- - - - - -
petak, 03 jul 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 02 februar 2020 21:34

WhatsApp Image 2020 02 02 at 21.26.02

Beograd, 31. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

„Allah svedoči da nema drugog Boga osim Njega - a i meleki i učeni - i da On postupa pravedno. - Nema Boga osim Njega, Silnog i Mudrog!” Ali - Imran, 18. ajet.
“Allah svedoči da je istina ono što ti objavljuje, objavljuje ono što On jedini zna, a i meleki svedoče; - a dovoljan je Allah kao svedok.” En-Nisa, 166, ajet
“I kad je Gospodar tvoj iz kičmi Ademovih sinova izveo potomstvo njihovo i zatražio od njih da posvedoče protiv sebe: "Zar Ja nisam Gospodar vaš?" - oni su odgovarali: "Jesi, mi svedočimo" - i to zato da na Sudnjem danu ne kažete: "Mi o ovome ništa nismo znali." El-A’raf, 172. ajet.
“Oni koji taje ono što je Allah u Knjizi objavio i to zamenjuju za nešto što malo vriedi - oni u trbuhe svoje ne trpaju ništa drugo do ono što će ih u vatru dovesti; na Sudnjem danu Allah ih neće ni osloviti, niti ih očistiti - njih čeka patnja nesnosna.” El – Bekare, 174. ajet.

U hadisu kojeg prenosi Ibn-Omer, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Islam se temelji na pet principa: svedočenju da je samo Allah Bog i da je Muhammed, Njegov rob i poslanik, obavljanju namaza, davanju zekata, postu ramazana i obavljanju hadždža.“
„Iman se sastoji od sedamdeset i nekoliko grana; najveća od tih grana su reči „la ilahe illallah“, dok je najniža od tih grana ukloniti prepreku s puta, a i stid je dio imana!“ Buhari i Muslim.
Mi znamo da je la ilahe illallah ključ za Džennetska vrata, znamo da će, kako nam govore različite predaje, iz Džehennema izaći ko god je očitovao la ilahe illallah, ko je iskreno poverovao da nema Boga osim Allaha. Ali pogledajmo dela Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koliko je on puta u toku dana tražio oprost od svoga Gospodara? Onaj kome je, još za života, sve oprošteno ustrajavao je u činjenju dobrovoljnih ibadeta. Isto tako, šta je sa ashabima, šta je sa desetoricom kojima je Allah obećao Džennet? Zar oni nisu bili još ustrajniji u činjenju dobrih dela, dobrovoljnih nafila? A gde smo mi danas? Ko nama garantuje Džennet?
Enes b. Malik, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Ko bude imao tri osobine, osetiće slast imana: da mu Allah i Njegov Poslanik budu draži od svega ostalog, da zavoli čoveka isključivo radi Allaha i da mrzi da se vrati u neverstvo, nakon što ga je Allah spasio iz njega, kao što mrzi da bude bačen u vatru.” Buhari i Muslim.
„Allah ima najlepša imena i vi Ga zovite njima, a klonite se onih koji iskreću Njegova imena - kako budu radili, onako će biti kažnjeni!“ El – A’raf, 180 ajet.
„On je Allah - nema drugog Boga osim Njega, Vladar, Sveti, Onaj koji je bez nedostataka, Onaj koji svakoga osigurava, Onaj koji nad svi bdi, Silni, Uzvišeni, Gordi. Hvaljen neka je Allah, On je vrlo visoko iznad onih koje smatraju Njemu ravnim!” El- Hašr, 23. ajet.

