- - - - - -
Ponedeljak, 25 Septembar 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: PRAVNI PROPISI O POSTU DANA AREFATA

  • Objavljeno Sreda, 30 Avgust 2017 22:31

WP 20170830 15 29 53 Pro

Dan Arefata je deveti dan meseca zul-hidžeta. Ebu Katada prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Post dana Arefata iskupljuje grehe iz prošle i naredne godine, a post dana Ašure iskupljuje od grehova (počinjenih) u prošloj godini.” (Muslim)
Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na oproštajnom hadžu obavestio ashabe o Allahovom oprostu, oni su upitali: “Allahov Poslaniče, da li oprost vredi isključivo za nas?” “Za vas i za sve one koji dođu nakon vas do Sudnjeg dana”, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.Citirani hadis odnosi se na oprost malih grehova koje čovek počini u spomenutom periodu, a ne na velike grehe, kako to često čujemo.
Imam Nevevi je rekao: “Značenje ovog hadisa jeste da će postaču koji posti taj dan biti oprošteni gresi (koje počini u) dve godine. Islamski učenjaci kazali su da se time misli na male grehove...” (El-Minhadž Šerhu Sahih Muslim, 8/50) Isto značenje u komentaru hadisa o vrednosti posta na dan Arefata spomenuli su mnogi drugi učenjaci.
(1) Većina islamskih pravnika smatra da je postiti na dan Arefata pohvalno samo osobama koje nisu na hadžu, dok je hadžijama prioritetnije da ne poste kako ih post ne bi oslabio i na taj način sprečio ih da čine ibadete koje im je propisano činiti tog dana.
Velikan hanefijske pravne škole Kasani kazao je: “Što se tiče posta na dan Arefata, on je pohvalan za onoga ko nije na hadžu, na šta ukazuje mnoštvo hadisa koji podstiču na post u tom danu, jer se taj dan odlikuje nad ostalim danima. Isto tako, pohvalno je da dan Arefata posti i hadžija, ali pod uslovom da ga to neće oslabiti u pogledu činjenja ibadeta: stajanja na Arefatu i upućivanja dove u tom danu…, a ako će ga post oslabiti, onda mu je pokuđeno postiti, zato što se vrednost (posta) tog dana može postići u nekoj od narednih godina.” (Bedaius-sanaia, 2/79)
(2) U verodostojnim predajama zabeleženo je da je Allahov Poslanik na dan Arefata, u godini u kojoj obavio Oproštajni hadž, zatražio da mu se donese posuda sa pićem koje je javno popio kako bi se znalo da ne posti.
Isto tako, pravedne halife nisu praktikovale postiti dan Arefata tokom obavljanja hadža.
Ibn Omer, radijallahu anhu, je upitan o tome da li će hadžija postiti dan Arefata, pa je kazao: “Obavio sam hadž sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, a on nije postio. Nakon toga (obavio sam hadž) sa Ebu Bekrom, pa ni on nije postio, zatim sam (obavio hadž) sa Omerom, pa ni on nije postio, a nakon toga sa Osmanom, pa ni on nije postio. Zato i ja ne postim dan Arefata kada sam na hadžu, niti nekome naređujem da to čini, a isto tako, ni onome ko posti to ne zabranjujem.” (Hadis beleži Tirmizi
(3) Post dana Arefata je dobrovoljni post i na njega se odnose svi propisi koji se eksplicitno vezuju za ostale vrste dobrovoljnog posta.
Dobrovoljni post može se zanijetiti i nakon nastupanja sabaha, pa čak i nakon izlaska sunca, pod uslovom da čovek nakon pojave zore nije učinio ništa što kvari post. Od Aiše, radijallahu anha, prenosi se da je kazala: “Jednoga dana došao je Allahov Poslanik i upitao: ‘Aiša, imate li bilo šta (za jesti)?’, a ja sam odgovorila: ‘Allahov Poslaniče, nemamo ništa.’ Tada je Allahov Poslanik rekao: ‘Ja ću onda postiti.’”(Muslim) Ovaj stav zastupali su pravnici hanefijske, šafijske i hanbelijske pravne škole, za razliku od onih koji su smatrali da se dobrovoljni post mora zanijetiti tokom noći kao i obavezni.Ibn Kudama je rekao: “Osobi koja posti dobrovoljni post dozvoljeno je da zanijeti u toku dana. Ovaj stav zastupali su: naš imam Ebu Hanifa, Šafija, Ahmed b. Hanbel, a ovo je mišljenje preneseno i od Ebu Derdaa, Ebu Talhe, Ibn Mesuda, Huzejfe, Seida b. Musejjiba, Seida b. Džubejra i Nehaija, a ovo je i mišljenje učenjaka racionalističke pravne škole.” (El-Mugni, 3/109)
