- - - - - -
četvrtak, 25 maj 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

MINBER: POVODI I REZULTATI OGOVARANJA

  • Objavljeno četvrtak, 11 maj 2017 09:11

WP 20170510 20 57 03 Pro

Zasigurno jedan od povoda ogovaranja je i zavist koja se nalazi kod mnogih koji nisu svesni Allahovog nadzora. Stoga ćeš videti mnoge ljude kako ogovaraju svoju braću iz zavisti koju nose u svojim prsima, iz zavisti zato što je njihov brat postigao nešto što oni nisu. 

Od povoda ogovaranja je i ljubaznost i laskanje na račun vere, pa ćeš čuti jednog čoveka kako ogovara drugog samo da bi se dodvorio i poistovestio sa svojim prijateljima i sabesednicima.

Jedan od povoda ogovaranja je i oholost, preziranje drugih, jer je nekome teško da drugi bude iznad njega, pa ga isti omalovažava na skupovima kako bi mu prilepio određenu manjkavost. Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Oholost je odbijanje istine i omalovažavanje ljudi!“ (Muslim).

Od razloga ogovaranja je i ismejavanje i omalovažavanje drugih, pa ćeš čuti pojedine kako ogovaraju svoju braću muslimane šaleći se s njima.
I drugi razlozi putem kojih šejtan podstiče čoveka da ogovara druge ljude.

Gibet ima velike posledice, kako za pojedinca tako i za zajednicu. Ogovaranje je smrtonosna bolest, destruktivni razarač zajednice. Razara je brže nego što rak razara telo, pa doprinosi kidanju i potkopavanju veza, gubljenju poverenja među ljudima, utiče na promenu merila i vrednosti, doprinosi gubljenju i zatiranju međusobne ljubavi i međusobnog potpomaganja, kao što takođe, na drugoj strani doprinosi ukorenjivanju zla među ljudima.

Tako, od pogubnih posledica ogovaranja jeste i izlaganje samog sebe razotkrivanju, tj. kada god čovek ogovara drugog, spominje ono što taj drugi ne voli pa ga time razotkriva, uvek se takva osoba izlaže tome da i njega Svevišnji Allah razotkrije, jer je nagrada shodna delu. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „O vi koji ste poverovali samo svojim jezicima a iman nije još ušao u vaša srca, ne ogovarajte muslimane i tragajte za njihovim manama! Uistinu, onaj koji bude tragao za njihovim manama, Allah će tragati za njegovim manama, a za čijim manama Allah bude tragao, razotkriće ga i u njegovoj kući!“ (Ahmed, 4/420; Ebu Davud, 4880; Ebu Ja'la, 7424; u hadisu Ebu Berzeta el-Eslemija, radijallahu anh.)

Od pogubnih posledica ogovaranja jeste gubljenje dobrih dela. Znaj, brate muslimanu, da ogovaranje uveliko uništava dobra dela. Onaj koji ogovara druge gubi svoja dobra dela, daje ih –i pored svoje volje- onome koga ogovara što istovremeno predstavlja dobit toj drugoj osobi bez imalo uloženog truda. On dobija dobra dela koja će otežati njegovu vagu a i sam ne zna odakle mu dolaze. Stoga je jedan od „emirul-mu'minina“ u hadisu, Abdullah b. El-Mubarek, rahimehullahu te'ala, rekao: „Kada bih nekoga ogovarao, onda bih zasigurno ogovarao svoju majku jer ona polaže najveće pravo na moja dobra dela.“ (Fejdul-Kadir, 3/166.)

Od štetnih posledica ogovaranja jeste i to što je ono uznemiravanje Allahovih robova, a onome koji bude uznemiravao Allahove robove, njemu Svevišnji Allah preti žestokom kaznom. Rekao je Uzvišeni: „A oni koji uznemiravaju vernike i vernice bespravno, oni na sebe tovare klevetu i jasan greh.“ (Prevod značenja El-Ahzab, 58.)