Omer, radijallahu anhu, je rekao: “Jednog dana dok smo sedili kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pomoli se prema nama čovek izrazito bele odeće, izrazito crne kose, na njemu se nisu videli tragovi putovanja, a niko od nas ga nije poznavao. Seo je pored Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i prislonio svoja kolena uz njegova, a ruke je stavio na svoja stegna, i zatim rekao:
‘Muhammede, obavesti me o islamu.’ Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Islam je da svedočiš da nema Boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik, da obavljaš namaz, daješ zekat, postiš ramazan i da hadž obaviš posećujući Kabu, ako budeš u mogućnosti.’ Na to će onaj nepoznati čovek: ‘Istinu si rekao.’ Kaže Omer: ‘Mi mu se začudismo, pita ga a zatim veli: ‘Istinu govoriš.’ Onda taj čovek reče: ‘Obavesti me o imanu.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: ‘Iman je da veruješ u Allaha, Njegove meleke, Njegove knjige, Njegove poslanike, Sudnji dan i da veruješ u Allahov kader – odredbu dobra i zla.’ Na to nepoznati čovek reče: ‘Istinu si rekao, pa obavesti me o ihsanu.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ihsan je da obožavaš Allaha kao da Ga vidiš, jer ako ti Njega ne vidiš, On tebe, zasigurno, vidi.’ Zatim nepoznati čovek reče: ‘Obavesti me o Sudnjem danu (kada će nastupiti).’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na to odgovori: ‘Upitani o tome ne zna ništa više od onoga koji pita.’ ‘Pa obavesti me o njegovim predznacima’, reče nepoznati, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Kada robinja rodi svog gospodara i kada vidiš gole, bose, siromašne čobane kako se nadmeću u gradnji.’ Zatim taj nepoznati čovek ode. Nakon nekog vremena Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, me upita: ‘Omere, znaš li ko je bio onaj što me je pitao?’ Ja rekoh: ‘Allah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ Onda Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘To je Džibril, došao vam je da vas poduči vašoj veri.'”

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA IZ BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 26 januar 2020 18:19

WhatsApp Image 2020 01 26 at 16.30.35

Beograd, 24. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u dini islamu, život na dunjaluku ispunjen je brojnim brigama. Uzvišeni Allah je rekao: „Doista smo Mi stvorili čoveka da se trudi!“ tj.da savladava i prevazilazi brige i tegobe koje se ispreče ispred njega na dunjaluku, kao što kaže Ibn Abbas, radijAllahu anhu.

Mnogo ljudi, ako ne i svi, nose nekakvu brigu naročito u ovim teškim danima kada su se smutnje povećale i Allahovi robovi stavljeni na kušnju.

Draga braćo i sestre, brige imaju svoje povode, razloge kojih je mnogo. Zato je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tražio zaštitu kod Allaha od briga, kako se beleži u verodostojnom hadisu Enesa b. Malika, radijAllahu anhu, da bi Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, učio u dovi: „Allahu moj, utiičem ti se od briga i žalosti...“

Kada čovek brine o nečemu, okupira se time, nije u stanju da razmišlja o nečemu drugom, da ispravno rezonuje i deluje, osim onaj kome se Allah smiluje.

Od najvećih i najčešćih razloga brige jesu gresi. Onaj koji greši, oseća teskobu u prsima, neprestano je okupiran brigama, za šta god da se uhvati ništa mu ne ide od ruke. Istinu je rekao Uzvišeni Allah: „Koga Allah želi da uputi, On njegova prsa učini prostranim za islam, a koga želi ostavi u zabludi, On srce njegovo učini teskobnim i opterećenim kao kad čini napor da na nebo uzleti.“ (El-Enam, 125)

Čovek je zabrinut zbog nepravde koja mu se učini, iskušenja kojima je izložen, žalosne vesti koja ga pogodi, strah od nečega.

Ponekada je zabrinut za opskrbu, svoje zdravstveno stanje, ponekada zbog šejtanskih došaptavanja i ružnih misli.

Ponekada postane zabrinut zbog deteta, zbog bračnog druga, bližeg rođaka, prijatelja, poznanika i sl. Dakle, brojni su razlozi briga koje čoveka svakodnevno pogađaju.

Na početku, znaj, dragi brate i sestro u islamu, da je Uzvišeni Allah taj koji otklanja brige i sve nevolje, kao što i kaže Uzvišeni: „Ako te od Allaha neka nevolja snađe, pa niko je osim Njega ne može otkloniti; a ako ti kakvo dobro podari, pa samo je On Svemoćan!“ (El-En’am, 17)

On što najviše, nakon Uzvišenog Allaha, pomaže verniku u otklanjanju njegovh briga jetse čvrsta vera, postojan iman iz kojeg proizilaze brojna dobra dela. Nije to vera na praznim rečima, već vera koju potvrđuju mnogobrojna dobra dela. Uzvišeni Allah rekao je: “Onome koji čini dobra dela, bio on muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.“ (En-Nahla, 97)

