- - - - - -
sreda, 18 jul 2018
A+ R A-

Hutbe

HUTBA - 23. REBIU-L-EVVEL 1438 H.G / 23. DECEMBAR 2016 G.G

  • Objavljeno petak, 23 decembar 2016 20:18

bajrakliDzamija1

Praštanje grijeha je Allahova Milost i Dobrota prema Svojim robovima. to je jedno od Svojstava Uzvišenog Allaha, kao što je El-Gaffar (Onaj Koji Puno Prašta) jedno od Njegovih Lijepih Imena.

koliko god da čovjek griješi, Allahov Oprost je mnogo veći. čak se u jednom hadisi-kudsijju kaže da kada bi čovjek imao grijeha kolika je cijela zemlja, Allah Bi mu Oprostio, pod uslovom da je teoba bili iskrena.

{قُلْ يَا عِبَادِيَ الَّذِينَ أَسْرَفُوا عَلَى أَنفُسِهِمْ لَا تَقْنَطُوا مِن رَّحْمَةِ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ يَغْفِرُ الذُّنُوبَ جَمِيعًا إِنَّهُ هُوَ الْغَفُورُ الرَّحِيمُ}
“reci: 'o robovi Moji koji ste se prema sebi ogriješili, ne gubite nadu u Allahovu Milost! Allah Će, sigurno, sve grijehe Oprostiti; On doista, Mnogo Prašta i On je Milostiv. i povratite se Gospodaru svome i pokorite Mu se prije nego što vam kazna dođe – poslije vam niko neće u pomoć priskočiti.“ (ez-zumer, 53)

“Allah Pruža Svoju Ruku noću da Oprosti onome ko je zgriješio danju. i On Pruža Svoju Ruku danju da oprosti onome ko je zgriješio noću, sve dok sunce ne izađe sa zapada.“ (muslim i ahmed)

u vrijeme musaa, alejhiselam, živio je čovjek koji nije izvršavao vjerske dužnosti i griješio je prema svima. kad je taj čovjek jednom prilikom otišao obaviti nuždu, u tom trenutku mu dođe edžel i on preseli. tada musa, alejhisselam, reče: “kako je živio, tako ćemo ga i ispratiti (znači, neće mu ni dženazu klanjati).
te noći, Allah Se Obrati musau, alejhisselam, u snu i Reče mu: “o, musa, ustani i klanjaj dženazu onom čovjeku!“ musa, alejhisselam, upita zašto da mu klanja dženazu kad je taj čovjek bio poznat kao veoma loš. Allah Reče: “o, musa, vi ga znate takvog, ali uradio je jedan lijep gest zbog kojeg Sam mu sve Oprostio.“ 
musa, alejhisselam, je upitao Allaha o kakvom se gestu radi, pa mu je Allah Rekao: “te noći kada je krenuo obaviti nuždu, bio je okrenut prema kibli (kabi), pa je promijenio položaj, jer je čuo da ne valja vršiti nuždu okrenut prema kabi. i zbog toga što je u tom trenutku izbjegao da učini grijeh, Ja Sam mu sve Oprostio.“

Bogobojaznost je svojstvo koje zauzima vrlo važno mjesto u ukupnosti našeg vjerovanja. bez straha pred Allahom nema ni pravog vjerovanja.
Bogobojaznost je, kako je definiraju neki učenjaci, da te Allahovi meleki ne vide onamo gdje ti je Allah Uzvišeni Zabranio da budeš, ili kako neki kažu: “čuvanje od Kazne Uzvišenog Allaha, pomoću dobrih djela i strahopoštovanje prema Allahu Uzvišenom i tajno i javno.“

koliko Kur'an podstiče na Bogobojaznost vidimo iz činjenice da ne možemo preći skoro nijednu stranicu učeći Kur'an, a da ne naiđemo na riječ Bogobojaznost.

{يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ اتَّقُواْ اللّهَ حَقَّ تُقَاتِهِ وَلاَ تَمُوتُنَّ إِلاَّ وَأَنتُم مُّسْلِمُونَ}

“o vjernici, bojte se Allaha onako kako se treba bojati i umirite samo kao muslimani!“ (ali 'imran, 102)

ebu zerr, radijAllahu anhu, prenosi da je Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, rekao: “oporučujem ti Bogobojaznost u skrivenim i javnim stvarima. kada činiš dovu uljepšaj je i nemoj nikoga nizašto moliti. Nemoj iznevjeriti povjerenje i nemoj suditi između dvojice.“ (ahmed ibn hanbel)

u nekom mjestu živio je trgovac junus ibn ubejd. on je u svom dućanu imao odijela različitih cijena; odijela od četiri stotine i dvije stotine dirhema. 
tako je jednom prilikom, kada je junus otišao na namaz, u dućanu ostao njegov bratić. u međuvremenu je naišao jedan beduin i tražio da kupi odijelo od četiri stotine dirhema. on mu je, međutim, pokazao odijela od dvije stotine koja su se kupcu svidjela, tako da je kupio jedno takvo, plativši ga četiri stotine dirhema.

nakon što je izašao, držeći kupljeno odijelo na ruci, u putu ga sretne junus i prepozna svoje odijelo, pa ga upita za cijenu. pošto mu je rekao da ga je platio četiri stotine dirhema, junus mu reče da ne vrijedi više od dvije stotine dirhema i da ga treba vratiti. beduin mu reče da kod njih u njihovu kraju ovo odijelo vrijedi pet stotina dirhema i da je on zadovoljan njime. junus mu tada reče: “vrati se sa mnom. poštenje u vjeri je bolje od svega na svijetu.“ 
zatim ga je vratio u dućan i vratio mu dvije stotine dirhema, a sa svojim se bratićem zbog toga posvađao, govoreći mu: “zar te nije stid? zar se Allaha ne bojiš?! zarađuješ na cijeni, a poštenje ostavljaš drugim muslimanima.“ on mu je na to odgovorio: “tako mi Allaha, uzeo ga je sa zadovoljstvom, a ja se u tom momentu nisam pobojao Allaha Uzvišenog.“

 

HUTBA - 9. REBIU-L-EVVEL 1438. H.G. / 9. DECEMBAR 2016.G.G

  • Objavljeno petak, 09 decembar 2016 19:29

minber09122016

poznato je da je kod Allaha Uzvišenog kap nevino prolivene muminske krvi veći grijeh od grijeha rušenja kabe od strane nevjernika. tako islam posvećuje posebnu pažnju očuvanju začetog djeteta u majčinoj utrobi i strogo zabranjuje čedomorstvo, odnosno bilo kakvu vrstu njegova oštećivanja ili uništavanja. dakle, na osnovu šerijata, plod predstavlja živo biće i njegovo uništavanje se smatra ubistvom.

{قُلْ تَعَالَوْاْ أَتْلُ مَا حَرَّمَ رَبُّكُمْ عَلَيْكُمْ أَلاَّ تُشْرِكُواْ بِهِ شَيْئًا وَبِالْوَالِدَيْنِ إِحْسَانًا وَلاَ تَقْتُلُواْ أَوْلاَدَكُم مِّنْ إمْلاَقٍ نَّحْنُ نَرْزُقُكُمْ وَإِيَّاهُمْ وَلاَ تَقْرَبُواْ الْفَوَاحِشَ مَا ظَهَرَ مِنْهَا وَمَا بَطَنَ وَلاَ تَقْتُلُواْ النَّفْسَ الَّتِي حَرَّمَ اللّهُ إِلاَّ بِالْحَقِّ ذَلِكُمْ وَصَّاكُمْ بِهِ لَعَلَّكُمْ تَعْقِلُونَ}

