- - - - - -
Petak, 24 Novembar 2017
A+ R A-

OBAVEZA ISKRENOSTI U DELU

fDeli
1

WP 20170228 17 23 05 Pro

Iskrenost (ihlas) je jedan od uslova da bi Allah, subhanehu ve te´ala, primio neko delo. To znači da naš nijet bude ispravan i usmeren samo Allahu, subhanehu ve te´ala, a naša želja nagrada na Ahiretu. Uzvišeni Allah kaže, kao što stoji u prevodu značenja: “A naređeno im je da se samo Allahu klanjaju, da Mu iskreno kao pravoverni, veru ispovedaju.” (El-Bejjina, 5)
Takođe, Uzvišeni kaže: “Onome ko bude želeo nagradu na onom svetu -umnogostručićemo mu je, a onome ko bude želeo nagradu na ovom svetu, daćemo mu je, ali mu na onom svetu nema udela.” (Prevod značenja Eš-šura, 20)
Pored iskrenosti u delu, ono pored toga mora biti i u skladu sa Kur’anom i Sunnetom Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, i bez ova dva uslova delo neće biti primljeno kod Uzvišenog Allaha.
Što se tiče ihlasa, on u šerijatskoj terminologiji znači: Da čovek svojom pokornošću želi samo Allaha i Njegovo zadovoljstvo i da mu ne pripisuje nikoga od Njegovih stvorenja, te da ništa od ibadeta ne radi zbog nekog od ljudi. Takođe, ihlas je: Odstranjivanje svih nečistoća i nedostataka u cilju približavanja Allahu, ‘azze ve dželle. To znači čišćenje srca od svih poroka i nečistoća, bilo malih ili velikih, tako da u njemu ostane samo cilj približavanja Allahu, subhanehu ve te’ala, i u njemu ne bude drugi podsticaj osim toga.
Prenosi se da je Ebu-Umame, radijallahu ‘anhu, rekao: “Allahovom Poslaniku, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je došao neki čovek i upitao ga: ‘šta misliš za čoveka koji se bori zbog nagrade i spomena?’ Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je odgovorio: ‘Nema ništa od toga.’ Čovek je ponovio pitanje tri puta, a Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, je odgovarao: ‘Nema ništa od toga.’ Potom je kazao: ‘Allah ne prima nijedno delo osim ono koje je je urađeno iskreno u ime Njega i kojim se želi Njegovo lice…’ ” (Hadis beleži En-Nesai sa dobrim senedom - lancem prenosilaca)
Nagrada za delo se neće postići osim sa nijetom koji je farz u svakom delu, shodno Allahovim, subhanehu ve te’ala, rečima: “Zato se klanjaj samo Allahu, iskreno Mu ispovedajući veru, iskreno ispovedanje vere dug je Allahu.” (Prevod značenja Ez-Zumer, 2-3.) I rečima Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem: “Zaista se dela cene samo prema namerama i zaista će svaki čovek dobiti samo ono što je naumio svojim delom, pa ko bude hidžru učinio u ime Allaha i Njegovog Poslanika, njegova hidžra je Allahu i Njegovom Poslaniku, a ko bude hidžru učinio radi materijalne dobiti, ili zbog žene da bi je oženio, njegova hidžra je za ono za šta ju je naumio.” (Muttefekun ‘alejhi)
Što se tiče Poslanikovih, sallallahu ‘alejhi ve sellem, reči: “Zaista se dela cene samo prema namerama …”; to znači da ispravnost dela koja su u skladu sa Sunnetom zavisi od ispravnosti nijeta. A reči: “i zaista će svaki čovek dobiti samo ono što je naumio svojim delom”; znače da je nagrada za učinjeno delo onome ko ga je učinio prema ispravnim namerama koje obuhvati u jednom delu.
Što se tiče reči: “pa ko bude hidžru učinio u ime Allaha i Njegovog Poslanika njegova hidžra je Allahu i Njegovom Poslaniku, a ko bude hidžru učinio radi materijalne dobiti, ili zbog žene da bi je oženio, njegova hidžra je za ono za šta ju je naumio”; on, sallallahu ‘alejhi ve sellem, nam je, nakon što je ustanovio ovo pravilo, spomenuo primer za dela koja su naizgled jednaka (hidžra), ali se razlikuju u svojoj suštini.
Nema sumnje da je nijet taj na čijim osnovama određujemo delo, što vidimo takođe iz hadisa kojeg prenosi Ebu-Hurejre od Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem: “Allah ne gleda u vaša tela i imetak, ali gleda u vaša srca i vaša dela.” (Muslim i ibn-Madže)
Od Sehla b. Hunejfa se prenosi da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Ko bude od srca tražio šehadet od Allaha, Allah će mu dati stepen šehida pa makar umro na postelji.” (Muslim, Et-Tirmizi i dr.)