Takođe, ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često spominjanje i razmišljanje o smrti. Često prisećanje na smrt otklanja brige, a ne, kako misli većina ljudi, da upravo sećanje na smrt čoveka čini zabrinutim. Beleži se od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Često se prisećajte onoga što prekida sve slasti, a to je smrt. Uistinu, niko se neće prisetiti smrti u toku tegobnog života, a da mu Allah tu tegobu neće zameniti blagostanjem, niti će se iko prisetiti smrti u blagostanju u koje se počne oholiti, a da ga njeno prisećanje neće učiniti skromnim.“ Ibn Hibban

Čovek počesto, kada mu Allah da mnogo dunjaluka, zaboravi na Allaha, zaboravi svoju svrhu na dunjaluku – a to je obožavanje samo Allaha Jedinog, počne se oholiti i uzdizati nad drugima, pa kada se priseti smrti, sustegne se od svega toga i brati Uzvišenon Allahu. Na drugoj strani, kada se nađe u tegobi, teskobi, iskušenju, neimaštini, gladi, bolesti, priseti se Uzvišenog Allaha, vrati Mu se iskreno, pa mu Uzvišeni Allah otvori vrata Svoga dobra.

Ono što pomaže u otklanjanju briga jeste i često razmišljanje o ahiretu. Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom od hadisa kojima se čovek iskupljuje za greške počinjenje na skupu, sijelu, rekao je: „Allahu moj, podari nam bogobojaznosti, strahopoštovanja, koje će se isprečiti između nas i grešenja Tebi...“ da bi rekao: „... i ne učini dunjaluk našom najvećom brigom niti ono do čega najviše dosežemo svojim znanjem!“ Tirmizi

Dunjalučke brige umaraju duše, razume čine rastresenim, doprinose i cepanju, podvajanju muslimana, dok ahiretske brige smirju duše, razume čine prisebnim i oko ahireta koji nikada ne može postati malen i tesan, ujedinjuju mnoge muslimane. Enes b. Malik, radijAllahu anhu, prenosi da je Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čija briga bude ahiret, Allah će mu dati bogatstvo u srcu, učiniće ga smirenim i dunjaluk će mu dolaziti ponizno (bez njegovog posebnog zalaganja), a čija briga bude dunjaluk, Allah će mu dati siromaštvo pred očima, učiniće ga nespokojnim i od dunjaluka m neće doći osim onoliko koliko mu je propisano (pa makar se on trudio, zalagao i ponižavao da stekne više od toga)“ Tirmizi

Od posebnih dova za otklanjanje brige i tuge, pronalaska izlaza i rešenja iz svega toga jeste dova na koju je podstaknuo Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, u poznatom hadisu koji je zabeležio imam Ahmed.

U tom hadisu Allahov Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Nikada nikoga neće snaći briga niti tuga a da on kaže: „Allahu moj, uistinu, ja sam Tvoj rob, sin Tvoga roba, sin Tvoje robinje, moj život je u Tvojoj vlasti, Tvoj propis i Tvoja odredba sprovode se nada mnom, molim Te svakim Tvojim imenom kojim si Sebe nazvao, ili si njime podučio nekoga od Svojih stvorenja, ili si ga objavio u Svojoj Knjizi, ili si g aostavio kod Sebe nepoznatog nama, molim Te da Kur’an učiniš prolećem srca mog, svetlom mojih prsa, onim što će odagnati moju tugu i otkloniti moju brigu“, a da mu Uzvišeni Allah i neće otkloniti brgu i tugu i umesto njih podariti izlaz (u drugom predanju radost).“ Rečeno je: „Allahov Poslaniče, hoćemo li je naučiti?“ Verovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Svakako, neophodno je da je nauči svako ko je čuje!“

„Allahu moj, milost Tvoju molim: ni na trenutak me ne prepuštaj meni i u svemu popravi stanje moje. Nema boga osim Tebe!“

„Allah je Gospodar moj i ja Njemu nikoga ravnim ne smatram. O Večno Živi, o Ti koji sam po sebi postojiš i koji sve održavaš, Tvojom milošću tražim pomoć!“

Od tih dova jesu i reči Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je učio kada bi ga snašle nevolje: Nema istinskog boga mimo Allaha, Veličanstvenog i Blagog! Nema istinskog boga mimo Allaha, Gospodara Arša velikog! Nema istinskog boga osim Allaha, Gospodara nebesa, Gospodara zemlje i Gospodara Arša plemenitog!