(4) Osoba koja bi prekinula dobrovoljni post, ne bi bila grešna. Svakako da se onaj ko započne dobrovoljni post, naročito kada je u pitanju post dana Arefata, treba maksimalno potruditi da ga isposti, ali ako bi imao potrebu i validan razlog, u tom slučaju bilo bi mu dozvoljeno i da prekine post. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Onaj ko posti dobrovoljni post nadređen je sam sebi: ako želi, nastaviće s postom, a ako želi, prekinuće post.” (Hadis beleži Tirmizi)
(5) Pohvalno je postiti dane pre Arefata, a dan nakon Arefata je Bajram kada je strogo zabranjeno postiti. Dani pre Arefata jesu prvi dani meseca zul-hidžeta o kojima je Allahov Poslanik kazao da su najbolji dunjalučki dani. Od Ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik kazao: “Ne postoje dani u kojima su dobra dela draža Allahu od dobrih dela u ovim danima” – misleći na prvih deset dana zul-hidžeta. Ashabi su upitali: “Allahov Poslaniče, pa čak ni borba na Allahovom putu – džihad?”, a Poslanik je odgovorio: “Čak ni borba na Allahovom putu, osim u slučaju kada čovek izađe u borbu zalažući i svoj život i svoj imetak, i ništa od toga ne vrati.” (Buhari)
S obzirom na to da su u ovom hadisu Poslanikove reči uopštenog karaktera, to znači da “dobra dela” svakako obuhvataju i dobrovoljni post.
Jedna od supruga Allahovog Poslanika kazala je: “Allahov Poslanik postio je devet dana zul-hidžeta, dan Ašure i tri dana u svakom mjesecu.” (Hadis su zabeležili Ahmed i Ebu Davud) Što se tiče posta na dan Bajrama, on je strogo zabranjen po konsenzusu islamskih učenjaka, a to nam potvrđuje i hadis koji prenosi Ebu Seid, radijallahu anhu, u kojem kaže: “Allahov Poslanik zabranio je da se posti na dan Kurbanskog i Ramazanskog bajrama.” (Buhari i Muslim)
(6) Ako bi čovek postio dan Arefata samo sa nijetom dobrovoljnog posta, svakako da bi to bilo najbolje, ali mu je dopušteno da prilikom posta na dan Arefata u tom postu objedini i nameru napaštanja dana koje iz opravdanog razloga nije postio u ramazanu.
Kazao je neko od naših učenih: “Ko posti dan Arefata, ili dan Ašure, a ima propuštenih dana ramazana koje treba napostiti, njegov dobrovoljni post je ispravan. Međutim, ako bi tim postom nijetio (nameravao) i oduživanje onoga što mu je obaveza da naposti iz ramazana, imao bi dve nagrade: nagradu za post dana Arefata ili Ašure i nagradu za napaštanje ramazanskog posta.”
(7) Musliman bi trebao da iskoristi priliku i da na dan Arefata nahrani postače, jer tako će imati nagradu onih koji su taj dan postili. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Ko priredi iftar postaču, imaće istu nagradu kao i postač, s tim što postaču neće biti umanjena njegova nagrada.” (Hadis beleže Ahmed, Tirmizi i Ibn Madža)
Ovaj hadis je opšteg karaktera, tako da se pod nahranjivanjem postača i organizovanjem iftara podrazumeva da čovek priredi i pozove na iftar i osobe koje su imućne i bogate, a ne samo siromahe, a isto tako obuhvata i organizovanje iftara za rodbinu i za osobe koje sa njim nisu u rodbinskoj vezi.
A Allah najbolje zna!

