- - - - - -
ponedeljak, 15 jul 2019
A+ R A-

Hutbe

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA

  • Objavljeno subota, 20 april 2019 21:41

 WhatsApp Image 2019 04 20 at 21.32.00

19. aprila / 14. ša’bana u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.

„Kaže Allah Uzvišeni u Kur’anu Časnom: ’Ako neko želi veličinu, zaista je sva veličina kod Allaha. Njemu se dižu lepe reči i dobra dela On prima.’ Ebu Džehl, Ebu Leheb i svi ostali predislamski Arapi imali su tu tendenciju da sebe, na neki način, uzvisuju. Čast je govoriti lepe reči i raditi dobro. Oni koji su bili pre nas, su se podelili. Jedni su rekli da je sve u dobrim rečima, drugi su rekli da je blizina Bogu u dobrim delima. Ti koji su govorili da je blizina Allahu u dobrim delima, taj je bio učenik Ise alejhi selama. Stvar je u tom da li je dobrota na jeziku ili u delima?
’Lepe reči i lepa dela kruže oko Arša, sve dok ne uđu u Džennet. Oni će biti ono što će nas uvesti u Džennet.’ To je hadis.

Šta to znači? Dati nekome sadaku, a onda kukati o tome ili se praviti važan, to nije dobro delo. Ebu Bekr je davao u tajnosti, niko nije znao koliko je on dao i kada je dao i šta je dao. Dakle, nemojmo svoja dela kvariti jezikom. Ako se hvalimo da smo nešto uradili, to znači da smo hteli laskanje i pohvalu. Zar nam nije dovoljan Allah Uzvišeni da On zna šta mi radimo? Šta će nam bolje od toga? Ko je stvorio Džennet? Ko će uvesti vernike u Džennet? Ko je nas stvorio? On sve o nama zna i nemoguće Ga je obmanuti. Ako nešto dobro uradimo, čuće se. Kao što je Allah Dragi obavestio nas da je Ebu Bekr bio dobrodavalac jer Allah je taj koji daje da se vesti rasprostiru pi celoj zemlji. On nas čuva da ne bi svoju sadaku sa hvaljenjem uništavali. E sada, postoji druga grupa ljudi koji kažu: ’Oni koji se pretvaraju da su dobri, njima je Džehenem strašni.’ Njihov posao je bezuspešan, prazan. Ko se seća Ebu Džehla da je bio častan? Ili Ebu Leheba? Niko! Allah je prokleo Ebu Leheba i njegovu ženu jer su ispred Poslanika postavljali trnje da se nabode, hteli su da ga ubiju, a pravili su se da su velikodušni darodavaoci i uništili su sami sebe. Zašto? Zato što nisu mogli da prevare Allaha Uzvišenog! On je najveći dobrodavalac! Čast čoveka, njegov kavlaitet, vrednosti je ono što mu je Allah dao i koga Allah počasti zbog njegovih namera, rada zbog toga što je njegov nijet i rad se podudaraju, isti su! Čovek koji ima nijet da da, a ne da se pokaže tim davanjem! Oni koji rade u Allhovo ime, Allah Dragi će im dati i pokazaće ljudima ko su dobri ljudi. Zato se mi sećamo dobrih ljudi i zato se njihova istorija pamti i pamtiće se do Sudnjeg dana jer su bili istiniti u svojim delima, a oni koji se prave vađni i smutnju čine da bi zaveli ljude da ljudi pomisle kako su fini i dobri, oni će propasti jer Allah Dragi kažnjava smutnju. Molim Allaha Dragog da nas sačuva od toga i od svih misli koje nas odvlače od Allaha i istine, i od onih misli gde sebe uzvisujemo i stavljam iznad Božije reči. Npr, danas neću da postim, danas neću da klanjam, a Allah nam je naredio a mi se pravimo da smo jači od Allaha. Kako ćemo da stanemo pred Njim? Možemo prevariti čoveka, a ne Allaha. Svakog dana, svakoga trenutka treba da činimo dobre stvari i da mislimo dobro a ne da čekamo posebne trenutke ili duboku starost. Ovaj život je rad jer se ovde zarađuje budući život. Svi treba da se oslonimo na Allahovu milost, da će nam On oprostiti. Ali ne smemo da se oslanjamo na Njegovu Milost ako smo namerno grešili jer to znači da smo Allaha i zaboravili! Onoga koji nas je stvorio! Mi se stidimo da zaboravimo svoje roditelje! Da li se ikada zaboravimo svoju decu za koju bi život dali? Zašto onda Allaha zaboravljamo? Ko nam je dao to pravo? Šta mislimo i o čemu mislimo, to moramo sebe da upitamo! Šta sam ja danas mislio? Šta sam ja danas radio? Iz dobrih misli ne izlaze loša dela. Iz dobrog nijeta proizilazi dobro delo. Treba ujedini svoja dela i svoje reči! Sa dobrim nijetom i iskrenošću prema Onome koji nas je stvorio i onda će nam On biti prijatelj! Šta će nam bolji prijatelj od Allaha? Allah je u našem životu, hteli mi to ili ne. On je bliži nama nego žila kucavica! Njegovo prisustvo treba da bude tvoje zadovljstvo. Njegovo prisustvo je sreća, mir jer ko je sa nama? Allah Uzvišeni! Kao što je bio i sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i sa Ebu Bekrom u pećini jer su bili ubeđeni u to i bili su spašeni. Allah Uzvišeni je dao Kur’an celom čovečanstvu do Sudnjeg dana, preko Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Između nas i Stvoritelja nema posrednika, zida, prepreke! I hvala Allahu što smo mi muslimani!

