- - - - - -
ponedeljak, 03 avgust 2020
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

  • Objavljeno nedelja, 24 novembar 2019 14:03

WhatsApp Image 2019 11 23 at 18.03.371

Beograd, 22. novembar 2019.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u islamu, zapitajmo se šta je to uspeh? Ljudi uglavnom definišu uspeh kroz materijalnu prizmu - i primeri ovakvog uspeha su nam dobro poznati: veliki imetak, kuće, automobili i drugo; ili kroz visok položaj u društvu – vlast, dobar posao i slično. Dakle u materijalnom smislu.
Bezgranično uživanje u dunjalučkim ukrasima, zaokupljenost dunjalučkim blagodatima po pravilu dovodi do nekontrolisanog prepuštanja svome nefsu i prohtevima. Ovakvim izborom se u suštini daje prednost ovom svetu nad ahiretom i pritom se potpuno zaboravlja glavna odgovornost svakog vernika i vernice – ono za šta ćemo biti pitani na Sudnjem danu. Ljudi uglavnom misle da se gomilanjem novca može postićI sigurnost i sreća. Naprotiv. Danas se rade mnoga istraživanja koja pokazuju da oni ljudi koji su materijalno situirani i naizgled uspešni da su oni zapravo nesretni i da nemaju duševnog mira. Potpuno okretanje materijalnom i zapostavljanjem duše i duhovnosti dovodi do unutarnje praznine i totalnog nespokoja.

Tema današnje hutbe ima za cilj da ponudi neke od odgovora koji se tiču realnog i stvarnog uspeha. Njen cilj svakako nije da preporuči odustajanje i potpuno ustezanje od dunjaluka. Allahu Uzvišenom su dragi oni koji svoj imetak troše na njegovom putu, u tom kontekstu cilj jeste da i materijalno budemo uspešni koliko je moguće ali da nam se imetak ne naseli u srce i bude svrha i cilj.

Zapitajmo se kao muslimani – gde leži prava sreća i zadovoljstvo? Odgovor na ovo pitanje daje Uzvišeni Allah u jasnom ajetu u kome otkriva svrhu stvaranja čoveka: „Džinove i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju.“ Sura Ez-Zarijat, 56. ajet. Onaj koji svoj život postavi na ovim temeljima, to je onaj koji je postigao zadovoljstvo. Allah nam daje izbor kako ćemo se ponašati, da li ćemo postupati u skaldu sa navedenim ajetom ili ćemo birati neke druge puteve. „Onaj koji je dao smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupiti, On je Silni, Onaj koji prašta.“ Sura El - Mulk, 2. ajet.

„Ahlak će biti nešto najbolje na vagi dobrih dela.“ To je karakteristika bogobojaznosti i čovek je onda intenzivno u pokornosti Allahu dželle šanuhu. Kroz ovakvu paradigmu morala stičemo blagost, strpljivost, poniznost, odgovornost, poverenje. Onaj ko se okiti ovim epitetima, taj je postao uspešan. Predana odanost Allahu dželle šanuhu, sleđenje Poslanika, sallallahu alejhi ve selem, uspeh je kod čoveka.
„Poslan sam da usavršim lepo ponašanje kod ljudi“, kaže nas Poslanik. Sleđenje sunneta je dužnost svakog vernika i vernice kako bi postali uspešni. Na putu realizacije cilja koje vodi ka uspehu, neminovna su iskušenja. Bolest, nesreća, nemaština, a naš uspeh će zavisiti koliko ustrajemo na putu dobra i koliko se oslanjamo na Allaha. „Onaj koji se Allaha boji, On mu izlaz iz svake situacije nađe“, uči nas Kur’an. „Opskrbi ga odakle se i ne nada, a ko se na Allaha osloni - On mu je dovoljan.“

