- - - - - -
četvrtak, 13 maj 2021
A+ R A-

Hutbe

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE - 28. JUN / 25. ŠEVVAL

  • Objavljeno nedelja, 30 jun 2019 16:50

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.55

Beograd, 28. jun / 25. ševval

"Uzvišeni Allah, dželle šanuhu, u najlepšem govoru poručuje: „A kada te robovi Moji za Mene upitaju, reci Ja sam doista blizu, odazivam se dovi onoga koji Me zamoli, zato neka se oni Mome pozivu odazovu i neka veruju u Mene kako bi bili na Pravom putu!“
Braćo i sestre u islamu, u našoj stalnoj trci i borbi za dunjalukom, činimo veliki greh zaboravljajući Onoga koji je stvorio i nas i dunjaluk i vreme. U svesti takvih ljudi postoje samo oni, njihov posao, kuća, porodica. Smatraju da su sve što imaju stekli svojim trudom a zaboravljaju da je to samo poklon Gospodara. S druge strane, sete se s vremena na vreme svoga Gospodara ali samtraju da je On tamo negde daleko iza zvezda, i zato rade sve što im je po volji bez odgovornosti. A ne znaju da je On vrlo blizu i da sve čuje i vidi. Uz sve to On im nudi blizinu, ali Ga oni odbacuju. Ima i nekih koji se redovno sećaju i traže Ga, ali na pogrešnom mestu. Traže Ga daleko, a On je u srcu. Razmišljaju o Njegovoj Uzvišenosti a zaboravljaju na Njegovu bliskot sa svojim robovima. Braćo i sestre, zbog svega ovoga naš iman trpi određene posledice i zato je moja namera da podignem malo svest o našem Gospodaru. Želim da vam ukažem na to koliko je naš Allah nama blizak i pristupačan.
U hadisu kudsiju se navodi: „Ja sam onakav kakvim me smatra Moj rob i s njim sam kada Me spomene. Ako Me spomene u sebi, i Ja njega spomenem u sebi. Ako Me spomene u društvu, i Ja njega spomenem u društvu lepšem od njegovog; ako Mi se približi za pedalj, Ja se njemu približim za lakat. Ako Mi se približi za lakat, Ja se njemu približim za rukohvat. Ako Mi dođe hodajući, Ja njemu idem trčeći.“
„O sine Ademov, kada bi Me ti dozivao i molio, oprostio bih ti ono što je kod tebe i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi tvoji gresi dosezali do nebesa, ako bi od Mene oprost zatražio, Ja bih ti oprostio i ne bi Me to namučilo. Sine Ademov, kada bi Mi ti došao sa gresima teškim kao zemlja a da Mi ne činiš širk, obasuo bhi te sa isto toliko oprosta.“
U trećem hadisu-kudsiju se navodi: „Ko ispolji neprijateljstvo prema mom prijatelju, Ja mu objavljujem rat! Najbliže čime Mi se Moj rob približava jesu farzovi, zatim nafile sve dok ga ne zavolim. A kada ga zavolim, onda Ja postajem njegov sluh kojim čuje, njegov vid kojim vidi, njegova noga kojom kroči. A ako Me za nešto zamoli, Ja to ispunim. A ako mi zatraži utočište, Ja mu ga pružim. Ja ne oklevam ni oko jedne stvari, kao što oklevam oko uzimanja duše mom robu verniku. On prezire smrt, a ja prezirem Njegovo razočaranje.“
Ovo su tri hadisi-kudsija i videli smo da nam Allah dželle, šanuhu, govori i traži da budemo odani Njemu. Njegovi prijatelji su vernici. Namaz kao farz je stub bez kojeg se ne može. To je obaveza svakog vernika, nakon ovog farza od nas se čini da radimo ono što je dobrovoljno jer tako se približavamo svome Gospdoaru. Dobrovoljni namazi, nafile, to je najteža stvar. Mi znamo da je poslednja trećina noći najvažnija jer se tada Dragi Allah spušta i pita da nam da šta nam treba. Mi imamo Kur’an i sunnet i samo treba da se pridržavamo toga i da budemo dosledni. On je naš Stvoritelj i On zna bolje od nas. Mi smo ga zapostavili i počeli sami da tragamo za dunjalukom, a On nam je već sve dao. Dato nam je šta nas vodi ka uspehu, šta nas vodi do cilja koji će biti za nas večan i dao nam je putokaz šta nas uništava i čega da se čuvamo. Ali muslimani su se odvojili od Kurana i sunneta, od imperativa koji je Allah nama dao. Postali smo robovi i ne možemo da se