- - - - - -
sreda, 26 april 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno utorak, 11 april 2017 15:24

WP 20170411 14 21 43 Pro

“Držite se iskrenosti, jer iskrenost vodi dobročinstvu, a dobročinstvo vodi u Džennet, a čovek neće prestati biti iskren i držati se istine sve dok ne bude upisan kod Allaha kao iskren. I čuvajte se laži, jer laž vodi u grešenje, a grešenje vodi u Vatru, a neće čovek prestati lagati i držati se laži sve dok ne bude kod Allaha upisan kao lažov.“ Muttefekun alejhi

„Čuvajte se lošeg mišljenja (o ljudima), jer je loše mišljenje,doista, najlažniji govor.'“ Muttefekun alejhi

“Kome Allah želi dobro da mu fikh (razumevanje) u veri.“ Muttefekun alejhi

“Nema ničega težeg na Mizanu od lepog ponašanja.'“ Beleže Ebu Davud i Tirmizi, koji ga smatra sahihom

“Stid je od imana.“ Muttefekun alejhi

“Ono što su ljudi zatekli od prvoga poslanstva jesu reči: Ako se ne stidiš, onda radi šta hoćeš.'“ Beleži Buhari

“Allah mi je doista objavio da međusobno budete ponizni sve dok niko nikome ne bude nanosio nepravdu i ne bude se oholio jedan prema drugom.'“ Beleži Muslim

„Ko sačuva čast svoga brata dok je odsutan, Allah će sačuvati njegovo lice od vatre na Sudnjem danu.“ Beleži Tirmizi i smatra ga dobrim

“Sadaka nije umanjila nijedan imetak, i nije Allah robu koji prašta uvećao ništa osim ponosa, a nije se niko ponizno poneo prema Allahu a da ga Allah nije uzdigao.'“ Beleži Muslim

“O ljudi, širite selam, održavajte rodbinske veze, hranite (gladne) i klanjajte noću dok drugi ljudi spavaju, ući ćete u Džennet u miru.'“ Beleži Tirmizi i ocjenjuje ga sahihom

“Najviše što će uvoditi u Džennet jesu bogobojaznost i lepo ponašanje.'“ Beleži Tirmizi, a sahihom ga ocenjuje Hakim

“Nećete moći pridobiti ljude svojim imecima, pa ih pridobijajte vedrim licima i lepim ponašanjem.'“ Beleži Ebu Ja'la, a sahihom ga ocenjuje Hakim

'Vernik je ogledalo vernika.'“ Beleži ga Ebu Davud sa dobrim senedom

“Vernik koji se meša sa ljudima i strpljivo podnosi njihova uznemiravanja bolji je od vernika koji se ne meša sa ljudima i nije strpljiv na njihovim uznemiravanjima.'“Beleži Ibn Madže sa dobrim senedom

“Allahu moj, kako si ulepšao moj izgled, tako ulepšaj i moje ponašanje“. Beleži Ahmed, a sahihom ga ocenjuje Ibn-Hibban

IZMIRIVANJE ZAVAĐENIH – ZAPOSTAVLJENI IBADET

  • Objavljeno sreda, 05 april 2017 14:50

WP 20170405 14 26 46 Pro

Uzvišeni Allah stvorio je čoveka i učinio ga namesnikom na Zemlji. Čovek je po svojoj fitri društveno biće i ljudi od Adema, alejhis-selam, pa sve do dana današnjeg žive u zajednicama. U životu u zajednici neminovno je da dolazi i do razmirica, jer u osnovi ljudi se razlikuju po svojim osobinama, pa je tako sasvim prirodno da među njima povremeno dođe do nesuglasica i razmirica. To je naročito izraženo u današnjem vremenu kada su ljudi, usled razvoja tehnologije, u mogućnosti da brzo i neograničeno stupaju u kontakte na društvenim mrežema i da javno iznose svoje mišljenje, što je dovelo i povećanja svađa, tako da je i potreba za ovom temom postala veća.

Islam, savršena vera, posvetio je mnogo pažnje pitanju izmirivanja ljudi i popravljanju međuljudskih odnosa. Za izmirenje ljudi, u islamu se obećavaju nagrade kakve je veoma teško zaslužiti nekim drugim ibadetom ili delom.
Kao što vera posvećuje veliku pažnju ovom pitanju, s druge strane čovekov najveći neprijatelj, šejtan, putem svađa i razmirica zavodi mnoge ljude.

Uzvišeni Allah kaže: “Šejtan želi da pomoću vina i kocke unese među vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sećanja na Allaha i od obavljanja molitve odvrati. Pa hoćete li se okaniti?” (El-Maida, 91)
Ako šejtan svojim došaptavanjima uspe da zavadi i posvađa supružnike, kao dve najbliže osobe, onda će sasvim sigurno veoma lako zavesti i druge ljude. Unošenje razdora među supružnicima smatra se jednim od “najboljih” dela koje šejtan može da uradi.
Džabir, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Doista Iblis svoje prestolje postavlja na vodi, odakle šalje svoje odrede. Najodabraniji kod njega jeste onaj koji poseje najveću smutnju. Kada mu se odredi počnu vraćati, jedan od njih dođe mu i kaže: ‘Učinio sam to i to’, a on mu odgovori: ‘Ništa ti nisi uradio!’ Zatim dođe drugi i kaže: ‘Nisam ih ostavio sve dok nisam rastavio muža od supruge.’ On ga tada približi sebi i kaže: ‘Doista si ti uspešan!’” A’meš je rekao: “Mislim da je rekao: ‘Pa ga zagrli.’” (Muslim, 2813)