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: ODLIKE PRVIH DESET DANA ZUL - HIDŽDŽETA

  • Objavljeno Utorak, 22 Avgust 2017 13:06

minber br 73 odlike zul hidzdzeta

Zahvala pripada Allahu i neka je salavat i selam na Njegovog poslanika i miljenika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem i njegovu časnu porodicu, kao i na sve plemenite ashabe. Uzvišeni Allah odredio je pripadnicima ovog ummeta znatno kraće životne vekove u odnosu na ranije narode, ali im je, iz Svoje plemenitosti, podario posebne sezonske prilike u kojima se dobra dela višestruko nagrađuju. Koristeći te prilike pripadnici ovog ummeta mogu postići veliki uspeh za koji bi inače trebao mnogo duži vremenski period proveden u ibadetu i dobrim delima. Ovim prilikama razbija se ustaljena rutina, praktično se odgaja i usmerava na povećanje Allahu dragih dela i razvija se jaka i konstantna veza sa Gospodarom. Jedna od tih posebnih prilika, kada je između ostalog pohvalno, a po nekima i obavezno izgovaranje tekbira i činjenje ostalog zikra (a sve zbog Allahovih reči “… i da bi ime Allahovo spominjiali u danima poznatim.” - prevod značenja, El-Hadždž, 28), jesu prvih deset dana hidžretskog meseca zul-hidždžeta. Na to upućuju brojni argumenti, od kojih ćemo izdvojiti neke:
1. Uzvišeni Gospodar je objavio: ”Tako mi zore, i deset noći“ (prevod značenja 1. i 2. ajeta iz sure El-Fedžr). Tumačeći značenja ovih Allahovih reči, poznati komentator Kur’ana Ibn Kesir kazao je: ”Deset noći – odnosi se na prvih deset dana zul-hidždžeta, kao što su to rekli Ibn Abbas, Ibnuz-Zubejr, Mudžahid i brojni drugi.“ (Tefsir Ibn Kesira, 8/390) Uzvišeni Allah zaklinje se čime želi od Svojih stvorenja, a Njegovo zaklinjanje upućuje na vrednost i veličinu onoga čime se zakleo.
2. Rekao je Uzvišeni Allah: ”I da bi u poznatim danima, prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio, Njegovo ime spominjali.“ (Prevod značenja 28. ajeta iz sure El-Hadždž) ”Poznati dani” spomenuti u ovom ajetu su deset dana zul-hidždžeta, po mišljenju velikog broja učenjaka. (Tefsir Ibn Kesir, 5/415), a nazvani su tim imenom jer su poznati po svojim vrlinama i blagodatima.
3. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Nema dana u kojima je dobro delo Allahu draže od ovih dana (prvih deset dana zul-hidždžeta). Prisutni su upitali: ”Allahov Poslaniče, i od borbe na Allahovom putu?” Rekao je: ”I od borbe na Allahovom putu, osim čoveka koji u borbi na Allahovom putu žrtvuje svoj život i imetak.“ (Hadis-sahih) Iz hadisa se razume da je svako dobro delo koje se učini u prvih deset dana zul-hidždžeta Allahu draže od sličnog dela kada se uradi mimo tih dana. Razume se, takođe, da je čovek koji se trudi da čini dobra dela u ovim danima bolji od borca na Allahovom putu koji na tom putu ne preseli, te da se sva dobra dela u njima, bez izuzetka, višestruko nagrađuju.
4. Prvih deset dana zul-hidždžeta obuhvata dan Arefata i prvi dan Kurban-bajrama, o kojima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Najveličanstveniji dan kod Allaha je prvi dan Kurban-bajrama, a zatim dan Arefata.“ (Ebu Davud i Nesai – sahih) Spomenuti ajeti i hadisi jasno ukazuju na vrednost tih dana i da verniku daju idealnu priliku da ojača svoj iman i opskrbi se duševnom hranom, koja će mu dati elana i olakšati životne teškoće. U ovim danima otvaraju se vrata onima koji se žele nadmetati u činjenju dobrih dela i postizanju visokih stepeni oživljavajući ovaj zapostavljeni sunnet.
Dela koja je pohvalno činiti u prvih deset dana zul-hidždžeta: Shvatili smo koliko su dobra dela u prvih deset dana zul-hidždžeta vrednija od istih u drugom vremenu, te da su takve sezonske prilike blagodat i milost Uzvišenog Allaha koju će sretni iskoristiti. Zbog toga je potrebno ovim danima posvetiti posebnu pažnju i ispuniti ih dobrim delima svih vrsta, a naročito sledećim:
1. Obavljanje hadždža i ‘umre. To je najbolje što se može učiniti u tim danima, jer kome Allah omogući obavljanje hadždža i ‘umre na propisan način, nagrada mu je Džennet. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Umra do umre je iskup za grehe počinjene između njih, a za hadždž mebrur (ispravno obavljen hadždž) nema druge nagrade osim Dženneta.” (Muttefekun alejhi)
2. Donošenje tekbira i učenje zikra. Rekao je Resulullah, neka je na njega Allahov mir i blagoslov: ”Nema dana koji su veličanstveniji kod Allaha i Njemu draži od ovih deset dana, stoga ih ispunite rečima la ilahe illallah, Allahu ekber i elhamdulillah.“ (Ahmed – sahih) Ibn Omer i Ebu Hurejre, Allah njima zadovoljan bio, izlazili su na pijacu za vreme prvih deset dana zul-hidždžeta donoseći tekbire pa su i ostali ljudi, čuvši njihovo tekbiranje, donosili tekbire. (Buharija, muallekan) –  Tekbiri se uče u svim prilikama tokom ovih mubarek dana, a neposredno nakon namaza propisano ih je učiti u periodu od sabah-namaza na dan Arefata, za one koji nisu na hadždžu, a za hadžije od podne-namaza prvog dana Bajrama, do ikindija-namaza četvrtog dana Bajrama. –  Preneseno je više načina na koje su ashabi donosili tekbire. Mogu se jednostavno ponavljati riječi: ”Allahu ekber“, a mogu se učiti i na sledeći način: ”Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illahu vallahu ekber, Allahu ekberu ve lillahil hamd”.
3. Dobrovoljni post. Post je ibadet koji je Svemogući Allah pripisao Sebi zbog njegove velike vrednosti i visokog stepena. U hadisi-kudsijju Uzvišeni Allah kaže: ”Svako delo sina Ademovog njemu pripada osim posta, on uistinu Meni pripada i Ja ću za njega nagradu dati!“ (Muttefekun alejhi) Prenosi se od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, supruga da su govorile: ”Allahov Poslanik postio je devet dana zul-hidždžeta, dan Ašure i tri dana u svakom mesecu.“ (Ebu Davud – sahih) Posebno je pohvalno muslimanima koji nisu na hadždžu postiti dan Arefata (9. zul-hidždže), jer je na post tog dana Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podstakao kazavši: ”Računam da će Allah postom tog dana oprostiti grehe učinjene u protekloj i grehe učinjene u narednoj godini.“ (Muslim).
4. Dobrovoljni namaz. Uz nastojanje da se obavezni namazi klanjaju u džamijama, pohvalno je u tim danima učestati dobrovoljne namaze, jer namaz je jedan od najvrednijih i najkorisnijih ibadeta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obraćajući se Sevbanu, radijallahu anhu, je rekao: ”Nastoj da što više sedždi učiniš, jer za svaku sedždu koju učiniš Allah će te Sebi podići za stepen i greh ti oprostiti.“ (Muslim)
5. Udeljivanje sadake. Rekao je Uzvišeni Allah: ”O vernici, udelite deo od onoga čime vas Mi darujemo, pre nego što dođe Dan kada neće biti ni otkupa, ni prijateljstva, ni posredništva! – A nevernici sami sebi čine nepravdu.“ (Prevod značenja 254. ajeta iz sure El-Bekare) Stoga je pohvalno ulepšati ove dane i tim ibadetom.
6. Klanje kurbana u danima Bajrama, jedenje i udeljivanje kurbanskog mesa.
Postoje i mnoga druga dela koje je pohvalno činiti bilo kada, a naročito u tim danima, kao što su: učenje Kur’ana, istigfar – traženje oprosta, dobročinstvo roditeljima i komšijama, održavanje rodbinskih veza, nazivanje selama, mirenje zavađenih, podsticaj na dobro i zabrana lošeg, ostavljanje ružnih reči, čuvanje pogleda od harama, ukazivanje počasti gostima, poseta bolesnih, donošenje salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućivanje dove za roditelje i braću u veri, unošenje radosti u srce muslimana, praštanje i sl. Dolazak ovih posebnih sezonskih prilika potrebno je preduhitriti iskrenim pokajanjem od svih greha uz čvrstu odluku da im se neće vratiti, te donošenjem odlučne namere da se ti dani ispune Allahu dragim delima. Objavio je Svemogući Allah: ”One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!“ (Prevod značenja 69. ajeta iz sure El-‘Ankebut) Molimo Uzvišenog Allaha da nas učini od sretnih, koji koriste ovakve prilike, koje obasipa Svojom milošću i kojima je zadovoljan, jer On daje nadahnuće i upućuje na pravi put. Amin!