oporavimo od dunjalučkih kazni. Iskušenje je kratkotrajno, ali kod nas prelazi u bolest, u nešto što ne možemo da podnesemo. To je zato što ne izvršavamo ono što nam je Allah naredio. Ne klanjamo, ne činimo zikr, ne učimo Kur’an, ne želimo da saznamo gde je uspeh. Nije uspeh da radiš 24 časa i da budemo robovi dunjaluka. Otvorimo Knjigu koju nam je Allah objavio i videćemo olakšicu. Svedoci smo dženaza i opet nismo uzeli pouku. Naši roditelji, otišli su, borili su se za nas i ništa nisu poneli sa sobom. Od onoga što su stekli i za šta su se borili, na kraju nisu ni dete odgojili onako kako treba, oni su preselili a nema ko dovu da im prouči. Uništili su sebe i svoj Ahiret. Na dunjaluku je bilo puno faraona, puno bogatih, ali bilo je i puno dobrih. Ebu Bekr je sve dao, a svojoj porodici je ostavio Allaha, a On mu je dao Džennet. Mi nemamo namaze, dobra dela, zavidnici smo, krenuli smo šejtanovim stopama i želimo što više da imamo kao da ćemo zauvek ostati i zato nemamo zapravo ništa. Da sledimo Allahove reči, mi bismo uživali na ovom dunjaluku. Jedan dinar da damo na Njegovom putu, Allah će nam otvoriti vrata bereketa. Ako je naš jedini odgovor „ja sam musliman“, onda mi nikakvu lepotu ne možemo da osetimo. Hvala Allahu što nas je uputio na pravi put i što nam je dao nam islam bude vera. Moramo da budemo ponosni jer smo mi ummet Muhammeda sallallahu alejhi ve selem. Neka osmeh i dobrotu našu vide svi. Ako nemamo da udelimo ništa, udelimo makar osmeh.
A mi danas radimo po ceo dan i ne znamo kako ćemo se vratiti svome Stvoritelju?! Kada preseliš, da li si obezbedio svome sinu da može da se školuje? Da li si ostavio decu koja će ti dovu učiti? Problem današnjice jeste što deca napuštaju roditelje, a roditelji treba da se pitaju da li su ispunili svoju misiju do kraja? Roditelji daju deci dunjaluk, a ne veru. Dali smo im sve, a zapravo im nismo dali ništa. A da smo ih naučili znali bi da su roditelji nakon Allaha, pa onda i Poslanika, najvažniji. Ne može da napusti svoje roditelje, jer je propao na oba sveta. Znamo predaju da se jedan od ashaba oženio i živeo sa svojom majkom. Zatim, usled nesuglasica majka je napustila svoj dom. Posle se razboleo i niti je mogao da ozdravi, niti da preseli. Kada je majka pričala sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, da se njen sin promenio nakon ženidbe rekao je: “Tvoj sin je zaslužio Džehenem i na ovom i na onom svetu.“ Međutim, majka mu je sve oprostila i taj ashab je u tom trenutku preselio sa šehadetom. Da li smo mi svesni šta znači jedna kletva majčina? Imamo roditelje, ne tražimo od njih da uče dovu na ovom dunjaluku i tu propuštamo veliku priliku. Majčina dova se ne odbija, a mi napuštamo svoje roditelje zbog dunjaluka i novca. Živi život koji ti je Allah dao i budi srećan sa onim što ti je Allah dao! Faraon je nama pouka, bio je najveći nasilnik i večno će u vatri biti.
Izučavajmo Kur’an i sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Allaha dž.š je stid da vrati prazne ruke svoga roba kada Ga zamoli i neka nam poslednje reči budu „Ešhedu en la ilahe ilallah, ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!“

HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 23 jun 2019 15:09

WhatsApp Image 2019 05 10 at 14.04.56

Petak 21. jun / 18. ševval

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjeg. Samo Njega obožavamo i samo od Njega pomoć i uputu tražimo. Svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu, i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik koji je došao da nas iz tmina na svetlost izvede. Neka je salavat i selam na poslednjeg Božijeg poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu porodicu, njegove drugove i na sve one koji ga slede do Dana sudnjeg, uključujući i nas ovde prisutne.

