- - - - - -
ponedeljak, 29 maj 2017
A+ R A-

Hutbe

хутба - 30. зул-к'аде 1437 хг / 2. септембар 2016 гг

  • Objavljeno petak, 02 septembar 2016 16:02

hutba02092016

Самом АЛ-Лааху ЕТ-Тајјибу, Богу, Самом Добром, слава и хвала и величање наше. Самога Га једнујемо, светкујемо, служимо, запомажући Му Самом, не придружујући Му иког,
Сами Он Јесте Бог, а од привољеног Му и приближеног Му ахмеда мухаммеда-најзахвалнијег Му похваљеника, од Њега нам коначно-посланог весника, оданијег срчанијег нема иког.
зато вас позивам да Самог Бога слушамо и послушамо, служимо, да Му Самом послужимо у позивању ка Њему, а Његова Је Упута, Његов Јесте Пријем. Он Је Позиватељ свих и Приматељ одазвалих.
срца своја сачувајмо споменом Имена Божјега, слављењем Њега Самога и хваљењем и величањем Њега Непоредивога, Неупоредивога Који нам Је само Богуоданост, Богупреданост Богуданост, Богољубно Богуверје Прописао, јер 'тешко ли се коклањачима који Богупоклоњеност своју занемарују својим кривопредстављањем људима и спречавањем доброчина.'
Подсећа нас Бог Сами на Себе Самог Власника нам-Господа нам, Казујући, ПоКазујући случај мелека=светлана -анђела=везника= вестника=весника када им Је Власнички им Казао поклоните се адемљанину-земљанину, па се поклонише сем одбијатеља који одби и погорди се и сујетно тиме постаде Богу Самом првопорицатељни.'
Бог нас Подсећа на Себе да Га се сетимо и да се обсетимо, Њиме Самим да се спасимо, туда је и тако, спас наш.
сваки је трен, срцокуц, новоприлика, Божјидар, спасења Богом, славећи Га, хвалећи Га, величајући Га, једнујући Га....
Богуслужном човеку једном жена му којом је жењен, рече, кад онемоћа Боговољом, свако, сем Богољубљем:'док си омоћао био свако те је од твог рода, походио....'
на говор њен Богољуб одговара Богузаговорно, срцу Богомштитно, јер Бог Гледа и Надгледа средца наша и наша дела а не иметак нам и тела....'недоласком својим растеретит ме желе онемоћалога...' те у своме срцу сачуваше Бога.
чујмо Бога, сачувајмо Га срцима Га Самог усрцимо, усвојимо, принесимо, унедримо, унесимо, пренесимо, проносимо, Самим Њим се поношењем, понашањем, поносимо.
Сами Боже, Сам Си Који Може, Благослови нас, нам, наше, свих нас, све, а Воља Је Твоја и ми привољени, љубитељи Твоји
Ал-Лаах Наређује правду, Ал-Лаах наређује доброчинство, Ал-Лаах наређује потпомаганје ближњих па даљих, Ал-Лаах Брани нам и Брани нас од свих огавности, покуђености и насиља, Саветујући нас, не бисмо ли Га се сетили и обсетили. 
Богоповезујмо се!

 

HUTBA - 26. AVGUST 2016.