Razmislimo draga braćo o svim ovim dovama! U njima se spominje La ilahe illallah! Stoga je verovanje ono zbog čega i čime Uzvišeni Allah najviše otklanja brige! Zbog verovanja su stvorena nebesa i Zemlja! Verovanje je osnova našeg života! Allaha Uzvišenog molim da nas učini Svojim iskrenim vernicima!

Draga braćo i sestre, ukoliko se musliman pridržava ovih dova i prethodno spomenutih postupaka, ukoliko ga niko ne podstiče na njih, počesto poseže za radnjama i postupcima koji mu ništa neće koristiti na dunjaluku, a ni na Ahiretu. Stoga je neophodno da se pridržavamo Allahove Knjige i sunneta Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svim segmentima našeg života! To je istinski i jedini razlog našeg uspeha i na dunjaluku i na ahiretu! Stoga, molim Uzvišenog Allaha da nas učini od onih koji slušaju i slede najbolje, uistinu, samo takvi su na prabom putu i takvi su razboriti.

Sva hvala pripada samo Allahu i neka je salavati i selam na Allahovog Poslanika“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 19 januar 2020 16:32

WhatsApp Image 2020 01 19 at 16.17.07

Beograd, 17. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Islam je vera fitre – onoga što je prirodno. Islam podučava vernike šta je to prirodno od dela koja se direktno vezuju za ćistoću. Želja za čistoćom i urednošću proizilazi iz ljudske prirode. Verski propisi i život Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pozivaju vernike da pridaju veliku važnost čistoći, urednosti i da budu primer drugim ljudima.

Čistoća i urednost su veoma bitne vrednosti i odlike u veri. One su sastavni deo naše vere. Čistoća, urednost i lična higijena su od izuzetne važnosti. Musliman treba na svakom mestu da bude čist, uredan i pedantan. Čistoća i urednost moraju biti naši prioriteti, a njihovo svakodnevno održavanje je jedan od glavnih zadataka u životu.

Čistoća i urednost čoveka čine osobu drugačijom i o njemu ljudi imaju posebno mišljenje. Ako budemo vodili brigu o svom životu i budemo nastojali da nam sve bude na svom mestu to će menjati pogled na svet oko nas.
Naime, možda je vredno ponekad se zapitati da li su čistoća i urednost deo našeg svakodnevnog života. Vernik je obavezan da održava čistoću svoje kuće, stana, dvorišta i puteva kojima hodi. Nije mu dozvoljeno da u kući drži psa ili fotografije, jer time sprečava ulazak meleka u svoju kuću i čini kuću nečistom. Dakle, nije ni čudo što često čujemo zsvađe, rasprave i nesporazume u domovima u kojima se ne poštuje ovaj propis.

Čistoća i urednost tela, odeće, kuće, stana i okoline su uslovi zdravog života. Odeća koju musliman oblači mora da bude čista, uredna i lepa. Posebno prilikom obavljanja namaza – kada se obraćamo svome Gospodaru.
Takođe i prilikom susreta sa drugim ljudima odeća treba da zrači svojom čistoćom i lepotom. Gospodar nas kroz Kur’an upućuje da se lepo oblačimo i da vodimo brigu o svom izgledu. Time pokazujemo Allahove dž.š blagodati kojima obasipa Svoje robove na dunjaluku. Islam kao vera, ne samo da dopušta, nadasve ona zahteva od muslimana da paze na svoj izgled, da im odeća bude čista i uredna. Lepo oblačenje pokazuje naše dostojanstvo i uživanje u ukrasima koje nam daje Allah dž.š. Pristojno oblačenje ima dve svrhe: da se pokriju intimni delovi tela kod muslimana i da se ulepša naš izgled. Islam je vera čistoće, urednosti i čednosti koja se ogleda u našem praktičnom životu.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nas je podučio u ovom segmentu života i pokazao nam koju važnost ima odevanje u našem životu.