Draga braćo i sestre u dini islamu, čovek je stvoren iz ljubavi i on za ljubav živi i umire. Mnogi ljudi, nažalost, svoju ljubav traže i grade na pogrešnim osnovama. To možemo primetiti po njihovom govoru jer čovek, po svojoj prirodi, najviše spominje ono što najviše voli. Mnogi danas vole samo ono što je prolazno: novac, automobile, provode i tako dalje. Prava ljubav treba da se traži i gradi na ljubavi prema Allahu, subanehu ve teala, a ona se najbolje pokazuje kroz česti zikrullah – spominjanje Allaha subhanehu ve teala. To je ljubav za koju vredi živeti i umreti jer je ona večna i sigurno će biti uzvraćena i propraćena Allahovom milošću, pažnjom, uputom i bereketom.
Kaže Allah Uzvišeni: ’O vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutro i navečer Ga veličajte, On vas blagosilja, a i meleki Njegovi, da bi vas iz tmina na svetlo izveo - On je prema vernicima samilostan.’
Allah nas ovim poziva da Mu što više zikr činimo, posebno ističući jutarnji i večernji zikr zato što je tada čovek uglavnom sam, kada su mu misli čiste, kada je neopterećen, kada ga niko i ništa ne odvraća od izražavanja bliskosti sa njegovim Gospodarom. Naravno, ovo ne znači da mi ne smemo i u toku celog dana Allaha spominjati: kada smo na poslu, sa porodicom , na putu… čak šta više, na Sudnjem danu ćemo se kajati za svaki trenutak našeg života koji smo proveli bez zikra. Upitali su Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koja su dela najvrednija, pa im je on, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio: ‘Da preseliš na ahiret a da ti jezik bude vlažan od zikra.’

Zikr je delo koje Allah, dželle šanuhu, najviše voli te tako zikr predstavlja put ka približavanju Allahog zadovoljsta. Zikr otklanja brigu i tugu iz srca a unosi radost, zadovoljstvo i sreću. Jača srce i telo, te pribavlja nafaku. Zikr otvara vrata istinske spoznaje, održava srce živim. Spominjanje Allaha, subhanehu ve teala, briše greha i otklanja njihove štetne posledice. Zikrom se otklanja otuđenost ihladnoća u odnosima izeđu roba i njegovog Gospodara. Kada čovek zikri u rahatluku, u dobroti – rezultate će najbolje videti onda kada upadne u teške situacije. Tu nam je najbolji primer Ejjuba, alehis-selama. On je primer i vođa strpljivih. Na nama je da Allaha, subhanehu ve teala, spominjemo uvek kada nam je dobro pa kada nas Allah iskuša, kada u tom trenutku budemo strpljivi i odani, Allah subhanehu ve teala će nam dati izlaz, spasiće nas i daće nam još veću nagradu. Budi strpljiv. Allah dželle šanuhu nas poznaje, ne opterećuje nas preko naših mogućnosti. Allah Uzvišeni nam ne daje teret koji ne možemo da podnesemo, daje nam u granicama, da bi nas približio Sebi. Ne da nas iskuša da bi nas uništio već iskušenje dolazi da se mi Allahu subhanehu ve tela približimo. Zato se kaže da kada rob spominje Allaha u dobroti šta god da ga zadesi Allah je tu i odaziva se njegovim molbama. Ako čekamo iskušenje pa da se obraćamo Allahu samo tada I da ga jedino tada veličamo i hvalimo – pitanje je da li će nam Allah odmah i tada primiti dove.