Od štetnih posledica ogovaranja jeste i ta što je ogovaranje nasilje i napadanje drugih, a poznato je da će nasilje učinjeno na dunjaluku na Sudnjem danu predstavljati tmine i poznato je da je i sam rezultat nasilja zao i posledica pogubna. Svevišnji Allah je rekao: „I ne misli da je Allah nemaran prema onima koji čine nasilje! Uistinu, Allah ih samo odgađa do Dana kada će im pogledi ostati ukočeni!“ (Prevod značenja Ibrahim, 42.)
A u hadisu kudsijju je došlo: „O robovi Moji! Doista sam Ja Sebi zabranio nasilje pa ga činim i među vama zabranjenim, zato nemojte činiti jedni drugima nasilje!“ (Muslim)

Od štetnih posledica ogovaranja jeste i ta što ogovaranje obavezuje kaznu na Sudnjem danu jer je ogovaranje od velikih grehova, njime se narušavaju dva prava: Allahovo pravo i pravo čoveka. Za narušavanje Allahovog prava svakako da će biti obračunavan, a što se tiče prava čoveka, za njega ili se treba tražiti halala-izvinjenja, oprosta još na dunjaluku, ili će se za to dati dobra dela ili primiti loša dela ako ne bude imao da da dobrih dela na Ahiretu. I to je istinski propalica-muflis povodom kojeg je došao hadis Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. U hadisu Ebu Hurejre, radijallahu anh, Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorio je na nju svoj ummet, pa je rekao: „Znate li ko je propalica?“ Odgovorili su: „Propalica kod nas je onaj koji nema niti dinara niti imetka!“ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Uistinu, propalica iz moga ummeta je onaj koji dođe na Sudnjem danu s namazom, postom i zekatom. Doći će a opsovao je ovoga, ovoga je potvorio, ovome je bespravno uzeo imetak, ovome je prosuo krv, ovoga je udario. Pa će se ovome dati od njegovih dobrih dela, pa će se dati i ovome od njegovih dobrih dela. Pa, ukoliko se potroše njegova dobra dela pre nego li se izmiri, uzeće se od njihovih loših dela i biće stavljena na njega a zatim će biti bačen u Vatru!“ (Muslim)

Od štetnih posledica ogovaranja jeste i razaranje, cepanje zajenice muslimana, potpirivanje smutnje, neprijateljstva i mržnje među ljudima.

Kako lečiti ovu opaku bolest Na svakom muslimanu je, kada čuje da se drugi musliman ogovara, da se boji Svevišnjeg Allaha, da traži da se čine dobra dela a ostave loša, da odbrani čast svoga brata muslimana koji se ogovara i da spreči onoga koji ogovara u njegovom zlu delu. Ukoliko to ne učini, neka zna da su onaj koji ogovara i onaj koji sluša, saučesnici u ovom lošem delu. Uzvišeni Allah je rekao: „Doista, i sluh, i vid i razum, za sve to će se biti pitano!“ (Prevod značenja El-Isra'a, 36.)
Prenosi se od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao: „Ko odbrani čast svoga brata, Allah će odbraniti negovo lice od Vatre na Sudnjem danu.“ (Ahmed, 6/449 i 450; Tirmizi, 1931)

Razmisli brate muslimanu! Kada bismo videli nekog čoveka da stoji nad dženazom, nad umrlim muslimanom i jede njegovo meso, zar ne bismo svi mi požurili da ga sprečimo u tome?! Svakako! Pa, zašto isto ne postupimo kada se naša braća muslimani, naši učeni ogovaraju, zašto ne požurimo sa odbranom njihove časti?! 

Na svakom muslimanu je da se boji Allaha, subhanehu ve te'ala i da zna da je ogovaranje: greh prema Allahu i nepravda-nasilje prema onome koji se ogovara, pa, stoga neka se kloni svakog govora o časti drugih ljudi! Neka dobro zna, da, ukoliko i primeti neku manjkavost kod svoga brata muslimana, neka dobro zna da je pri njemu samome mnogo više manjkavosti!

Brate muslimanu, vodi računa o svome jeziku, obračunavaj se, kako bi saznao jesi li oboleo od ove bolesti ili ne! Ukoliko, uvidiš da toga ima pri tebi, onda znaj da je najbolji način kako da se u budućnosti sačuvaš ogovaranja, jeste da sačuvaš svoj jezik.

Zatim, od najboljih načina kako da se čovek kloni i sačuva ogovaranja jeste da bude svestan da se tim delom izlaže Allahovoj srdžbi, da bude svestan da se sve njegove reči i sva njegova dela pomno beleže u Knjizi u kojoj ništa neće biti izostavljeno. Svaki od nas, neka stalno bude svestan da nikada ne progovori nijednu reč a da pored njega nije onaj koji čuje i beleži tu njegovu riječ, kao što Uzvišeni Allah i kaže: „I on (čovek), zasigurno, ne izusti nijednu reč, a da pored njega nije onaj koji bdi i beleži!“ (Prevod značenja Kaf, 19.)