U suri El Muminun kaže se: „Ono što žele – vernici će postići.“
Kako postići uspeh? Kaže se u Kur’anu: „Oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju..“ Dakle, prvo je spomenut namaz kao naš inidvidualni i kolektivni uspeh. Namaz obavljajmo sa strahopoštovanjem, ponizni, svesni časti da stojimo ispred Gospodara svetova, Allaha dželle šanuhu. Svoja srca moramo predati Allahu kada smo u namazu. Namaz nas odgaja i odvraća od ružnih delova.
U nastavku ajeta se kaže „....i koji ono što ih se ne tiče izbegavaju..“ Vernici izbegavaju nečiji belaj u kome nema koristi, a šteta je očita. Čast, imetak, život, vera verniku su sveti kao što Allah u suri kaže: “I koji prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.“ Poslanik je rekao: „Od lepih stvari u islamu je da se čovek kloni onoga što ga se ne tiče.“ Alija, radijallahu anhu je rekao: „Kad god sam ćutao, nisam se pokajao. A koliko puta sam zbog ogovora sam sebe korio.“
„...i koji milostinju, zekat udeljuju...“ Davanjem sadake, zekata čistimo svoju imovinu, ali i unutrašnje stanje. Mi znamo da je zekat stub islama, time jačamo svoju porodicu, zajednicu i to je opšta korist svih muslimana
„i koji stidna mesta svoja čuvaju osim od žena svojih ili onih koji su u posedu njihovu, oni zaista prekor ne zaslužuju..“
„Ko mi garantuje za ono što je uzmeđu njegovih vilica- jezik, i njegovih nogu-polni organ, ja mu garantujem Džennet.“ Buhari
Poslanik je rekao: „Uspeh vernika se temelji na moralu, etici, lepom ponašanju koji je temelj vere. Put čednosti, morala čoveku garantuje da se sačuva od greha i da čini dela koja Allah voli i za koje nagrađuje posebno.
„A oni koji i pored toga traže, oni u zlu sasvim preteruju. I koji o poverenim im emanetima, obavezama , brigu brinu..“
Mnogo je emaneta koji kao vernici, ljudi imamo, počevši od islama pa dalje.
„i koji molitve svoje na vreme obavljaju..“ ponovo se pominje namaz. Da obavljamo namaz na vreme, to je najdraže Allahu.
Uspeh vernika počinje i završava sa namazom.
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Znajte da nam je namaz najvažniji posao, a samo pravi vernik redovno čuva abdest.“ Buhari i Muslim
„...oni su dostojni naslednici koji će Džennet naslediti i večno u njemu boraviti.“

Molimo Allaha dželle šanuhu da nas potpomogne, da nas učvrsti, da nam grehe oprosti, da nas sačuva iskušenja koja ne možemo da podnesemo, da nas okiti svim svojstvima kojima je zadovoljan. Da nam poslednje reči na dunjaluku budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammedin abduhu ve resuluhu", kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

HUTBA MUFTIJE NIŠKOG, ELDINA EF. AŠĆERIĆA

  • Objavljeno nedelja, 17 novembar 2019 14:19

WhatsApp Image 2019 11 17 at 12.51.52

Bajrakli džamija, 15. novembar 2019.

„Neizmerna zahvala pripada Uzvišenom Allahu, dželle šanuhu, na svim ni’metima i blagodatima koje nam daruje. Njega veličamo i hvalimo, od Njega oprost i pomoć tražimo, samo Njemu ibadet činimo.

Zahvalni smo što nas je uputio na Pravi put jer bez Njegove upute mi bismo bili izgubljeni i na dunjaluku i na Ahiretu. Koga Allah, dželle šanuhu, uputi na Pravi put, za njega nema zablude; a koga Allah ostavi u zabludi, za njega nema upute.
Svedočimo i čvrsto verujemo da nema božanstva mimo Allaha i da je Muhammed Allahov rob i Poslanik, koga je Uzvišeni poslao kao milost svim svetovima da nas obraduje, ako se Allahu pokoravamo, nagradama velikim. Neka je salavat i selam na našeg Poslanika, na njegovu porodicu, ashabe, tabine uključujući i nas ovde pristune.