Da nas Allah Dragi sačuva, da mu budemo verni, da nam uvek bude u mislima i da nam bude od pomoći!“

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG - BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno nedelja, 14 april 2019 19:18

WhatsApp Image 2019 04 13 at 21.26.32

12. aprila / 7. ša'bana u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

"Allah, dželle šanuhu, u Kur’anu kaže:
'Allah ne opterećuje jednu dušu više nego što ona može (preko njene širine). Njoj je ono što ona zaradi i za nju je ono što je ona zaradila.'
Što znači - sve što dobro uradimo, bićemo za to nagrađeni; sve što loše uradimo, bićemo za to odgovorni. Suština ovog ajeta je u tome što su poslednja četiri ajeta sure Bekare, koje je Božiji Poslanik preporučio, preko hadisa koji prenosi Ebu Hurejra, da su to ajeti koje treba učiti pre spavanja i ko uči te ajete, šejtan mu se ne može približiti. Naučimo ih napamet i učimo ih stalno jer šejtan kada čuje Allahovu reč, on se od nje sklanja jer se protiv nje pobunio. A pobunio se jer je bio ponosan i jer je mislio da zaslušuje više nego čovek. Šejtan nije ljubomoran na meleke, na drugo bića, ni na šta što je Allah stvorio osim na čoveka i dao je sebi zadatak da čoveka zavede i zato se čuvajmo jer on zavodi polako i onda nas gurne u veliku provaliju da ne možemo da se izvučemo. Jedan od načina da se zaštitimo jeste da učimo ove ajete. Ali, šta je povod objavljivanja ovih ajeta?
Ajet u kojem Allah Uzvišeni kaže:
'Allahu pripada i nebo i zemlja i sve ono što vi radite, i dobro i loše Allah će vam za to uzeti račun. On će se sa vama obračunati.'
Ashabi su se uplašili kada su čuli ovaj ajet jer nisu znali da je i ono što mislimo - kažnjivo. Moramo znati da bilo svesni ili nesvesni svojih misli, mi po njima radimo. Čovek ne može ništa da uradi, a da nije doneo odluku da to uradi. Međutim, neki put ne zna da je tu odluku doneo, nije svestan toga. Recimo, čovek koji puši istovremeno pije kafu. To radi automatski, ne razmišljajući o tome. Ali negde u našoj glavi, mozgu, ta odluka je doneta. Postoje ljudi koji su uvek svesni svojih misli i koji ih kontrolišu, oni ne mogu da pogreše i da kažu neke budalaštine. Neki put se desi, ali većinom ne. Ashabi su se uzbudili povodom ovog ajeta jer nisu znali da će biti kažnjeni za svoje misli i tražili su savet od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I onda je došao ajet koji je derogirao prethodni: 'Allah ne opterećuje dušu van njene mogućnosti.' Dakle, Allah Uzvišeni ne traži od nas ništa da radimo što mi u biti ne možemo da radimo. Propisan nam je namaz, ali taj namaz je dobar za nas. Jedino što treba da radimo jeste da se pokorimo Allahu i onda nam je Allah dao olakšicu da oni koji ne mogu da klanjaju stojeći, da klanjaju sedeći, oni koji ne mogu sedeći, mogu ležeći. Allah nam je dao mogućnost da budemo u pokornosti i u vezi sa Njim, u svakom našem stanju. Važno je da znamo da namaz nije fiskultura. To su pokreti koji našem telu daju mogućnost, recimo, da pumpa krv mozak i da se na taj način osvestimo i da budemo bliži Allahu. I kada sedždu učinimo, onda smo Mu sa dve strane najbliži. Tada smo najpokorniji i mozak je u tom položaju da se obrati Gospodaru na najlepši način. Ljudsko biće kada se Allahu moli, ima koristi od toga, nije prazna akcija, ali se od toga i oplemenjujemo. Kako se osećamo pre namaza, a kako posle? Najbolje da pogledamo sami sebe.
Kada su ashabi čuli ove ajete, oni su razumeli da ih Allah neće opterećivati iznad njihove mogućnosti. Ne može ništa dobro od nas izaći u istini, ako smo u srži loši i obratno. Toga treba da smo svesni. Jer dobar čovek neće lagati, loše misliti, biti zavidan. Dobar čovek želi svakome dobro.