“reci: 'dođite da vam kažem šta vam Gospodar vaš Propisuje: da Mu ništa ne pridružujete, da roditeljima dobro činite, da djecu svoju, zbog nemaštine, ne ubijate – Mi i vas i njih Hranimo – ne približujte se nevaljalštinama, bile javne ili tajne; ne ubijajte onog koga je Allah Zabranio ubiti, osim kada to pravda zahtijeva', - eto, to vam On Preporučuje da biste razmislili.“ (el – en'am, 151)

jednom prilikom je neki čovjek upitao Allahovog poslanika, sallAllahu alejhi ve selleme: “koji grijeh je najteži?“ Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, mu je odgovorio: “da pored Allaha nekog obožavaš (tj. činiš širk) a On te Stvorio.“ “a koji grijeh dolazi iza toga?“, upita čovjek. Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, odgovori: “da ubiješ svoje dijete iz straha (od siromaštva) da će skupa s tobom jesti.“ “a koji je grijeh iza toga?“, upita čovjek. Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, odgovori: “da činiš blud sa ženom od svoga komšije.“ 
(buhari i muslim)

jednog dana, dok su ashabi pričali o onome šta su činili u vrijeme džahilijeta, jedan od ashaba reče: “o, Allahov poslaniče! mi smo u vrijeme džahilijeta zakopavali živu žensku djecu. ja sam imao kćerku koja je imala dvije godine. jednog dana rekoh ženi da je obuče, kao navodno da bih je poveo kod rodbine. žena je shvatila moju namjeru, ali ništa joj drugo ne ostade nego da pusti nekoliko suza. nakon što je spremila, žena se oprosti sa svojom kćerkom, znajući da je više nikada neće vidjeti. djevojčica je išla ispred mene i skakutala misleći da je stvarno vodim kod rodbine. došli smo do jedne jame koju sam ranije iskopao, pa rekoh svojoj djevojčici da se nagne nad jamom i pogleda šta ima unutra. kad se nagnula nad jamom, ja sam je tako jako udario lopatom po leđima da je odmah upala u jamu. međutim, kad sam pogledao u jamu djevojčica se jednom rukom dohvatila za ivicu jame, a drugom je rukom brisala prašinu sa mog odijela govoreći: 'babice, odijelo ti se isprljalo.' međutim, ja sam bio na takvom roditeljskom nivou da ni pokreti ruku moje kćerke koja je brisala prašinu sa mog odijela nisu izazvali sažaljenje, pa je još jednom udarih i ona pade duboko u jamu. nakon toga sam je tako živu zatrpao zemljom.“

dok je ovo pričao i Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, i prisutni ashabi su plakali. jedan od ashaba ustade i reče: “o, Allahov poslaniče, ovaj čovjek te rasplaka.“ Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, reče: “hajde još jednom nam ispričaj svoju priču.“ pa je čovjek ponovo ispričao kao i prvi put, a poslaniku, sallAllahu alejhi ve selleme, su se suze slivale niz bradu, kao da je htio reći ashabima: “evo, vidite, kakvi ste bili prije primanja Islama.“

pijenje alkohola ili bilo kakav kontakt sa alkoholom (proizvodnja, posluživanje, podsticanje i sl.) je jedan od velikih grijeha, pa makar se radilo i o najmanjim količinama. jer je alkohol, po hadisu, majka svih zala (tj. ključ svakog zla). zbog toga neki alimi smatraju da je pijenje alkohola najveći grijeh.

{يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ إِنَّمَا الْخَمْرُ وَالْمَيْسِرُ وَالأَنصَابُ وَالأَزْلاَمُ رِجْسٌ مِّنْ عَمَلِ الشَّيْطَانِ فَاجْتَنِبُوهُ لَعَلَّكُمْ تُفْلِحُونَ . إِنَّمَا يُرِيدُ الشَّيْطَانُ أَن يُوقِعَ بَيْنَكُمُ الْعَدَاوَةَ وَالْبَغْضَاء فِي الْخَمْرِ وَالْمَيْسِرِ وَيَصُدَّكُمْ عَن ذِكْرِ اللّهِ وَعَنِ الصَّلاَةِ فَهَلْ أَنتُم مُّنتَهُونَ}

