- - - - - -
Ponedeljak, 20 Novembar 2017
A+ R A-

INFORMATIVNE NOVINE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE: ODLIKE PRVIH DESET DANA ZUL - HIDŽDŽETA

fDeli
0

minber br 73 odlike zul hidzdzeta

Zahvala pripada Allahu i neka je salavat i selam na Njegovog poslanika i miljenika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem i njegovu časnu porodicu, kao i na sve plemenite ashabe. Uzvišeni Allah odredio je pripadnicima ovog ummeta znatno kraće životne vekove u odnosu na ranije narode, ali im je, iz Svoje plemenitosti, podario posebne sezonske prilike u kojima se dobra dela višestruko nagrađuju. Koristeći te prilike pripadnici ovog ummeta mogu postići veliki uspeh za koji bi inače trebao mnogo duži vremenski period proveden u ibadetu i dobrim delima. Ovim prilikama razbija se ustaljena rutina, praktično se odgaja i usmerava na povećanje Allahu dragih dela i razvija se jaka i konstantna veza sa Gospodarom. Jedna od tih posebnih prilika, kada je između ostalog pohvalno, a po nekima i obavezno izgovaranje tekbira i činjenje ostalog zikra (a sve zbog Allahovih reči “… i da bi ime Allahovo spominjiali u danima poznatim.” - prevod značenja, El-Hadždž, 28), jesu prvih deset dana hidžretskog meseca zul-hidždžeta. Na to upućuju brojni argumenti, od kojih ćemo izdvojiti neke:
1. Uzvišeni Gospodar je objavio: ”Tako mi zore, i deset noći“ (prevod značenja 1. i 2. ajeta iz sure El-Fedžr). Tumačeći značenja ovih Allahovih reči, poznati komentator Kur’ana Ibn Kesir kazao je: ”Deset noći – odnosi se na prvih deset dana zul-hidždžeta, kao što su to rekli Ibn Abbas, Ibnuz-Zubejr, Mudžahid i brojni drugi.“ (Tefsir Ibn Kesira, 8/390) Uzvišeni Allah zaklinje se čime želi od Svojih stvorenja, a Njegovo zaklinjanje upućuje na vrednost i veličinu onoga čime se zakleo.
2. Rekao je Uzvišeni Allah: ”I da bi u poznatim danima, prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio, Njegovo ime spominjali.“ (Prevod značenja 28. ajeta iz sure El-Hadždž) ”Poznati dani” spomenuti u ovom ajetu su deset dana zul-hidždžeta, po mišljenju velikog broja učenjaka. (Tefsir Ibn Kesir, 5/415), a nazvani su tim imenom jer su poznati po svojim vrlinama i blagodatima.
3. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Nema dana u kojima je dobro delo Allahu draže od ovih dana (prvih deset dana zul-hidždžeta). Prisutni su upitali: ”Allahov Poslaniče, i od borbe na Allahovom putu?” Rekao je: ”I od borbe na Allahovom putu, osim čoveka koji u borbi na Allahovom putu žrtvuje svoj život i imetak.“ (Hadis-sahih) Iz hadisa se razume da je svako dobro delo koje se učini u prvih deset dana zul-hidždžeta Allahu draže od sličnog dela kada se uradi mimo tih dana. Razume se, takođe, da je čovek koji se trudi da čini dobra dela u ovim danima bolji od borca na Allahovom putu koji na tom putu ne preseli, te da se sva dobra dela u njima, bez izuzetka, višestruko nagrađuju.
4. Prvih deset dana zul-hidždžeta obuhvata dan Arefata i prvi dan Kurban-bajrama, o kojima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Najveličanstveniji dan kod Allaha je prvi dan Kurban-bajrama, a zatim dan Arefata.“ (Ebu Davud i Nesai – sahih) Spomenuti ajeti i hadisi jasno ukazuju na vrednost tih dana i da verniku daju idealnu priliku da ojača svoj iman i opskrbi se duševnom hranom, koja će mu dati elana i olakšati životne teškoće. U ovim danima otvaraju se vrata onima koji se žele nadmetati u činjenju dobrih dela i postizanju visokih stepeni oživljavajući ovaj zapostavljeni sunnet.
Dela koja je pohvalno činiti u prvih deset dana zul-hidždžeta: Shvatili smo koliko su dobra dela u prvih deset dana zul-hidždžeta vrednija od istih u drugom vremenu, te da su takve sezonske prilike blagodat i milost Uzvišenog Allaha koju će sretni iskoristiti. Zbog toga je potrebno ovim danima posvetiti posebnu pažnju i ispuniti ih dobrim delima svih vrsta, a naročito sledećim:
1. Obavljanje hadždža i ‘umre. To je najbolje što se može učiniti u tim danima, jer kome Allah omogući obavljanje hadždža i ‘umre na propisan način, nagrada mu je Džennet. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Umra do umre je iskup za grehe počinjene između njih, a za hadždž mebrur (ispravno obavljen hadždž) nema druge nagrade osim Dženneta.” (Muttefekun alejhi)
2. Donošenje tekbira i učenje zikra. Rekao je Resulullah, neka je na njega Allahov mir i blagoslov: ”Nema dana koji su veličanstveniji kod Allaha i Njemu draži od ovih deset dana, stoga ih ispunite rečima la ilahe illallah, Allahu ekber i elhamdulillah.“ (Ahmed – sahih) Ibn Omer i Ebu Hurejre, Allah njima zadovoljan bio, izlazili su na pijacu za vreme prvih deset dana zul-hidždžeta donoseći tekbire pa su i ostali ljudi, čuvši njihovo tekbiranje, donosili tekbire. (Buharija, muallekan) –  Tekbiri se uče u svim prilikama tokom ovih mubarek dana, a neposredno nakon namaza propisano ih je učiti u periodu od sabah-namaza na dan Arefata, za one koji nisu na hadždžu, a za hadžije od podne-namaza prvog dana Bajrama, do ikindija-namaza četvrtog dana Bajrama. –  Preneseno je više načina na koje su ashabi donosili tekbire. Mogu se jednostavno ponavljati riječi: ”Allahu ekber“, a mogu se učiti i na sledeći način: ”Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illahu vallahu ekber, Allahu ekberu ve lillahil hamd”.
3. Dobrovoljni post. Post je ibadet koji je Svemogući Allah pripisao Sebi zbog njegove velike vrednosti i visokog stepena. U hadisi-kudsijju Uzvišeni Allah kaže: ”Svako delo sina Ademovog njemu pripada osim posta, on uistinu Meni pripada i Ja ću za njega nagradu dati!“ (Muttefekun alejhi) Prenosi se od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, supruga da su govorile: ”Allahov Poslanik postio je devet dana zul-hidždžeta, dan Ašure i tri dana u svakom mesecu.“ (Ebu Davud – sahih) Posebno je pohvalno muslimanima koji nisu na hadždžu postiti dan Arefata (9. zul-hidždže), jer je na post tog dana Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podstakao kazavši: ”Računam da će Allah postom tog dana oprostiti grehe učinjene u protekloj i grehe učinjene u narednoj godini.“ (Muslim).
4. Dobrovoljni namaz. Uz nastojanje da se obavezni namazi klanjaju u džamijama, pohvalno je u tim danima učestati dobrovoljne namaze, jer namaz je jedan od najvrednijih i najkorisnijih ibadeta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obraćajući se Sevbanu, radijallahu anhu, je rekao: ”Nastoj da što više sedždi učiniš, jer za svaku sedždu koju učiniš Allah će te Sebi podići za stepen i greh ti oprostiti.“ (Muslim)
5. Udeljivanje sadake. Rekao je Uzvišeni Allah: ”O vernici, udelite deo od onoga čime vas Mi darujemo, pre nego što dođe Dan kada neće biti ni otkupa, ni prijateljstva, ni posredništva! – A nevernici sami sebi čine nepravdu.“ (Prevod značenja 254. ajeta iz sure El-Bekare) Stoga je pohvalno ulepšati ove dane i tim ibadetom.
6. Klanje kurbana u danima Bajrama, jedenje i udeljivanje kurbanskog mesa.
Postoje i mnoga druga dela koje je pohvalno činiti bilo kada, a naročito u tim danima, kao što su: učenje Kur’ana, istigfar – traženje oprosta, dobročinstvo roditeljima i komšijama, održavanje rodbinskih veza, nazivanje selama, mirenje zavađenih, podsticaj na dobro i zabrana lošeg, ostavljanje ružnih reči, čuvanje pogleda od harama, ukazivanje počasti gostima, poseta bolesnih, donošenje salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućivanje dove za roditelje i braću u veri, unošenje radosti u srce muslimana, praštanje i sl. Dolazak ovih posebnih sezonskih prilika potrebno je preduhitriti iskrenim pokajanjem od svih greha uz čvrstu odluku da im se neće vratiti, te donošenjem odlučne namere da se ti dani ispune Allahu dragim delima. Objavio je Svemogući Allah: ”One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!“ (Prevod značenja 69. ajeta iz sure El-‘Ankebut) Molimo Uzvišenog Allaha da nas učini od sretnih, koji koriste ovakve prilike, koje obasipa Svojom milošću i kojima je zadovoljan, jer On daje nadahnuće i upućuje na pravi put. Amin!