- - - - - -
nedelja, 20 septembar 2020
A+ R A-

AKO NE ZNATE – PITAJTE UČENE

pitajteUcene

I ovo Kur’ansko pravilo pomaže čoveku da ispravno postupa u ibadetima, verskim propisima o kojima nema znanja, u ponašanju i odnosu prema drugim ljudima. U surama en-Nahl i el-Enbijā Allah, džellešanuhu, zapovedio je mekanskim višebošcima, oholim poricateljima istine, da pitaju o onom što ne znaju sledbenike Knjige. U tome je očita indikacija da su oni, višebošci, neznalice; da su posedovali znanje, ova kur’anska smernica ne bi bila punoznačna. 
Iz kur’anskog pravila: “Pitajte učene, ako to vi ne znate” može se zaključiti sledeće: prvo, oni koji znaju zaslužuju pohvalu; drugo, najvredniji su oni koji poznaju Objavu, jer se njima obraćaju oni što ne znaju; treće, odgovornost neznalice prestaje onda kad postavi pitanje učenom i postupi prema njegovom odgovoru, a učeni su ljudi poverenici Božije objave i njima je naređeno da budu neporočni i savršeni; četvrto, najbolji učenjaci jesu oni koji pripadaju ovom umetu jer su ustvari oni pravi sledbenici Opomene i najpreči su ovom obeležju; peto, naređenje da se traga za znanjem i postavljaju pitanja učenima, koji moraju odgovoriti i poučiti neznalice; i, šesto, naredba da se pitaju učeni ukazuje na to da je zabranjeno pitati onog ko ne vlada šerijatskim znanjem. Navešćemo nekoliko praktičnih primera kad je reč o onima koji ne drže do ovog kur’anskog pravila. Kad se dogodi određeni problem ili zatreba rešenje za kakvo novonastalo pitanje, neki ljudi obrate se prvom čoveku na koga naiđu, makar i ne znali je li učen u veri; neki u tom slučaju na osnovu izgleda zaključe da se radi o učenom čovjeku. To je pogrešno. Kad je reč o ovoj kategoriji ljudi, kad su bolesni, zaustave li prvog prolaznika da im da dijagnozu ili pak posete najiskusnijeg i najznanijeg lekara u gradu, ili, kad im se pokvari auto, hoće li ga dati na popravku prvom prolazniku ili će pak potražiti najboljeg automehaničara u gradu? “Šerijatsko je znanje sastavni deo vere, pa obratite pažnju na to od koga ćete ga usvojiti”, govorio je imam Malik. Primjer odstupanja od ovog pravila jeste i to da neki ljudi prihvataju reči od svakoga za koga se kaže da je učen, a da ne utvrde je li on zaista učen ili je priučen, a takvih je daleko više od učenih. Možda su verske emisije koje se emtuju preko internet ili na nekim satelitskim kanalima najbolji pokazatelj toga da ljudi, zato što dobro ne razumeju ili ne umeju razlikovati učene ljude od priučenih, svakoga ko govori o islamu smatraju učenjakom od koga mogu uzimati pravne decizije.
Eto, oni ne prave razliku između daije i govornika, s jedne, i učenjaka koji vlada šerijatskim disciplinama, s druge strane. Zbog toga nestručni ljudi i donose iznimne, pogrešne fetve koje se ni u kojem slučaju ne mogu prihvatiti, što ima za posledicu to da mnogi muslimani slede olakšice i povode se za prohtevima, usled čega slabe njihovo verovanje i odanost veri. Fetve, pravne decizije, mogu se uzimati samo od najbogobojaznijih i najučenijih, na koje se odnose Božije riječi: “Pitajte učenjake, ako to vi ne znate” i samo na taj način čovek koji ne zna skinuće sa sebe odgovornost.