“o vjernici, vino i kocka i kumiri i strelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo djelo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sjećanja na Allaha i od obavljanja namaza odvrati. pa, hoćete li se okaniti.“ (el-ma'ida, 90-91)

“trojica neće ući u džennet (ako se ne pokaju): stalni pijanica, onaj koji prekida rodbinske veze i onaj koji vjeruje u sihr (vradžbine). ko umre kao stalni pijanica Allah će ga Napojiti iz rijeke koja ističe iz utroba prostitutki od čijeg smrada će stanovnici džehennema biti uznemiravani.“ (ibn hibban)

meleki su se čudili nasilju ademovog, alejhisselam, potomstva, kao što su razvrat i prolijevanje krvi, pa su rekli: “Bože, odabrao si stanovnike zemlje, a oni su nepokorni.“

Allah Uzvišeni je Odgovorio: “da vi posjedujete onu strast koja se u njima nalazi i viste biste postupali poput njih.“ svi su odgovorili: “subhanAllah! ne smijemo mi činiti grijeh prema Tebi, nama ne dolikuje da kršimo Tvoju Odredbu.“ Allah Uzvišeni je Odgovorio: “između vas odaberite dva meleka da ih Učinim sa onim svojstvima kao što je ademovo potomstvo i Stvorim u njima ljudsku strast.“

meleki su odabrali haruta i maruta, najpoBožnije i najBogobojaznije od svih meleka. Uzvišeni Allah ih je Poslao na zemlju da vladaju i narodu dijele pravdu. Stvorio je u njima strasti koje ima čovjek i Rekao im: “ne činite širk, ne činite blud, ne pijte alkohol i ne prolijevajte bez opravdanja krv, ne jedite svinjsko meso i ne činite nasilje.“ oni su na zemlji u svakodnevnim poslovima presuđivali ljudima i obavljali ostale potrebne poslove. na koncu, jednog dana sa svojim problemom dođe im neka žena da joj presude. žena je imala lijepo lice i savršenu ljepotu. u njima se javila ljubav i strast prema toj ženi. priznali su to jedan drugom, a potom su joj presudu odgodili kako bi je pozvali kući i udovoljili svojim strastima. žena je prvo odbila, ali nakon što je malo razmislila, odluči da prihvati ponudu i da im, ako žele, udovolji njihovim požudama i strastima, ali pod uvjetom da oni prihvate idolopoklonstvo, kao što ga je i ona prihvatila. oni su odgovorili da tako nešto neće prihvatiti.
drugog dana došla je sa djetetom, pa su je ponovo upitali da dođe kod njih kući. ona je odgovorila da će pristati pod uvjetom da ubiju to dijete. oni su to odbili govoreći da im je to zabranjeno.

sljedećeg dana nosila je vino u ruci, pa su je ponovo upitali. ona im je odgovorila da će pristati pod uvjetom da popiju vino. tada su rekli: “od onoga što si nam ponudila konzumiranje alkohola je najlakši grijeh.“ tako su pili alkohol sve dok se nisu opili, a zatim su sa tom ženom počinili blud i udovoljilli svojim strastima. dok su bili u stanju činjena bluda došla je jedna osoba kod njih, nekim svojim poslom, pa se oni prepadoše da će ispričati to što je vidjela, pa je ubiše. na taj način počinili su i ubistvo i blud, i odali se alkoholu.

nakon toga im je Allah Uzvišeni Ponudio hoće li izdržavati kaznu na nebu ili na zemlji, pa su oni odabrali da kaznu izdržavaju na zemlji.

 

хутба - 13. мухаррем 1438 х.г / 14. октобар 2016 г.г.