  • Objavljeno četvrtak, 25 avgust 2016 13:16

hutba260816Imenom Samog Boga, svemu Milosnog, odazvanima Samilosnog

EL-Laahu, EL-Baaqu-Samom Laahnom, Samom Bogu pripadamo, da ne propadamo, Njime Samim sklanjamo sebe, klanjamo Mu se, telom, čelom, človektno, tlovektno, na tlo padamo, spominjući Ga, Samoga, jednujući, slaveći Ga, hvaleći, Samoga Ga veličajući, svetkujući, služeći Mu, Samom, Samom Mu zapomažući.
Sami Sebe nam Je Imenovao Sebe Imenom Divnim Svojim da Ga Samog Imenom Mu Svakim imenujemo, verno, pozivajući Ga i prizivajući Ga Samog, uvereno.
Imenima Svojim Sebnim, Osobnim, Posebnim Darovao Je nas sve, a Posebnijim od nas izuzetnijim bliskošću Mu, a Imenom Najposebnijim, Osobnim, Sebe Samog Znalca, Jeste NadGordio, da Mu ničim ikog niko nije poredio, približio, pridružio. 
Sami Bog Jeste Sami Bog, bez ikog, a sluga, najzahvalniji, i redom sredni, svaki, Mu je sluga, poslan, vesnik, odan, pohvaljeni, briženi, bliženi, Miren i sMiren.
Bog nas Sami Savetuje, Savetuje da Bogočuvarni Mu budemo i da Bogočuvarno Bogunajčuvarnijega među stvorenima svima, sledimo.
da sujetnoga Bogoporicatelja prvotnog odbijemo, Bogu Samom hrleći i sve Njegovo Mu grleći, sledeći Mu donosioca vesti Korenite-Kur'anovite Njegove, koji beše primenjeni Kur'aan što hodi tlom među tlovektnim -človečnim, čilo, Bogumilo, vodeči nas iz zaborava u boravljenje u Spomenu
Božjem, Bogospominjanjem. Bogomštićeni od Bogozaborava svoga i Nespomena Božjega, spomenom Boga, Miloga, Milovatelja, Bogu je hvala naša i Hvaljenje nas, Samom Vlasniku svega Mu znanog, Milom, Milovatelju, Vladaru dana razduženja;Samome Ti služimo, zapomažemo: 'Povedi nas k' Sebi crtom upravljenom, onom kojom Vodiš blagodiljane Svoje, ne onom onih gadnih, niti onom onih udaljenih. Aamiiin, recimo sa dugim aa i dužim, črtvorodužnim iiii..da bude pravilan i govor, i izgovor, i pisanje, pravopis, i ćut...znak, znanju, priznanju.
'i Kazasmo: ademljanine-zemljanine, nastani se uz suparnicu svoju, u 
džennet-raju, i hranite se svime po volji vam, kol'ko vam je i kako vam volja, al' se razgranatom drvu ne približujte, da ne biste tminom zlobnom zulmom ozlili.'
kao da su zabranjene grane od kojih nas Brani Branitelj naš grane razgranate nesloge, koje nas dele rodovima, drvom razgranatog roda, i koristoljublja svaštoljubnog, nijednog Bogoljubnog, svakog Bogohulnog, Bogoporicateljnog, Bogoljublju štetnog. nije to obična grana, jer je brana nam od Branitelja nam Samog, grana kojom bi nas razgranitel odvukao od Samog Onog Koji nam Je Branitelj.
Samim Bogom, AHadnim, Jednim, Jedinom, da smo složni, ne drvetnim granama razgranati, razdeljeni, od Boga odeljeni, bližnji, Bogombližnji međusobno da smo, ne samo bratja, broth.. rodom.
kazah vam ovo jer Bog nam to Kaza, a vesnik nam to prenese, i pokaza, moleći Boga Samog da nas Blagoslovi, Miluje, Prašta nam i Spasi nas od Nespomena Svoga.
Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
On nas Uređuje u prvdi, kao s prva, i u dobru, i u međusoblju sprvnom, međubližnjem, i Brani nas od zla, pokuđenog, i nasilja, Svetujući nas, ne bismo li se, obsetili, setili Ga se, nezaboravno, priljubljeno, Njemuslivno, Bogupoklonički.

 

hutba - 12. avgust 2016. / 9. zu-l-kade 1437 h.g.

