftar, tako da oni koji nemaju mogu da uživaju u hrani nakon dana koji su proveli u postu.
Da dočekamo Ramazan snažni, zdravi, da imamo snage da ga postimo i da u toku tog meseca ojačamo kao ljudi i kao vernici i da dobijemo što više znanja o islamu. Jedan od načina kako biti dobar musliman jeste poznavati svoju veru. Bez Kur’ana nema islama i zato ga treba proučavati."

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno subota, 06 april 2019 10:52

56293819 2194821423959003 3969923874685976576 n

5. aprila / 29. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

„Hvala Allahu Uzvišenom da smo ovde, hvala Allahu Uzvišenom da smo shvatili da je jedini način života biti musliman, da je jedini način života koji blagodari našoj duši, našem telu, našim mislima i našim odnosima sa drugim ljudima – islam.
Islam nas uči kakvi treba da budemo, šta treba da radimo, šta treba da verujemo. Islam je istina. Allah Dragi nam ga je poslao da bi Sebe u njemu objavio. Mi smo ti koji čuvamo Njegovu istinu, mi smo ti koji se borimo za Njegovu istinu.
Allah Uzvišeni u Kur’anu Časnom kaže: ’Onaj ko ide Pravim putem, od toga će samo on koristi imati, a onaj ko luta – na svoju štetu luta, i nijedan grešnik neće tuđe grehe nositi. A Mi nikad nismo kaznili dok poslanika nismo poslali!’ Poslednji Božiji poslanik je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i on je poslat svima. I onima koji ga priznaju i onima koji ga ne priznaju. Oni koji ga ne priznaju neće moći reći da nisu čuli za njega i da ne znaju šta je on govorio. Svaki dan se negde čuje Kur’an, svaki dan se negde čuje prevod Kur’ana, svaki dan se negde čuje poziv u islam, svaki dan se negde čuje ezan ali ga jedino muslimani ispravno čuju.
Niko se ne kažnjava bez obaveštenja, od nikoga se ne traži odgovornost ako ta osoba nije obaveštena šta joj je ta odgovornost, za šta je ta osoba odgovorna. Pa nam je Allah Uzvišeni poslao Kur’an pa je u njemu rekao sve što treba da verujemo. Ne možemo biti vernici a da ne upoznamo svoga Gospodara, On nam u Kur’anu objašnjava ko je On, Er-Rahman, Er-Rahim... On se nama predstavio. Poslao nam je Poslanika koji nas je obavestio šta treba da radimo, šta ne treba da radimo, šta treba da verujemo. 23 godine, koliko je trajala objava, Poslanik je sve istinito prenosio, ništa nije zatajio. Mi to čuvamo, pratimo primer čoveka koji je stalno istinu govorio i koji je bio hodajuća istina, Kur’an koji hoda- živeo je Kur’an. U svakoj njegovoj reči, u svakom njegovom pokretu se vidi sjaj Kur’ana. I mi od toga treba da naučimo kako da živimo. Preispitajmo sebe koliko volimo Allaha, koliko volimo Njegovog Poslanika. Preispitajmo sami sebe jer to je srž islama. Islam nije fiskultura. Allah Dragi nam je dao da klanjamo da bismo se Njemu približili. Jedino onaj koji se ponaša onako kako se Allahov Poslanik ponašao ga stvarno voli. Kad su vam Allah i Poslanik u mislima, znaćete da ih volite, a onda ćete voleti i porodicu i prijatelje i celo čovečanstvo,“ kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA U BEOGRADU

  • Objavljeno subota, 23 mart 2019 19:00

WhatsApp Image 2019 03 23 at 16.30.29

22. marta / 15. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijansski Abdullah ef. Numan.

Nakon zahvale Uzvišenom Allahu, na samom početku, muftija Numan je počeo govorom o pozitivnim dešavanjima nakon terorističkih napadu na Novom Zelendu, a zatim je podsetio prisutne i na NATO bombardovanje 1999. godine.

“Mi svi znamo da se ovih dana desio jedan veliki udar na nas vernike, u džamiji Nur je ubijeno 50 ljudi. Jedna velika stvar je u tome što su se stanovnici Novog Zelanda, koji nisu muslimani - jako približili muslimanima i jako se saosećali sa muslimanima u tom najtežem trenutku. Oni su klanjali džumu, na kojoj je bilo hiljade ljudi, pa su je klanjali u parku pored džamije i predsednica Vlade je došla na tu džumu i došle su stotine ljudi koji nisu muslimani, i sve žene su bile pokrivene i svi su seli tu iza muslimana i pridružili su se našoj džumi. U celom tom gradu je donešena odluka da žene toga dana na ulici, poslu pokriju kosu, iako su nemuslimanke. Televizija Novog Zelanda je prenosila ezan preko celog Novog Zelanda i to se zove saosećanje. To je korak čovečanstva kada nam je najteže jedni prema drugima.
Ovih dana se obeležava se bombardovanje Srbije i mnogo je ljudi poginulo. I muslimana i hršćana. Svaki ljudski život je u ratu izgubljen ni zbog čega. Moderni ratovi imaju veze samo sa interesima, ali u ratu strada običan čovek.