  • Objavljeno petak, 14 oktobar 2016 19:36

minber141016

Самог Бога -Ел-Лааха хвалимо, славимо, величамо, спомињемо, светкујемо, једнујемо, Самоме Му служимо и Самом Му запомажемо:
Самоме Себи нас Поведи, Ти нам Сами Требаш, Ти Сами, потребито нам, Знаш.
признајемо Те, Сами Ти, Бог, Творитељ, Јеси, а признајемо да мухаммед ахмед, Ти је слуга, Твој коначнопослани весник нама тловечнима, ближени Ти, Мирени, блажени.
драги моји, Самим Богом, ближњи, Ал-Лаахољубље нам је спас, будимо Ал-Лаахочувани, слеђењем Њему најзахвалнијег похваљеника Његовог, ахмеда мухаммеда ближено-Миреног.
ономад, кад Бог Сами Обавести светлане веснике анђеоске Своје -мелеке 'земљи Ћу намесника, намештеника, Одредити.' они одговорише: 'зар Начинићеш земљи за као намесника, смутљивца Богопорицатељног, крвопроливатеља, док Ми славимо Самога Тебе, Богохвалећи те, и светкујући Те Самог освећујемо и посвећујемо за Те. а Бог Сами Узврати, нек се зна: 'оно што не знате ви, Знадем Сами Ја!'
Бог Сами тако Вољом Својом адема-адама-адемљанина-земљанина тловекног-чловекног Поучи свим Именима, а потом их Представи Својим мелекима, светланим весницима-анђелима Својим, Наредивши им: 'обавестите Ме о Именима овим свим, ако сте имало честити у тврдњи својој.' одговорише Му они: 'слава Теби Самоме Слављеноме, признајемо немамо ми знања сем спознања Твоје Боже онога што Си нам Ти Сами Обзнанио, Сами Ти, збиља, Јеси Зналац оностраног, нам страниг свега, Разлучитељни, Разазнаватељни.
погледајмо како Разлучитељ, Разанаватељ, Сами Зналац, Обзнањује знањем страног, оностраног, незнала створења, и како сазнање не чини створења зналцима, већ признаваоцима Самог Зналца, ознало-васпитаним. пронађимо се ишчитавањима повременим ових аја Божјих знаковитих.
хвала је и хваљење је Самоме Богу и слава је и слављење је Самоме Њему припадајуће, јер Самим Њиме је проходеће, и величање-текбир Самоме Њему је.
рамадааном Он нас Сами Доводи у такво стање, и то је оно право, не мучење, већ учење, васпитање, образовање.
Ал-Лаах Наређује правду.
Ал-Лаах Наређује доброчинство.
Ал-Лаах Наређује потпомагање ближњих па даљњих.
Ал-Лаах нас Брани од огавности.
Ал-Лаах нас Брани од покуђености.
Ал-Лаах нас Брани од насиљa.
Светујући нас, Саветује нас, да Га се сетимо и обсетимо.
Бог са нама Јесте, ми са Богом јесмо ли?

 