Nagrada za izmirenje ljudi Uzvišeni Allah kaže: “Vernici su samo braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha, da bi vam se milost ukazala.” (El-Hudžurat, 10)
“Nema kakva dobra u mnogim njihovim tajnim razgovorima, osim kada traže da se milostinja udeljuje ili da se dobra dela čine ili da se izmiruju ljudi. A ko to čini iz želje da Allahovu naklonost stekne, Mi ćemo mu, sigurno, veliku nagradu dati.” (En-Nisa, 114)
Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “U svakom danu u kojem izađe sunce, na svaki ljudski zglob treba dati sadaku: sadaka je pravedno presuditi i izmiriti dvojicu…” (Buhari, 2707)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom je prilikom upitao svoje ashabe: “Želite li da vas obavestim o delu za koje se dobija nagrada bolja od nagrade za post, namaz i udeljivanje sadake?” “Da”, oni kazaše, a on reče: “Izmirivanje zavađenih ljudi, a zavađanje ljudi pogubno je za čovekovu vjeru.“ (Ebu Davud, Tirmizi)
Allahov Poslanik, sallallahu aleji ve sellem, je rekao: “Potomak Ademov ne može učiniti bolje delo od obavljanja namaza, izmirenja zavađenih i lepog ponašanja.” (Hadis su zabeležili imam Buhari, Et-Tarih el-kebir, broj 139, i Bejheki, Šuabul-iman,  broj 10579)
Svojstva izmiritelja Koji god čovek pročita tekstove u kojima se podstiče na izmirivanje ljudi, neminovno se u njemu probudi želja da bude od onih koji će to činiti. Kada islamski učenjaci govore o onome ko želi da izmiruje ljude, navode neke bitne smernice koje izmiritelj treba da ima u vidu:
1. Očistiti svoju nameru – nijet, pa to delo činiti isključivo radi Allaha, želeći time nagradu od Njega, a ne pažnju i naklonost ljudi. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista se dela vrednuju prema namerama.” (Buhari i Muslim)
2. Neprestano imati na umu da se, dokle god izmiruje druge, nalazi na putu pokornosti Uzvišenom Allahu, tj. on je u ibadetu i na taj način pokorava se Allahovoj naredbi: “Vernici su samo braća, zato pomirite vaša dva brata i bojte se Allaha!”
3. Biti svestan da izmirivanjem zavađenih popravlja stanje ummeta. A blago li se onima koji budu razlogom zbližavanja ljudskih srca i jačanja muslimanskih safova! Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Najbolji ljudi jesu oni koji najviše koriste ljudima.” (Taberani)
4. Biti zahvalan Allahu što je baš njega odabrao i uputio na činjenje tog ibadeta. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista među ljudima ima onih koji su ključevi dobra, a katanci zla, a među njima ima i onih koji su ključevi zla, a katanci dobra. Pa, blago se onome kome je Allah dao da bude ključ dobra, a teško se onome kome je Allah dao da bude ključ zla!” (Ibn Madže)
5. Maksimalno se potruditi da potpuno shvati situaciju ljudī koje želi da izmiri. Da bi pravedno i uspešno rešio neki spor, pre toga čovek mora da ima potpunu i jasnu predstavu o problemu zbog kojeg su nastale razmirice između dvojice ljudi.
6. Maksimalno se potruditi da bude pravedan i da ne dopusti da zbog nekog vanjskog faktora jednom od zavađenih nanese štetu. Tako sebi ne sme dopustiti da jednog od zavađenih okrivljuje bespravno samo zato što njegovog parničara poznaje, ili što mu je učinio uslugu, ili što mu je rođak i sl.
7. Pomirenje i izmirenje ne sme izlaziti iz okvira vere.
8. Uzvišenog Allaha treba moliti da ga uputi na ono u čemu je hajr za zavađene osobe i da otvori njihova srca pa da prihvate inicijativu za pomirenje.
9. Čuvati tajne koje će čuti prilikom izmirivanja zavađenih.
10. Okititi se svojstvom blagosti, mudrosti i sabura. Pošto ljudima koji su u zavadi neretko nedostaje blagosti i strpljenja, pa su jedni prema drugima srditi i ljuti, tako je onome koji ih izmiruje potrebno mnogo blagosti, strpljenja i mudrosti.
11. Ne gubiti nadu ako u samom početku zavađeni odbijaju pomirenje, već treba biti mudar, ali i ustrajan u svoj nameri.
12. Zatražiti pomoć od osoba koje zavađene strane uvažavaju.
13. Biti spreman da posveti pažnju zavađenima i da pruži priliku i jednoj i drugoj strani da iznese svoje viđenje problema.
14. Odvojiti vreme i sa svakim od njih pojedinačno porazgovarati.
15. Voditi računa o tome kakve će reči koristiti, kako se ne bi desilo da kaže nešto što će udaljiti zavađene više nego što su bili udaljeni.
16. Poštovati zavađene i uvažavati njihove društvene pozicije i zasluge.
17. Pojasniti zavađenima da ih nastojiti izmiriti radi Allaha i da od toga ne očekuje i ne priželjkuje nikakvu ovodunjalučku nadoknadu.
18. Zavađenim osobama spomenuti koristi pomirenja, nagrade obećane onima koji jedni drugima oproste i ukazati na negativne posledice zavade.

