- - - - - -
nedelja, 20 septembar 2020
A+ R A-

OD IMANA JE ŽELETI DRUGIMA ONO ŠTO ŽELIMO SEBI

WP 20170213 18 16 48 Pro

Ebu Hamza Enes b. Malik, radijallahu anhu, sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi da je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Niko od vas neće verovati sve dok ne bude želeo svome bratu ono što želi i sebi.” (Buhari i Muslim)

Prenosilac hadisa Enes b. Malik b. Nadir b. Damdam b. Zejd b. Hazam b. Džundub el-Ensari Ebu Hamza el-Medeni, bio je sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio hidžru u Medinu, Enes je imao deset godina. Njegova majka Ummu Sulejm, radijallahu anha, dovela ga je kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekla: “O Allahov Poslaniče, moli Allaha za malog Enesa!” Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahu moj, povećaj mu imetak i potomstvo, i uvedi ga u Džennet!”, pa bi Enes, radijallahu anhu, govorio: “Video sam prvo dvoje, a nadam se da ću videti i treće.”
Služio je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za sve vreme njegovog život u Medini. Najviše je od svih ashaba ličio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, po svome namazu, kako kaže Ebu Hurejra, radijallahu anhu. Sumama kazuje: “Klanjao bi i oduživao s kijamom sve dok mu pete ne bi popucale od stajanja.
”Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, vodio je brigu o njemu, odgajao ga i šalio se s njim. Zvao ga je “Vlasnik dva uha”. Poveo ga je sa sobom na Bedr iako je bio dečačić. Borio se uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u osam bitaka.
Enes je jedan od šestorice ashaba koji najviše prenose hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tako da je on preneo 2.286 hadisa.
Nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nastanio se u Basri, i on je poslednji ashab koji je umro u Basri. Na ahiret je preselio devedeset treće godine (93. h. g.) sa sto i tri godine života. (Vidjeti: Hafiz Ibn Hadžer, Tehzibut-Tehzib)
Vrednost i značaj hadisa Ebu Davud, rahimehullahu teala, ovaj je hadis uvrstio u četiri hadisa koja su dovoljna verniku za njegovu veru.
Ebu Zejd el-Maliki je rekao: “Svi pohvalni postupci proizlaze iz četiri hadisa: reči Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori samo dobro ili neka ćuti’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, riječi: ‘Od lepog čovekovog islama jeste da se ostavi onoga što ga se ne tiče’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči onome kojeg je kratko posavetovao: ‘Ne srdi se’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči: ‘Vernik voli svome bratu ono što voli i sebi.’”(Džamiul-ulumi vel-hikemi, str. 288)
Hadis je osnova da se svakom muslimanu želi dobro te da se u tu svrhu savetuje. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
Hadis govori o načinima upotpunjavanja imana i spominje jasne pokazatelje istinskog i iskrenog bratstva u veri islamu.
Pojašnjenje riječi u hadisu “…neće verovati…”, tj. neće verovati potpunim imanom.
“Niko od vas…”, tj. onaj koji od vas tvrdi da je vernik musliman.
“svome bratu…”, tj. svome bratu po veri, muslimanu, a rečeno je i uopšteno svome bratu, svejedno bio on musliman ili ne.
“…ono što želi i sebi”, tj. ono što sebi želi od dobra. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
Kratki komentar hadisa Hadis nas obaveštava da je međusobna vernička ljubav jedan od znakova imana, te da se, shodno toj ljubavi, iman povećava ili smanjuje, jer se iman s pokornosti i dobrim delima povećava, a smanjuje s grešenjem i lošim djelima. To nam govori koliko je važno želeti drugima što želiš i sebi, odnosno davati im prednost nad sobom, biti širokih prsa prema svima te sve ljude savetovati da čine dobro. Ovo je najbolja i najpreciznija mera za činjenje dobročinstva ljudima. Zato, kada god posumnjaš u nešto da li da se na takav način ophodiš prema nekome ili ne, pogledaj da li bi voleo da se neko drugi na takav način ophodi prema tebi ili ne. (Sa’di, Behdžetu Kulubil-Ebrar, str. 241)
Iz hadisa saznajemo koliko islam podstiče na učvšćivanje veza i jačanje ljubavi među muslimanima, toliko da vezuje takve postupke zajedno sa imanom, kako bi vernik time pazio na svoj iman i upotpunjavao ga.
Ova ljubav neće biti potpuna osim ostavljanjem sebičnosti, zavisti, zlobe, mržnje i obmane, a sve su ovo pokuđena svojstva koja nisu svojstvena vernicima i koja unose mržnju i razilaženje među muslimanima.
Stoga je i ovaj hadis jedan od dokaza koji ukazuju na to da verovanje u Allaha nije ispravno bez lepog ophođenja prema ljudima.