Prvi i najvredniji zikr je namaz. Pet dnevnih namaza čine da budemo u konstantnoj vezi sa Allahom subhanehu ve teala. Sama priprema za namaz je poseban odnos koji imamo sa našim Stvoriteljem. Već tada treba da budemo svesni da idemo da razgovaramo sa našim Gospodarom, jer kako kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Namaz je miradž vernika.’
Spominjanje Allaha, subhanehu ve teala, spašava čoveka od Allahove kazne. Zikr sa kojim dolaze meleki je uzrok spuštanja Allahove milosti. Čineći zikr čovek aktivira svoj jezik u onome što je korisno a čuva ga od onoga što je štetno: od ogovaranja, prenošenja tuđih reči i bestidnog govora.

Molimo Allaha, subhanehu ve teala, da nas učvrsti na pravom putu. Molimo Njega Uzvišenog da nam da svako dobro na ovom i budućem svetu, da nas sačuva od razniih iskušenja i kazne, da nas uvede u Džennet da budemo sa poslanicima, šehidima i svim dobrim ljudima. Molimo Allaha dželle šanuhu da nam poslednje reči na ovom svetu budu ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu,” kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

HUTBA MIUFTIJE NIŠKOG ELDINA EF AŠĆERIĆA

  • Objavljeno subota, 08 jun 2019 23:07

WhatsApp Image 2019 06 08 at 21.19.19

Neizmerna zahvala pripada Uzvišenom Stvoritelju, Allahu dželle šanuhu, Vlasniku našem, Vlasniku svega onoga što vidimo između nebesa i zemlje i onoga čega mi nismo svesni. On je Stvoritelj naš, On je Vlasnik svega, On je Onaj koji je stvorio svet ni iz čega i Onaj kome će se sve a i mi sami vratiti. Svedočimo i čvrsto verujemo da nema drugog božanstva osim Allaha dželle šanuhu. Na takav način postupamo svojim srcima i svojim delima potvrđujemo. I svedočimo i čvrsto verujemo da je Muhammed, sallalalhu alejhi ve sellem, Allahov rob i Allahov Poslanik, koga nam je Uzvišeni Allah kao Milost poslao da bi nam Allahovu reč pojasnio i da bi nam svojim postpukom pokazao kako da budemo iskreni Allahovi robovi koji neće za dunjalukom tugovati i koji se na Ahiretu ničega neće bojati. Neka je salavat i selam na našega Poslanika i miljenika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, na njegovu časnu porodicu, ashabe, tabine i sve one koji su sledili i slede pravi put uključujući i nas okupljene ovde.

Draga moja braćo i čestite sestre, sebi prvo pa onda vama preporučujem bogobojaznost, pokornost Allahu dželle šanuhu i poslušnost Njegovom Poslaniku u svemu onome što je govorio, radio i ćutnjom odobravao. Nijet mi je danas uz Allahovu pomoć u ovom mubarek danu, sa ovog mubarek mesta sa vama podeliti savet o Allahovoj veri što će nam biti korisno na dunjaluku u što će nam nadasve biti korisno na Ahiretu ukoliko neki od ovih saveta bude izvazvalo našu pokornost, imamo nadu da će nam se Allah smilovati. Za nama je blagoslovljeni mesec Ramazan, koga je Allah dželle šanuhu darovao kao blagodat i poseban poklon Njegovim robovima i za koji je rekao: „Post je Moj i Ja za njega posebno nagrađujem!“ Vernici su dočekali mesec Ramazan sa radošću i sa tugom se opraštaju od Njega. Allah dželle šanuhu nam kaže u suri Hašr: „O vi koji verujete, bojte se Allaha i neka svaki čovek razmisli o onome što je pripremio. Zaista Allah dželle šanuhu zna svaki vaš postupak i ne budite od onih koji su Allaha zaboravili pa je On njih zaboravio. Zaista su to pravi grešnici.“ U ovom ajetu Allah nam govori uošteno o našoj obavezi da Allahu dželle šanuhu svakodnevno robujemo i da iskreno ibadet činimo i u svakoj prilici u ramazanskoj i mimo njega. Mesec Ramazan je za nama ali da li je za nama pobožnost, dova, učenje Kur’ana, pokornost ili ćemo nakon prestanka Ramazana na Allaha zaboraviti? Onaj koji zaboravi Allaha, Allah će njega u zaborav staviti, a da li smo mi u stanju da se sa Allahom ravnamo? Taj čovek je gubitnik. U nastavku ajeta Allah kaže: „Nisu jednaki stanovnici Dženneta i nisu jednaki stanovnici Vatre. Stanovnici Dženneta će ono što žele postići.“ Pa potrudimo se da budemo od stanovnika Dženneta. Podsetimo se da je mesec Ramazan prošao ali mi treba da nastavimo sa našom sadakom, našim učenjem Kur’ana i života po Kur’anu. Dova nije rezervisana samo za zadnjih deset noći meseca Ramazana. Allah dželle šanuhu se svake večeri spušta na poslednje dunjalučko nebo i odaziva se molbi molitelja, pita ih šta im je potrebno. I tada je vredan noćni namaz. I post van meseca Ramazana je vredan, naročito 6 dana meseca ševvala. I mimo meseca Rmazana ima siromašnih i potrebnih, pa budimo od onih koji udeljuju. Na početku Kur’ana u suri Bekara govori se da su oni koji veruju u Allaha, oni koji zapravo dele ono čime ih Allah opskrbljuje. On nam daje opskrbu, a šejtan je ne može sačuvati. I mimo meseca Ramazana postoji namaz i nemojte da su nam džamije prazne. Nemojte da nas proklinje Kur’an sa police što smo ga ostavili.