Takođe, jedan od načina kako da se čovek sačuva ogovaranja, kako da se ne upusti u ogovaranje, jeste i svesnost da onaj koji ogovara druge, on će njima davati svoja dobra dela, jer je ogovaranje nasilje a nasilje će se na Sudnjem danu izmirivati, pa će nasilnik davati svoja dobra dela onome kome je činio nasilje na dunjaluku.

Na svakom muslimanu je da zaposli sebe popravkom svojih mana i manjkavosti a da se ostavi tuđih.

MINBER PRENOSI: OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno utorak, 02 maj 2017 10:42

WP 20170411 14 20 54 Pro

“Allahu je najdraže ono delo na kome se ustraje, makar bilo i maleno.”

“Iskoristi pet stvari, dok te nije sprečilo drugih pet:
- život, pre smrti,
- zdravlje, pre bolesti,
- slobodno vreme, pre zauzetosti,
- mladost, pre starosti,
- bogatstvo, pre nemaštine.”

“Najbolji među vama su oni koji su najbolji prema ženama.”

“Koga Allah opskrbi i daruje mu dobru i poštenu ženu, pa već ga je pomogao u pola njegove vere, pa neka se on sam čuva u preostaloj polovini koliko može.”

“Zaista je žena stvorena od rebra, i ako hoćeš to rebro da ispraviš, slomićeš ga, pa ophodi se prema njoj blago i živećeš s njom lepo.”

"Zaista su pravedni kod Allaha na osvetljenim minberima; oni koji provode pravdu u svojim presudama, u svojim porodicama i onima koji su im potčinjeni."

''Na Sudnjem danu će se dovesti džehennemlija koji je najraskošnije živeo na dunjaluku, pa će se staviti u vatru (za jedan trenutak) i onda će mu se reći: 
'O sine Ademov, jesi li ikada doživeo kakvo dobro, jesi li ikada imao kakvo zadovoljstvo i uživanje?' 
On će odgovoriti: 'Tako mi Allaha, ne, o moj Gospodaru!' 
Zatim će se dovesti džennetlija koji je živio najsiromašnije na dunjaluku, pa će se (samo za trenutak) uvesti u džennet i onda će mu se reći: 
'O sine Ademov, jesi li ikada vidio siromaštvo, jesi li ikada bio u poteškoći i neprilci?' 
On će odgovoriti: 'Ne, tako mi Allaha, nikad nisam bio siromašan niti sam imao poteškoća niti neprilika.'...''

"Tri stvari su uništavajuće:
škrtost kojoj se pokorava,
prohtevi koji se slede,
i zadivljenost čoveka samim sobom."

"Neće ući u džennet ko u svom srcu bude imao i trun oholosti."

''Ogovaranje je da svog brata muslimana spomeneš po onome što on ne voli.
Ako pri njemu bude ono što spominješ ogovorio si ga, a ako to ne bude pri njemu potvorio si ga.''

''Nema dana da ljudi osvanu u njemu a da se ne spuste dva meleka.
Jedan od njih kaže: 'Gospodaru naš, podari onome koji udeljuje nadoknadu, zauzvrat' – dok drugi kaže: 'Gospodaru naš, podari propast onome koji se sustegao od udeljivanja'... ''

“Ko kod svoga emira vidi nešto što mu nije drago i što ne voli – neka sabura i neka se strpi, jer ko se odvoji od džemata, pa koliko i za pedalj, i kao takav umre – umro je džahilijetskom smrću!“

''Vrednost učenog nad pobožnim je kao moja vrednost u odnosu na jednog od vas.’’

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno utorak, 11 april 2017 15:24

WP 20170411 14 21 43 Pro

“Držite se iskrenosti, jer iskrenost vodi dobročinstvu, a dobročinstvo vodi u Džennet, a čovek neće prestati biti iskren i držati se istine sve dok ne bude upisan kod Allaha kao iskren. I čuvajte se laži, jer laž vodi u grešenje, a grešenje vodi u Vatru, a neće čovek prestati lagati i držati se laži sve dok ne bude kod Allaha upisan kao lažov.“ Muttefekun alejhi

„Čuvajte se lošeg mišljenja (o ljudima), jer je loše mišljenje,doista, najlažniji govor.'“ Muttefekun alejhi

“Kome Allah želi dobro da mu fikh (razumevanje) u veri.“ Muttefekun alejhi

“Nema ničega težeg na Mizanu od lepog ponašanja.'“ Beleže Ebu Davud i Tirmizi, koji ga smatra sahihom