Draga i poštovana braćo i sestre, nijet mi je danas da vam uz Allahovu pomoć prenesem nasihat o Allahovoj veri, o onome što će nam biti korisno na dunjaluku i na Ahiretu. Savetujem sebi i vama, da se Allahu pokoravamo i da sledimo Polsanika u svemu što je radio ili ćutnjom odobravao.

„Allah i meleki salavat donose na Poslanika, o vi koji verujete salavat donosit i vi i šaljite mu selam.“ Ovo je kur’anski ajet i naredba Allaha, dželle šanuhu, da se priključimo ovom veličanastvenom skupu, Allahu i melekima koji salavat donose.

Zašto je važno donositi salavate na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? Zašto je vredan salavat, brojni hadisi nam govore.

U jednom hadisu se kaže da: „Onaj koji donese na mene jedan salavat, Allah, dželle šanuhu, na njega donese deset.“ U drugoj verziji ovog hadisa se ide dalje pa se kaže: „Allah, dželle šanuhu, donese na njega deset salavata, briše mu deset ružnih dela, piše mu deset dobrih dela i povećava njegovu deredžu za 10 stepeni.“

„Škrtac je onaj koji kada se spomene moje ime, on ne donese salavat na mene.“ Tumačeći prema prethodnom hadisu, škrtac je onaj koji gubi nagradu, gubi mogućnost da Allah, dželle šanuhu, na njega donese 10 salavata i poveća mu deredžu.

Svi smo mi u jednom trenutku prošli jednu školu, obrazovali smo se o nečemu, to obrazovanje koje smo stekli pomaže nam u egzistenciji, pa da li se ikada setimo da kažemo „Allah da nagradi najvećom nagradom tog i tog učitelja od čega hranim svoju porodicu?“ Allahov Poslanik je učitelj čitavog dunjaluka, svih svetova. On je milosni učitelj, onaj koji nas je poučio, Allahovom dozvolom, da budemo na pravom putu i da radimo ispravne stvari. Kada je Allah, dželle šanuhu, zadovoljan, On je zadovoljan jer smo učinili delo koje nama donosi korist.

„Kada bi svi ljudi bili najbolji, i kada bi svi ljudi bili najgori, nepokorni, ne bi ni povećali ni umanjili Allahovu snagu i moć ni koliko igla u moru.“ Njemu nisu potrebna naša dela, a Allah, dželle šanuhu, je zadovoljan našim dobrim delima zbog nas samih.

Poslanik nas je podučio da dovu činimo, prvo da se zahvalimo Allahu, zatim da se približimo salavatom, a zatim da kažemo ono što želimo i za šta dovimo, pa zaključiti sa salavatom na Poslanika i sa zahvalom Allahu.

Prenosi se da su ashabi čuli u džamiji, kada im je Poslanik rekao da se približe minberu, da je Poslanik izgovorio tri puta ’amin’ dok se peo na minber. Posle toga su upitali Poslanika: „Allahov Poslaniče danas smo čuli nešto što nismo čuli nikada od tebe.“ On im je pojasnio: „Kada sam se popeo na prvu stepenicu, melek Džibril mi je rekao ’Neka je proklet onaj koji dočeka mesec Ramazan i on prođe, a čovek nije stekao nagradu kod Allaha’, pa sam rekao amin. Onda sam se popeo na drugu stepenicu pa mi reče melek ’Neka je ponižen onaj kome roditelji dožive starost i to ga ne odvede u Džennet’, pa sam rekao amin. Na trećoj stepenici melek Džibril mi je rekao ’Neka je ponižen onaj koji kada se spomene tvoje ime ne donese salavat ne tebe’, pa sam rekao amin.