Dolazi nam najlepši mesec u godini, mesec Ramazan, gde je jako lako biti dobar. Tada postimo, gladni smo, nemamo snage da budemo loši. Mislimo na Allaha Dragog i na to kako da sebe unapredimo. Post je način na koji mi ulepšavamo svoj život. Tada shvatamo zašto smo stvoreni, šta nas čeka, postajemo bolji ljudi. U mesecu Ramazanu je dobro činiti dobre stvari jer su nagrade velike i zato potrudimo se da zaradimo što više sevapa. Jedan od načina jeste da kroz Islamsku zajednicu organizujemo iftar, tako da oni koji nemaju mogu da uživaju u hrani nakon dana koji su proveli u postu.
Da dočekamo Ramazan snažni, zdravi, da imamo snage da ga postimo i da u toku tog meseca ojačamo kao ljudi i kao vernici i da dobijemo što više znanja o islamu. Jedan od načina kako biti dobar musliman jeste poznavati svoju veru. Bez Kur’ana nema islama i zato ga treba proučavati."

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA BEOGRAD

  • Objavljeno subota, 06 april 2019 10:52

56293819 2194821423959003 3969923874685976576 n

5. aprila / 29. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

„Hvala Allahu Uzvišenom da smo ovde, hvala Allahu Uzvišenom da smo shvatili da je jedini način života biti musliman, da je jedini način života koji blagodari našoj duši, našem telu, našim mislima i našim odnosima sa drugim ljudima – islam.
Islam nas uči kakvi treba da budemo, šta treba da radimo, šta treba da verujemo. Islam je istina. Allah Dragi nam ga je poslao da bi Sebe u njemu objavio. Mi smo ti koji čuvamo Njegovu istinu, mi smo ti koji se borimo za Njegovu istinu.
Allah Uzvišeni u Kur’anu Časnom kaže: ’Onaj ko ide Pravim putem, od toga će samo on koristi imati, a onaj ko luta – na svoju štetu luta, i nijedan grešnik neće tuđe grehe nositi. A Mi nikad nismo kaznili dok poslanika nismo poslali!’ Poslednji Božiji poslanik je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i on je poslat svima. I onima koji ga priznaju i onima koji ga ne priznaju. Oni koji ga ne priznaju neće moći reći da nisu čuli za njega i da ne znaju šta je on govorio. Svaki dan se negde čuje Kur’an, svaki dan se negde čuje prevod Kur’ana, svaki dan se negde čuje poziv u islam, svaki dan se negde čuje ezan ali ga jedino muslimani ispravno čuju.
