- - - - - -
nedelja, 20 septembar 2020
A+ R A-

KO VERUJE U ALLAHA I SUDNJI DAN NEKA GOVORI DOBRO ILI NEKA ĆUTI!

WP 20170131 19 20 15 Pro

Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori dobro ili neka ćuti! Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka bude pažljiv prema svom komšiji! Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka počasti svoga gosta!” (Buhari i Muslim)
Prenosilac hadisa Ebu Hurejra Abdurrahman b. Sahr ed-Devsi poznat je po svom nadimku Ebu Hurejra koji mu je otac nadenuo u džahilijetu. Islamski se učenjaci u pogledu njegovog imena razilaze na oko trideset mišljenja. Hafiz Ibn Abdulberr kaže: “Mišljenje na kojem se smiruje duša jeste da mu je ime Abdurrahman b. Sahr.” Ovo mišljenje zastupali su i Muhammed b. Ishak, Hakim i Nevevi. Ebu Hurejra je ashab koji je preneo najveći broj hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Spominje se da je Bekijja b. Mahled u svome Musnedu zabeležio 5.374 hadisa od Ebu Hurejre, radijallahu anhu. Niko od ashaba ne prenosi ni približno broju hadisa koje on prenosi. Imam Buhari je rekao: “Od njega je hadis prenosilo 800 ljudi ili više.” Umro je u Medini 59. godine po Hidžri u 78. godini života i ukopan je na mezarju Bekija, Allah bio zadovoljan njime. (Videti: Ibn Abdulberr, El-Istiab; Ibn Hadžer, Tehzibut-tehzib) Vrednost i značaj hadisa Ovo je veličanstveni hadis koji nas podučava mnogim lepim postupcima i za njega je rečeno da predstavlja polovimu islama. Imam Nevevi spominje reči malikijskog učenjaka Ebu Muhammeda Abdullaha b. Ebu Zejda: “Svi lepi postupci proizlaze iz četiri hadisa”, pa je među tim hadisima spomenuo i ovaj hadis. (El-Vafi fi Šerhil-Erbeinen-Nevevijja)
Hafiz Ibn Hadžer, rahimehullahu teala, je rekao: “Ovaj hadis obuhvata tri naredbe koje podstiču na lepo ponašanje, rečima i delima.” (Fethul-Bari)
Kratak komentar hadisa Zaista, suvišan govor vodi čoveka ka ponoru greha, dok se primer plodonosnog govora navodi u Knjizi Uzvišenog Allaha: “Nema kakva dobra u mnogim njihovim tajnim razgovorima, osim kada traže da se milostinja udeljuje ili da se dobra dela čine ili da se uspostavlja sloga među ljudima.” (En-Nisa, 114) Štetne posljedice suvišnog govora su bezbrojne, a pod suvišnim govorom podrazumeva se, između ostalog, pričanje o gresima, o mešanju žena i muškaraca, o razvratnim sijelima… Takođe, u okvire suvišnog govora ulaze i gibet, nemimet, svađe, raspravljanja i zbijanje šala, grešenje, psovanje, razvrat, bestidan govor, ruganje i ismejavanje s ljudima, laganje i slično. Hadis govori o čuvanju komšijskog prava, što je jedan od elemenata koji upotpunjuju iman. Ukoliko čovek ne poštuje pravo svog komšije, veličina tog greha razlikuje se shodno stanju komšije: da li je on dobar čovek ili nije. Komšijsko pravo koje se odnosi na sve vrste komšija jeste da mu se želi dobro, da se savetuje na lep način, da se dovi za njega da ga Allah uputi i da mu se ne nanosi šteta.
Poruke i pouke iz hadisa
● Hadis ukazuje na veliku opasnost jezika i, uistinu, nema ničega što je opasnije za čoveka od njegovog jezika, jer ponekad čovek izusti reč na koju se i ne osvrne, a ona bude razlogom njegovog bacanja u Džehennem, kako se navodi u hadisu koji beleži Buhari. Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu,je rekao: “Tako mi Allaha, pored kojeg nema drugog boga, dugotrajan boravak u tamnici ne zaslužuje ništa kao što to zaslužuje jezik.” (Ahmed, Ez-Zuhd; Taberani, Mudžemul-kebir) Hafiz Ibn Hadžer, rahimehullahu teala, kaže: “Kada čovek poželi nešto da kaže, neka razmisli o svojim rečima pre nego što ih izgovori! Ako uvidi da njegove reči nisu štetne, da neće dovesti do zabranjenog ili pokuđenog, onda neka ih i izgovori. Ako njegov govor bude dozvoljen, onda je bolje da ćuti kako ga taj njegov dozvoljeni govor ne bi odveo do zabranjenog ili pokuđenog govora.” (Fethul-Bari) Imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Kada čovek poželi nešto da kaže, neka razmisli o svom govoru, pa ukoliko uvidi da u njemu nema štete, neka ga kaže, međutim, ako zaključi da u njemu ima štete ili pak nije siguran u to, onda neka ćuti.” (Nevevi, Šerhul-Erbein) Imam Evzai, rahimehullahu teala, je rekao: “Niko u životu nije iskušan većim iskušenjem kao onaj koji pusti svoj jezik.” (Muhammed Jusri, El-Džamiu fi Šerhil-Erbeinen-Nevevijja)
Fudajl b. Ijjad, rahimehullahu teala,je rekao: “Obavljanje hadža, stražarenje na Allahovom putu, pa i sama borba na Allahovom putu, nisu teški koliko je teško čuvati svoj jezik! Kada bi osvanuo s brigom da čuvaš svoj jezik, doista bi osvanuo s velikom brigom!” (Ebu Nuajm, Hil’jetul-evlija) Stoga je neophodno da vernik vodi računa o onome što govori, da govori samo dobro ili da ćuti.
● U hadisu se nalazi dokaz da islam podstiče na sve putem čega se šire i učvršćuju ljubav i prijateljstvo među članovima jedne zajednice, podstiče na lepo ophođenje i upozorava na loše.
● Hadis govori o obaveznosti lepog ponašanja prema komšiji, a pod tim se posebno misli na ostavljanje svakog uznemiravanja komšije i na činjenje svakog vida dobročinstva. Onaj koji ne postupa na takav način prema svome komšiji, taj nije dobar vernik, jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Tako mi Allaha, ne veruje! Tako mi Allaha, ne veruje! Tako mi Allaha, ne veruje!” Prisutni su upitali: “Ko, Allahov Poslaniče?!” Odgovorio je: “Onaj od koga nije siguran njegov komšija!” (Buhari i Muslim)
● U hadisu se nalazi dokaz da je obaveza biti gostoljubiv, tj. iskazati gostoprimstvo gostu. Pod lepim gostoprimstvom podrazumeva se da gosta primimo nasmejanog i vedrog lica, da požurimo da ga ugostimo hranom i ostalim što je potrebno i da ga mi lično služimo.
● Onaj koji za sebe tvrdi da je musliman i da veruje u Allaha, da ga je strah šta će Allah s njim uraditi na Sudnjem danu, treba da plemenito postupa prema komšiji i da ukaže gostoprimstvo svome gostu. (Fudajl b. Ijjad, Nevevi, Šerhul-Erbein)
● Shodno prethodnom, hadis jasno govori da su dela sastavni deo imana.
● Hadis nas podstiče na činjenje dobrih dela, koja čovek čini čvrsto verujući u Allaha i Sudnji dan, kada će se za sva dela nagrađivati ili kažnjavati.