  • Objavljeno petak, 12 avgust 2016 15:36

hutba120816

''o vernici, Allaha se bojte, i neka svaki čovek gleda šta je za sutra pripremio i Allaha se bojte jer On dobro zna šta radite. i ne budite kao oni koji su zaboravili Allaha, pa je On učinio da sami sebe zaborave; to su pravi grešnici. nisu jednaki stanovnici džehennema i stanovnici dženneta; stanovnici dženneta će ono što žele postići.'' (hašr, 18,19. i 20. ajet). Allah uči čoveka da život ne prestaje smrću na ovom svetu, nego se nastavlja na budućem svetu - ahiretu. Allah uči čoveka da njegovom smrću dela koja je u životu uradio ne umiru, jer se i nakon smrti skupljaju sevabi od njih sve dok ta dela traju. ako je učinjeno dobro delo ono i dalje nakon smrti njegova počinioca isijava dobrotom i rađa sevabe, a ako je loše, ružno delo ono i nakon što se izvrši ostaje loše i narednim generacijama sve dok kao takvo traje. naš život, između rođenja i prvih belih čaršafa u koje nas je naša majka umotavala i ćefina u koje nas umotavaju kada preselimo, ima smisla samo ako je ono što radimo između ove dve životne tačke smisleno i pozitivno. a imaće smisla, ako se zapitamo šta to u životu radimo i šta to u emanet i sebi u miraz za budući svet, ali i narednim generacijama iza sebe ostavljamo. Allah nas upozorava: ''i neka svaki čovek gleda šta je za sutra pripremio.'' naše sutra jeste naš džennet ili, ne daj Bože, džehennem, a naše mesto na budućem svetu zavisi od toga kako smo verovali i šta smo radili na ovom svetu. ali mesto na ahiretu može se i menjati ako smo iza sebe ostavili kakva dobra da nam od toga pristižu sevabi i nakon naše smrti. šta je to što ostavljamo iza sebe kao zalog, miraz, vrednost ili trajnu sadaku kako to Božiji poslanik, alejhis-selam, kaže pa će nam teći dobra dela i nakon naše smrti? poslanik, alejhis-selam, kaže: „kada čovek umre prestanu mu teći dela osim u tri slučaja: trajna sadaka (hajrat, vakuf), nauka kojim se ljudi koriste i dobro odgojeno dete koje moli za svoga roditelja." međutim, Božiji poslanik, alejhis-selam, u hadisu je pomenuo samo dobra dela, ali šta je s lošim delima koje čovek ostavi iza sebe. kako ona žive i kakav trag ostavljaju iza sebe!? lepa reč, drag insan i prijatan miris ostavljaju radost na onima koji ih čuju, sretnu ili pomirišu, a ružan i neprijatan miris izaziva gađenje, odbojnost i sl. Allah u suri jasin, koju po preporuci poslanika, alejhis-selam, učimo kod umirućeg, kaže: „uistinu, Mi ćemo vratiti mrtve u život; i Mi ćemo ubeležiti sva (dela) koja su unapred poslali, i tragove (dobra i zla) koje su ostavili iza sebe; jer o svemu Mi vodimo računa u zapisu jasnom." prema ajetu ne samo da će ljudi biti oživljeni, nego Allah u životu održava tragove koje čovek iza sebe ostavi. ustvari, tragovi naših dela se ne dižu zajedno s nama s ovoga sveta, oni ostaju na zemlji živeti svoj život, ali se vezuju za nas. nisu svi tragovi istoga značaja i ne traju jednako. poslanik, alejhis-selam, kaže da je osmeh kojeg uputimo drugom čoveku takođe sadaka, ali ta sadaka je kratkotrajna i tiče se samo njih dvojice, recimo. ako mladog čoveka neko uputi na dobro delo, usmeri ga u život savetom i blagom rečju na namaz, na fakultet ili ga bodri da ne odustane od školovanja, tada trag tog truda i saveta ima duži vek trajanja, jer dok je taj mladić ili devojka na putu i u usmerenju na koji ga je taj dobri insan savetovao svi imaju koristi, njih dvoje, ali i zajednica. jer, od dobro obrazovanog i odgojenog inženjera, imama, doktora, pravnika, zidara, stolara i sl. imaju koristi svi u