Niko se ne kažnjava bez obaveštenja, od nikoga se ne traži odgovornost ako ta osoba nije obaveštena šta joj je ta odgovornost, za šta je ta osoba odgovorna. Pa nam je Allah Uzvišeni poslao Kur’an pa je u njemu rekao sve što treba da verujemo. Ne možemo biti vernici a da ne upoznamo svoga Gospodara, On nam u Kur’anu objašnjava ko je On, Er-Rahman, Er-Rahim... On se nama predstavio. Poslao nam je Poslanika koji nas je obavestio šta treba da radimo, šta ne treba da radimo, šta treba da verujemo. 23 godine, koliko je trajala objava, Poslanik je sve istinito prenosio, ništa nije zatajio. Mi to čuvamo, pratimo primer čoveka koji je stalno istinu govorio i koji je bio hodajuća istina, Kur’an koji hoda- živeo je Kur’an. U svakoj njegovoj reči, u svakom njegovom pokretu se vidi sjaj Kur’ana. I mi od toga treba da naučimo kako da živimo. Preispitajmo sebe koliko volimo Allaha, koliko volimo Njegovog Poslanika. Preispitajmo sami sebe jer to je srž islama. Islam nije fiskultura. Allah Dragi nam je dao da klanjamo da bismo se Njemu približili. Jedino onaj koji se ponaša onako kako se Allahov Poslanik ponašao ga stvarno voli. Kad su vam Allah i Poslanik u mislima, znaćete da ih volite, a onda ćete voleti i porodicu i prijatelje i celo čovečanstvo,“ kazao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA U BEOGRADU

  • Objavljeno subota, 23 mart 2019 19:00

WhatsApp Image 2019 03 23 at 16.30.29

22. marta / 15. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijansski Abdullah ef. Numan.

Nakon zahvale Uzvišenom Allahu, na samom početku, muftija Numan je počeo govorom o pozitivnim dešavanjima nakon terorističkih napadu na Novom Zelendu, a zatim je podsetio prisutne i na NATO bombardovanje 1999. godine.

“Mi svi znamo da se ovih dana desio jedan veliki udar na nas vernike, u džamiji Nur je ubijeno 50 ljudi. Jedna velika stvar je u tome što su se stanovnici Novog Zelanda, koji nisu muslimani - jako približili muslimanima i jako se saosećali sa muslimanima u tom najtežem trenutku. Oni su klanjali džumu, na kojoj je bilo hiljade ljudi, pa su je klanjali u parku pored džamije i predsednica Vlade je došla na tu džumu i došle su stotine ljudi koji nisu muslimani, i sve žene su bile pokrivene i svi su seli tu iza muslimana i pridružili su se našoj džumi. U celom tom gradu je donešena odluka da žene toga dana na ulici, poslu pokriju kosu, iako su nemuslimanke. Televizija Novog Zelanda je prenosila ezan preko celog Novog Zelanda i to se zove saosećanje. To je korak čovečanstva kada nam je najteže jedni prema drugima.
Ovih dana se obeležava se bombardovanje Srbije i mnogo je ljudi poginulo. I muslimana i hršćana. Svaki ljudski život je u ratu izgubljen ni zbog čega. Moderni ratovi imaju veze samo sa interesima, ali u ratu strada običan čovek.