“Stid je od imana.“ Muttefekun alejhi

“Ono što su ljudi zatekli od prvoga poslanstva jesu reči: Ako se ne stidiš, onda radi šta hoćeš.'“ Beleži Buhari

“Allah mi je doista objavio da međusobno budete ponizni sve dok niko nikome ne bude nanosio nepravdu i ne bude se oholio jedan prema drugom.'“ Beleži Muslim

„Ko sačuva čast svoga brata dok je odsutan, Allah će sačuvati njegovo lice od vatre na Sudnjem danu.“ Beleži Tirmizi i smatra ga dobrim

“Sadaka nije umanjila nijedan imetak, i nije Allah robu koji prašta uvećao ništa osim ponosa, a nije se niko ponizno poneo prema Allahu a da ga Allah nije uzdigao.'“ Beleži Muslim

“O ljudi, širite selam, održavajte rodbinske veze, hranite (gladne) i klanjajte noću dok drugi ljudi spavaju, ući ćete u Džennet u miru.'“ Beleži Tirmizi i ocjenjuje ga sahihom

“Najviše što će uvoditi u Džennet jesu bogobojaznost i lepo ponašanje.'“ Beleži Tirmizi, a sahihom ga ocenjuje Hakim

“Nećete moći pridobiti ljude svojim imecima, pa ih pridobijajte vedrim licima i lepim ponašanjem.'“ Beleži Ebu Ja'la, a sahihom ga ocenjuje Hakim

'Vernik je ogledalo vernika.'“ Beleži ga Ebu Davud sa dobrim senedom

“Vernik koji se meša sa ljudima i strpljivo podnosi njihova uznemiravanja bolji je od vernika koji se ne meša sa ljudima i nije strpljiv na njihovim uznemiravanjima.'“Beleži Ibn Madže sa dobrim senedom

“Allahu moj, kako si ulepšao moj izgled, tako ulepšaj i moje ponašanje“. Beleži Ahmed, a sahihom ga ocenjuje Ibn-Hibban

IZMIRIVANJE ZAVAĐENIH – ZAPOSTAVLJENI IBADET

  • Objavljeno sreda, 05 april 2017 14:50

WP 20170405 14 26 46 Pro

Uzvišeni Allah stvorio je čoveka i učinio ga namesnikom na Zemlji. Čovek je po svojoj fitri društveno biće i ljudi od Adema, alejhis-selam, pa sve do dana današnjeg žive u zajednicama. U životu u zajednici neminovno je da dolazi i do razmirica, jer u osnovi ljudi se razlikuju po svojim osobinama, pa je tako sasvim prirodno da među njima povremeno dođe do nesuglasica i razmirica. To je naročito izraženo u današnjem vremenu kada su ljudi, usled razvoja tehnologije, u mogućnosti da brzo i neograničeno stupaju u kontakte na društvenim mrežema i da javno iznose svoje mišljenje, što je dovelo i povećanja svađa, tako da je i potreba za ovom temom postala veća.

Islam, savršena vera, posvetio je mnogo pažnje pitanju izmirivanja ljudi i popravljanju međuljudskih odnosa. Za izmirenje ljudi, u islamu se obećavaju nagrade kakve je veoma teško zaslužiti nekim drugim ibadetom ili delom.
Kao što vera posvećuje veliku pažnju ovom pitanju, s druge strane čovekov najveći neprijatelj, šejtan, putem svađa i razmirica zavodi mnoge ljude.

Uzvišeni Allah kaže: “Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sećanja na Allaha i od obavljanja molitve odvrati. Pa hoćete li se okaniti?” (El-Maida, 91)
Ako šejtan svojim došaptavanjima uspe da zavadi i posvađa supružnike, kao dve najbliže osobe, onda će sasvim sigurno veoma lako zavesti i druge ljude. Unošenje razdora među supružnicima smatra se jednim od “najboljih” dela koje šejtan može da uradi.
Džabir, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista Iblis svoje prestolje postavlja na vodi, odakle šalje svoje odrede. Najodabraniji kod njega jeste onaj koji poseje najveću smutnju. Kada mu se odredi počnu vraćati, jedan od njih dođe mu i kaže: ‘Učinio sam to i to’, a on mu odgovori: ‘Ništa ti nisi uradio!’ Zatim dođe drugi i kaže: ‘Nisam ih ostavio sve dok nisam rastavio muža od supruge.’ On ga tada približi sebi i kaže: ‘Doista si ti uspešan!’” A’meš je rekao: “Mislim da je rekao: ‘Pa ga zagrli.’” (Muslim, 2813)