Allah Uzvišeni kaže u Kur’anu: ’O ljudi! Mi smo vas stvorili od muškog i ženskog pa smo vas onda napravili porodicama, narodima i plemenima, da biste se međusobno upoznavali.’ To znači da znamo jedni o drugima, ne misli se na puke pozdrave. Da nas je Allah stvorio različitima, da nismo svi beli i crni, i pored toga što smo različiti da smo svi ljudi i da nijedan od nas nije manji ili veći zbog boje kože. To Allah dželle šanuhu uči čovečanstvo, o jednakosti ljudskog roda. Nadam se da se i mi tako plemenito pokažemo prema onima koji nisu naše vere, da i mi njima pomognemo u trenucima njihove nevolje, kao što su stanovnici Novog Zelanda učinili muslimanima. Mi smo jedini koji ne naturaju svoju veru drugima na nos. Indonezija je postala muslimanska zemlja, bez rata, i to je najveća muslimanska zemlja na svetu. Mi svojim životnim primerom pokazujemo šta je islam i kako se islam živi. Od muslimana nema nikakve štete, od dobrog muslimana jer on služi ljudima.“

Muftija Numan je podsetio prisutne na predaju u kojoj su teško ranjeni ashabi preselili davajući vodu jedni drugima, žrtvovavši svoj život kako bi pomogli bratu do sebe. „Allah Dragi nas takve hoće i zato treba da pogledamo u svoja srca da vidimo gde smo! Kakvi smo kada smo ušli u džamiju a kakvi smo kada smo izašli iz nje. Čuvajte se kao što čuvate svoje odelo dok jedete. Pokrijte se sa peškirom imana, peškirom dobrih dela i poverenja u Allaha Uzvišenog da On postoji i da nas gleda. To je naš zadatak – da budemo pametni i dobri!
Da uvek znamo ko smo, da smo svesni da smo prihvatili Allahovu reč, da mi potvrđujemo Allahovo postojanje onakav kakav je On! Kakav se On nama u Kur’anu predstavio i o Sebi rekao! Zato nama u džamijma nisu potrebne slike da se sećamo Allaha. Mi stalno mislimo na Njega, mi klanjamo! Ceo svet oko nas podseća na Stvoritelja!
Allahova zemlja je najlepša. Dao nam je život i dao nam je opskrbu da živimo. I fizički i psihički nas je opskrbio i to je Njegova dobrota. Najčasniji kod Allaha je onaj koji je najbogobojazniji,“ kazao je između ostalog muftija Numan.

Nakon džume namaza klanjala se dženaza u odsustvu za stradale šehide Novog Zelanda.
Odlukom Rijaseta Islamske zajednice Srbije, dženaza u odsustvu za stradale šehide Novog Zelanda klanjana je u svim džamijama.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno nedelja, 17 mart 2019 11:42

15. marta / 8. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.

Na samom početku, muftija Abdullah ef. Numan je govorio o terorističkom napadu koji se dogodio u džamijama u Novom Zelandu. "To je fašistička organizacija koja je već organizovala demonstracije protiv džamije putujući iz mesta u mesto i boreći se protiv islama, protiv podizanja džamija, a čovek koji je ubio ljude u dve džamije jeste član te organizacije. Ta organizacija ima više buke na medijima, nego što stvarno vredi. Političari su uglavnom o tome ćutali, i sada se pokazalao da je to ćutanje pogrešno jer ćutanje je znak pristanka. Taj čovek i njegova grupa (tri mladića i jedna devojka) uhvaćeni su i sada čekamo kako će pravda da bude zadovoljena. Kada se u Australiji desio neki teroristički napad, muftija Australije i Islamska zajednica u Australiji javno se izvinila i rekla da muslimani nemaju veze sa tim. Predsednik vlade Australije je dao podršku predsednici vlade Novog Zelanda, kao dva bliska ostrva, i izrazio je saučešće i dao podršku novozelandskom narodu, ali reč musliman nije nijednom upotrebljena. ’Izjavljujem saučešće porodicama preminulim ....’ nije nigde spomenuto. Kada postoji takva atmosfera i kada jedan musliman ubije nekoga onda nam poručuju da treba da reformišemo Kur’an i islam, da izbacimo ajete koje govore o džihadu, a džihad je odbrana gde se brani život, vera, grad, sloboda, ljudska prava; džihad nije klanje nevinih ljudi! Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, nikada nije pozivao ljude da kolju Kurejševiće, iz osvete, niti se ikome svetio. Kada je ušao u Mekku rekao je ljudima ’idite kućama, ništa vam neće biti’. Kada je žena Hind pojela Hamzinu džigericu i pitala Poslanika da li hoće da je ubije, on je uzvratio rečima: ’Nemoj mi se pojavljivati pred očima, kada mene vidiš skloni se.’