Poruke hadisa ●  Hadis je dokaz da se iman povećava i smanjuje; povećava se s pokornošću Allahu i činjenjem dobrih dela dok se smanjuje grešenjem prema Allahu. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Od potpunog je imana da musliman voli svojoj braći ono što voli samom sebi i da mrzi njima ono što mrzi samom sebi. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Onaj koji prezire da njegovu braću zadesi dobro, taj nije vernik potpunog imana. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
●  Pokuđeno je čoveku da želi da se sam izdvoji u nekom dobrom delu, svejedno ono bilo versko ili dunjalučko. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Vernici se razlikuju u stepenu imanu. Neki su potpunijeg imana, a neki manjkavog, i ovo je učenje ehli-sunneta koji kažu da se iman povećava i smanjuje. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Obaveza je iskreno savetovati svakog muslimana jer je savetovanje od imana. A savetovati drugog znači želeti mu svako dobro i prezirati mu svako zlo. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Ovaj hadis podstiče nas da svim muslimanima želimo dobro, jer se time i naš iman povećava, i takođe, da nikome od muslimana ne priželjkujemo zlo jer se time naš iman smanjuje. (Ibid.)
●  Savetovanje drugih razlog je jačanja imana i bratske veze, kao što su zavist i mržnja razlog opadanja imana i slabljenja bratskih veza. (Ibid.)
●  Hadis nas podstiče da se ostavimo uznemiravanja ljudi te činjenja svega što oni ne vole. (Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)
●  Hadis nas upozorava na opasnost egoizma, a to je da želiš sve dobro samo za sebe mimo drugih ljudi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Takođe, hadis nas upozorava na zavist jer onaj koji zavidi taj ne može želeti drugima dobro, već naprotiv, on želi da dođe do prestanka dobra kod drugih. (Muhammed b. Salih el-Usejmin, Šerhul-Erbeinen-Nevevijje, str. 163)
●  Hadis nas upozorava na loše osobine poput prezira i zlobe, jer onaj koji se odlikuje ovim osobinama neće želeti drugima dobro koje želi sebi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbe’inen-Nevevijje, str. 128)
●  Hadis nam zabranjuje sve što narušava međubratsku verničku ljubav, svejedno bilo to od reči ili dela, poput varanja, ogovaranja, zavisti, uzurpiranja tuđeg imetka ili časti. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Vera islam podstiče na sve ono što čisti ljudska srca i na čemu se grade bratske veze, pa nas tako ovaj hadis podučava da ćemo se željenjem svome bratu onoga što želimo i sebi izlečiti od zavisti, mržnje, zlobe i prevare. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Pripadnici islamskog ummeta moraju biti poput jednog tela, pa želeti drugima dobro jer time ustvari sebi žele dobro jer su jedno telo. Time postižu svoje dobro i na dunjaluku i na ahiretu. Jezid b. Esed, radijallahu anhu, je rekao: “Upitao me je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Voliš li Džennet?’ Odgovorio sam: ‘Da’, a on mi je uzvratio rečima: ‘Onda voli i svome bratu ono što voliš i sebi!’” (Ahmed, br. 16655.)
●Hadis nas uči da trebamo birati reči u svom govoru. Tako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovde koristio reč brat.  Da je hteo, mogao je isto reći: niko od vas neće biti mu’min sve dok ne bude želeo drugom verniku, ono što želi sebi. Ovom rečju želeo je da probudi saosećanje za drugoga. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
Pravila iz hadisa Pravilo u ophođenju s drugima: Ophodi se prema ljudima onako kako bi voleo da se oni ophode prema tebi. (Abdullah Furejh, Hulasetu Fevaid, str. 22)
U hadisu se navodi: “Ko želi da bude udaljen od Vatre i da uđe u Džennet, neka veruje u Allaha i Sudnji dan i u čas svoje smrti, i neka čini ljudima ono što bi voleo da i oni čine njemu.” (Muslim, br. 1844)
Naši prethodnici i njihova želja da i drugi imaju što su imali i oni Ibn Abbas, radijallahu anhuma, je rekao: “Uistinu, ja pročitam ajet iz Allahove Knjige pa poželim da svi ljudi znaju o tom ajetu ono što znam i ja.” (Videti: Ebu Nuajm, Hil’jetul-evlija, 1/322)
Imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Voleo bih da se svi ljudi poduče ovom znanju, ali da se ništa od toga ne pripiše meni.” (Videti: Zehebi, Sijeru a’lamin-nubela, 19/18)
Ahnef b. Kajs, koji je bio jedna od najblažih osoba, bio je upitan: “Gde, od koga si se podučio blagosti?” Odgovorio je: “Sâm sam se podučio blagosti.” “Kako to?!”, upitali su ga ponovo, ali sada začuđeno, pa je odgovorio: “Kada bih doživeo nešto loše od drugih, ja to isto nikome ne bih činio.” (Videti: Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)