Nagrada za izmirenje ljudi Uzvišeni Allah kaže: “Vernici su samo braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha, da bi vam se milost ukazala.” (El-Hudžurat, 10)
“Nema kakva dobra u mnogim njihovim tajnim razgovorima, osim kada traže da se milostinja udeljuje ili da se dobra dela čine ili da se izmiruju ljudi. A ko to čini iz želje da Allahovu naklonost stekne, Mi ćemo mu, sigurno, veliku nagradu dati.” (En-Nisa, 114)
Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “U svakom danu u kojem izađe sunce, na svaki ljudski zglob treba dati sadaku: sadaka je pravedno presuditi i izmiriti dvojicu…” (Buhari, 2707)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom je prilikom upitao svoje ashabe: “Želite li da vas obavestim o delu za koje se dobija nagrada bolja od nagrade za post, namaz i udeljivanje sadake?” “Da”, oni kazaše, a on reče: “Izmirivanje zavađenih ljudi, a zavađanje ljudi pogubno je za čovekovu vjeru.“ (Ebu Davud, Tirmizi)
Allahov Poslanik, sallallahu aleji ve sellem, je rekao: “Potomak Ademov ne može učiniti bolje delo od obavljanja namaza, izmirenja zavađenih i lepog ponašanja.” (Hadis su zabeležili imam Buhari, Et-Tarih el-kebir, broj 139, i Bejheki, Šuabul-iman,  broj 10579)
Svojstva izmiritelja Koji god čovek pročita tekstove u kojima se podstiče na izmirivanje ljudi, neminovno se u njemu probudi želja da bude od onih koji će to činiti. Kada islamski učenjaci govore o onome ko želi da izmiruje ljude, navode neke bitne smernice koje izmiritelj treba da ima u vidu:
1. Očistiti svoju nameru – nijet, pa to delo činiti isključivo radi Allaha, želeći time nagradu od Njega, a ne pažnju i naklonost ljudi. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista se dela vrednuju prema namerama.” (Buhari i Muslim)
2. Neprestano imati na umu da se, dokle god izmiruje druge, nalazi na putu pokornosti Uzvišenom Allahu, tj. on je u ibadetu i na taj način pokorava se Allahovoj naredbi: “Vernici su samo braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha!”
3. Biti svestan da izmirivanjem zavađenih popravlja stanje ummeta. A blago li se onima koji budu razlogom zbližavanja ljudskih srca i jačanja muslimanskih safova! Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Najbolji ljudi jesu oni koji najviše koriste ljudima.” (Taberani)
4. Biti zahvalan Allahu što je baš njega odabrao i uputio na činjenje tog ibadeta. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista među ljudima ima onih koji su ključevi dobra, a katanci zla, a među njima ima i onih koji su ključevi zla, a katanci dobra. Pa, blago se onome kome je Allah dao da bude ključ dobra, a teško se onome kome je Allah dao da bude ključ zla!” (Ibn Madže)
5. Maksimalno se potruditi da potpuno shvati situaciju ljudī koje želi da izmiri. Da bi pravedno i uspešno rešio neki spor, pre toga čovek mora da ima potpunu i jasnu predstavu o problemu zbog kojeg su nastale razmirice između dvojice ljudi.
6. Maksimalno se potruditi da bude pravedan i da ne dopusti da zbog nekog vanjskog faktora jednom od zavađenih nanese štetu. Tako sebi ne sme dopustiti da jednog od zavađenih okrivljuje bespravno samo zato što njegovog parničara poznaje, ili što mu je učinio uslugu, ili što mu je rođak i sl.
7. Pomirenje i izmirenje ne sme izlaziti iz okvira vere.
8. Uzvišenog Allaha treba moliti da ga uputi na ono u čemu je hajr za zavađene osobe i da otvori njihova srca pa da prihvate inicijativu za pomirenje.
9. Čuvati tajne koje će čuti prilikom izmirivanja zavađenih.
10. Okititi se svojstvom blagosti, mudrosti i sabura. Pošto ljudima koji su u zavadi neretko nedostaje blagosti i strpljenja, pa su jedni prema drugima srditi i ljuti, tako je onome koji ih izmiruje potrebno mnogo blagosti, strpljenja i mudrosti.
11. Ne gubiti nadu ako u samom početku zavađeni odbijaju pomirenje, već treba biti mudar, ali i ustrajan u svoj nameri.
12. Zatražiti pomoć od osoba koje zavađene strane uvažavaju.
13. Biti spreman da posveti pažnju zavađenima i da pruži priliku i jednoj i drugoj strani da iznese svoje viđenje problema.
14. Odvojiti vreme i sa svakim od njih pojedinačno porazgovarati.
15. Voditi računa o tome kakve će reči koristiti, kako se ne bi desilo da kaže nešto što će udaljiti zavađene više nego što su bili udaljeni.
16. Poštovati zavađene i uvažavati njihove društvene pozicije i zasluge.
17. Pojasniti zavađenima da ih nastojiti izmiriti radi Allaha i da od toga ne očekuje i ne priželjkuje nikakvu ovodunjalučku nadoknadu.
18. Zavađenim osobama spomenuti koristi pomirenja, nagrade obećane onima koji jedni drugima oproste i ukazati na negativne posledice zavade.