Od Ibn-Abbasa, radijallahu ‘anhuma, se prenosi da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, kazao: “Allah je zapisao dobra i loša dela a zatim to pojasnio, pa ko je hteo da uradi dobro delo ali ga nije uradio, Allah mu upiše čitavo dobro delo, a ko ga je hteo uraditi i uradio ga, Allah mu upiše deset dobrih dela ili uveća sedamstotina puta i više. Ko je hteo da uradi loše delo ali ga nije uradio, Allah mu upiše čitavo dobro delo, a ko je hteo da uradi loše delo i uradio ga, Allah ga upiše kao jedno loše delo.” (Muttefekun ‘alejh)
Jedna te ista stvar nijetom, tj. namerom, postaje ibadet, dok bez nje bude adet (običaj). Naprimer, boravak u mesdžidu, ako bude sa namerom itikafa i traženja znanja, onda se on smatra ibadetom, a ako bude sa namerom spavanja i rashlade onda je to običaj. Takođe, ispravnim nijetom i njegovim pridržavanjem u svim delima običaj prelazi u ibadet, pa hrana i piće, intimni odnosi, spavanje i ostala dela prelaze u ibadet, kada se to podredi zikru i Sunnetu Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem.
En-Nevevi, rahimehullah, u komentaru hadisa: “i u intimnom odnosu jednog od vas, ima sadaka” (Muslim, Ebu-Davud i dr.); kaže: “U ovome je dokaz da ono što je dozvoljeno (mubah) iskrenim nijetom prelazi u pokornost Allahu. Tako, intimni odnosi postaju ibadet ako time čovek želi ispunjenje prava svoje supruge te ophođenje s njom na lep način, kako to Uzvišeni Allah naređuje. Takođe, ako time želi dobro dete, ili da učini sebe i svoju ženu čednim, te da ne bi gledali u haram ili razmišljali o njemu, i ostalo mimo toga od dobrih namera.” (Sahih Muslim bišerh En-Nevevi, 7/ 92)
Iskrenost u nijetu je uzrok uspeha i na ovom svetu i na Ahiretu. Suprotno tome, ako čovek ima loš nijet on time gubi dobro delo i nagradu za njega, te još ima i kaznu na Sudnjem danu.
En-Nevevi, komentarišući hadis Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, kojeg prenosi Muslim u svome “Sahihu”, o borcu, učenjaku i darežljivom čoveku, koji su svoja dela radili s lošom namerom, a zbog čega su uvedeni u vatru, kaže: “Njihova kazna je stoga što su ta dela radili zbog nekoga drugog, a ne radi Allaha, a njihov ulazak u vatru je dokaz da je zabranjeno nešto raditi kako bi se time prikazalo pred ljudima, te za žestinu kazne zbog takvih dela. Takođe, to je dokaz da u svemu treba imati iskren nijet, a Uzvišeni Allah kaže: ‘A naređeno im je da se samo Allahu klanjaju, da mu iskreno kao pravoverni, veru ispovjedaju’ (Prevod značenja El-Bejjina, 5) Sve uopštene predaje koje su došle o nagradi i vrednosti odnose se na onoga koji iskreno želi samo Allahovo zadovoljstvo. Takođe pohvala za učenjake i one koji troše na Allahovom putu, vrede samo za one koji to rade iskreno u ime Allaha.” (Sahih Muslim bišerh En-Nevevi, 13/50-51)
Koliko je samo dela u koje čovek ulaže svoj trud, a vara se u njima, jer nije spoznao gde je greška. Od jednog od takvih se prenosi da je uvek klanjao u prvom safu, ali je jednog dana zakasnio pa je klanjao u drugom safu. Spopade ga stid od ljudi jer su ga videli u drugom safu i spozna da je njegova radost i punoća srca zbog namaza u prvom safu bila zbog mišljenja ljudi o njemu. Ovo je vrlo složeno i neprimetno, tako da se dela vrlo teško oslobađaju ovih stvari i mali je broj onih koji to primećuju, osim kome Allah, subhanehu ve te’ala, da uspeha u tome.
Stoga je rečeno: “Čišćenje nijeta (namera) za one koji čine dela je teže od svih dela.” Takođe, El-Fudajl je kazao: “Ostavljanje dela radi ljudi je licemerstvo, delo radi ljudi je širk, a ihlas je: da te Allah sačuva u tome!”
Trebamo znati da se nijet mora učiti na šta ukazuju reči zabeležene od Es-Sevrija, rahimehullah, da su se podučavali nijetu kao što su se podučavali delu, iz čega zaključujemo da je nijet jedan od ogranaka znanja. Jahja b. Ebi-Kesir je rekao: “Naučite nijet, jer on je značajniji od samog dela.”