Koga izmirivati?
1.Pojedinci i grupe. Kao što je potrebno da izmiritelji deluju na izmirivanju pojedinaca, isto tako potrebno je da se djeluje na izmirivanju grupa, džemata, porodica. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo da je došlo do nereda i svađe između stavnovnika Kubaa, do te mere da su se međusobno kamenjem gađali, kazao je: “Pođimo da ih izmirimo i popravimo njihove odnose.” (Buhari, 2693)
2. Bračni drugovi. Jedna od veoma bitnih kategorija, koja veoma često može biti u potrebi za izmirenjem, jeste kategorija supružnika. U braku može doći do problema, svađe, prepirke i zahlađivanja odnosa, koje supružnici ne mogu sami da reše, pa je pohvalno da se uključi izmiritelj koji će pokušati da sačuva porodicu, brak, tako što će izmiriti zavađene supružnike. Uzvišeni Allah kaže: “Ako se neka žena plaši da će joj se muž početi joguniti ili da će je zanemariti, onda se oni neće ogrešiti ako se nagode – a nagodba je najbolji način – ta ljudi su stvoreni lakomi! I ako vi budete lepo postupali i Allaha se bojali – pa, Allah dobro zna ono što radite.” (En-Nisa, 128)
3. Dužnici. Neretko se dešava da dugovi budu razlogom parnica, svađa prepirki i teških reči. Stoga je pohvalno i lepo da izmiritelji, kada vide da postoje problemi između dužnika i onoga kome je dužan, pokušaju da posreduju i izmire zavađene. Poznat je slučaj kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo svađu u mesdžidu, pa kada je podigao zastor na vratima svoje sobe, video je kako se Ka’b b. Malik i Ibn Ebu Hadrad prepiru oko duga. Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pozvao Ka’ba i rekao mu: “O Ka’be, oprosti mu polovinu duga!’, a Ka’b je rekao: “To sam već učinio.” (Buhari, 2710)
4. Rodbina. Jedna od kategorija među kojom neretko dolazi do razmirice jesu i rođaci. Stoga, kada se desi neka razmirica među rođacima, lepo je i pohvalno da izmiritelji odmah deluju i da ih pokušaju izmiriti.
5. Narodi, sela, gradovi, države, familije. Svađe i prepireke ne samo da se dešavaju među pojedincima, već se mogu desiti između skupina ljudi, između sela, gradova, država, familija. Kao što je pohvalno i potrebno da izmiritelji djeluju kada se radi o pojedinačnim svađama, mnogo je potrebnije da se uključe u rešavanje sporova većih razmera. Jer, posledice svađa između skupina mogu da budu mnogo veće nego posledice svađa između pojedinaca.

Stoga, uvažena braćo i sestre, ako znate da postoji neki spor, svađa i problem, između određenih osoba, pokušajte da delujete, direktno ili indirektno, u pravcu izmirenja i znajte da vas za to čeka velika nagrada kod Uzvišenog Allaha, a vaš postupak koristiće i vama, ali i celom društvu.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Doista među ljudima ima onih koji su ključevi dobra, a katanci zla, a među njima ima i onih koji su ključevi zla, a katanci dobra. Pa, blago se onome kome je Allah dao da bude ključ dobra, a teško se onome kome je Allah dao da bude ključ zla!”

ZAR NIJE DOSTA RASPRAVA?