zajednici, pa je svima bolje. ali ima i tragova našeg delovanja koji traju kroz brojne generacije. danas pominjemo brojne vakufe koji svojim postojanjem govore o tome kako su nadživeli svoje utemeljivače, vakife, i kako su u svim generacijama imali veliki uticaj, ne samo na verski život, nego na sve segmente života. međutim, isto tako iz naše skorije povesti da se videti kako su pojedinci ostavili neizbrisiv trag na ljudskoj povesti, otvorili nove vidike, pomogli čovečanstvu da se zaustave neke bolesti i kuge, da se izleče bolesti koje su nekada davno desetkovale stanovništvo kod kojeg bi se pojavile. neki velikani nauke i izumitelji pomogli su čovečanstvu da živi lagodnije, brže putuje, komunicira i sl. s druge strane, povest beleži i one ljude i društvene sisteme koji su svojim radom i delovanjem unazadili čovečanstvo. danas ispaštamo zbog brojnih nedela koja su učinjena vakufu, poput agrarne reforme koju je uvela kraljevina u periodu od 1919. do 1931, oduzeta su velika imanja, brojna dobra od muslimana, čime su stavljeni u ekonomsku ovisnost i potčinjenost. komunistički režim je takođe oduzeo brojna imanja od muslimana i vakufa putem agrarne reforme, nacionalizacije i eksproprijacije. i kada smo se ponadali da smo zakoračili u novo vreme i društvo novih vrednosti, demantuje nas naša stvarnost. toliko vakufa čeka na povratak svojoj nameni! znajte da vakuf nije u vlasništvu čoveka ko god on bio, već opštenarodno, verničko dobro koje koristi ljudima i sredini u kojoj se nalazi i da jedan pedalj te zemlje ne sme biti narušen. naša je obaveza da pomažemo zajednicu na tom putu na način što ćemo je finansijski pomoći da može platiti trud i rad stručnih ljudi – pravnika koji zastupaju interese vakufa i zajednice i bore se za ovaj plemeniti cilj. ako zakonskim putem ne možemo da ostvarimo svoje pravo, onda nemojmo u svojim dovama zaboraviti vakuf i vakife: dovom za vakuf da se vrati zajednici, i dovom za vakife da ne budu svedoci na sudnjem danu da se nismo zalagali u ispunjenju amaneta vakufname, jer znamo da se brojne vakufname završavaju dovom kojom se proklinje onaj ko ne ispoštuje želju vakifa o nameni vakufa. koliko je tim nasilnim radnjama oduzimanjem vakufa oštećena zajednica muslimana, odnosno gušen verski, a time i kulturni i ekonomski život muslimana na ovim prostorima, sada i te kako vidimo. ovde treba da se prisetimo reči Božijeg vesnika, alejhis-selam, koji kaže: "onome ko bespravno uzme koliko pedalj tuđe zemlje, Allah će mu o vrat obesiti sedam kata zemlje na sudnjem danu." stanje koje smo zatekli je takvo kakvo jeste i nismo odgovorni za stanje koje smo zatekli, već za stanje koje ostavljamo iza sebe. ''taj narod je bio i nestao; njega čeka ono što je zaslužio, i vas će čekati ono što ćete zaslužiti, i vi nećete biti pitani za ono što su oni radili.'' svako od nas nosi deo odgovornosti kada je u pitanju opšte stanje, pa i pitanje šta se radi s vakufskom imovinom. naravno da odgovornost vodećih ljudi jeste veća, ali svako od nas pojedinačno nosi deo vlastite odgovornosti. generacije naših predaka će odgovarati za svoj rad i šta su nam u emanet ostavili, ali i mi ćemo odgovarati šta smo kao generacija uradili i šta smo to u miraz i emanet generacijama iza nas ostavili. koliko smo im olakšali da životne izazove njihove generacije lakše savladaju!? stoga, neka svako od nas pomogne vakufsku direkciju naše zajednice koja se prihvatila ovog velikog amaneta u ime svih muslimana srbije. to je naša verska, individualna i kolektivna, ali i generacijska obaveza!