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: KABA I CRNI KAMEN - DRUGI DEO

  • Objavljeno Četvrtak, 10 Avgust 2017 13:41

WP 20170810 13 32 04 Pro

Odlike Crnog kamena. Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni je kamen spušten iz Dženneta, bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova.” (Et-Tirmizi, 3/217/877; Ahmed, 1/307; Ibn Huzejma, 4/219–220/2733. Imam Et-Tirmizi ovo predanje smatra ispravnim.). Abdullah b. Amr prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen i Mekamu Ibrahim su dva džennetska rubina. Da Allah nije utrnuo njihovo svetlo, osvetlili bi prostor između istoka i zapada.” (Et-Tirmizi, 3/217/878; Ahmed, 2/213; Ibn Hibban, 9/24/3710. Imam El-Hakim i En-Nevevi ovu predaju smatraju ispravnom. Neki islamski učenjaci ipak su prigovorili ovom predanju. Videti: El-Medžmua, 8/50; Fethul-Bari, 3/540) U jednoj verziji navodi se dodatak: “I ne bi ih dodirnuli ni zaraženi ni bolesnici a da ne bi ozdravili.” (El-Bejheki, 5/122/9230. Imam En-Nevevi ovu predaju smatra ispravnom. Videti: El-Medžmua, 8/50). Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen biće poslan na Sudnjem danu. Imaće dva oka kojima će gledati i jezik kojim će govoriti. Svedočiće svakome ko ga iskreno dotakne.” (Et-Tirmizi, 3/285/961; Ibn Madža, 2/982/2944; Ahmed, 1/247; Ibn Hibban, 9/25/3712; Ibn Šahin, Et-Tergib, 2/299/335. Imam Et-Tirmizi i šejh El-Adevi ovu predaju smatraju dobrom. Verodostojnom ju je ocenio imam En-Nevevi. Videti: El-Medžmua, 8/50; Sahihu mevaridiz-zaman, 1/420; Sahihul-džamia, 2/944; Es-Sahihul-musned, 1/236)
Dodirivanje Crnog kamena briše grehove. Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dodirivanje Crnog kamena i jemenskog ugla briše grehove.” (Ahmed, 2/3; Ebu Ja‘la, 5/135/5663; El-Bejheki, 5/178/9431) Ovo je velika odlika i blagodat kojom je Uzvišeni Allah počastio vernike da se čiste od grehova pukim doticanjem Crnog kamena. Verodostojnim putem preneseno je da je Ibn Abbas govorio: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima kao što se čovek rukuje sa svojim bratom.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/89/20; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/428; i Ibn Ebu Omer, El-Musned, 3/326/1295 /El-Metalibul-alije/). Imam El-Busiri i El-Adžluni ovu predaju smatraju verodostojnom, a Ibn Hadžer dobrom. Videti: El-Metalibul-alije, 3/326, Ithaful-hajeretil-mehere, 4/74–75; Kešful-hafa, 1/417.) U nekim verzijama ove se reči pripisuju Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, što je očita greška. (Videti: Medžmuu fetava, 6/397; Es-Silsiletud-daife, 1/390)
Uzvišeni Allah prima dovu upućenu kod Crnog kamena. Salim b. Abdullah prenosi da je Ibn Omer rekao: “Kod jemenskog ugla stoje dva meleka i aminaju na dove onih koji tavafe, a kod Crnog kamena nalazi ih se bezbroj.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/475/497, s dobrim lancem prenosilaca). Abdulmelik b. Abdullah prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima. Tako mi Onoga u čijoj ruci je Ibn Abbasova duša, nijedan musliman neće doviti pored njega a da mu Allah neće dati ono što traži.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/427, sa slabim lancem prenosilaca). Ikrima, štićenik Ibn Abbasa, prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Ko dotakne Crni kamen i uputi dovu (Allahu), Allah će mu primiti dovu.” (El-Fakihi, 1/104/53; Abdurrezzak, 5/30/8880, sa slabim lancem prenosilaca) Ove predaje nisu prenesene direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iako se ovakvo nešto ne može tvrditi po vlastitom nahođenju, što jasno ukazuje na to da su ashabi koji su preneli ove reči iste čuli direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili drugih ashaba koji su ih čuli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Allah najbolje zna.
Na značaj Crnog kamena ukazuje i postupak Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je poljubio i učinio sedždu na njemu. Omer b. El-Hattab prišao je Crnom kamenu poljubio ga i rekao: “Ja znam da si ti kamen, ne štetiš niti koristiš. Da nisam video Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da te je poljubio, ni ja te ne bih poljubio.” (El-Buhari, 337/1597; Muslim, 9/15/1270). Kada bi Sabit el-Bunani sreo Enesa b. Malika, poljubio bi njegovu ruku i rekao: “Ruka koja je dotakla ruku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” (Videti: Es-Sijer, 4/43; Umdetul-kari, 9/241) Omer b. El-Hattab poljubio je Crni kamen i učinio sedždu na njemu, a potom rekao: “Video sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da tako čini.” (Et-Tajalisi, 1/32/28; El-Hakim, 1/625/1672. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom) Prenosi se od Ibn Abbasa da je činio sedždu na Crnom kamenu tri puta. (Šafija, El-Musned, str. 126; Abdurrezzak, 5/37/8912; El-Bejheki, 5/121/9224. Imam En-Nevevi ovo predanje smatra autentičnim. Videti: El-Medžmua, 8/46) Većina islamskih učenjaka smatra pohvalnim činjenje sedžde na Crnom kamenu. (Videti: El-Medžmua, 8/45; Fadlul-Hadžeril-esvad, str. 63)
U jednom hadisu koji prenosi Džabir b. Semura navodi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja znam kamen u Mekki koji mi je nazivao selam pre poslanstva. Znam ga i sada.” (Muslim, 15/31/2277) Neki učenjaci smatraju da je, ustvari, Crni kamen nazivao selam Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. (Videti: Ikmalul-mulim, 7/236; El-Džamiu li ahkamil-Kur’an, 10/272; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/119; Mikatul-mefatih, 10/529; Fejdul-Kadir, 3/23)
U jednom hadisu, koji ima izvesne slabosti u lancu prenosilaca, navodi se da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije mogao sakriti suze u očima kada je ugledao Crni kamen. U opisu Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, hadža, Džabir b. Abdullah kaže: “Ušli smo u Mekku u jutarnjim satima. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je do džamijskih vrata i privezao svoju jahalicu. Ušao je u džamiju, dotaknuo Crni kamen i zaplakao…” (El-Hakim, 1/625/1671; El-Bejheki, 5/120/9221. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom.)
U hadiskim zbirkama navode se i drugi hadisi kao i predanja ashaba u kojima ukazuje na odlike Crnog kamena, međutim, islamski učenjaci kritički su se osvrtali na ove verzije, pa ih ovom prilikom nećemo spominjati.

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: KABA I CRNI KAMEN

  • Objavljeno Utorak, 01 Avgust 2017 12:24

20476423 1409899815784505 7377914907603424364 n

Kaba je prvi hram podignut za ljude, kao što kaže Uzvišeni Allah: “Prvi hram podignut za ljude jeste onaj u Beki, blagoslovljen i putokaz svetovima” (Ali Imran, 96), i Kaba je kibla svih muslimana, a ova činjenica potvrđena je kur’anskim ajetima i hadisima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te konsenzusom učenjaka iz svih generacija (videti: Et-Temhid, 17/54; Bidajetul-mudžtehid, 1/111; Bedaius-sanaia, 1/308; El-Medžmua, 3/193; Medžmuu fetava, 22/215; El-Ikna, 1/348–350; Fethul-Bari, 1/503; El-Bahrur-raik, 1/300). Uzvišeni Allah kaže: “Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo ti sigurno dati da se okrećeš prema kibli koju ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Mesdžidul-haramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu.” (El-Bekara, 144) Ibn Abbas kaže: “Kada je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao u Kabu, činio je dovu duž svake njene strane, a nije klanjao sve dok nije izašao iz nje. Pošto je izašao, klanjao je dva rekata naspram same Kabe i rekao: ‘Ovo je pravac okretanja u namazu.’” (El-Buhari, 100/398; Muslim, 9/74/1330)