  • Objavljeno ponedeljak, 27 mart 2017 12:08

WP 20170327 10 54 56 Pro

Zahvala pripada Allāhu, dželle šanuh, Gospodaru svih svetova, a salavāte i selāme šaljemo najodabranijem Allāhovom poslaniku i robu Muhammedu, njegovoj časnoj porodici, plemenitim ashābima i svim iskrenim sledbenicima.
Pre pojave islāma, u predislamsko, pagansko doba ljudi su bili razjedinjeni, daleko od Pravog puta, pa je došao islām da ih ujedini na istini i spoji srca na uputi. Radi toga, došle su isključive zabrane svega što može dovesti do razilaženja, podela, cepanja muslimānskog saffa i netrpeljivosti.
Onaj ko razmisli o kur'ānsko-hadiskim tekstovima može lako uočiti da je islām propisao mnoga dela koja zbližavaju muslimāne, počevši od namaza u džemātu, nazivanja selāma, rukovanja, spajanja rodbinskih veza, obilaska bolesnika, izdvajanja zekāta, sadake, dobročinstva prema komšijama, pomoći nevoljniku itd. Suprotno tome, zabranio je dela koja mogu dovesti do mržnje, netrpeljivosti i sukoba, pa je s tim u vezi zabranjena nepravda / zulum, kamata, obmana u trgovini, ogovaranje, prenošenje tuđih reči s ciljem zavade, potvaranje, uznemiravanje, plašenje, prosidba devojke koja je već zaprošena itd.
Sve što više odmiče vreme poslanstva i što su ljudi udaljeniji od prvih, odabranih generacija, sve više su bliži stramputici a dalji od upute i spasa. Prve generacije nisu se bavile raspravama i polemikama o veri, jer su dubinski dokučile koliko je ta pojava štetna i koliko su pogubne njene posledice po islām i muslimāne.
U današnje vreme, narod je iskušan raspravama više nego ikada. Glavni uzrok toga je, pre svega, neznanje, neodgoj, udaljenost od vere, mnoštvo smutnji i podela, ali isto tako i veliki uticaj imale su društvene mreže koje su olakšale uzroke i načine rasprava.
Allāh, azze ve dželle, nije ostavio ni jednu vrstu ljudi, od Ādema, alejhis-selām, pa sve do Sudnjeg dana, a da je nije opisao i spomenuo u Kur'ānu. Ako je ta osobina dobra, pa onda s ciljem da se okitimo istom, a ako je loša, pa da je se pripazimo.
Jedna vrsta ljudi spomenuta je u sledećem ajetu: "Ima ljudi koji se o Allāhu prepiru bez ikakvog znanja i bez upute i bez Knjige svetilje." (El-Hadždž, 8)
Reč je o neznalicama. Ne žele istinu, nemaju ni dokaza, ali ipak raspravljaju o veri i prepiru se o verskim propisima. Zaista čudno, zar ne!? Međutim, još čudnije od toga je kada se onaj ko nije takav, ili ne bi trebao biti, spusti na isti stepen i poistoveti sa takvima koje je Uzvišeni Allāh, dželle šanuh, prezreo i pokudio.
Od Āiše, radijallāhu anha, prenosi se da je Allāhov Poslanik, sallallāhu alejhi ve sellem, rekao: "Doista, najmrži čovek Allāhu je onaj koji se puno raspravlja i prelazi granicu u raspravi." (Buhāri, br. 2457, Muslim, br. 2668)
Od Ebu Umāme, radijallāhu anhu, prenosi se da je Allāhov Poslanik, sallallāhu alejhi ve sellem, rekao: "Nije narod skrenuo s Pravog puta, nakon što su bili na uputi, a da im nije dato da raspravljaju." (Tirmizi, br. 3535; Ibn Mādže, br. 48) 
Učestale rasprave i prepirke su od vidljivih osobina onih koji su skrenuli sa Pravog puta.
Dragi brate i sestro, sledi uputu i kloni se rasprava. Zar niste čuli savet Imāma Mālika b. Enesa, rhm, kada kaže: "Zar ćemo, kad' god nam dođe neki čovek koji je ubedljiviji u raspravi od nekog drugog čoveka, radi njihove rasprave ostaviti ono što nam je Džibril, alejhis-selām, dostavio preko Muhammeda, sallallāhu alejhi ve sellem!?" (El-Lālekai, Šerhu usulil-'iatikād, 1/144)
Omer b. Abdul-Aziz, rhm, je rekao: "Kada čuješ raspravu, udalji se!" (Ibn Ebi Dunja, Es-Samt, str. 274)
Najbolji opis onih koji ustrajavaju u raspravama i polemikama dao je Hasan el-Basri, rhm, kada je čuo ljude kako raspravljaju rekavši: "Njima je dojadilo činjenje ibādeta, olakšano im je da pričaju, izgubili su Bogobojaznost pa su progovorili." (Ibn Redžeb, Bejānu fadli 'ilmis-selef ala 'ilmil-halef, str. 4)
Isto tako, napuštanje rasprava nije dokaz neznanja i manjkavosti, nego suprotno tome, to je dokaz potpunosti, učenosti i Bogobojaznosti. Hafiz Ibn Redžeb el-Hanbeli, rhm, je rekao: "Onaj ko se sustegnuo od nepotrebnog govora, rasprava i polemika među prvim generacijama, nije se sustegnuo zato što nema znanja ili zato što ne zna raspravljati. Naprotiv, sustegnuli su se radi znanja i straha od Allaha." (Bejānufadli 'ilmis-selefala 'ilmil-halef, str 4)
Kada bi se svako od nas pokorio Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallāhu alejhi ve sellem, pa se potrudio da ne bude takav, te udaljio takve osobe od sebe a sam se udaljio od njih, svima bi bilo zaista bolje, imali bi više bereketa u vremenu, delima, imetku, porodici i svemu drugom.
Neko od iz prethodnih generacija je rekao: "Onaj kome Allāh hoće dobro nadahne ga da sledi sunnet Allāhovog Poslanika, sallallāhu alejhi ve sellem, i uputu na kojoj su bili ashābi, radijallāhu anhum, i oni koji su ih sledili po dobru od imāma među muslimānima u svakom vremenu. Nadahne ga da izučava znanje zbog sebe, kako bi se udaljio od neznanja. Cilj mu je da nauči u ime Allāha, a ne da nauči kako bi se raspravljao, polemisao i prepirao se, niti radi neke dunjalučke koristi. Onaj kome to bude namera, biće spašen, inšallāhu te'āla, od strasti i zabluda."
Od Mu'āza b. Džebela, radijallāhu anhu, prenosi se da je rekao: "Ostavite rasprave i polemike zato što u tome nema puno hajra. Jedna od dve skupine laže (nije u pravu), a obe skupine se ogreše." (Ed-Dejlemi, El-Firdevs fi me'suril-hitāb, 2/211)
Navodi se da je Ebū Derda'a, radijallāhu anhu, kazao: "Dovoljno ti je greha da uvek budeš zaposlen raspravom." (Ibn Ebi Dunja, Es-Samt, str. 275)
Mejmun b. Mihrān, rhm, je napisao: "Dobro se pripazi rasprava i polemika u veri. Nemoj se raspravljati sa učenim, niti sa neznalicom. Što se tiče učenog, radi rasprave će ti uskratiti znanje koje ima i neće mariti za onim što radiš (pustiće te da propadaš); a što se tiče neznalice, uneće ti nemir u prsa, a opet te neće poslušati." (Ed-Darimi, Es-Sunen, 1/90)
Bilo je rečeno Imāmu Māliku, rhm: "O Ebū Abdullāh, ako je čovek učen i spoznao je Sunnet, da li da ga brani raspravljajući?", pa je rekao: "Ne, nego će ih obavestiti šta je Sunnet, pa ako prime od njega - dobro i jeste, a ako ne prime - onda će ćutati." (Ibn Abdul-Berr, Džāmi'u bejanil-'ilmi ve fadlih, str. 414)
Imām Ahmed b. Hanbel, rhm, kada je naveo šta su temelji Sunneta za njega, između ostalog je rekao: "... napuštanje rasprava, polemika i prepirki o veri" Zatim je rekao: "Ne polemiši ni sa kim niti raspravljaj, nemoj ni učiti kako se vodi rasprava..." (El-Lālekai, Šerhu usuli 'iatkād, 1/156)
El-Abbās b. Gālib el-Verrāk upitao je Imāma Ahmeda, rhm: "Ō Ebū Abdullāh, zadesim se na skupu na kojem nema niko drugi ko poznaje Sunnet osim mene, i desi se da počne govoriti jedan od novotara, da li da mu odgovorim?", pa je rekao: "Nemoj sebe dovoditi u takvu poziciju. Obavesti ih o Sunnetu i ne raspravljaj!" Zatim sam ga opet upitao isto pitanje, a on mi je rekao: "Vidim da si ti osoba koja voli raspravljati!" (Ibn Muflih, El-Ādābuš-šer'ijje, 1/201)
I za kraj, od Ma'rufa el-Kerhija, rhm, prenosi se da je rekao: "Kada Allāh hoće dobro Svome robu, otvori mu vrata dobrih dela a zatvori mu vrata rasprava, a kada hoće robu loše, zatvori mu vrata dobrih dela a otvori mu vrata rasprava." (El-Bejheki, Šu'abul-imān, 2/295)
Pa zar nije dosta rasprava?!