Koja je vrednost donošenja salavata govori hadis koji kaže da je najvredniji salavat petkom, kada je džuma namaz, pa se bez razloga ne uče ovi ajeti pre nego što se imam popne na minber i pre nego što siđe. Postoje meleki koji su zaduženi za donošenje salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.

Zašto smo škrti da ovo sebi uskratimo?

Povećanje i bereket na dela koja učinimo, to je ishod donošenja salavata. Naše poslove počinjemo sa bismilom, pozivajući se na Allaha da bi posao na halal način završili. Kada nam nešto pođe po zlu na poslu, čovek najčeše opsuje, pozivajući šejtana, umesto da donese slaavat.

„Ako nešto zaboravite, klanjajte dva rekata rekata ili donesite salavat na Poslanika pa će vam se kasti“, rečeno je u jednom hadisu. A kada izgovorimo ružnu reč, zovemo našeg otvorenog neprijatelja – šejtana koji nam želi propast.

Salavat na Allahovog Poslanika je zamena za sadaku, za onoga koji nije u mogućnosti da udeli sadaku, to je otkup.

Molim Allaha da nas uputi na Pravi put, kojim je podučio našeg Poslanika, molimo Ga da ne skrenemo sa Pravog puta kada nam je već na Pravi put ukazao i molimo Ga da nas obaspe svojom milošću“, kazao je između ostalog muftija niški, Eldin ef. Ašćerić.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG, ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno subota, 09 novembar 2019 19:05

WhatsApp Image 2019 11 09 at 18.48.411

Bajrakli džamija Beograd, 8. novembar 2019.

„Mesec rebu-l-evel je mesec osveženja, rađanja, kada priroda izlazi iz zemlje i kada se rodio Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, 570. godine po novoj eri. On je bio istinit čovek, koji je preneo istinu onakva kakva je, naša knjiga je jedina knjiga koja nije promenjena jer je naš Poslanik iskreno preneo i nama dao. On je naš uzor. Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: „Zaista vi u Allahovom Poslaniku imate najlepši primer!“

„Oni koji žude za Allahom i za Sudnjim danom i oni koji spominju Allaha puno...“ Allahov Poslanik je došao tim ljudima, koji se sećaju Allaha. To nije priča i bajka, Poslanik živi u srcima ljudi koji se sećaju Allaha i koji Mu zikr čine. Svi poslanici su doneli „la ilahe illallah“ a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je doneo to poslednji. Gospodar je dozvolio da grešimo, ima Njegova milost i kazna i oprost. La ilahe illallah nas čini muslimanima, to je istina i ona se ne može poreći. Vera ne može da postoji ako ne priznaje Stvoritelja onakav kakav je On! Ne kako Ga ljudi zamišljaju. Prva vera na svetu je islam, prvi musliman je bio Adem, a muslimanka Hava! Verovali su u Allaha i čuli Njegov glas! Posle toga, čovek je počeo da se kvari i da izmišlja, došao je šejtan jer njemu smeta istina, smeta mu islam, jer je šejtan ljubomoran na čoveka. On nije poslušao svoga Gospodara i on se odmetnuo i mrzi čoveka i dao je reč Allahu da će zavoditi čoveka, da će ga vući za nos do kraja života. Šejtan to napravi lepo - ubistvo, zinaluk, psovke i upropasti ljudske živote. A čovek je upropašten jer mu je „la ilahe illallah“ teško. Čovek smišlja izgovore, a to je šejtanski posao. Čuvajmo se svega što može da nas odvede sa Allahovog puta! Moramo da naučimo islam kako bismo znali koji je to naš put!

Čovek je najbliži Allahu kada je na sedždi! Božiji Poslanik je svojim životom pokazao lepotu islama i na taj način su ga ljudi prihvatili jer se reč i delo nisu kosili jedni sa drugima i bio je najlepši primer! Jednu od najlepših stvari koju je Poslanik doneo jeste naš odnos prema Allahu, naš odnos prema samima sebe i naš odnos prema ljudima. To je ahlak!