Ovom prilikom želim navesti hadis koji oslikava kako je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozoravao i skretao pažnju da moramo biti lepo odeveni. Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem, dođe nekakav čovek u pohabanoj odeći. „Imaš li ti imetka? upita ga Poslanik. Imam – odgovori čovek. „Kakva?“ opet će Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Svake vrste, koje mi je podario Allah – odgovori čovek. Onda mu Poslanik reče: „Kad ti je Allah dao imetka, neka se onda i vidi trag Allahove milosti i darežljivosti prema tebi.“ (En-Nesai)

Međutim, moramo naglasiti da u odevanju ne sme biti preterivanja, oholosti i uobraženosti. Pod preterivanjem se podrazumeva prekoračenje granica u onome što je halal. Oholost u odevanju se odnosi na želju za hvalisanjem, isticanjem superiornosti nad drugim ljudima i smatranje da drugi ljudi nisu dostojni nas u tome. Vernici se moraju takmičiti u čistoći i urednosti, te u tom pogledu biti uzor u svojim životima i okolini u kojoj žive.

Vernik svojom čistoćom i urednošću treba druge podsticati na iste i pleniti svakog pojedinca svojim izgledom i urednošću.
Naši preci su živeli u vreme kada nije bilo tehnike i sredstava za higijenu, ali njihova odeća, kuće, dvorišta i putevi su blistali od čistoće i urednosti. Uklanjali su sve što je smetalo, održavali svoju okolinu čistom i urednom, te na taj način svedočili iman i sledili praksu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i naše dobre pretke. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je čistoću smatrao polovinom vere.

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, nam je u hadisu preneo i poručio: „Čistoća je pola vere!“ (Muslim)
Ovaj hadis nam ukazuje na veliku važnost čistoće i urednosti u našim životima. Ako budemo nastojali da nam čistoća i urednost budu prioriteti, zaštiti ćemo se od svih bolesti.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 12 januar 2020 22:34

WhatsApp Image 2020 01 12 at 22.27.46

Beograd, 10. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u din-i-islamu! Čovek u životu treba uvek da ustraje u svojim ibadetima. Ustrajnost i upornost čoveka dovode do željenog cilja, a cilj jednog vernika nije dunjaluk niti blago dunjalučko gde će ga uništiti ako ne iskoristi priliku koju mu Allah džellešanuhu daje. Moramo da shvatimo da smo mi na ovom svetu uvek u iskušenju. Zato oni koji su imućni moraju dobro da shvate poruku, pouku i naredbu od Allaha džellešanuhu i kako da svoje bogatsvo utroše na Njegovom putu. Ujedno želim da razmislimo o četiri saveta koja je Muhammed, alejhis-selam, uputio Ebu Zerru, radijAllahu anh.

Ebu Zerr, radijAllahu anh, prenosi: ''Oporučio mi je moj prijatelj Muhammed, alejhis-selam, četiri stvari koje su mi draže od ovog sveta i svega što je na njemu. Prvo, upravljaj lađom kojom ploviš, jer je more veoma duboko...''
Ovim rečima Muhammed, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da je lađa čovekovo delo, a da je duboko more ovaj svet.
U vezi s tim Alija, radijAllahu anh, veli: ''Allah ima Svoje mudre, oštroumne robove, koji su utrku za ovim svetom ostavili iz bojazni da ne izgube večnost. Posmatralii su ovaj svet i videli da on nije domovina pametnom, pa su ga nazvali dubokim morem, a svoja dela svojom lađom.''
Prema tome, prva pouka glasi: ''Ako ne želiš da potoneš u duboko more, onda se pobrini da sagradiš dobru lađu i da joj podlogu svakim danom sve više učvršćuješ. I ne gledaj previše u morsku vodu, da te ne bi svojom lepotom povukla u svoje dubine.''

Druga Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''...I opskrbi se dobro onim što ti je potrebno za put, jer ovaj put je dalek...''
Ovim rečima Muhammed, alejhi-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da je najbolje čime se na putovanju preko dubokog mora može opskrbiti jeste bogobojaznost (takvaluk), stalna svest o Allahovoj, dželle šanuhu, sveprisutnosti.
O tome Uzvišeni Allah u Kur'anu kaže: ''Opskrbite se! A, zaista, najbolja opskrba je bogobojaznost. Pa bojte Me se, o razumom obdareni!'' (El-Bekare, 197.)
Prema tome, druga pouka glasi: ''Bogobojaznost je čovekovo najjače oružje, kojim on čuva Uzvišenog Allaha i drži Ga uza se i na svojoj strani, na svakom mestu i u svako vreme. Neprijatelji Islama dobro znaju da je bogobojaznost najjače oružje vernika i zato su se na njega najviše i okomili. Ponudili su muslimanima duboko more prepuno blaga i, putem medija, omilili im alkohol, blud, kocku i ostale harame, a mrskim i zaostalim im učinili namaz, post, zekat i ostale farzove i halale. Zato oprez, i pamet u glavu! I znaj dobro, da što god je bogobojaznost jača, to je neprijatelj slabiji i manji.