MINBER PRENOSI: IZ RIZNICA ALLAHOVOG POSLANIKA

  • Objavljeno sreda, 15 mart 2017 19:45

WP 20170315 10 05 53 Pro

Šeddad b. Evs, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada ljudi budu gomilali zlato i srebro, vi gomilajte, skupljajte ove reči: ’Allahumme inni es’elukes-sebate fil-emri vel-‘azimete aler-rušdi, ve es’eluke šukre ni‘metike ve husne ibadetike, ve es’eluke kalben selima ve lisanen sadika, ve es’eluke min hajrin ma te‘alemu ve e‘uzubike min šerrin ma te’alemu, ve estegfiruke lima e‘alemu, inneke Ente ‘Allamul-gujub! – Allahu moj, ja Te uistinu molim za postojanost u islamu i odlučnost na Pravome putu; i molim Te za zahvalnost na Tvojim blagodatima i za lepo obožavanje Tebe; i molim Te za čisto srce i za istinoljubiv jezik; i molim Te za svako dobro koje Ti poznaješ i utičem Ti se od svakog zla koje Ti poznaješ; i oprost tražim od Tebe za grehe koje samTi učinio; a doista si Ti Onaj koji sve poznaje.” (Hadis su zabeležili imam Ahmed u Musnedu, Tirmizi u Sunenu, Ibn Hibban u Sahihu, Hakim u Mustedreku)

Prenosilac hadisa Šeddad b. Evs jedan je od plemenitih ashaba Allahovog Poslanika, pesnika Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Njegov otac Evs b. Sabit učestvovao je u Bitki na Bedru i preselio kao šehid na Uhudu.
Muslim, Ahmed i Nesai kažu da je njegov nadimak bio Ebu Ja‘la. Imao je petero dece, četiri sina: Ja‘lu, Muhammeda, Abdulvehhaba i Munzira, i ćerku Hazredž.
Ebu Derda, radijallahu anhu, je rekao: “Doista su Šeddadu b. Evsu dati znanje i blagost.”
Mufeddal el-Galabi je rekao: “Najveći zahidi iz reda ensarija jesu trojica: Ebu Derda, Umejr b. Sa‘d i Šeddad b. Evs.”