Kada je u pitanju prvi graditelj Kabe, islamski istoričari s tim u vezi imaju različita mišljenja. Od učenjaka prvih generacija navode se predanja koja ukazuju na to da je Allah stvorio Kabu pre stvaranja nebesa i Zemlje, kao što se spominju predaje u kojima se navodi da su meleki prvi sagradili Kabu pre stvaranja Adema, alejhis-selam. Takođe, od ispravnih prethodnika beleže se predanja u kojima se navodi da je Adem prvi sagradio Kabu. (Videti: El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/66–82; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178; Umdetul-kari, 9/211 i 16/288; Ifadetul-enam, 1/284–291) Većina ovih predanja ima neispravne lanace prenosilaca, a u Kur’anu i verodostojnom sunnetu, koliko nam je poznato, ne postoji argument koji bi išao u prilog ovim mišljenjima. Izjave u kojima se spominje da je Adem, alejhis-selam, sagradio Kabu, ili da je to učinjeno pje njegovog vremena, uglavnom vode poreklo od israilijata čiju verodostojnost ne potvrđujemo niti negiramo, ali ih ne uzimamo kao validan argument, kako tvrdi Ibn Kesir. (Videti: Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178) Imam Ibn Džerir et-Taberi, nakon što je spomenuo različite mogućnosti po pitanju gradnje Kabe, je rekao: “Bilo kako bilo, mi o tome nemamo pouzdanih informacija. To je pitanje čija se suština može dokučiti isključivo vešću od Allaha ili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ne postoji hadis koji bi mogao biti validan argument na ovom mestu.” (Videti: Džamiul-bejan, 1/763)
Uzvišeni Allah u časnom Kur’anu spominje da su Ibrahim i Ismail, alejhimas-selam, podizali temelje Drevnog hrama. Uzvišeni kaže: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali, (molili su): ‘Gospodaru naš, primi to od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i znaš.’” (El-Bekara, 127) Što se tiče postojanja Kabe u vremenu pre nego što su Ibrahim i Ismail podigli njene temelje, o tome islamski učenjaci imaju oprečna mišljenja. (Videti: Ibn Dževzi, Zadul-mesir, 2/515)
Dova koju je Ibrahim učio nakon što je ostavio Hadžeru i Ismaila u Meki aludira na to da je Kaba bila sagrađena i pre njegovog dolaska u Meku. Uzvišeni Allah spominje nam reči Ibrahima, alejhis-selam: “Gospodaru naš, ja sam neke potomke svoje naselio u kotlini u kojoj se ništa ne sije, kod Tvoje časne Kabe, da bi, Gospodaru naš, namaz obavljali; zato učini da srca nekih ljudi čeznu za njima i opskrbi ih raznim plodovima da bi zahvalni bili.” (Ibrahim, 37) Prenosi se da je Abdullah b. Abbas u komentaru ajeta: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali…”, rekao: “Dizali su temelje koji su se pre toga nalazili na istom mestu.” (Ibn Džerir, Džamiul-bejan, 1/759/1678)
Prenosi se da je Alija b. Ebu Talib rekao: “Kada je Ibrahimu, alejhis-selam, naređeno da gradi Kabu, našao se u nedoumici jer nije znao kako da gradi. Tada mu je Allah poslao žestoki vetar koji je imao glavu. Od vetra se napravio krug u obliku štita na koji je Ibrahim stao i gradio Kabu. U Meki je bila velika vrućina, a Ibrahim je svakoga dana dizao po jedan red. Kada je došao do mesta gde treba biti kamen, poslao je Ismaila da potraži odgovarajući kamen. Nakon što je Ismail otišao, došao je Džibril s Crnim kamenom. Vrativši se, Ismail je upitao: ‘Odakle ti ovaj kamen?’, a Ibrahim je rekao: ‘Od Onoga ko se ne pouzdaje u tvoju i moju gradnju.’” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/108–109/63; El-Hakim, 1/629/1684; Ed-Dija, El-Ehadisul-muhtare, 2/60–62/438; El-Bejheki, Šuabul-iman, 3/436–437/3991. Imam Ez-Zebebi ovu predaju ocenjuje ispravnom. Videti: Telhisul-mustedrek, 1/629)