 

hutba - minber- informativne novine - glas muslimana srbije

  • Objavljeno petak, 05 avgust 2016 20:34

bajrakli

EL-Laahu, EL-Baaqu-Samom Laahnom, Samom Bogu pripadamo, da ne propadamo, Njime Samim sklanjamo sebe, klanjamo Mu se, telom, čelom, človektno, tlovektno, na tlo padamo, spominjući Ga, Samoga, jednujući, slaveći Ga, hvaleći, Samoga Ga veličajući, svetkujući, služeći Mu, Samom, Samom Mu zapomažući.
ima li sem Njega Zaduživatelja duga, dužnosti, dužne vere, i ima li sem dužne vere vere kojom se zaduženi, dužni, verno razdužujemo?
Sami Sebe nam Je Imenovao Sebe Imenom Divnim Svojim da Ga Samog Imenom Mu Svakim imenujemo, verno, pozivajući Ga i prizivajući Ga Samog, uvereno.
Imenima Svojim Sebnim, Osobnim, Posebnim Darovao Je nas sve, a Posebnijim od nas izuzetnijim bliskošću Mu, a Imenom Najposebnijim, Osobnim, Sebe Samog Znalca, Jeste NadGordio, da Mu ničim ikog niko nije poredio, približio, pridružio. 
Sami Bog Jeste Sami Bog, bez ikog, a sluga, najzahvalniji, i redom sredni, svaki, Mu je sluga, poslan, vesnik, odan, pohvaljeni, briženi, bliženi, Miren i sMiren.
Bog nas Sami Savetuje, Savetuje da Bogočuvarni Mu budemo i da Bogočuvarno Bogunajčuvarnijega među stvorenima svima, sledimo.
da sijetnoga Bogoporicatelja prvotnog odbijemo, Bogu Samom hrleći i sve Njegovo Mu grleći, sledeći Mu donosioca vesti Korenite-Kur'anovite Njegove, koji beše primenjeni Kur'aan što hodi tlom među tlovektnim -človečnim, čilo, Bogumilo, vodeči nas iz zaborava u boravljenje u Spomenu
Božjem, Bogospominjanjem. Bogomšićeni od Bogozaborava svoga i Nespomena Božjega, spomenom Boga, Miloga, Milovatelja, Bogu je hvala naša i Hvaljenje nas, Samom Vlasniku svega Mu znanog, Milom, Milovatelju, Vladaru dana razduženja;Samome Ti služimo, zapomažemo: 'Povedi nas k' Sebi crtom upravljenom, onom kojom Vodiš blagodiljane Svoje, ne onom onih gadnih, niti onom onih udaljenih. Aamiiin, recimo sa dugim aa i dužim, črtvorodužnim iiii..da bude pravilan i govor, i izgovor, i pisanje, pravopis, i ćut...znak, znanju, priznanju.
'i Kazasmo: ademljanine-zemljanine, nastani se uz suparnicu svoju, u 
džennet-raju, i hranite se svime po volji vam, kol'ko vam je i kako vam volja, al' se razgranatom drvu ne približujte, da ne biste tminom zlobnom zulmom ozlili.'
kao da su zabranjene grane od kojih nas Brani Branitelj naš grane razgranate nesloge, koje nas dele rodovima, drvom razgranatog roda, i koristoljublja svaštoljubnog, nijednog Bogoljubnog, svakog Bogohulnog, Bogoporicateljnog, Bogoljublju štetnog. nije to obična grana, jer je brana nam od Branitelja nam Samog, grana kojom bi nas razgranitel odvukao od Samog Onog Koji nam Je Branitelj.
Samim Bogom, AHadnim, Jednim, Odnim, Jedinom, da smo složni, ne drvetnim granama razgranati, razdeljeni, od Boga odeljeni, bližnji, Bogombližnji međusobno da smo, ne samo bratja, broth.. rodom.
kazah vam ovo jer Bog nam to Kaza, a vesnik nam to prenese, i pokaza, moleći Boga Samog da nas Blagoslovi, Miluje, Prašta nam i Spasi nas od Nespomena Svoga.
Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
On nas Uređuje u prvdi, kao s prva, i u dobru, i u međusoblju sprvnom, međubližnjem, i Brani nas od zla, pokuđenog, i nasilja, Svetujući nas, ne bismo li se, obsetili, setili Ga se, nezaboravno, priljubljeno, Njemuslivno, Bogupoklonički.