Koga izmirivati?
1.Pojedinci i grupe. Kao što je potrebno da izmiritelji deluju na izmirivanju pojedinaca, isto tako potrebno je da se djeluje na izmirivanju grupa, džemata, porodica. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo da je došlo do nereda i svađe između stavnovnika Kubaa, do te mere da su se međusobno kamenjem gađali, kazao je: “Pođimo da ih izmirimo i popravimo njihove odnose.” (Buhari, 2693)
2. Bračni drugovi. Jedna od veoma bitnih kategorija, koja veoma često može biti u potrebi za izmirenjem, jeste kategorija supružnika. U braku može doći do problema, svađe, prepirke i zahlađivanja odnosa, koje supružnici ne mogu sami da reše, pa je pohvalno da se uključi izmiritelj koji će pokušati da sačuva porodicu, brak, tako što će izmiriti zavađene supružnike. Uzvišeni Allah kaže: “Ako se neka žena plaši da će joj se muž početi joguniti ili da će je zanemariti, onda se oni neće ogrešiti ako se nagode – a nagodba je najbolji način – ta ljudi su stvoreni lakomi! I ako vi budete lepo postupali i Allaha se bojali – pa, Allah dobro zna ono što radite.” (En-Nisa, 128)
3. Dužnici. Neretko se dešava da dugovi budu razlogom parnica, svađa prepirki i teških reči. Stoga je pohvalno i lepo da izmiritelji, kada vide da postoje problemi između dužnika i onoga kome je dužan, pokušaju da posreduju i izmire zavađene. Poznat je slučaj kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo svađu u mesdžidu, pa kada je podigao zastor na vratima svoje sobe, video je kako se Ka’b b. Malik i Ibn Ebu Hadrad prepiru oko duga. Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao Ka’ba i rekao mu: “O Ka’be, oprosti mu polovinu duga!’, a Ka’b je rekao: “To sam već učinio.” (Buhari, 2710)
4. Rodbina. Jedna od kategorija među kojom neretko dolazi do razmirice jesu i rođaci. Stoga, kada se desi neka razmirica među rođacima, lepo je i pohvalno da izmiritelji odmah deluju i da ih pokušaju izmiriti.
5. Narodi, sela, gradovi, države, familije. Svađe i prepireke ne samo da se dešavaju među pojedincima, već se mogu desiti između skupina ljudi, između sela, gradova, država, familija. Kao što je pohvalno i potrebno da izmiritelji djeluju kada se radi o pojedinačnim svađama, mnogo je potrebnije da se uključe u rešavanje sporova većih razmera. Jer, posledice svađa između skupina mogu da budu mnogo veće nego posledice svađa između pojedinaca.

Stoga, uvažena braćo i sestre, ako znate da postoji neki spor, svađa i problem, između određenih osoba, pokušajte da delujete, direktno ili indirektno, u pravcu izmirenja i znajte da vas za to čeka velika nagrada kod Uzvišenog Allaha, a vaš postupak koristiće i vama, ali i celom društvu.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista među ljudima ima onih koji su ključevi dobra, a katanci zla, a među njima ima i onih koji su ključevi zla, a katanci dobra. Pa, blago se onome kome je Allah dao da bude ključ dobra, a teško se onome kome je Allah dao da bude ključ zla!”

ZAR NIJE DOSTA RASPRAVA?