Treća Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''Oslobodi svoja leđa od težine, jer je putovanje do visokog uspona veoma teško...''
Ovim rečima Poslanik, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da ako želi da stigne u okrilje Allahove dželle šanuhu blizine, onda treba da izbegava grehe i da se često za njih kaje, te da ne tovari na svoja leđa tuđe hakkove.
U vezi s tim se prenosi da je Poslanik, alejhis-selam, upitao ashabe: "Znate li vi ko je muflis (bankrot)?" Ashabi odgovoriše: "Kod nas je muflis onaj koji nema ni novca ni robe." Poslanik, alejhis-selam, reče: "Muflis moga ummeta je onaj ko dođe na Sudnji dan s namazom, postom i zekatom, ali je psovao onog, potvorio ovog, u imetku zakinuo onog, prolio krv ovog, udario onog. Pa će se svakom od njih dati deo njegovih dobrih dela, a ako mu nestane dobrih dela pre nego što se svima oduži, onda će se uzeti od njihovih loših dela i prebaciti na njega, pa će se onda, zajedno s njima, strovaliti u vatru." (Muslim)
Prema tome, treća pouka glasi: ''Što god tvoj brod bude imao manje tvoga i tuđeg tereta, biće manja i mogućnost da potone u duboko more i pre će stići do sigurne luke.''

Četvrta Poslanikova, alejhis-selam, poruka Ebu Zerru, radijAllahu anh, glasi: ''...Budi iskren u svom delovanju, jer Onaj, Kome ništa skriveno nije, sve vidi.''
Ovim rečima Poslanik, alejhis-selam, poručuje Ebu Zerru, radijAllahu anh, da se uz bogobojaznost treba okititi i iskrenošću, jer čovek čoveka možda i može, ali Dragog Allaha nikada ne može, uspeti da prevari.
O tome Ata'ullah el-Iskenderi veli: ''Ljudska dela su tela, a njihova duša je iskrenost.''
Prema tome, četvrta pouka glasi: ''Ne dozvoli sebi da izgubiš svoja dobra dela, samo zato što si ih učinio radi nekog drugog, a ne radi Allaha, dželle šannuhu! Ljudi te neće bogato nagraditi za dela koja učiniš radi njih, pa makar prolio i reku znoja. S druge strane, Dragi Allah će tvoj trud, koji je radi Njega uložen, pošteno nagraditi i svako tvoje dobro delo na Sudnjem danu priznati.

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno ponedeljak, 06 januar 2020 01:13

WhatsApp Image 2020 01 06 at 01.05.041

Beograd, 3. januar 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Uzvišeni Allah u Kur'anu Časnom poručuje: ''Vernici su braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha, da bi vam milost bila ukazana!'' (El-Hudžurat, 10.)

Braćo moja u Dini Islamu! Islam nas uči da smo mi muslimani braća i zato bismo se tako i trebali ponašati. Ne kao današnja moderna braća, nego kao prava braća. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ''Musliman je muslimanu brat, ne čini mu nepravdu i ne predaje ga. Ko pomogne bratu muslimanu kad mu je potrebno, Allah će njemu pomoći kad mu bude potrebno. Ko sakrije mane muslimana, Allah će sakriti njegove mane na Sudnjem danu.'' (Mutefekun alejhi)