 

havarijuni našeg vremena - hutba o događajma u turskoj 15.07. 2016.

  • Objavljeno četvrtak, 04 avgust 2016 20:41

dzamijaSjenica

Imenom Samog Boga, svemu Milosnog, odazvanima Samilosnog

kada smo čuli i vidjeli vijesti prošlog petka navečer, kako je dio turske pokušao izvršiti vojni udar i na taj način srušiti vlast koju je narod odabrao, u našim srcima je zavladao strah i tuga. s druge strane, u izvještajima mnogih medija se mogla razumjeti radost zbog mogućeg pada sa vlasti, vjerovatno danas najvećeg muslimanskog vođe i gazije redžepa tajipa erdogana. međutim, hvala Allahu, u osvit subotnje zore tuga većine muslimana svijeta se pretvorila u neopisivu radost i sreću, dok se nevjernička i munafička radost i nada pretvoriše u tugu i razočarenje. tursko vođstvo i turski narod pokazali su veliku svijest i spremnost da se žrtvuju u odbrani slobode i države.
vjerujemo da se ništa ne događa bez Allahove dž.š. odredbe i Njegove volje. istina, postoje djela koja Allah voli, sa kojima je zadovoljan, ali i djela koja On ne voli, na koja se srdi, ali se ništa ne dogodi bez Njegovog dopuštenja. pobjeda i poraz također dolaze od Allaha dž.š. skrena vjera i jedinstvo muslimana donose pobjedu. to je ono što Allah pomaže. 
kada je Allah dž.š. potomcima isra'ilovim kao poslanika poslao isaa a.s., on ih je upućivao na dobro, a odvraćao ih od zla, pozivao ih je da samo Allaha obožavaju: „Allah je diosta i moj i vaš Gospodar, pa se Njemu klanjajte; to je pravi put!" (Kur'an, III: 51)
pokazao im je mnoge dokaze, liječio je bolesne, slijepe, gubave... i pored svega toga, mnogima nije valjao i odlučiše da ga ubiju. to nisu mogli učiniti sami pa su zatražili pomoć i to od svojih tlačitelja rimljana. međutim, ne biva kako mi hoćemo, već kako Allah hoće, jer „čovjek snuje, a Allah određuje“. Allah dž.š. je htio da spasi isaa a.s. i spasio ga je uzdignućem, a oni ubiše drugoga čovjeka misleći da je to isa. poslanik isa a.s. je imao neprijatelje iz svoga naroda i imao je izdajice među sebi bliskima, poput jude iškariotskog, ali je imao i iskrene učenike i pomagače Allahove vjere - havarijjune: „a kada se isa uvjerio da oni neće da vjeruju, uzviknuo je: "koji će biti pomagači moji na Allahovom putu?" – "mi", - rekoše učenici, - "mi ćemo biti pomagači Allahove vjere, a ti budi svjedok da smo mi poslušni Njemu.“ (Kur'an, III:52)
oni koji su htjeli da sruše vlast u turskoj, a izgleda i tursku, nisu to mogli sami učiniti pa su zatražili pomoć od globalista, cionista... a predsjednik erdogan je tražio pomoć od svojeg naroda i narod ga je pomoga, stao je uz njega. narod turske su bili erdoganovi havarijjuni, oni su havarijjuni našeg vremena. Allah je njih pomogao kao što je prije pomogao isaa a.s: „I nevjernici počeše smišljati spletke, ali ih je Allah otklonio, jer On to umije najbolje.“(Kur'an, III:54) vjernik tako treba postupati, učiniti sve što je u njegovoj moći, a potom se osloniti na Allaha i onda zaslužuje Njegovu pomoć i pobjedu.
postavljaju se mnoga važna pitanja: ko je htio da sruši vlast koja je izraz narodne volje, koji cilj se želio postići time, zašto je Allah dž. š. pomogao turski narod...
razmislite o stanju u ostalim muslimanskim državama: narod egipta je izabrao da ga vode muslimanska braća i neko je srušio volju naroda, narod sirije godinama krvari i bori se za slobodu, palestinci se bore više od pola vijeka za slobodu i nezavisnost...
