- - - - - -
subota, 16 januar 2021
A+ R A-

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE U BEOGRADU - RAMADAN EF. MEHMEDI

WhatsApp Image 2020 11 22 at 15.11.19
 
20. novembar 2020.
 
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
 
Četiri su osnovne potrebe čoveka, bilo kao pojedinca ili društevnog bića koje živi u zajednici, a to su: hrana (egzistencionalne potrebe), sigurnost, red (uređenost) i uspeh. Sa ostvarivanjem ove četiri osnovne potrebe upotpunjavaju se tj. bolje se osećaju ostale blagodati i prava u kojima uživamo.
 
Koliko su one značajne za čoveka govori hadis u kojem Allahov Poslanik kaže: “Ko osvane zdravog tela, siguran u svojoj porodici (domu) i ima hrane za čitav dan, tome kao da je svo dunjalučko bogastvo dato.” (Ibn Hibban)
 
Međutim, ponekad se ispred ovih blagodati ispreče određene stvari koje sprečavaju njihovo postizanje pa se onda pojavljuju njihove suprotnosti: strah umesto sigurnosti, glad umesto opskrbe, nered umesto reda i poraz umesto uspeha. Ljudi obično ne primećuju glavni razlog koji se preprečio između njih i ove četiri potrebe, nego svoju pažnju usmeravaju ka perifernim, sekundarnim i manje važnim razlozima koje optužuju za ono što ih je zadesilo.
 
Šta je to što ljudi primeću i misle da su im to glavne prepreke koje im onemogućavaju postizanje njihove četiri osnovne potrebe. Po mišljenju ljudi te prepreke su sledeće:
 
Prvo, prirodne nesreće i nedaće koje pogađaju čoveka kao pojedinca ili društvo. Kada je u pitanju pojedinac to su: teskoba i uznemirenost koju oseća u sebi, zatim stres, slabost i nemoć. O tome Uzvišeni Allah kaže: “A onaj ko okrene glavu od Knjige Moje, taj će teškim životom živeti.” (Taha, 124)
 
Kada su u pitanju društva onda su to zemljotresi, poplave, vulkani.
I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše: “Ovaj nam oblak kišu donosi!” – “Ne, to je ono što ste požurivali: vetar koji vam bolnu patnju nosi. (Ahkaf, 24)
 
Druga prepreka su nepravda vladara (vlasti) bilo da je ona nasilna.
 
Treća prepreka je agresija nekog vanjskog neprijatelja koji okupira zemlju, opljačka imovinu i ovlada posedima.
 
Ovo su uzroci koji dovode do toga da ljudi umesto da uživaju u četiri blagodati, bivaju izloženi njihovim suprotnostima tj. strahu, bedi (siromaštvu) neredu i porazima. Ovi uzroci su vidljivi i većina ljudi misli da su to istinski uzroci koji su ih doveli u takvo satnje, međutim Kur'an nas uči da postoji pravi, istinski uzrok koji je osnova nevolje i povod kazne. A šta je to. Kur'an nas uči da je izvor nedaća koje nas pogode u nama samima tj. mi lično.
 
Allah navodi kao primer grad, siguran i spokojan, kome je u obilju dolazila hrana sa svih strana, a koji je nezahvalan na Allahovim blagodatima bio, pa mu je Allah zbog onoga što je radio dao da iskusi i glad i strah. (sura Nahl, 112.)
 
Ovaj ajet objašnjava uzrok nestanka dve blagodati, blagodati sigurnosti i opskrbe, a one su nestale zbog nezahvalnosti na Allahovim blagodatima. Kada su stanovnici tog grada pokazali nezahvalnost, Allah ih je „odenuo“ glađu umesto sitošću i strahom umesto sigurnošću, a odeća je ono što nam je najbliže našem telu tj. oni od te dve nedaće nisu mogli pobeći one su ih pratile gde god da su bili.
 
Nezahvalnost na blagodatima može biti na dva načina: da se eksplicitno, jasno negira da su one od Allaha tvrdnjom da ih je čovek stekao svojom zaslugom, spretnošću i moći kao što je govorio Karun: “Ovo što imam stekao sam znanjem svojim.” – govorio je on.” (Kasas, 78) Drugi način nezahvalnsoti na blagodatima jeste da se one koriste na nedozvoljen način. Allah ti je dao hranu, vodu, zdravlje, novac a ti onda sve to upotrebiš u haramu grešeći sa tim.
 
U drugom ajetu nas Allah takođe, upozorava na istu činjenicu a to je da nedaće koje nas potrefe smo mi prouzrokavali. Uzvišeni kaže: “Zbog onoga što ljudi rade, pojavio se metež i na kopnu i na moru, da im On dâ da iskuse kaznu zabog onoga što rade, ne bi li se popravili.“ (Rum, 41.)
 
Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.