HUTBA - 6. MUHARREM 1438 H.G. / 7. OKTOBAR 2016. H.G

  • Objavljeno petak, 07 oktobar 2016 19:17

minber0710201602

o vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutro i navečer Ga veličajte (al ahzab, 41-42) 
sećajte se vi Mene, i Ja ću se vas setiti, i zahvaljujte Mi, i na Blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti! (al bakara, 152)
one koji veruju i čija se srca, kad se Allah spomene, smiruju - a srca se doista, kad se Allah spomene smiruju! (ar r’ad, 29)
Njega veličaju sedmera nebesa, i zemlja, i oni na njima; i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga; ali vi ne razumete veličanje njihovo. - On je doista Blag i mnogo Prašta (al isra, 44)
ebu hurejre radijAllahu ‘anhu prenosi od poslanika sallAllahu alejhi ve sellem, reči Uzvišenog Gospodara: “Ja sam sa Svojim robom kada god Me spomene i kad god se njegove usne pomaknu izgovarajući Moje Ime.” istinski sledbenik islama spominje svoga Gospodara svakog časa, Njegovo delo vidi u svakoj stvari u prirodi i događajima u životu. on oseća Allahovu blizinu, siguran je u Njegovu Moć i nalazi zaštitu pod okriljem Njegove Dobrote i Milosti. smisao spominjanja Uzvišenog nije samo puka reč. nužno je da se prvo manifestuje kroz vernikova dela a zatim da dođe do Njegovog spomena na jeziku u vidu dove, zahvale, veličanja i osećanja zadovoljstva. tek tada vernik postaje jedan od onih koji se istinski sećaju Allaha i kojima je On Pripremio Oprost i Nagradu. čovek koji se seća i spominje svog Gospodara moli ga srcem i svoju nutrinu puni ljubavlju prema Njemu kao Najvećem Dobročinitelju. vernik sebi time osvetljava pravi put i zato je spominjanje (zikr) život i svetlo za srce, a zanemarivanje zikra je mrak i pustoš. sledbenik šehadeta ne treba da zaboravlja svog Gospodara niti da Ga zapostavlja.
a šta bi se desilo kada bi njega Gospodar svetova zapostavio?!
samo neistina, igra i zabluda može da odvrati čoveka od Gospodara. spominjanje Gospodara je vernikova vrlina bilo da je sam ili u društvu i za razliku od ostalih dužnosti koje imaju svoju određenu meru i mesto, blagodat zikra je u tome što nema svoje mesto ni meru. znamo da je farz obavljanje pet dnevnih namaza u njihovo pravo vreme, post meseca ramazana takođe, određen procenat zekata ali za zikr precizne količine nema. a da je obaveza činiti zikr opominje nas deseti ajet sure al džumu’a: “a kad se molitva obavi, onda se po zemlji raziđite i Allahovu Blagodat tražite i Allaha mnogo spominjite, da biste postigli što želite.”
da bismo voleli Allaha potrebno je da čistimo srce od prevelike ljubavi za dunjalukom. imam gazali kaže: “potrebno je da srce bude očišćeno od svega osim Boga a put čišćenja je zikruLLah. kako bi čovek bio plemenit potrebno je da pročisti dušu od raznih grehova. prevelika pohlepa za dunjalučkim dobrima je beskorisna i primer je šejtanskog dela. pobožni ljudi se ne vezuju čvrsto za ovaj svet i njegove ukrase koji su mnoge upropastili. zar ima vrednijeg dela od spominjanja Allaha, učenja Kur’ana, izgovaranja šehadeta i osećanja reči subhanAllah, elhamduliLLah, Allahu ekber. poslanik je rekao: da kažem slava i hvala Allahu, nema Boga osim Allaha, Allah je preči od svega, meni je draže od svega što sunce greje i obasjava (muslim). ebu malik el ešarija prenosi da je poslanik sallAllahu alejhi ve sellem, rekao: “čistoća je deo imana, elhamduliLLah puni mizan, a subhanAllahi vel hamduliLLahi puni sve između nebesa i zemlje.” (muslim)
ebu hurejre radijAllahu anhu prenosi da je Božiji poslanik sallAllahu alejhi ve sellem rekao; “kada obavite tešehud u namazu, neka svako od vas zatraži kod Allaha zaštitu od četiri stvari rečima: Bože moj sačuvaj me od džehenemske kazne, od kaburske patnje, od ovosvetskih i onosvetskih iskušenja i od iskušenja mesiha dedžala.” ebu musa kaže da mu je poslanik rekao: “hoćeš li da ti ukažem na jednu reč iz dženetskih riznica?”, da – rekoh –svakako Božiji poslaniče, a poslanik reče to je la havle ve la kuvvete illa biLLahi (muslim). Allah u Kur’anu Kaže: “pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kad se Allah spomene, a kad im se reči Njegove kazuju, verovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.” (al anfal, 2)