Allah Uzvišeni kaže u Kur’anu: ’O ljudi! Mi smo vas stvorili od muškog i ženskog pa smo vas onda napravili porodicama, narodima i plemenima, da biste se međusobno upoznavali.’ To znači da znamo jedni o drugima, ne misli se na puke pozdrave. Da nas je Allah stvorio različitima, da nismo svi beli i crni, i pored toga što smo različiti da smo svi ljudi i da nijedan od nas nije manji ili veći zbog boje kože. To Allah dželle šanuhu uči čovečanstvo, o jednakosti ljudskog roda. Nadam se da se i mi tako plemenito pokažemo prema onima koji nisu naše vere, da i mi njima pomognemo u trenucima njihove nevolje, kao što su stanovnici Novog Zelanda učinili muslimanima. Mi smo jedini koji ne naturaju svoju veru drugima na nos. Indonezija je postala muslimanska zemlja, bez rata, i to je najveća muslimanska zemlja na svetu. Mi svojim životnim primerom pokazujemo šta je islam i kako se islam živi. Od muslimana nema nikakve štete, od dobrog muslimana jer on služi ljudima.“

Muftija Numan je podsetio prisutne na predaju u kojoj su teško ranjeni ashabi preselili davajući vodu jedni drugima, žrtvovavši svoj život kako bi pomogli bratu do sebe. „Allah Dragi nas takve hoće i zato treba da pogledamo u svoja srca da vidimo gde smo! Kakvi smo kada smo ušli u džamiju a kakvi smo kada smo izašli iz nje. Čuvajte se kao što čuvate svoje odelo dok jedete. Pokrijte se sa peškirom imana, peškirom dobrih dela i poverenja u Allaha Uzvišenog da On postoji i da nas gleda. To je naš zadatak – da budemo pametni i dobri!
Da uvek znamo ko smo, da smo svesni da smo prihvatili Allahovu reč, da mi potvrđujemo Allahovo postojanje onakav kakav je On! Kakav se On nama u Kur’anu predstavio i o Sebi rekao! Zato nama u džamijma nisu potrebne slike da se sećamo Allaha. Mi stalno mislimo na Njega, mi klanjamo! Ceo svet oko nas podseća na Stvoritelja!
Allahova zemlja je najlepša. Dao nam je život i dao nam je opskrbu da živimo. I fizički i psihički nas je opskrbio i to je Njegova dobrota. Najčasniji kod Allaha je onaj koji je najbogobojazniji,“ kazao je između ostalog muftija Numan.

Nakon džume namaza klanjala se dženaza u odsustvu za stradale šehide Novog Zelanda.
Odlukom Rijaseta Islamske zajednice Srbije, dženaza u odsustvu za stradale šehide Novog Zelanda klanjana je u svim džamijama.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

  • Objavljeno nedelja, 17 mart 2019 11:42

15. marta / 8. redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.

Na samom početku, muftija Abdullah ef. Numan je govorio o terorističkom napadu koji se dogodio u džamijama u Novom Zelandu. "To je fašistička organizacija koja je već organizovala demonstracije protiv džamije putujući iz mesta u mesto i boreći se protiv islama, protiv podizanja džamija, a čovek koji je ubio ljude u dve džamije jeste član te organizacije. Ta organizacija ima više buke na medijima, nego što stvarno vredi. Političari su uglavnom o tome ćutali, i sada se pokazalao da je to ćutanje pogrešno jer ćutanje je znak pristanka. Taj čovek i njegova grupa (tri mladića i jedna devojka) uhvaćeni su i sada čekamo kako će pravda da bude zadovoljena. Kada se u Australiji desio neki teroristički napad, muftija Australije i Islamska zajednica u Australiji javno se izvinila i rekla da muslimani nemaju veze sa tim. Predsednik vlade Australije je dao podršku predsednici vlade Novog Zelanda, kao dva bliska ostrva, i izrazio je saučešće i dao podršku novozelandskom narodu, ali reč musliman nije nijednom upotrebljena. ’Izjavljujem saučešće porodicama preminulim ....’ nije nigde spomenuto. Kada postoji takva atmosfera i kada jedan musliman ubije nekoga onda nam poručuju da treba da reformišemo Kur’an i islam, da izbacimo ajete koje govore o džihadu, a džihad je odbrana gde se brani život, vera, grad, sloboda, ljudska prava; džihad nije klanje nevinih ljudi! Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, nikada nije pozivao ljude da kolju Kurejševiće, iz osvete, niti se ikome svetio. Kada je ušao u Mekku rekao je ljudima ’idite kućama, ništa vam neće biti’. Kada je žena Hind pojela Hamzinu džigericu i pitala Poslanika da li hoće da je ubije, on je uzvratio rečima: ’Nemoj mi se pojavljivati pred očima, kada mene vidiš skloni se.’