Da li nam je ramazanski post primljen? Jedan od osnovnih pokazatelja primljenog posta jeste da posle Ramazana čovek postane bolji. Ukoliko se posle Ramazana čovek vrati svojim gresima, Allah najbolje zna, ali najverovatnije mu ramazanski ibadeti nisu primljeni. Ovo su neki pokazatelji o kojima mi kao ljudi možemo suditi i govoriti, a Allah je vrhovni sudija.

Molim Allaha da smo od onih kome su ibadeti primljeni. Molim Allaha da nas učvrsti na pravom putu i da naša deca budu naša radost na dunjaluku i na Ahiretu. Molim Allaha da nam primi naše ibadete i da nas sastavi u Džennetu u društvu poslanika, našeg Poslanika, šehida i svih dobrih ljudi.

„RAMAZAN NAM DONOSI PET VELIKIH POKLONA“ – HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno subota, 11 maj 2019 16:02

WhatsApp Image 2019 05 11 at 15.51.29

10. maja / 5. ramazana u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

„Danas postimo peti dan mubarek ramazana i nalazimo se u prvoj trećini samog meseca koja je opisana kao rahmet – milost.
Draga braćo i sestre u dini islamu, ramazan nam donosi pet velikih poklona, ili darova. Na nama je da li ćemo te darove priiti ili ćemo ih propustiti.

Prvi poklon je jeste oprost grehova. „ Od Gospodara svoga oprosta tražite i da se pokajete, a On će vam dati da do smrtnoga časa lepo proživite i svakom čestitom daće zasluženu nagradu. A ako leđa okrenete - pa, ja se, zaista, bojim za vas patnje na Velikom danu.” Sura Hud, 3. Ajet.

Jedan od najvećih uspeha koje vernik može da ostvari je da se oslobodi svojih greha u ovom mubarek mesecu. Na to nam ukazuje Poslanik u hadisu u kojem kaže: “Kada dođe ramazan, otvore se džennetska vrata a zatvore se džehennemska i šejtani budu sputani.” Otvorena vrata milosti, zatvorena vrata kazne nagoveštaj su da imamo priliku da se oslobodimo od greha. Ohrabrenje na tom putu je i to što Allah obećava da će onaj ko se oslobodi greha poživeti lep ovosvetski život.

Kome od nas ne treba ovaj poklon? Ko ima a da mu nisu srce i duša zaokupirani gresima.. Gresi vrlo često opterećuju čoveka, čine ga teškim. Zato je tu ramazan. On je najbolji čistač od greha, on čisti dušu i srce. Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Ko provede ramazan u namazu verujuči i nadajući se nagradi, takvom će njegovi prethodni gresi biti oprošteni.’
Reč ‘verovati’ ovde upućuje na to da post ne treba proizilaziti iz navike ili zbog toga što svi u vašem okruženju poste, pa ne želite da se odvajate. Postitit treba da bi se udovoljilo Allahu. S druge strane postiti da bi se dobila nagrada znači da postu prilazimo sa željom da zaradimo sevap. S toga, ako želimo da nam se oproste gresi, moramo ispoštovati ova dva uslova.