Ey iman edenler Allahi cok zikredin Ona sik sik anin sabah aksam tenzih edin . Oyleyse (yanlizca) beni anin bende sizi anayim, ve yanlizca bana sukredin ve (sakin) nankörlük etmeyìn. 
Zikr kelime olarak, hatirlayip anma demektir
Zikir, mağrifet, merhamet ve af kapılarını açmasına vesile olduğu gibi çirkin ve boş sözlere de engel olur. Zilkirle insanın gönlü ferahlar kalbi nurlanır, kalpteki darlık, kıtlık, stres ve sıkıntı kaybolur ve kalbin perdeleri zikirle acilir.
Dinimizde ise Allahu Tealayı anmak ve hatırdan çıkarmamaktır. Allahı anmak ise, dile ile olur, kalp ile olur, beden ile olur. Zikir imanın alametidir. Nifaktan arınış şeytandan ve onun tuzaklarından korunmustur. Insani kabir kabır azabına koruyacak, cehennemden kurtulacak en güzel ameldır.

Svedočimo sve dok smo, Samog, Jednog, Boga.
Al-Laah Naređuje pravdu, Al-Laah Naređuje dobročinstvo, Al-Laah Naređuje potpomaganje bližnjih pa daljnjih, Al-Laah Brani nam i Brani nas od svih ogavnosti, pokuđenosti i nasilja, Savetujući nas, ne bismo li se obsetili i setili Ga se.

 

JAKUB EF LEKOVIĆ ODRŽAO HUTBU U BAJRAKLI DŽAMIJI

  • Objavljeno petak, 30 septembar 2016 19:50

jakubLekovic02

Danas je u Bajrakli džamiji u Beogradu Jakub ef Leković održao hutbu i predvodio džuma namaz. Centralna tema hutbe je bila poruka sure El Asr. 
Tako Mi vremena!
Čovek je, zaista, na gubitku -
osim onih koji veruju, čine dobra dela, 
jedni drugima preporučuju Istinu 
i jedni drugima preporučuju strpljenje!
Sura El-Asr jedna je od najkraćih kur'anskih sura, ali je zbog pouka i poruka koje se u njoj nalaze izuzetno značajna. Allah Uzvišeni u Kur'anu koristi razne zakletve. Budući da su Mu venici dužni verovati sve što kaže, te zakletve On ne koristi da bi nas uverio u nešto, nego da bi nam ukazao na važnost onoga čime se zaklinje i poruke koja sledi nakon zakletve. Tako nam naš Gospodar zaklinjanjem vremenom ukazuje na izuzetnu vrednost i važnost te blagodati, da bismo je iskoristili na odgovarajući način. "Allah nam je kazao koje četiri kategorije ljudi nisu na gubitku: prve dve: oni koji veruju i dobra dela čine. Videćemo da se nebrojeno puta u Kur'anu spominju ove dve stvari zajedno: verovanje i činjenje dobrih dela. Zašto? Pa zato što je nemoguće da čovek kaže kako veruje a nema ga u džamiji. Kako veruje a ne brine o svojoj porodici i o svojoj deci. Veruje a ne posti ili ne obavi makar jednom u životu hadždž. Veruje a ne daje zekat. Veruje a ne brine o džamijama." U nastavku hutbe Jakub efendija se kroz primer Omera i Halida, Poslanikovih sallallahu alejhi ve sellem ashaba, dotakao primera istine, njenog pridržavanja i pravde, odnosno Kur'ana, kako se može takođe protefsiriti ajet, jer je jedan od naziva za Kur'an - Furkan što u prevodu znači onaj koji razdvaja istinu od laži, odnosno hakk od batila. O bitnosti strpljenja - sabura, efendija Leković je kazao: "Što se uradi u žurbi to je od šejtana. Ne smemo ništa raditi na brzinu, već biti srpljivi i svakoj situaciji biti promišljeni i razboriti."
Nakon održane hutbe, Jakub ef Leković je predvodio džuma namaz.

jakubLekovic01jakubLekovic03