A mi nismo dobili nikakvo saučešće od predsednika Vlade. U Australiji ima puno muslimana i nije teško sagraditi džamiju. One su ogromne. Te verske slobode smetaju tim fašistima i Allah Dragi da im smete puteve i da ih uništi. I svi ljudi neka ih odbiju, njihove misli, reči i dela. Molim Allaha Dragoga da nam da sigurnost i mir, od nas samih i od drugih. Od rata ima samo kuknjave, od rata je ostatak ljudi bez ruku i nogu, udovice, deca bez očeva i to je rezultat rata. Pravedni rat, pravedna borba koja se vodila za ljudska prava u kojoj je naš Poslanik bio da se bori da muslimani mogu da dišu, ta broba više ne postoji. Nego postoje neki izgovori za takvu borbu. I u današnjem svetu problemi se mogu rešiti bolje nego sa mačem ili atomskom bombom. Čovek je smislio atomsku bombu i on se zove naučnik! Neka nas Allah Dragi sačuva od takvih naučnika i takve nauke i neka nam da mir.

Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: ’Onima koji neće da veruju doista je svejedno opominjao ih ti ili ih ne opominjao – oni neće verovati. Allah je zapečatio srca njihova i uši njihove a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja golema.’

Sura Bekara nam govori o tri vrste ljudi, ona je opis čovečanstva. Prva grupa su vernici, i taj deo se završava sa „oni su oni nad kojima je Allahova uputa i oni su oni koji su spašeni..“ (srećni)

WhatsApp Image 2019 03 17 at 11.30.44

Druga grupa ljudi jesu kafiri. Kaže Allah Uzvišeni, a On nas najbolje zna: „Zaista oni koji ne veruju njima je svejedno opomenuo ti njih ili ne opomenuo, oni neće biti vernici...“ Poglavar plemena Kurejš, Ebu Džehl, nikada nije postao musliman. Ebu Leheb nikada nije postao musliman, Allah je prokleo njega i njegovu ženu. Ima ljudi kojima je zatvroen put do Allaha zato što su Njegovi otvoreni neprijatelji. Muslimani nisu postali muslimani jer su verovali u Muhammeda, već u Allaha, a Poslanik je samo preneo poruku. I to nije čovek u pitanju. Allah je Onaj koji je prvi u šehadetu, LA ILAHE ILALLAH.

Allah Dragi nas čuva i čuva našu Knjigu. Kur’an je čista knjiga istine. Oni koji su protivnici Allahovi u istini, oni će ići u Džehenem, oni neće postati muslimani. Mi Allahu nismo potrebni, On nas je stvorio iz svoje milosti da nas nagradi, da možemo posle naše smrti, ako smo istinito radili, ući u večni život! Gde možete uživati u Allahovoj lepoti, Allahovom licu. Mi ne znamo šta to znači, ali Allah je tako spomenuo u Kur’anu i mi Mu verujemo!

Muslimani nikada ne pitaju šta će biti sa kostima, to je prolazno. Nije gotovo. Allah ti je obećao i to je istinito verovanje i to nas održava u životu. Vera u Allaha i poverenje u Njega da će nas izvući iz neprilike i sačuvati nas od zla, a Allah je onima koji su protiv njega zatvroili srce. Biti neprijatelj protiv Poslanika znači biti neprijatelj Allahu. Oni su gluvu, nemi i slepi. Ne vide lepotu islamskog života, ne čuju Allahov govor, ne osećaju ljubav prema Allahu i zato će oni u Džehennem.