Kada su ashabi prolazili i videli mrtvoga konja, ugušili su svoja usta i nos da ne bi povratili, a Božiji Poslanik je rekao kako su mu lepi zubi. Šta to znači? U celoj toj crkotini, on je video nešto lepo. Njegova čistota ga je čuvala od ružnoće, zato je mogao i da oprosti svojim najvećim neprijateljima.

Ovde ljudi žive u 1389. i još uvek se raspravlja bitka na Kosovu, i još uvek se raspravlja o Turcima. Oni su otišli davno, živi u sadašnjosti i gradi budućnost. Prošlost se ne može promeniti, samo budućnost može da se promeni. Božiji Poslanik je gledao napred uvek! I posle toliko godina, Poslanik je živ primer. Mi rešavamo naše probleme danas, putem njegovog života! Nama je ostavljeno neizmerno blago u Allahovom Poslaniku i Njegovom životu!

Allah će nas pitati šta je u našim srcima, da li je On, i ne smemo ga zamenjivati ni sa čim! Ako volimo Allaha, volimo celo čovečanstvo. Ljudi primaju islam jer mi volimo, a ne zato što mi psujemo i mrzimo. Volimo i želimo dobro drugima! Mi nismo škrti i znamo da je sve kod Allaha i da u Džennetu ima mesta za svakoga. Poslanik je svoje najveće neprijatelje pozivao u islam.
Zbog Poslanikove ljubavi prema čovečanstvu i Allahove milosti, mi danas verujemo i sedimo u ovoj džamiji.

Neka nas Allah uputi na Pravi put, da čuvamo istinu, da volimo Poslanika koji je istinu preneo u potpunosti i da budemo srećni i zahvalni“, kazao je između ostalog muftija srbijanski – Abdullah ef. Numan.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG, ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno subota, 02 novembar 2019 15:00

WhatsApp Image 2019 11 02 at 14.33.44

Bajrakli džamija u Beogradu, 1. novembar 2019.

„Draga i poštovana braćo i drage i poštovane sestre, hvala Allahu dragom da smo se ponovo našli ovde u našoj lepoj džamji. Hvala Allahu da smo se setili da smo muslimani. Biti musliman - to je naša karakteristika. Bez toga smo ništa, bez toga ne značimo nikome ništa i što smo bolji muslimani to će nam neki više zavideti. Naš islam moramo čuvati i nikada ga ne smemo napuštati.

Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: „Nije dobročinstvo u tome da okrećete lica svoja prema istoku i zapadu, nego su dobročinitelji oni koji veruju u Allaha, u drugi svet, u meleke, u knjige, u poslanike, te oni koji od imetka, iako im je drag, daju rođacima i siročadi, siromasima i putnicima namernicima, prosjacima, i za otkup iz ropstva, oni koji namaz obavljaju i zekat daju, i koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju, te oni koji su strpljivi u nemaštini i u bolesti, i za vreme borbe. To su oni koji su iskreni."
Dakle, prvo je da verujemo u Allaha. Danas želim da govorim o jednom delu ovog ajeta: „I koji obavezu svoju, kada je preuzmu, ispunjavaju.“ Oni koji drže svoju reč. To je ono između nas. Imaju neke dužnosti koje su samo prema Allahu, poput šehadeta, namaza, posta... E sada, kako se mi odnosimo jedni prema drugima? Kao ljudi mi govorimo, imamo svoju reč, obećavamo jedni drugima, mi se obraćamo jedni drugima, to nam je sve Allah dao, da kao ljudi možemo da se obraćamo. U tom obraćanju između nas postoji da se da reč. Dati nekom svoju reč, ako se ta reč ne izvrši onda reba kefaret praviti, iskup činiti. Toliko je reč vredna. Naša reč je naša lična karta. Ja ne znam vas drugačije niti vi mene znate drugačije nego po mojoj reči. Po onome što ja govorim i još što je važnije da li ja verujem u ono što govorim ili samo pričam priču. Dobro me ispitajte. Jer ako ja samo pričam priču onda bolje nađite nekog drugoga. Vallahi.