Komentar hadisa Reči Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Kada ljudi budu gomilali, skupljali, u kenz – riznicu pohranjivali..”, a u drugom rivajetu kaže se: “Kada vidite ljude da gomilaju..” Kenz je riznica u koju se pohranjuje, ostavlja, u njoj se gomila i iz nje se ništa ne uzima.
“...zlato i srebro...”, tj. “Kada vidite ljude da gomilaju, skupljaju zlato i srebro...” Kažu da se zlato zove zeheb jer ono odlazi (glagol zehebe – jezhebu ima značenje odlaska), a srebro je nazvano fiddah, jer je ono tefidu – ističe, polako ga nestaje, dakle, i ono je prolazno.
Jedan od prethodnika je rekao: “Loša li su dva druga, dva jarana: zlato i srebro! Neće ti koristiti sve dok se ne odvoje od tebe!”, tj. neće ti koristiti ukoliko ih budeš gomilao kod sebe i ne budeš ih udjeljivao i na takav se način rastavljao od njih. Zašto je to loše?
Zato što Uzvišeni Allah kaže: “One koji gomilaju zlato i srebro i ne udeljuju ga na Allahovom putu, njih obraduj bolnom patnjom, na dan kada će se ono u vatri džehennemskoj užariti, pa se njime čela, lica i slabine njihove i leđa njihova žigosati. Ovo je ono što ste za sebe gomilali, pa kušajte sada ono što ste gomilali.” (Et-Tevba, 34)
U tefsirima se pojašnjava zašto će se baš ovi delovi tela pržiti užarenim zlatom i srebrom, pa se kaže zato što kada se imućni pozivao na udeljivanje svoga imetka, zlata i srebra, prvo mu se čelo i lice namrštilo, zatim se delimično okrenuo, svojim bokom, a zatim u potpunosti okretao leđa i odlazio.
Kaže Uzvišeni Allah: “Imetak i sinovi su ukras u životu na ovome svetu, a za trajna dobra kod Allaha veća je nagrada i veća nada” (El-Kehf, 46), “Ono što je kod vas prolazno je, a ono što je kod Allaha vredno je.” (En-Nahl, 96)
Svako dobro delo kod Allaha je bolje jer ono ostaje, a sve drugo je prolazno.
Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, je rekao: “Divne li su verničke riznice El-Bekara i Alu Imran s kojima (vernik) klanja namaz na kraju noći! A završeci sure El-Bekara su riznica ispod Arša. Reči la havle ve la kuvvete illa billah jedna su od džennetskih riznica.”
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Neka svaki od vas gomila ove reči: ‘Allahumme inni es’elukes-sebate fil-emri vel-‘azimete aler-rušdi!’ – Allahu moj, ja Te uistinu molim za postojanost u islamu i odlučnost na Pravome putu!’”
“Allahu moj, ja Te uistinu molim za postojanost u islamu”, tj. u pokornosti Tebi, pridržavanju za Tvoju vjeru.”
Takođe, jedna od čestih dova Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bila je: “...Allahumme, ja Mukallibel-kulub, sebbit kalbi ‘ala dinike! – Allahu moj, o Ti koji okrećeš srca, učvrsti moje srce u Svojoj veri!”
Svakom verniku potrebni su postojanost i čvrstina u tri situacije, tri stanja:
1) Postojanost i čvrstina potrebni su mu dok je na dunjaluku, da ga Uzvišeni Allah učvrsti u pokornosti Njemu. Svaki od nas putuje svome Gospodaru i nije upitno da će Ga svaki od nas sresti, ali je upitno kako će Ga sresti, kao Njegov pokorni rob ili kao inadžija i prkosnik! Kaže Uzvišeni Allah: “O čoveče, ti doista ideš ka svome Gospodaru i susrest ćeš se s Njim.” (El-Inšikak, 6) Uzvišeni Allah nije odredio drugu granicu za prekidanje ibadeta osim smrt. Rekao je: “I obožavaj svoga Gospodara sve dok ti smrt ne nastupi.” (El-Hidžr, 99) Dakle, potrebno je da vernik ustrajava u ibadetu na dunjaluku, da bude čvrste i postojne vere. Uzvišeni Allah kaže: “Oni koji kažu: ‘Naš Gospodar je Allah’, a zatim ustraju u tome.” (Fussilet, 30) Jedan od prethodnika kaže: “Mnogo je onih koji govore: ‘Naš Gospodar je Allah’, ali je malo onih koji ustraju u tome.” Kada bi Hasan el-Basri, rahimehullah, proučio spomenuti ajet iz sure Fussilet, učio bi: “Allahu moj, Ti si naš Gospodar pa nas opskrbi ustrajnošću!” Ono što će verniku, nakon Allaha, subhanehu ve te‘ala, pomoći da ustraje u ibadetu dok je živ, da bude postojan na Pravom putu, sve dok se ne susretne sa svojim Gospodarem, jeste sledeće: ● Dova, a to je i jedan od razloga što mi danas po nekoliko puta obavezno učimo: “Ihdines-Siratal-mustekim / Učvrsti nas na Pravom putu!” (El-Fatiha, 5) ● Dobro društvo, nakon dove i pribegavanja Uzvišenom Allahu, najviše nam pomaže da ostanemo postojani na Pravom putu. Stoga Uzvišeni Allah naređuje Svome Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovim sledbenicima: “I svoju dušu strpi uz one koji jutrom i večeri dozivaju svoga Gospodara iz želje da zadobiju Njegovo zadovoljstvo!” (El-Kehf, 28) Odazivajući se ovoj Allahovoj naredbi, Poslaniknik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Čovek je na veri svoga prijatelja, pa neka svaki od vas dobro gleda s kim se druži.” (Ebu Davud, br. 4833; Tirmizi, br. 2378.) ●Pokornost Allahu, odazivanje Njegovim naredbama i klonjenje onoga što je Svevišnji zabranio, najveći su razlozi čovekove postojanosti u islamu. Kaže Uzvišeni Allah: “A kad bi oni onako kako im se savetuje postupali, bilo bi im najbolje i bili bi čvršći u veri. Mi bismo im tada, sigurno, veliku nagradu dali i na pravi put ih usmerili.” (En-Nisa, 66–68)
2) Drugi neophodni vid postojanosti u veri jeste postojanost pred smrt, u smrtnim trenucima. Ibn Kajjim, rahimehullahu te‘ala, prelepo je rekao: “Koliko god da sakupiš imetka i ostvariš svojih životnih želja, znaj da nema lepše želje od želje Jusufa, alejhis-selam, kada je rekao: ‘Gospodaru moj, usmrti me kao muslimana i pridruži me Svojim dobrim robovima!’ (Jusuf, 101).” Zato nam Uzvišeni Allah naređuje: “O vernici, bojte se Allaha istinskom bogobojaznošću i ne umirite nikako drugačije osim kao muslimani!” (Alu Imran, 102) I Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava: “Doista se dela vrednuju po završnici!” (Buhari, br. 6607) Ma koliko tvoja dela bila dobra i mnogobrojna, znaj da se nećeš spasiti na ahiretu sve dok tvoja završnica ne bude na dobrom delu, sve dok ne okončaš svoj život čineći dela stanovnika Dženneta! Ima ljudi koji čine dela stanovnika Dženneta, pa pred samu svoju smrt počnu činiti dela stanovnika Vatre, sve dok ne umru čineći ta dela! Možeš li biti siguran za sebe da nisi jedan od njih?! Da Uzvišeni Allah sačuva! Koliko će samo skrušenih, napaćenih lica na kraju završiti u Vatri! Koliko li je onih koji su bili nadomak obale spasa, pa su se valovi poigrali s njima i utopili su se u moru strasti i prohteva!