oni koji „vladaju svijetom“, koji večinu muslimanskih država i naroda drže u ropstvu: fizičkom, ekonomskom, čak i idejnom, ne žele slobodu turskom narodu, jer bi to bila lekcija i drugim muslimanskim narodima na putu ka slobodi. žele zaustaviti tursku na njenom putu, zato što svakim danom postaje sve više slobodna, sve više islamska, sve više osmanska, a sve manje podanička, sve manje komunistička. mi vidimo da je turska na dobrom putu, da dobro razumije „znakove pored puta“. istina, put je dug i trnovit, a takav je inače pravi put, kako je to poslanik muhammed a.s. potvrdio u jednom predanju.
odgovor na pitanje: zašto je Allah dž.š. pomogao turski narod, predsjednika i vladu, dijelom nalazimo u riječima jednog od najvećih muslimanskih autoriteta današnjice, predsjednika svjetske unije islamske uleme dr. jusufa el- karadavija kada je rekao: „raduj se turski narode, Allah te nikada neće poniziti dok pomažeš potrebnoga, snabdijevaš onoga koji nema, ugošćavaš goste i boriš se za istinu.“
ovome ćemo još pridodati:
- hiljade džamija ste izgradili i obnovili u turskoj i izvan nje;
- ukinuli ste zabranu nošenja hidžaba u javnim ustanovama;
- uveli ste obaveznu vjersku edukaciju u školama;
- smanjili ste zelenaštvo i radite na uspostavi islamskog načina poslovanja;
- izgradili ste hiljade škola u turskoj i izvan nje;
- tursku ste razvili do stepena najmoćnijih i najrazvijenijih država svijeta;
- pomažete svim muslimanskim narodima i uopšte ljudima, a vaša pomoć nije zaobišla ni bošnjake, ni naš grad sjenicu (obnovili ste zgradu ustanove za kulturu, opremili obdanište kod nur džamije, donirali ste za bolnicu novo vozilo hitne pomoći i veliki broj aparata, islamskoj zajednici je donirano novo pogrebno auto, u najavi je izgradnja savremene osnovne škole...)
bitno je naglasiti da je turska na najbolji način spojila islam, odn. kulturu istoka sa naukom odn. savremenom civilizacijom zapada i ona je kao takva uzor ostalim muslimanskim narodima i državama.
već spomenuti dr. jusuf el-karadavi je uputio muslimanima poziv sljedeće sadržine: „pozivam sve arapske i islamske zemlje da stanu uz tursku, da je pomognu diplomatski, ekonomski i medijski. demokratska vjernička turska je saveznik koji neće izdati“
i evo mi se odazivamo, svako može makar lijepu riječ da kaže, da uputi dovu allahu dž.š. posebno se trebamo sjetiti svih onih koji su svoj život kurbanom za tursku učinili. za šehide u turskoj odmah poslije džume namaza ćemo u svim našim džamijama klanjati dženazu namaz u odsustvu. Allahov poslanik muhammed s.a.v.s kaže: „u džennetu ima stotinu deredža (stepena) koje je Allah pripremio mudžahidima na Allahovom putu. između dvije deredže je kao između nebesa i zemlje.“ (buhari)
Allaha Uzvišenog molimo da šehidima u turskoj ukabuli žrtvu, da im podari visoke stepene u džennetu, da pomogne turskom narodu i njihovim vođama da ustraju u borbi za slobdu i nezavisnost. Njega Uzvišenog molimo da pomogne i ostalim muslimanima, da naša srca složi, učvrsti nas na pravom putu, omogući nam da istinu spoznamo i da je se držimo, da zabludu prepoznamo i da se nje klonimo, da nam oprosti grijehe i sastavi nas u džennetu. amin!

mr. sabit ef. šećović, nur džamija u sjenici, 22.07. 2016.g./18.ševal, 1437. h.g.