Crni kamen nalazi se u uglu Kabe koji je najbliži njenim vratima i odignut je od zemlje više od jednog metra. Kada se oni koji žele tavafiti nađu između Crnog kamena i zelenih neonskih lampi postavljenih na svakom spratu džamije, tada počinju s tavafom i završavaju na istom mestu. Prethodno smo spomenuli da je Džibril, alejhis-selam, došao Ibrahimu s Crnim kamenom. Ovaj džennetski kamen obložen je crnom masom koja je uokvirena srebrenim okvirom. Međutim, od Crnog kamena u ovoj masi ima samo osam manjih parčadi koji se razlikuju po svojoj veličini. Najveće parče je kao hurma. Ovi delići Crnog kamena smešteni su u srednjem predelu crne mase i mogu se lako uočiti i osetiti prilikom dodira. Prema tome, puki dodir ili ljubljenje crne mase ne tretira se kao dodir Crnog kamena.
Ovaj kamen spušten je iz Dženneta i bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova. Postoje izjave koje ukazuju na to da je samo vrh kamena pocrneo, dok je ostali njegov deo i dalje beo. Prenosi se da je Mudžahid b. Džebr rekao: “Pogledao sam u Crni kamen kada je Ibn Zubejr renovirao Kabu i video da je celi kamen, koji je skriven u zidu Kabe, bele boje.” (El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/92/27, sa slabim lancem prenosilaca) Ebu Avn je rekao: “Video sam deo Crnog kamena koji je u zidu Kabe, bio je svetao poput srebra.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/314/241, sa slabim lancem prenosilaca) Muhammed b. Nafia el-Huzai kaže: “Kada su keramiti vratili Crni kamen 339. h. g., vidio sam ga pre nego što je vraćen na svoje mesto: njegov je vrh bio crn, a ostali dio beo. Njegova je dužina kao podlaktica.” (Vidjeti: Ez-Zehebi, Tarihul-islam, 25/48; Es-Sujuti, Tarihul-hulefa, str. 314) Kada se srušila Kaba 1039. h. g., zbog velike poplave, njenoj gradnji prisustvovao je imam Muhammed b. Allan el-Mekki, koji je rekao: “Deo Crnog kamena koji je sakriven u zidu Kabe bele je boje, kao Mekamu Ibrahim.” (Videti: Muhammed b. Tahira el-Mekki, Et-Tarihul-kavim, 3/244–245)
Što se tiče obima Crnog kamena, uglavnom se spominje dužina podlaktice ili kosti podlaktice (dakle, između trideset i pedeset centimetara). Abdullah b. Amr b. El-Âs kaže: “Crni kamen bio je belji od mleka, a njegova je dužina kao kost podlaktice.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/454/439, sa slabim lancem prenosilaca) Što se tiče širine, Ibn Allan, koji je vidio celi Crni kamen, kaže da širina kamena iznosi trećinu podlaktice.” (Videti: Et-Tarihul-kavim, 3/244)
Tokom istorije Crni je kamen prolazio kroz različite etape koje su predstavljale veliku opasnost po njega. Keramiti (sekta koja je svojim nakaradnim ubeđenjima izašla van okvira islama. Videti: Medžmuu fetava, 13/237) na čelu sa svojim kraljem Ebu Tahirom Sulejmanom el-Kirmitijem, nakon što su ušli u Meku u vreme hadža 317. h. g. i ubili oko trideset hiljada ljudi i njihove leševe bacili u Zemzem, skinuli su vrata Kabe i njen prekrivač, porobili žene i decu i ubili namesnika Meke Ibn Muhariba, raspolovili su Crni kamen i odneli ga sa sobom. Kod njih je kamen ostao oko dvadeset dve godine. (Videti: Es-Sijer, 15/320–321; Medžmuu fetava, 27/467; Fethul-Bari, 3/539; Umdetul-kari, 9/242)
Nakon toga, 363. h. g. u podnevsko vreme, kada zbog velike žege nije tavafio niko osim jednog ili dvojice ljudi, Crnom kamenu prišao je nepoznat čovek i krampom snažno udario po njemu. Kada je drugi put digao kramp, jedan Jemenac koji je tavafio u to vreme pritrčao je i uhvatio ga za ruku. Silnik je izvukao veliki nož i zabio ga u telo Jemenca koji se odmah srušio na zemlju. Kada su ljudi zaustavili njegovo nasilje, videli su da se radi o Vizantincu kojem je ponuđena velika suma novca da razbije Crni kamen. Nakon toga, izveden je van džamije i pogubljen. (Videti: Fadlul-hadžeril-esved, str. 32)
Zatim je, 413. h. g., jedan od sledbenika El-Ubejdija, koji je za vreme svoje vladavine iskrivio veru ljudi u Egiptu, došao u Meku. Dvanaestog zul-hidžeta nakon džuma-namaza, a pre nego što su hadžije stigle u Meku, prišao je Crnom kamenu i buzdovanom tri puta udario po Crnom kamenu tako da se njegov vrh isparčao na tri dela. Silnik je udarao i govorio: “Dokle će više kamen biti obožavan! Neće me ni Muhammed ni Alija sprečiti da uradim što sam naumio! Danas ću srušiti Kabu!” Prisutni su bez oklevanja opkolili silnika, i pogubili ga. (Videti: Es-Sijer, 15/185; El-Kamilu fit-tarih, 8/141)
Pored spomenutih, bilo je i drugih nasrtaja na Crni kamen, koji su, hvala Allahu, završavali bezuspešno. Uzvišeni Allah odredio je da Njegova Reč bude gornja i muslimani će, Allahovom dozvolom, imati priliku doticati i ljubiti Crni kamen sve dok Kaba ne bude uzdignuta, što je nagovešteno u verodostojnom hadisu. (Ibn Ebu Šejba, 1/418 /Kešful-hafa/; Ibn Huzejma, 4/128/2506; Ibn Hibban, 15/153/6753; El-Hakim, 1/608/1610. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovo predanje smatraju ispravnim.)
Nastaviće se ako Bog da…