Stvar je islama biti bolji čovek. Stvar je islama da se naučimo da budemo ljudi. Da budemo više nego ono što jede tri puta dnevno i spava. Da budemo više od onoga ko pravi decu i proizvodi decu. To rade i lavovi i tigrovi i ptice. Ali jedini je čovek taj od Allahovih stvorenja koji ima obećanje i koji treba svoje obećanje da čuva i da ga ispuni. Naš bratski odnos se zasniva na poverenju, samo su vernici oni koji su poverljivi. Oni poštuju Allaha, oni veruju, oni se boje Božije kazne, zato što vernici nikada ne lažu i uvek istinu govore ma kava ona bila. Istina je osnova svega. Bez istine nema ničega, nema pravog verovanja, nema islama. Ljudi su davali svoje živote zbog istine. Ti ljudi se zovu šehidi. Zašto? Zato što su hteli da istina pobedi i oni su sada kod Allaha Uzvišenog. Zato što su se žrtvovali na Njegovom putu. To je njihova istina. Mi možemo od njih da naučimo kako da živimo, kako da radimo, kako da budemo bolji. Dokle god smo živi moramo da mislimo, i da se unapređujemo i da budemo bolji ljudi. Za to nije potrebna velika pamet. U početku, u Mekki je bilo samo šest pismenih ljudi a mi sada imamo da je Kur’an zapisan. Postali su bolji ljudi zbog Kur’ana. Nisu to postali zbog svojih plemenskih običaja. Ti plemenski običaji su ih uništavali, oni su bili važniji od zdravog razuma. Onda je došao Kur’an. Onda je došao Poslanik da opomene ljude da su zalutali, i da ih pozove na Pravi put. Gde je naš Pravi put? U Kur’anu. Gde je izvršenje Pravog puta? U sunnetu. Kako se hoda Pravim putem je život Allahovog poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem. To je odgovor na sve. Imamo ono što niko drugi nema. Mi smo jedini narod koji ima celokupnu istinu, nerazvodnjenu, nepokvarenu. Onakvu kakva je došla – takva je i danas. Allah dragi je čuva.

Neka Allah dragi čuva i nas, naše porodice, neka nam olakša život da budemo muslimani, da nam islam i islamski put bude lak“, kazao je između ostalog muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 27 oktobar 2019 20:13

 

WhatsApp Image 2019 10 27 at 19.44.30Beograd, 25. oktobar

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana Sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo! Neka je salavat na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njegovu porodicu, drugove-ashabe i sve one koji ga budu sledili do dana Sudnjega uključujući i nas ovde prisutne!

Draga braćo i sestre u islamu, želim podsetiti sve nas na najznačajnije stvari u životu čoveka, a to su čuvanje časti i dostojanstva muslimana. Čast možemo definisati kao čovekov ugled, dostojanstvo, poštenje, moral, sve ono što se tiče čoveka i njegove porodice je sveto. U islamu se zabranjuje bilo kakav atak na čoveka, njegov imetak, ali i na njegov čast i ugled, mi bismo kazali obraz čoveka. Danas su ljudi, donekle, sigurni od napada na život i imetak, ali na čast i dostojanstvo nisu toliko jer je često prisutna i kod onih koji klanjaju i poste. Govoroli smo često o hakku, i o tome šta znači uništiti nečiji obraz. Mnogo puta smo govorili onaj koji klanja namaz, posti, ko je hafiz i hadžija, imam... biti imam je lepa stvar ali je odgovornost još veća. Biti hafiz je najlepša stvar ali raditi po onome što znamo, to je težina. Očuvati svoj obraz, namaz, zekat, sadaku, to je jako bitno. Musliman, mumin, muhsin ogleda se u ovome. Koliko mi čuvamo svoje namaze? Svoja dobra dela? Koliko mi pazimo druge ljude i čuvamo braću i sestre ili im rušimo ugled... ako to radimo, kakvi smo mi muslimnai? Da li imamo išta od onoga što klanjamo?