3) Treći vid postojanosti za svakog vernika jeste postojanost nakon smrti, u kaburskom ispitu, kada mu dođu dva meleka i upitaju: “Ko je tvoj Gospodar? Koja je tvoja vera? Šta kažeš za čoveka koji vam je bio poslan?” I u ovim trenucima potrebna je postojanost, jer, ko položi ovaj ispit, sve posle njega će biti bolje, a ko ne položi ispit, sve će mu nakon njega biti gore! Kako postići postojanost u kaburu?! Uzvišeni Allah govori o postojanosti u ovoj situaciji i situaciji pre nje, pojašnjava kako biti postojan u njima: “Allah će postojanom rečju učvrstiti vernike u životu na dunjaluku, a i na ahiretu.” (Ibrahim, 27) Komentatori Kur’ana za reči Uzvišenog Allaha: “...u životu na dunjaluku...”, kažu: “tj. pred smrt, na samrti da izgovori reči la ilahe illallah”, a za reči: “...i na ahiretu...”, kažu: “tj. u kaburu”. Dakle, onaj koji bude postojan u dini-islamu u svome životu, na dunjaluku, taj će, Allahovom dozvolom, biti postojan i pred svoju smrt i nakon svoje smrti u kaburu.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dalje kaže: “...i odlučnost na Pravom putu...”
Šta je odlučnost? Odlučnost ima značenje čvrste namere, jake volje da se ostane u okviru rušda, tj. pokornosti Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Rušd je pravi put za koji čovek zna i postupa u skladu sa tim znanjem, kao što je gajj – stranputica na koju se odlazi kada čovek zna, ali ne postupa u skladu sa usvojenim znanjem, dok je dalalet – zabluda kada čovek ne poznaje istinu niti postupa po istini.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “...i molim Te za zahvalnost na Tvojim blagodatima i za lepo obožavanje Tebe...”
Zahvalnost Allahu na Njegovim blagodatima mora da bude iskazana i srcem, i jezikom, i telom. Zahvalnost srcem iskazuje se tako što spoznajemo dotičnu blagodat, pripisujemo je samo Uzvišenom Allahu, u našem srcu se ljubav prema Svevišnjem povećava. Zahvalnost jezikom iskazujemo tako što svedočimo tu blagodat Allahu, zahvaljujemo Mu se na njoj i drugima govorimo o njoj kao što nam Uzvišeni Allah to i preporučuje: “A što se tiče blagodati tvoga Gospodara, pa o njima pričaj!” (Ed-Duha, 11) Zahvalnost na blagodatima ostalim organima iskazuje se njihovim stavljanjem u pokornost Svevišnjem Allahu. Kaže Uzvišeni Allah: “O porodico Davudova, činite dela zahvalnosti jer doista, je malo Mojih zahvalnih robova!” (Saba, 13) Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, znao bi noću dugo klanjati skoro da bi mu pete počele pucati od dugog stajanja, pa bi govorio: “Zar da ne budem Allahu zahvalan rob?!” (Buhari, br. 1130)
Lepo obožavanje Allaha podrazumeva činjenje dobrih dela iskreno, radi Allaha, onako kako ih je činio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ko ulepša svoj islam, Allahovom dozvolom, biće mu oprošteno ono što je prethodilo od greha i biće nagrađen za dela koja čini u svojoj budućnosti, dok, onaj koji ne ulepša svoj islam, biće kažnjen i za svoju prošlost i za svoju budućnost.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dalje kaže: “...i molim Te za čisto srce i za istinoljubiv jezik...”
Čisto srce neophodno je svakom onom koji sebi želi spas i uspeh na dunjaluku i ahiretu. Uzvišeni Allah to jasno napominje kada kaže: “Toga dana nikome neće koristiti njegov imetak, niti će mu koristiti njegovo potomstvo! Koristiće mu samo čisto srce s kojim dođe pred Allaha!” (Eš-Šuara, 88–89) Kakvo je to čisto srce? To je srce koje je čisto od mnogoboštva, neverstva, licemerstva, strasti i sumnji. To je srce koje je čisto od svakog drugog mimo Uzvišenog Allaha.
Istinoljubiv jezik takođe je neophodan na putu do Allaha i Njegovog zadovoljstva, Njegove nagrade. Stoga Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, traži od nas da govorimo samo istinu, jer istina vodi dobru, a dobro je u Džennetu, i upozorava nas na laž, jer laž vodi zlu, a zlo je u Vatri. Upozorava nas na laž jer je laž osobina licemera. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pojašnjavajući osobine licemera, kaže: “Tri su znaka licemera: kada govori – laže...” (Buhari, br. 33; Muslim, br. 59)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “...i molim Te za svako dobro koje Ti poznaješ i utičem Ti se od svakog zla koje Ti poznaješ...”
Zašto treba na ovakav način tražiti dobro i na ovakav način uticati se od zla? Zbog toga što mi nekada mislimo da je nešto dobro za nas i molimo Uzvišenog Allaha da nam to i podari, a ono je zlo za nas! I nekada se utičemo Allahu od nečega jer smatramo da je to zlo za nas, a ono je dobro za nas! Mi ne znamo, Allah sve zna!
Na kraju Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spominje istigfar, završava svoju oporuku istigfarom, kao što istigfarom završavaju i brojni Kur’anski ajeti. Kaže Uzvišeni Allah: “I vi krenite odakle kreću i ostali ljudi i tražite oprosta od Allaha, doista je Allah Onaj koji mnogo prašta i koji je milostiv.” (El-Bekara, 199) Rekao je Uzvišeni Allah: “Kada Allahova pomoć i pobeda dođu, i kada vidiš ljude kako u skupinama u Allahovu veru ulaze, ti slavi i hvali svoga Gospodara, i od Njega oprosta traži, jer, uistinu, On mnogo prima pokajanje.” (En-Nasr, 1–3)
Vernik treba nastojati da svaku svoju dovu završi istigfarom, da svako svoje delo privede kraju izgovarajući reči istigfara. Vernik se ne hvališe Allahu, niti Allahovim robovima, već nakon što kraju privede delo pokornosti, on traži oprosta od Svevišnjeg Allaha. Kaže Uzvišeni Allah opisujući Svoje dobre robove: “...a pred zoru oni su oprost tražili...” (Ez-Zarijat, 18) Hasan el-Basri, rahimehullahu te‘ala, rekao je: “Klanjali bi noću dugo, do pred zoru, a onda bi tražili oprosta od svoga Gospodara.”
Ovo je sveobuhvatna oporuka Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ko se prihvati nje, živi u skladu s njom i svoj život skonča u okvirima ove oporuke, živeće lepim životom, nakon kojeg će večno uživati na ahiretu, za razliku od onoga koji na dunjaluku bude skupljao zlato i srebro.