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: VAŽNOST, MESTO I ZNAČAJ NAMAZA U ISLAMU

  • Objavljeno Sreda, 19 Juli 2017 19:30

20229227 1395468020561018 710738986475409336 n

Hvala Allahu i salavat i selam na Njegovog Poslanika, na poslanikovu časnu porodicu i poslanikove ashabe. Ovo je kratki osvrt na važnost, mesto i značaj namaza sa objašnjenjem nekih njegovih karakteristika i odlika po kojem je jedinstven i iznad drugih ibadeta, što, sa Allahovom pomoći, pomaže muslimanu da drži do njega.

Namaz je najveća vanjska oznaka islama, oko čega se saglasila ulema – islamski učenjaci. Od posebnosti i odlika koje je Uzvišeni Allah podario namazu jesu:
1.Prvo i najveće što je Uzvišeni Allah naredio nakon verovanja u Njega i ispovedanja Njegove jednoće. Naredio ga je Uzvišeni pre posta, zekata, hadža i ostalih propisa islama.
2. Naređen je na nebu prilikom događaja israa i miradža, za razliku od ostalih temelja islama koji su naređeni na zemlji posredstvom meleka Džibrila.
3.Svim poslanicima i Njegovim vesnicima je naređen. Namazom Allahu ibadet čine stanovnoci nebesa, plemeniti meleki i stanovnici zemlje, ljudi i džini.
4. Još dok je musliman dete, prvo mu se naređuje namz, kao što stoji u hadisu: „Naređujte svojoj deci namaz u sedmoj godini...“ (Ahmed i Ebu Davud).
5. Poslednje što je oporučio poslanik sallAllahu alejhi ve sellem, na samrti, jeste namaz: „Namaz. Namaz i oni koji su u vašem posedu.“
6. Ne spada obaveza sa muslimana da klanja sve dok je zadužen, osim žene u hajzu i nafasu (mesečno pranje i čišćenje nakon porođaja), tako da musliman klanja i na putu, i u strahu, i u bolesti, i u borbi... za razliku od posta, zekata i hadždža, za koje ako postoji opravdan razlog, (dok taj opravdani razlog traje) nije u obavezi da izvršava i ispunjava.
7. Nije navedeno od poslanika sallAllahu alejhi ve sellem, da je ostavljanje bilo čega, bilo kojeg dela islama, osim namaza – kufr. „Zaista je između čoveka i kufra i širka ostavljanje namaza.“ (Muslim).
8. Čuva klanjača na Sudnjem danu, makar ušao u vatru: „Zabranio je Allah Azze ve Džell, vatri da jede tragove sedžde.“ (Buhari i Muslim).
9. Najveće što štiti muslimana od razvrata, nevaljalštine i zala, kao što je u rečima Uzvišenog: „Zaista namaz sprečava od razvrata i nevaljalštine.“ (et Tevbe, 5)
10. Sve radnje u namazu ispoljavaju jednoću Uzvišenog Allaha, kao što je Njegovo veličanje, slavljenje, hvaljenje, izgovaranje šehadeta, poniznost, pokornost i skrušenost pred Uzvišenim, tako da se u namazu sastaju najveći ibadeti – Allahu ugodna dela.
11. Prvo za šta će polagati račun rob na Sudnjem danu, kao što je u hadisu kojeg prenosi imam Ahmed, ali i Ebu Davud i Nesai. U jednom rivajetu stoji: „Pa ako je (namaz) dobar, dobra su mu i ostala dela, a kao je neispravan, neispravna su mu i ostala dela.“
12. Najveći uzrok oprosta greha: „Koji god musliman kada nastupi obavezni namaz lepo uzme abdest i bude skrušen i ruk’u obavi kako treba, bude mu otkup za prošle grehe, ako ne učini veliki – i tako celo vreme.“ (Muslim).
13. Namaz je stub vere: „ Glava je islam, stub je namaz, a njegov vrh je borba na Allahovom putu.“ (Ahmed i Tirmizi).
14. Ono za čijim će ostavljanjem prvo žaliti stanovnici vatre: „Ko ga čuva, biće mu svetlo, dokaz i spas na sudnjem danu. a onaj ko ga ne čuva, neće mu biti svetlo, niti dokaz, niti spas a na Sudnjem danu će biti sa Karunom i faraonom i Hamanom i Ubejj ibni Halefom.“ (Ahmed i ibn Hibban).

Na kraju, ovo su samo neke posebnosti namaza kojima se pokazuje veličina njegovog položaja kod Uzvišenog Allaha. Molimo Allaha da nas učini od onih koji čuvaju namaz, koji ga uspostavljaju kako treba i koji su skrušeni u njemu.