  • Objavljeno ponedeljak, 27 mart 2017 12:08

WP 20170327 10 54 56 Pro

Zahvala pripada Allāhu, dželle šanuh, Gospodaru svih svetova, a salavāte i selāme šaljemo najodabranijem Allāhovom poslaniku i robu Muhammedu, njegovoj časnoj porodici, plemenitim ashābima i svim iskrenim sledbenicima.
Pre pojave islāma, u predislamsko, pagansko doba ljudi su bili razjedinjeni, daleko od Pravog puta, pa je došao islām da ih ujedini na istini i spoji srca na uputi. Radi toga, došle su isključive zabrane svega što može dovesti do razilaženja, podela, cepanja muslimānskog saffa i netrpeljivosti.
Onaj ko razmisli o kur'ānsko-hadiskim tekstovima može lako uočiti da je islām propisao mnoga dela koja zbližavaju muslimāne, počevši od namaza u džemātu, nazivanja selāma, rukovanja, spajanja rodbinskih veza, obilaska bolesnika, izdvajanja zekāta, sadake, dobročinstva prema komšijama, pomoći nevoljniku itd. Suprotno tome, zabranio je dela koja mogu dovesti do mržnje, netrpeljivosti i sukoba, pa je s tim u vezi zabranjena nepravda / zulum, kamata, obmana u trgovini, ogovaranje, prenošenje tuđih reči s ciljem zavade, potvaranje, uznemiravanje, plašenje, prosidba devojke koja je već zaprošena itd.
Sve što više odmiče vreme poslanstva i što su ljudi udaljeniji od prvih, odabranih generacija, sve više su bliži stramputici a dalji od upute i spasa. Prve generacije nisu se bavile raspravama i polemikama o veri, jer su dubinski dokučile koliko je ta pojava štetna i koliko su pogubne njene posledice po islām i muslimāne.
U današnje vreme, narod je iskušan raspravama više nego ikada. Glavni uzrok toga je, pre svega, neznanje, neodgoj, udaljenost od vere, mnoštvo smutnji i podela, ali isto tako i veliki uticaj imale su društvene mreže koje su olakšale uzroke i načine rasprava.
Allāh, azze ve dželle, nije ostavio ni jednu vrstu ljudi, od Ādema, alejhis-selām, pa sve do Sudnjeg dana, a da je nije opisao i spomenuo u Kur'ānu. Ako je ta osobina dobra, pa onda s ciljem da se okitimo istom, a ako je loša, pa da je se pripazimo.
Jedna vrsta ljudi spomenuta je u sledećem ajetu: "Ima ljudi koji se o Allāhu prepiru bez ikakvog znanja i bez upute i bez Knjige svetilje." (El-Hadždž, 8)
Reč je o neznalicama. Ne žele istinu, nemaju ni dokaza, ali ipak raspravljaju o veri i prepiru se o verskim propisima. Zaista čudno, zar ne!? Međutim, još čudnije od toga je kada se onaj ko nije takav, ili ne bi trebao biti, spusti na isti stepen i poistoveti sa takvima koje je Uzvišeni Allāh, dželle šanuh, prezreo i pokudio.
Od Āiše, radijallāhu anha, prenosi se da je Allāhov Poslanik, sallallāhu alejhi ve sellem, rekao: "Doista, najmrži čovek Allāhu je onaj koji se puno raspravlja i prelazi granicu u raspravi." (Buhāri, br. 2457, Muslim, br. 2668)
Od Ebu Umāme, radijallāhu anhu, prenosi se da je Allāhov Poslanik, sallallāhu alejhi ve sellem, rekao: "Nije narod skrenuo s Pravog puta, nakon što su bili na uputi, a da im nije dato da raspravljaju." (Tirmizi, br. 3535; Ibn Mādže, br. 48) 
Učestale rasprave i prepirke su od vidljivih osobina onih koji su skrenuli sa Pravog puta.
Dragi brate i sestro, sledi uputu i kloni se rasprava. Zar niste čuli savet Imāma Mālika b. Enesa, rhm, kada kaže: "Zar ćemo, kad' god nam dođe neki čovek koji je ubedljiviji u raspravi od nekog drugog čoveka, radi njihove rasprave ostaviti ono što nam je Džibril, alejhis-selām, dostavio preko Muhammeda, sallallāhu alejhi ve sellem!?" (El-Lālekai, Šerhu usulil-'iatikād, 1/144)
Omer b. Abdul-Aziz, rhm, je rekao: "Kada čuješ raspravu, udalji se!" (Ibn Ebi Dunja, Es-Samt, str. 274)