Kada nešto činimo zarad Allaha, onda pazite gde god naiđete da Allah kaže u Kur’anu da ćemo imati iskušenja ali uvek se na kraju ajeta kaže „a ti obraduj izdržljive...“ Upornost je bitna, draga braćo. Očuvanje nečega, neko se bori godinama da ode na Hadž, nakon toga mora da ga očuva jer nije samo „bio sam i izvršio sam“, nego da li si očuvao to što je Allah naredio? Nama je Allah dao u emanet da pomažemo siromašne i putnike i verske objekte... to treba da radimo ustrajno i da to čuvamo.

Allah dželle šanuhu kaže u suri Hudžurat, 12. ajet: „O vernici klonite se mnogih sumnjičenja, neka sumnjičenja su zaista greh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge. Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga a vama je to odvratno, zato se bojte Allaha a Allah zaista prima pokajanje i samilostan je.“
Kada bismo ovaj ajet primenili, onda bismo malo govorili a mnogo ćutali. Koliko puta nešto kažemo, pa se pokajemo, a mnogo puta ćutimo i posle nam bude drago. Ukoliko nešto tvrdimo onda je to potrebno argumentovati. Ukoliko sumnjičimo, pravimo pretpostavke, svaka vrsta govora ima svoje posledice a Uzvišeni ima svoje pisare koji pišu naše reči i bićemo pozvani pred Allahom da odgovaramo za sve što smo rekli i uradili.

„Ti sa svakim lepo i traži da se čine dobra dela a neznalica se kloni.“ kaže Allah dželle šanuhu u suri El Araf. U jednoj predaji se navodi kada je Allah objavio ovaj ajet, Allahov Poslanik je upitao Džibrila: „Šta je ovo Džibrile?“ a Džibril je rekao: „Allah ti naređuje da oprostiš onome ko ti nepravdu nanese, da daš onome ko tebi ne da i da odeš onome ko tebi ne dolazi“ Kakvi su danas naši porodični odnosi? Potrebno je biti visoko moralna osoba sa jakim saburom da bismo ovo postigli. Prvo treba sebe da preispitamo da li smo počinili neki greh pa nas Allah stavlja na iskušenje, pre nego počnemo da pričamo o nekome, a nikada ne treba da vratimo istom merom i kada smo u pravu jer je nagrada veća od toga. Nego da se pokajemo Allahu i da oprostimo.

Muslimanima je Kaba najsvetije mesto na dunjaluku i kada bi neko učinio loše prema toj svetinji, bio bi u stanju i da se fiziči obračuna. U jednoj predaji se kaže, prenosi Amr ibn el- As: “ Video sam Poslanika kako tavafi oko Kabe i govori, kako si lepa i kako je lep tvoj miris, kako si veličanstvena i kako je veliko tvoje mesto kod Allaha, tako mi Allaha čast mumina je kod Allaha veća od tvoje časti. Njegov imetak, krv i da se o njemu misli samo dobro, rušenje Kabe je manji greh nego da se uvredi čast mumina i da se prolije njegova krv.“

Koliko puta dnevno dopustimo sebi da komentarišemo, prenosimo, rečima i rukama, da li se plašimo da ćemo nekoga potvoriti i i udariti na njegov čast i dostojanstvno? Jezik je kao strelica a kada se jednom odapne teško je povratiti je i tragovi su duboki.

Prvi halifa je imao običaj da stavi kamen ispod jezika, da ne priča puno. A muslimani u današnjici šta pričaju? Šta je za nas čast jednog čoveka? Manji je greh rušiti Kabu, nego jednog čoveka. Mi danas rušimo čast svakoga pojedinačno jer nismo prihvatili emant koji nam je Allah dao i želimo da prenosimo i radimo sve što je suprotno od Kur’ana i sunneta, da bi sačuvali sebe, svoje mesto i poziciju. Kakvi smo mi vernici?

