- - - - - -
Četvrtak, 19 Oktobar 2017
A+ R A-

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: KABA I CRNI KAMEN - DRUGI DEO

fDeli
0

WP 20170810 13 32 04 Pro

Odlike Crnog kamena. Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni je kamen spušten iz Dženneta, bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova.” (Et-Tirmizi, 3/217/877; Ahmed, 1/307; Ibn Huzejma, 4/219–220/2733. Imam Et-Tirmizi ovo predanje smatra ispravnim.). Abdullah b. Amr prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen i Mekamu Ibrahim su dva džennetska rubina. Da Allah nije utrnuo njihovo svetlo, osvetlili bi prostor između istoka i zapada.” (Et-Tirmizi, 3/217/878; Ahmed, 2/213; Ibn Hibban, 9/24/3710. Imam El-Hakim i En-Nevevi ovu predaju smatraju ispravnom. Neki islamski učenjaci ipak su prigovorili ovom predanju. Videti: El-Medžmua, 8/50; Fethul-Bari, 3/540) U jednoj verziji navodi se dodatak: “I ne bi ih dodirnuli ni zaraženi ni bolesnici a da ne bi ozdravili.” (El-Bejheki, 5/122/9230. Imam En-Nevevi ovu predaju smatra ispravnom. Videti: El-Medžmua, 8/50). Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen biće poslan na Sudnjem danu. Imaće dva oka kojima će gledati i jezik kojim će govoriti. Svedočiće svakome ko ga iskreno dotakne.” (Et-Tirmizi, 3/285/961; Ibn Madža, 2/982/2944; Ahmed, 1/247; Ibn Hibban, 9/25/3712; Ibn Šahin, Et-Tergib, 2/299/335. Imam Et-Tirmizi i šejh El-Adevi ovu predaju smatraju dobrom. Verodostojnom ju je ocenio imam En-Nevevi. Videti: El-Medžmua, 8/50; Sahihu mevaridiz-zaman, 1/420; Sahihul-džamia, 2/944; Es-Sahihul-musned, 1/236)
Dodirivanje Crnog kamena briše grehove. Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dodirivanje Crnog kamena i jemenskog ugla briše grehove.” (Ahmed, 2/3; Ebu Ja‘la, 5/135/5663; El-Bejheki, 5/178/9431) Ovo je velika odlika i blagodat kojom je Uzvišeni Allah počastio vernike da se čiste od grehova pukim doticanjem Crnog kamena. Verodostojnim putem preneseno je da je Ibn Abbas govorio: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima kao što se čovek rukuje sa svojim bratom.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/89/20; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/428; i Ibn Ebu Omer, El-Musned, 3/326/1295 /El-Metalibul-alije/). Imam El-Busiri i El-Adžluni ovu predaju smatraju verodostojnom, a Ibn Hadžer dobrom. Videti: El-Metalibul-alije, 3/326, Ithaful-hajeretil-mehere, 4/74–75; Kešful-hafa, 1/417.) U nekim verzijama ove se reči pripisuju Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, što je očita greška. (Videti: Medžmuu fetava, 6/397; Es-Silsiletud-daife, 1/390)
Uzvišeni Allah prima dovu upućenu kod Crnog kamena. Salim b. Abdullah prenosi da je Ibn Omer rekao: “Kod jemenskog ugla stoje dva meleka i aminaju na dove onih koji tavafe, a kod Crnog kamena nalazi ih se bezbroj.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/475/497, s dobrim lancem prenosilaca). Abdulmelik b. Abdullah prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima. Tako mi Onoga u čijoj ruci je Ibn Abbasova duša, nijedan musliman neće doviti pored njega a da mu Allah neće dati ono što traži.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/427, sa slabim lancem prenosilaca). Ikrima, štićenik Ibn Abbasa, prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Ko dotakne Crni kamen i uputi dovu (Allahu), Allah će mu primiti dovu.” (El-Fakihi, 1/104/53; Abdurrezzak, 5/30/8880, sa slabim lancem prenosilaca) Ove predaje nisu prenesene direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iako se ovakvo nešto ne može tvrditi po vlastitom nahođenju, što jasno ukazuje na to da su ashabi koji su preneli ove reči iste čuli direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili drugih ashaba koji su ih čuli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Allah najbolje zna.
Na značaj Crnog kamena ukazuje i postupak Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je poljubio i učinio sedždu na njemu. Omer b. El-Hattab prišao je Crnom kamenu poljubio ga i rekao: “Ja znam da si ti kamen, ne štetiš niti koristiš. Da nisam video Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da te je poljubio, ni ja te ne bih poljubio.” (El-Buhari, 337/1597; Muslim, 9/15/1270). Kada bi Sabit el-Bunani sreo Enesa b. Malika, poljubio bi njegovu ruku i rekao: “Ruka koja je dotakla ruku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” (Videti: Es-Sijer, 4/43; Umdetul-kari, 9/241) Omer b. El-Hattab poljubio je Crni kamen i učinio sedždu na njemu, a potom rekao: “Video sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da tako čini.” (Et-Tajalisi, 1/32/28; El-Hakim, 1/625/1672. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom) Prenosi se od Ibn Abbasa da je činio sedždu na Crnom kamenu tri puta. (Šafija, El-Musned, str. 126; Abdurrezzak, 5/37/8912; El-Bejheki, 5/121/9224. Imam En-Nevevi ovo predanje smatra autentičnim. Videti: El-Medžmua, 8/46) Većina islamskih učenjaka smatra pohvalnim činjenje sedžde na Crnom kamenu. (Videti: El-Medžmua, 8/45; Fadlul-Hadžeril-esvad, str. 63)
U jednom hadisu koji prenosi Džabir b. Semura navodi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja znam kamen u Mekki koji mi je nazivao selam pre poslanstva. Znam ga i sada.” (Muslim, 15/31/2277) Neki učenjaci smatraju da je, ustvari, Crni kamen nazivao selam Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. (Videti: Ikmalul-mulim, 7/236; El-Džamiu li ahkamil-Kur’an, 10/272; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/119; Mikatul-mefatih, 10/529; Fejdul-Kadir, 3/23)
U jednom hadisu, koji ima izvesne slabosti u lancu prenosilaca, navodi se da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije mogao sakriti suze u očima kada je ugledao Crni kamen. U opisu Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, hadža, Džabir b. Abdullah kaže: “Ušli smo u Mekku u jutarnjim satima. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je do džamijskih vrata i privezao svoju jahalicu. Ušao je u džamiju, dotaknuo Crni kamen i zaplakao…” (El-Hakim, 1/625/1671; El-Bejheki, 5/120/9221. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom.)
U hadiskim zbirkama navode se i drugi hadisi kao i predanja ashaba u kojima ukazuje na odlike Crnog kamena, međutim, islamski učenjaci kritički su se osvrtali na ove verzije, pa ih ovom prilikom nećemo spominjati.