Najbolji opis onih koji ustrajavaju u raspravama i polemikama dao je Hasan el-Basri, rhm, kada je čuo ljude kako raspravljaju rekavši: "Njima je dojadilo činjenje ibādeta, olakšano im je da pričaju, izgubili su Bogobojaznost pa su progovorili." (Ibn Redžeb, Bejānu fadli 'ilmis-selef ala 'ilmil-halef, str. 4)
Isto tako, napuštanje rasprava nije dokaz neznanja i manjkavosti, nego suprotno tome, to je dokaz potpunosti, učenosti i Bogobojaznosti. Hafiz Ibn Redžeb el-Hanbeli, rhm, je rekao: "Onaj ko se sustegnuo od nepotrebnog govora, rasprava i polemika među prvim generacijama, nije se sustegnuo zato što nema znanja ili zato što ne zna raspravljati. Naprotiv, sustegnuli su se radi znanja i straha od Allaha." (Bejānufadli 'ilmis-selefala 'ilmil-halef, str 4)
Kada bi se svako od nas pokorio Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallāhu alejhi ve sellem, pa se potrudio da ne bude takav, te udaljio takve osobe od sebe a sam se udaljio od njih, svima bi bilo zaista bolje, imali bi više bereketa u vremenu, delima, imetku, porodici i svemu drugom.
Neko od iz prethodnih generacija je rekao: "Onaj kome Allāh hoće dobro nadahne ga da sledi sunnet Allāhovog Poslanika, sallallāhu alejhi ve sellem, i uputu na kojoj su bili ashābi, radijallāhu anhum, i oni koji su ih sledili po dobru od imāma među muslimānima u svakom vremenu. Nadahne ga da izučava znanje zbog sebe, kako bi se udaljio od neznanja. Cilj mu je da nauči u ime Allāha, a ne da nauči kako bi se raspravljao, polemisao i prepirao se, niti radi neke dunjalučke koristi. Onaj kome to bude namera, biće spašen, inšallāhu te'āla, od strasti i zabluda."
Od Mu'āza b. Džebela, radijallāhu anhu, prenosi se da je rekao: "Ostavite rasprave i polemike zato što u tome nema puno hajra. Jedna od dve skupine laže (nije u pravu), a obe skupine se ogreše." (Ed-Dejlemi, El-Firdevs fi me'suril-hitāb, 2/211)
Navodi se da je Ebū Derda'a, radijallāhu anhu, kazao: "Dovoljno ti je greha da uvek budeš zaposlen raspravom." (Ibn Ebi Dunja, Es-Samt, str. 275)
Mejmun b. Mihrān, rhm, je napisao: "Dobro se pripazi rasprava i polemika u veri. Nemoj se raspravljati sa učenim, niti sa neznalicom. Što se tiče učenog, radi rasprave će ti uskratiti znanje koje ima i neće mariti za onim što radiš (pustiće te da propadaš); a što se tiče neznalice, uneće ti nemir u prsa, a opet te neće poslušati." (Ed-Darimi, Es-Sunen, 1/90)
Bilo je rečeno Imāmu Māliku, rhm: "O Ebū Abdullāh, ako je čovek učen i spoznao je Sunnet, da li da ga brani raspravljajući?", pa je rekao: "Ne, nego će ih obavestiti šta je Sunnet, pa ako prime od njega - dobro i jeste, a ako ne prime - onda će ćutati." (Ibn Abdul-Berr, Džāmi'u bejanil-'ilmi ve fadlih, str. 414)
Imām Ahmed b. Hanbel, rhm, kada je naveo šta su temelji Sunneta za njega, između ostalog je rekao: "... napuštanje rasprava, polemika i prepirki o veri" Zatim je rekao: "Ne polemiši ni sa kim niti raspravljaj, nemoj ni učiti kako se vodi rasprava..." (El-Lālekai, Šerhu usuli 'iatkād, 1/156)
El-Abbās b. Gālib el-Verrāk upitao je Imāma Ahmeda, rhm: "Ō Ebū Abdullāh, zadesim se na skupu na kojem nema niko drugi ko poznaje Sunnet osim mene, i desi se da počne govoriti jedan od novotara, da li da mu odgovorim?", pa je rekao: "Nemoj sebe dovoditi u takvu poziciju. Obavesti ih o Sunnetu i ne raspravljaj!" Zatim sam ga opet upitao isto pitanje, a on mi je rekao: "Vidim da si ti osoba koja voli raspravljati!" (Ibn Muflih, El-Ādābuš-šer'ijje, 1/201)
I za kraj, od Ma'rufa el-Kerhija, rhm, prenosi se da je rekao: "Kada Allāh hoće dobro Svome robu, otvori mu vrata dobrih dela a zatvori mu vrata rasprava, a kada hoće robu loše, zatvori mu vrata dobrih dela a otvori mu vrata rasprava." (El-Bejheki, Šu'abul-imān, 2/295)
Pa zar nije dosta rasprava?!