Pogledajmo život naših prethodmika, Poslanika i ashaba, tabina. Ljudi su od njih prihvatil islam. Grad jedan je prihvatio islam od jednog čoveka zato što se taj čovek držao Allaha i Njegovih propisa i zato što je to radio radi Allaha a ne radi dunjaluka. Kada je čovek svestan da su meleci uvek sa njim, on pazi kako se ponaša. Gde su sledbenici ummeta Poslanika? Treba da se uvek preispitujemo – koliko ima imana u našim srcima? Da li smo spremni da ustanemo na sabah ili smo spremni da preispitujemo druge?

Ovaj svet je prolazan, kratko je vreme, ma koliko živeli. Šta ćemo Gospodaru dati? Kada ne znamo šta je istina, a šta laž, kada svako uništava drugoga a ne savetuje ga. Vera je da svakoga pomažeš i da ga nosiš do Dženneta, a ne da ga rušiš. Ljubomora kod muslimana je danas prisutna i to se suprostavlja savetu Poslanika. Ljudi uništavaju druge da bi došli na njegovu poziciju, svaki novac koji se zaradi na taj način je haram. Halal nije samo propis o klanju životinje, to je mnogo širi pojam. Umesto toga zašto ne razmišljamo na drugi način? „Ovaj klanja pet vakata, što ne bih i ja.“ Umesto toga imamo da neko kaže: „Ovaj otišao na koncert, idem i ja.“

Naša prva zapovest „Uči, čitaj“ gde je danas? Gde su danas muslimani? Allah nam je dao onako kako smo postupili prema Njemu. Zato moramo da se probudimo. Nije dozvoljeno da čovek spominje drugoga čoveka po onome što bi ga naljutilo, što bi učinilo da se loše oseća pa makar se radilo i o istini. A šta tek ako spomenemo nekoga i kažemo neistinu?

Kolika je vrednost časti govori nam i činjenica da je Poslanik spomenuo čast na samom početku na oprostnom Hadžu, na Arefatu kada je rekao: „O vernici, bojte se Allaha i budite humani i pravedni među sobom i među drugima. O ljudi vaši životi i vaši imeci i vaša čast neka vam budu sveti, kao što je za sve nas uzvišeni i sveti ovaj mesec, današnji dan i mesto Arefata sve dok se ne sastanemo sa Gospodarom našim.“

U jednom hadisu se kaže: „Najbolji musliman je onaj od čijeg su jezika i ruku sigurni drugi muslimani. Najbolji vernik je onaj koji je najlepšeg morala. Najbolji muhadžir je onaj koji se čuva Allahovih zabrana -harama. A najveći borac je onaj koji se bori protiv svojih strasti u ime Allaha.“
„Ne ogovarajte muslimane i ne istražujte tuđe mane. Jer ko bude istraživao tuđe mane, Allah će otkriti njegove mane, a čije mane Allah bude istraživao - osramotiće ga u njegovoj kući.“

Molim Allaha da nas sačuva od loših osobina, da nam pomogne da budemo istrajni, da nam da snage da izvršavamo šta nam on naređuje, da naši koraci budu jaki, da se borimo i trudimo stalno u ime Allaha i da sve što radimo bude u ime Alalha. Jer da napravite gradove u ime nekog drugog, nećete imati ništa od toga. Udelite dinar u Njegovo ime, to će vam biti put do Dženneta.
Kada je Poslanik video čoveka da uživa u Džennetu, pitao je šta je ovaj čovek uradio pa uživa: „Pomerio je granu koja je smetala ljudima.“ To je razlog njegovog uživanja u Dženentu.

Molim Allaha da nam na ovom svetu poslednje reči budu: „Ešhedu en la ilahe illallah, ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.