Ramazan, kao što to često ponavljamo nije samo prilika da popravimo svoj odnos prema Allahu, on je i reforma u međuverničkim odnosima. Zato se potrudimo da popravimo međuverničke odnose a na vrhu prioriteta u tom pravcu je greh zle misli. U ramazanu se oslobodimo zle misli o bratu muslimanu. Ovi mubarek dani su prilika da se te bolesti oslobodimo da u muslimanu prepoznajemo dobrotu, da je ističemo i po njoj ga pominjemo.

Drugi veliki poklon u ramazanu jeste spas od džehennemske vatre. Ko to ne bi voleo? Kaže naš dragi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Svake noći u ramazanu Allah oslobađa od vatre neke od Svojih robova.’ Zaista, meleki svake noći upisuju imena onih kojima će ovaj spas biti dodeljen/ poklonjen. Ko su ti probrani čija su imena zapisana? Allah gleda u srca svojih robova i bira predane i čiste, one koji se ne štede da Mu udovolje. To nudi samo ramazan i nijedan drugi mesec.

Treći veliki poklon od našeg Gospodara u mesecu ramazanu jeste udvostručavanje dobrih dela. ‘Ko se Allahu, dželle šanuhu, u ramazanu približi kakvim dobročinstvom ili nafilom tretiraće se kao da je obavio farz u nekom drugom mesecu. Ko obavi farz u ramazanu tretiraće se kao da je obavio sedamdeset farzova u nekom drugom mesecu.’
Kaže Allah, dželle šanuhu: ‘Svaki ljudski posao je šovekov osim posta, jer post je Moj i Ja za njega posebno nagrađujem.’
Allah nama sve ovo daje jer je Milostiv, jer želi da nas uvede u džennet. Pa ako vam Allah ponudi priliku prihvatite je i recite: Allahu ja sam Tvoj.

Četvrti poklon u ramazanu je primanje dove. Kazao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Dova postača se ne odbija.’ Obratite pažnju na upotrebu reči – ‘ne odbija se’. Posebno se dova prima prediftarsko vreme, 10 – 15 minuta pred iftar. Gospodar voli da mu se rob obrati u to vreme kada se približava vreme iftara jer je čovek tada najkoncentrisaniji na hranu, zna da se bliži prekid posta i onda se fokusira na to.

Peti poklon je poseban, on je na kraju a zove se lejeletul-kadr. Svako zna šta to znači i koliko ona znači. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je preporučio da je tražimo u neparnim noćima poslednje trećine ramazana, kazao je između ostalog glavni imama Bajrakli džamije, Ramadan ef. Mehmedi.

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG – BAJRAKLI DŽAMIJA

  • Objavljeno subota, 20 april 2019 21:41

 WhatsApp Image 2019 04 20 at 21.32.00

19. aprila / 14. ša’bana u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.

„Kaže Allah Uzvišeni u Kur’anu Časnom: ’Ako neko želi veličinu, zaista je sva veličina kod Allaha. Njemu se dižu lepe reči i dobra dela On prima.’ Ebu Džehl, Ebu Leheb i svi ostali predislamski Arapi imali su tu tendenciju da sebe, na neki način, uzvisuju. Čast je govoriti lepe reči i raditi dobro. Oni koji su bili pre nas, su se podelili. Jedni su rekli da je sve u dobrim rečima, drugi su rekli da je blizina Bogu u dobrim delima. Ti koji su govorili da je blizina Allahu u dobrim delima, taj je bio učenik Ise alejhi selama. Stvar je u tom da li je dobrota na jeziku ili u delima?
’Lepe reči i lepa dela kruže oko Arša, sve dok ne uđu u Džennet. Oni će biti ono što će nas uvesti u Džennet.’ To je hadis.