Molim Allaha da nas održi u islamu, naše porodice, da nam da sigurnost, da uđemo u Njegov Džennet, da se volimo i pomažemo.“

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG

  • Objavljeno subota, 09 mart 2019 21:26

WhatsApp Image 2019 03 09 at 20.47.47

8. marta / 1. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

„Muslimani uvek trebaju da se vole i da se pomažu. Nikada ne trebamo tražiti loše u čoveku, već ono dobro. Zato što mi u drugima vidimo on što smo mi. Ako u drugima vidimo loše, pogledajmo sebe da li je to u nama. Šta radimo sa našim životima? Da li se zabavljamo sa nevažniim stvarima ili volimo Allaha, svog Poslanika i braću i sestre. Mi treba da se pomažemo i volimo kao braća, to je Allah dželle šanuhu rekao. Bez ljubavi nema ničega. Sve je u ljubavi. Ženimo se iz ljubavi, dobijamo decu iz ljubavi, volimo svoje prijatelje. To treba da gajimo međusobno i uvek da se setimo Allaha. ’Zaista je broj meseci kod Allaha 12. To je u Allahovoj Knjizi. Kada je On stvorio nebesa i zemlju, među njima su 4 koja su zabranjena, ograđena. To je vera postojeća i nemojte zulum jedni drugima u njima činiti.’ Allah je istinu rekao.
Mi se nalazimo u mesecu Redžebu, treba da se spremamo, da kada dođe Ramazan da ne budem nespremni. Sada mislimo o Ramazanu, o tome kako ćemo postiti, kako ćemo se ponašati. Jer post bez lepog ponašanja, nije ništa. Lepo ponašanje je rezultat našeg posta jer ako se ne ponašamo lepo, ako su nam misli nevaljale, onda tu nešto nedostaje jer post čisti, ne samo fizički čoveka već psihički. Glad ne dozvoljava čoveku da razmišlja o stvarima koje nisu dobre. I zato kada postite razmislite o čemu mislite. Redžeb je u našoj tradiciji specijalni mesec, u njemu govore o noći Lejletul Regaib kada kažemo da je te noći začela majka Božijeg Poslanika, i to je nezgodno. Reći da je prvi Redžeb noć kada je Poslanik začet, da li to zaista možemo reči i da li je to povod našeg ibadeta? Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, treba uvek da se sećamo, ne samo u posebnim danima i mesecima. On je u našim srcima, duši, sećamo ga se uvek u salavatima. Allah dželle šanuhu je rekao da posle Allaha, u obavezi smo voleti Božijeg Poslanika, pa tek onda roditelje. Moramo ga voleti da bismo razumeli njegovu poruku. Božiji Poslanik je dao nama svoje izreke, hadise i to je praktični deo islama. To je živi dokaz kako islamski život treba živeti, kako ga je on živeo i ne smemo se stideti to da radimo. Ne! U svakoj situaciji moramo biti muslimani, u delima i na rečima. Uvek. Brada je sunet i ako je nosimo iz ljubavi prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i to je ispravno, podsećaće nas na njegov život. Da i mi živimo tim načinom jer je to sunet . To je put kojim je živeo Allahov Poslanik i koji mi učimo i praktikujemo. Allah dželle šanuhu nam je sve dao, detaljni način čistog i pravilnog života, i taj život je lak, taj život je berićetan. Nagrada od Allaha postoji u takvome životu. U saživljavanju sa životom Allahovog Poslanika, sallallahi alejhi ve sellem, jer jedino na taj način ga možemo razumeti i shvatiti šta nam je preneo. Allah Dragi u svojoj milosti dao nam je vreme, 12 meseci, i to je svuda, u svakoj kulturi. Neki ih računaju po suncu, neki po mesecu, neki od nečijeg rođenja, ali uvek je 12. Od tih meseci, 4 su ona u kojima je zabranjeno da se ljudi tuku. Allah zna kakvi smo mi. To su meseci mira koji nas zaštićuju od sebe samih. Pa kada su Arapi čuli, toliko su bili srećni jer su njihovi ratovi trajali dugo, po 40 godina. Kada su videli da je došao Redžeb, odložili su svoja koplja. Čovek u svojoj suštini više voli mir nego rat. Mi se nalazimo u jednom od njih, u Redžebu. To je mesec u kome bismo se sigurno trebali sećati Allaha. Božiji Poslanik je stalno klanjao nafile. Ovaj mesec je preporučen da se u njemu razmišlja o Allahu, da se psihički spremamo za post. Da nam nije teško da ostavimo hranu i piće jer treba sebe psihički da spremimo. Ovaj mesec treba da iskoristimo, da se ponašamo na određeni način. Mislite dobro, želite dobro jedni drugima, to je mesec Redžeb.

Neka nas Allah Dragi pomogne da Ga razumemo, da Mu budemo odani robovi, da volimo i štitimo jedni druge, da budemo u pomoći jedni drugima, da oprostimo onima koji su nam loše učinili i da oprostimo pre nego nam se klanja dženaza, da tražimo halal jedni od drguih. Da nas Allah uputi na Pravi put, da nas uvede u Džennet.“