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno sreda, 08 mart 2017 15:06

WP 20170222 002

„Kada je Allah Stvorio stvorenja u Knjizi koja je kod Njega, obavezao se! “Uistinu Moja milost preteže nad Mojom srdžbom”. (Muslim, Buhari, Nesai i Ibn Madže).

"Uzvišeni Allah kaže: ”Čovek Me poriče, a to mu nije dozvoljeno, čovek Me vređa, a to mu nije dozvoljeno! Poriče Me kada govori: Allah me neće ponovo stvoriti kao što me je prvi put stvorio! A prvo stvaranje nije ni malo lakše od ponovnog proživljenja! Vređa Me kada govori: Allah ima sina! A ja sam Jedan, utocište svakome! Nisam rodio niti sam roden, i niko Mi nije ravan!” (Buhari i Nesai).

"Uzvišeni Allah kaže: Ja sam Sebi dovoljan i ne treba Mi drug. Ko učini neko delo u ime nekog osim Mene, Ja ću ga prepustiti tome drugom." (Muslim i Ibn Madždže).

"Na Sudnjem danu će prvo biti presuđeno čoveku koji je poginuo kao šehid na Allahovom putu. Allah će mu pokazati sve Svoje Blagodati i čovek će ih priznati, pa će ga Allah zapitati: Šta si učinio sa blagodatima?
Borio sam se na Tvome putu dok nisam poginuo – odgovoriće.
Lažeš, borio si se da ti ljudi kažu: kako je hrabar! – i eto, hvalili su te! – a zatim će narediti da ga naglavačke bace u vatru Džehennema.
Onda će biti suđeno učenjaku koji je podučavao druge i mnogo učio Kur’an. Allah će ga podsetiti na Svoje Blagodati, on će ih priznati, a Allah će ga zapitati: Šta si učinio sa blagodatima?
Učio sam Kur’an i podučavao druge u Tvoje Ime – kazaće.
Lažeš, učio si da ti ljudi kažu: kako je učen! – i učio si Kur’an da ti kažu: mnogo uči! – i eto, hvalili su te! A zatim će narediti da ga naglavačke bace u vatru Džehennema.
Pa će suditi se čoveku kome je Allah dao obilan i raznovrstan imetak. Allah će ga podsetiti na svoje blagodati, on će ih priznati, pa će ga Allah zapitati: Šta si učinio sa blagodatima?
Delio sam imetak na svaki način za koji sam znao da si Ti zadovoljan – odgovoriće. Lažeš, delio si imetak da ti ljudi kažu: kako je darežljiv! – i eto, govorili su! – a zatim će Allah narediti da ga naglavačke bace u vatru Džehennema." (Muslim, Tirmizi i Nesai).

"Uzvišeni i Moćni Allah je odredio meleke koji putuju tražeći skupove u kojima se Allah spominje (medžalisu-z-zikr). Kada nađu takav skup, pridruže se okupljenim i prekriju ih krilima sve do najbližeg neba. Nakon što se okupljeni raziđu, meleki se uzdignu na nebo i Uzvišeni Allah ih zapita – a On najbolje zna:
Odakle dolazite?
Dolazimo od Tvojih robova sa Zemlje, koji Tebe slave, veličaju i uznose, hvale Te i mole.
Za šta Me mole? A jesu li videli Moj Džennet?
Nisu, Gospodaru naš. A šta bi da su ga videli? Tražili bi Tvoju Zaštitu.
Od čega bi tražili Moju Zaštitu?
Od Tvoje vatre, Gospodaru.
A jesu li videli Moju vatru?
Nisu Gospodaru naš.
A šta bi da su je videli?
Molili bi Te za oprost.
Oprostio sam im, dao im ono za što su Me molili i zaštitio ih od onoga od čega su tražili Moju zaštitu.
Gospodaru, - rekoše meleki – među njima je jedan grešnik, naišao je i seo uz njih?
I njemu sam oprostio, oni su skup u kojem njihov sabesednik neće biti nesretan." (Muslim, Buhari, Tirmizi i Nesai).

"Na Sudnjem Danu će Allah reći: Gde su oni koji su se voleli u Ime Moje Uzvišenosti? Danas ću ih uvesti u Moj hlad, kada nema drugog hlada osim Moga!" (Buhari i Malik).

"Uzvišeni Allah kaže: Džennet je jedina nagrada Mome robu kada uzmem dušu njegovom najboljem prijatelju, pa on to u Moje Ime strpljivo podnese." (Buhari).

"Jedan čovek se zaklinjao: Tako mi Allaha, Allah neće oprostiti tom i tom čoveku! – pa mu je Uzvišeni Allah odgovorio: Ko je taj što se Mojim Imenom zaklinje da neće biti oprošteno? Njemu sam već oprostio, a tebi dela poništio!" (Muslim).