Šta to znači? Dati nekome sadaku, a onda kukati o tome ili se praviti važan, to nije dobro delo. Ebu Bekr je davao u tajnosti, niko nije znao koliko je on dao i kada je dao i šta je dao. Dakle, nemojmo svoja dela kvariti jezikom. Ako se hvalimo da smo nešto uradili, to znači da smo hteli laskanje i pohvalu. Zar nam nije dovoljan Allah Uzvišeni da On zna šta mi radimo? Šta će nam bolje od toga? Ko je stvorio Džennet? Ko će uvesti vernike u Džennet? Ko je nas stvorio? On sve o nama zna i nemoguće Ga je obmanuti. Ako nešto dobro uradimo, čuće se. Kao što je Allah Dragi obavestio nas da je Ebu Bekr bio dobrodavalac jer Allah je taj koji daje da se vesti rasprostiru pi celoj zemlji. On nas čuva da ne bi svoju sadaku sa hvaljenjem uništavali. E sada, postoji druga grupa ljudi koji kažu: ’Oni koji se pretvaraju da su dobri, njima je Džehenem strašni.’ Njihov posao je bezuspešan, prazan. Ko se seća Ebu Džehla da je bio častan? Ili Ebu Leheba? Niko! Allah je prokleo Ebu Leheba i njegovu ženu jer su ispred Poslanika postavljali trnje da se nabode, hteli su da ga ubiju, a pravili su se da su velikodušni darodavaoci i uništili su sami sebe. Zašto? Zato što nisu mogli da prevare Allaha Uzvišenog! On je najveći dobrodavalac! Čast čoveka, njegov kavlaitet, vrednosti je ono što mu je Allah dao i koga Allah počasti zbog njegovih namera, rada zbog toga što je njegov nijet i rad se podudaraju, isti su! Čovek koji ima nijet da da, a ne da se pokaže tim davanjem! Oni koji rade u Allhovo ime, Allah Dragi će im dati i pokazaće ljudima ko su dobri ljudi. Zato se mi sećamo dobrih ljudi i zato se njihova istorija pamti i pamtiće se do Sudnjeg dana jer su bili istiniti u svojim delima, a oni koji se prave vađni i smutnju čine da bi zaveli ljude da ljudi pomisle kako su fini i dobri, oni će propasti jer Allah Dragi kažnjava smutnju. Molim Allaha Dragog da nas sačuva od toga i od svih misli koje nas odvlače od Allaha i istine, i od onih misli gde sebe uzvisujemo i stavljam iznad Božije reči. Npr, danas neću da postim, danas neću da klanjam, a Allah nam je naredio a mi se pravimo da smo jači od Allaha. Kako ćemo da stanemo pred Njim? Možemo prevariti čoveka, a ne Allaha. Svakog dana, svakoga trenutka treba da činimo dobre stvari i da mislimo dobro a ne da čekamo posebne trenutke ili duboku starost. Ovaj život je rad jer se ovde zarađuje budući život. Svi treba da se oslonimo na Allahovu milost, da će nam On oprostiti. Ali ne smemo da se oslanjamo na Njegovu Milost ako smo namerno grešili jer to znači da smo Allaha i zaboravili! Onoga koji nas je stvorio! Mi se stidimo da zaboravimo svoje roditelje! Da li se ikada zaboravimo svoju decu za koju bi život dali? Zašto onda Allaha zaboravljamo? Ko nam je dao to pravo? Šta mislimo i o čemu mislimo, to moramo sebe da upitamo! Šta sam ja danas mislio? Šta sam ja danas radio? Iz dobrih misli ne izlaze loša dela. Iz dobrog nijeta proizilazi dobro delo. Treba ujedini svoja dela i svoje reči! Sa dobrim nijetom i iskrenošću prema Onome koji nas je stvorio i onda će nam On biti prijatelj! Šta će nam bolji prijatelj od Allaha? Allah je u našem životu, hteli mi to ili ne. On je bliži nama nego žila kucavica! Njegovo prisustvo treba da bude tvoje zadovljstvo. Njegovo prisustvo je sreća, mir jer ko je sa nama? Allah Uzvišeni! Kao što je bio i sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, i sa Ebu Bekrom u pećini jer su bili ubeđeni u to i bili su spašeni. Allah Uzvišeni je dao Kur’an celom čovečanstvu do Sudnjeg dana, preko Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Između nas i Stvoritelja nema posrednika, zida, prepreke! I hvala Allahu što smo mi muslimani!

Da nas Allah Dragi sačuva, da mu budemo verni, da nam uvek bude u mislima i da nam bude od pomoći!“