A mi nismo dobili nikakvo saučešće od predsednika Vlade. U Australiji ima puno muslimana i nije teško sagraditi džamiju. One su ogromne. Te verske slobode smetaju tim fašistima i Allah Dragi da im smete puteve i da ih uništi. I svi ljudi neka ih odbiju, njihove misli, reči i dela. Molim Allaha Dragoga da nam da sigurnost i mir, od nas samih i od drugih. Od rata ima samo kuknjave, od rata je ostatak ljudi bez ruku i nogu, udovice, deca bez očeva i to je rezultat rata. Pravedni rat, pravedna borba koja se vodila za ljudska prava u kojoj je naš Poslanik bio da se bori da muslimani mogu da dišu, ta broba više ne postoji. Nego postoje neki izgovori za takvu borbu. I u današnjem svetu problemi se mogu rešiti bolje nego sa mačem ili atomskom bombom. Čovek je smislio atomsku bombu i on se zove naučnik! Neka nas Allah Dragi sačuva od takvih naučnika i takve nauke i neka nam da mir.

Allah Uzvišeni u Kur’anu kaže: ’Onima koji neće da veruju doista je svejedno opominjao ih ti ili ih ne opominjao – oni neće verovati. Allah je zapečatio srca njihova i uši njihove a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja golema.’

Sura Bekara nam govori o tri vrste ljudi, ona je opis čovečanstva. Prva grupa su vernici, i taj deo se završava sa „oni su oni nad kojima je Allahova uputa i oni su oni koji su spašeni..“ (srećni)

WhatsApp Image 2019 03 17 at 11.30.44

Druga grupa ljudi jesu kafiri. Kaže Allah Uzvišeni, a On nas najbolje zna: „Zaista oni koji ne veruju njima je svejedno opomenuo ti njih ili ne opomenuo, oni neće biti vernici...“ Poglavar plemena Kurejš, Ebu Džehl, nikada nije postao musliman. Ebu Leheb nikada nije postao musliman, Allah je prokleo njega i njegovu ženu. Ima ljudi kojima je zatvroen put do Allaha zato što su Njegovi otvoreni neprijatelji. Muslimani nisu postali muslimani jer su verovali u Muhammeda, već u Allaha, a Poslanik je samo preneo poruku. I to nije čovek u pitanju. Allah je Onaj koji je prvi u šehadetu, LA ILAHE ILALLAH.

Allah Dragi nas čuva i čuva našu Knjigu. Kur’an je čista knjiga istine. Oni koji su protivnici Allahovi u istini, oni će ići u Džehenem, oni neće postati muslimani. Mi Allahu nismo potrebni, On nas je stvorio iz svoje milosti da nas nagradi, da možemo posle naše smrti, ako smo istinito radili, ući u večni život! Gde možete uživati u Allahovoj lepoti, Allahovom licu. Mi ne znamo šta to znači, ali Allah je tako spomenuo u Kur’anu i mi Mu verujemo!

Muslimani nikada ne pitaju šta će biti sa kostima, to je prolazno. Nije gotovo. Allah ti je obećao i to je istinito verovanje i to nas održava u životu. Vera u Allaha i poverenje u Njega da će nas izvući iz neprilike i sačuvati nas od zla, a Allah je onima koji su protiv njega zatvroili srce. Biti neprijatelj protiv Poslanika znači biti neprijatelj Allahu. Oni su gluvu, nemi i slepi. Ne vide lepotu islamskog života, ne čuju Allahov govor, ne osećaju ljubav prema Allahu i zato će oni u Džehennem.

Molim Allaha da nas održi u islamu, naše porodice, da nam da sigurnost, da uđemo u Njegov Džennet, da se volimo i pomažemo.“