Braćo moja! Kada musliman ispusti dušu na ovome prolaznom svetu, a zatim, kao deo pripreme za putovanje na Ahiret, bude okupan i u ćefine umotan, pre nego što mu se klanja dženaza i bude ukopan u zemlju, prisutnima na dženazi imam kaže sledeće: ''Mi danas ovog merhuma ispraćamo sa njegovim delima i njegovim hakkovima - to jest, ako je u toku života nekome dužan ostao ili nekoga uvrijedio. Ako je merhum nekome dužan ostao, neka oštećeni od merhumove porodice naplati dug. A ako je merhum nekoga uvredio, hoćemo li mu halaliti!?'' Zatim svi prisutni uglas kažu: ''Halalimo!'' Neki imami ovo pitanje postave tri puta, jer neki ljudi slabije čuju, a neki se i dvoume oko halala. Neki, čak, zbog tog halala neće ni da dođu na dženazu. Teško im da izuste: ''Halalimo!'' A da znaju koliku bi nagradu dobili, došli bi sigurno – za dženazu namaz kirat i za ispraćaj merhuma do mezara kirat. A kirat je težak kao brdo Uhud kod Medine. Plus, ako je bilo kakvih hakkova, pa on halalio, Allah mu oprosti onoliko koliko je bio težak hakk.

Braćo moja! Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam poručuje da tih hakkova ima šest, pa kaže: ''Musliman kod drugog muslimana ima šest hakkova:
1.Kada ga sretneš, nazovi mu selam. Reci mu: ''Esselamu alejkum!'', nemoj da koristiš neke druge reči, neke tuđe pozdrave koji ništa ne znače a sve iz želje da budeš “savremen”. Nema potrebe da se krijemo, nema potrebe da se stidimo i da mejamo naš pozdrav.
2.Kada te pozove, odazovi mu se. Kada te pozove na selo ili neko druženje, ili na svoju radost ili tugu, nemoj reći: ''Nemam vremena.'' Otiđi, pa makar nakratko. Naravno, imaš pravo odbiti ako znaš da će se na tom druženju servirati neki haram.
3.Kada ti zatraži savet, posavetuj ga. Nismo svi iste pameti i nemamo svi ista iskustva. Zato, ako te musliman zamoli za savet, nemoj reći: ''Kud me sad nađe! Nemam ti sad vremena.'', ''Šta ja znam! Snađi se sam!'' Nego mu daj savjet, pa makar mu se taj savjet i ne svidio.
4.Kada kihne i kaže Elhamdu lillah, nazdravi mu. Ali, nemoj mu reći: ''Nazdravlje!'', kao što to čujemo od mase naših ljudi. Nego mu reci: ''Jerhamukellah!''
5.Kada se razboli, poseti ga. Svaki normalan čovek voli posete, pa tako i bolesnici, jer posete gode ljudima, a pogotovo bolesnicima. Zato, kad si u mogućnosti, poseti brata, bio on zdrav ili bolestan, i pri tome imaj u vidu sledeći hadis: ''Kad god musliman poseti muslimana, hiljadu meleka donose salavate na njega sve dok ne omrkne. A ako ga poseti navečer, hiljadu meleka donose salavate na njega sve dok ne osvane i bude mu zasađena palma u Džennetu.'' (Tirmizi – hadis sahih)
6.Kada umre, isprati ga.'' (Muslim) Iako je dženaza farzi kifaje, obaveza koja spada sa čoveka kada je obavi grupa muslimana, ti na to nemoj gledati, i nemoj gledati poznaješ li merhuma ili ne, nego, ako si u mogućnosti, otiđi mu na dženazu. Dobićeš veliku nagradu, a merhumu ćeš pomoći svojom dovom.

Braćo moja! Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poručuje: ''Uzvišeni Allah će na Sudnjem danu reći:

- Čoveče, razboleo sam se a ti Me nisi obišao!
- Gospodaru, kako da Te obiđem kada si Ti Gospodar svetova?
- Zar se nije razboleo taj i taj, pa ga nisi obišao? Zar nisi znao, da si njega obišao, da bi Mene našao pored njega?

- Čoveče, tražio sam da Me nahraniš, pa Me nisi nahranio!
- Gospodaru, kako da Te nahranim kada si Ti Gospodar svetova?
- Zar te nije taj i taj Moj rob molio da ga nahraniš, pa ga nisi nahranio? Zar nisi znao, da si ga nahranio, da bi za to kod Mene našao nagradu?

- Čoveče, tražio sam da Me napojiš, pa Me nisi napojio?
- Gospodaru, kako da Te napojim kada si Ti Gospodar svetova?
- Molio te je taj i taj Moj rob da ga napojiš pa ga nisi napojio? Zar nisi znao, da si ga napojio, da bi za to kod Mene našao nagradu?" (Muslim)

Molim Allaha, dželle šanuhu za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“,, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije