- - - - - -
nedelja, 28 maj 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno utorak, 14 februar 2017 18:53

WP 20170214 07 38 22 Pro

''Prva stvar za koju će čovek polagati račun je namaz, a prva stvar za koju će se suditi u odnosima među ljudima je ubistvo.''
''Prva stvar za koju će čovek na Sudnjem danu polagati račun je namaz. Pa ako mu namaz bude dobar, biće mu dobra (ispravna) i ostala dela. Ako mu namaz bude loš, biće mu loša i ostala dela''.
''Kada neko od vas padne na sedždu, neka je pravilno obavi, neka ne položi svoje laktove (podlaktice) na tlo kao sto čini pas (kada leži).''
''Ako onome do sebe kažeš: ''Ćuti!'' za vreme dok imam petkom drži hutbu, izgubio si vrednost džume.''
''Allah vam je propisao pet namaza, pa ko bude lepo i potpuno abdest (za njih) uzimao, klanjao ih na vreme, ispravno i potpuno obavljao ruku i sedždu, bio potpuno skrušen i ponizan dok obavlja namaze, Allah dželesanuhu se obavezuje da će mu oprostiti grehe. A ko to ne bude radio, nema Allahovo obećanje; ako hoće - oprostiće mu, a ako hoće - kazniće ga.''
''Klanjaj stojeći, a ako tako ne možeš, onda sedeći, a ako ni tako ne možeš (nisi u stanju), onda ležeći na strani.''
''Namaz koji se obavi u džematu je bolji od onoga koji se klanja pojedinačno za dvadeset i sedam deredža'' (stepeni).”
''Kada se ne bih bojao da ću preopteretiti i otežati svom ummetu, naredio bih im upotrebu misvaka pred svaki namaz.''
''Ko klanja jaciju u džematu, (ima nagradu) kao da je pola noći proveo u namazu, a ko klanja sabah u džematu, kao da je celu noć proveo u namazu''.
”Kad god neko ode u džamiju (radi namaza) ujutro ili naveče – Allah mu pripremi doček u Džennetu koliko god puta ode ujutro i naveče.“
''Namaz na kojem se čovek ne uspravi (i smiri) leđa na ruku'u i sedždi nije ispravan ( i za njega neće biti nagradjen).''
“Sećajte se smrti u svome namazu, jer onaj koji misli na smrt u toku namaza sigurno će pravilno klanjati; i klanjajte poput onoga koji ne misli da će sledeći namaz dočekati.”
“Kad pristaneš na namaz, klanjaj poput onoga koji se od dunjaluka oprašta.”
“Najveći kradljivac je onaj koji krade od svog namaza”. Neko upita: “O Allahov Poslaniče, kako je moguće da neko krade od svog namaza?” Odgovorio je: “Ne upotpunjavajući propisno ruku i sedždu.”
”Kada čujete ikamet, idite korakom (polako), budite smireni i skrušeni, i ne žurite.“
“Ako je neko pospan dok klanja, neka odspava (da je dovoljno odmoran), da bi znao šta govori.

OD IMANA JE ŽELETI DRUGIMA ONO ŠTO ŽELIMO SEBI

  • Objavljeno ponedeljak, 13 februar 2017 18:25

WP 20170213 18 16 48 Pro

Ebu Hamza Enes b. Malik, radijallahu anhu, sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi da je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Niko od vas neće verovati sve dok ne bude želeo svome bratu ono što želi i sebi.” (Buhari i Muslim)

Prenosilac hadisa Enes b. Malik b. Nadir b. Damdam b. Zejd b. Hazam b. Džundub el-Ensari Ebu Hamza el-Medeni, bio je sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio hidžru u Medinu, Enes je imao deset godina. Njegova majka Ummu Sulejm, radijallahu anha, dovela ga je kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekla: “O Allahov Poslaniče, moli Allaha za malog Enesa!” Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahu moj, povećaj mu imetak i potomstvo, i uvedi ga u Džennet!”, pa bi Enes, radijallahu anhu, govorio: “Video sam prvo dvoje, a nadam se da ću videti i treće.”
Služio je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za sve vreme njegovog život u Medini. Najviše je od svih ashaba ličio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, po svome namazu, kako kaže Ebu Hurejra, radijallahu anhu. Sumama kazuje: “Klanjao bi i oduživao s kijamom sve dok mu pete ne bi popucale od stajanja.
”Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, vodio je brigu o njemu, odgajao ga i šalio se s njim. Zvao ga je “Vlasnik dva uha”. Poveo ga je sa sobom na Bedr iako je bio dečačić. Borio se uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u osam bitaka.
Enes je jedan od šestorice ashaba koji najviše prenose hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tako da je on preneo 2.286 hadisa.
Nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nastanio se u Basri, i on je poslednji ashab koji je umro u Basri. Na ahiret je preselio devedeset treće godine (93. h. g.) sa sto i tri godine života. (Vidjeti: Hafiz Ibn Hadžer, Tehzibut-Tehzib)
Vrednost i značaj hadisa Ebu Davud, rahimehullahu teala, ovaj je hadis uvrstio u četiri hadisa koja su dovoljna verniku za njegovu veru.
Ebu Zejd el-Maliki je rekao: “Svi pohvalni postupci proizlaze iz četiri hadisa: reči Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori samo dobro ili neka ćuti’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, riječi: ‘Od lepog čovekovog islama jeste da se ostavi onoga što ga se ne tiče’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči onome kojeg je kratko posavetovao: ‘Ne srdi se’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči: ‘Vernik voli svome bratu ono što voli i sebi.’”(Džamiul-ulumi vel-hikemi, str. 288)
Hadis je osnova da se svakom muslimanu želi dobro te da se u tu svrhu savetuje. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
Hadis govori o načinima upotpunjavanja imana i spominje jasne pokazatelje istinskog i iskrenog bratstva u veri islamu.
Pojašnjenje riječi u hadisu “…neće verovati…”, tj. neće verovati potpunim imanom.
“Niko od vas…”, tj. onaj koji od vas tvrdi da je vernik musliman.
“svome bratu…”, tj. svome bratu po veri, muslimanu, a rečeno je i uopšteno svome bratu, svejedno bio on musliman ili ne.
“…ono što želi i sebi”, tj. ono što sebi želi od dobra. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
Kratki komentar hadisa Hadis nas obaveštava da je međusobna vernička ljubav jedan od znakova imana, te da se, shodno toj ljubavi, iman povećava ili smanjuje, jer se iman s pokornosti i dobrim delima povećava, a smanjuje s grešenjem i lošim djelima. To nam govori koliko je važno želeti drugima što želiš i sebi, odnosno davati im prednost nad sobom, biti širokih prsa prema svima te sve ljude savetovati da čine dobro. Ovo je najbolja i najpreciznija mera za činjenje dobročinstva ljudima. Zato, kada god posumnjaš u nešto da li da se na takav način ophodiš prema nekome ili ne, pogledaj da li bi voleo da se neko drugi na takav način ophodi prema tebi ili ne. (Sa’di, Behdžetu Kulubil-Ebrar, str. 241)
Iz hadisa saznajemo koliko islam podstiče na učvšćivanje veza i jačanje ljubavi među muslimanima, toliko da vezuje takve postupke zajedno sa imanom, kako bi vernik time pazio na svoj iman i upotpunjavao ga.
Ova ljubav neće biti potpuna osim ostavljanjem sebičnosti, zavisti, zlobe, mržnje i obmane, a sve su ovo pokuđena svojstva koja nisu svojstvena vernicima i koja unose mržnju i razilaženje među muslimanima.
Stoga je i ovaj hadis jedan od dokaza koji ukazuju na to da verovanje u Allaha nije ispravno bez lepog ophođenja prema ljudima.
Poruke hadisa ●  Hadis je dokaz da se iman povećava i smanjuje; povećava se s pokornošću Allahu i činjenjem dobrih dela dok se smanjuje grešenjem prema Allahu. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Od potpunog je imana da musliman voli svojoj braći ono što voli samom sebi i da mrzi njima ono što mrzi samom sebi. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Onaj koji prezire da njegovu braću zadesi dobro, taj nije vernik potpunog imana. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
●  Pokuđeno je čoveku da želi da se sam izdvoji u nekom dobrom delu, svejedno ono bilo versko ili dunjalučko. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Vernici se razlikuju u stepenu imanu. Neki su potpunijeg imana, a neki manjkavog, i ovo je učenje ehli-sunneta koji kažu da se iman povećava i smanjuje. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Obaveza je iskreno savetovati svakog muslimana jer je savetovanje od imana. A savetovati drugog znači želeti mu svako dobro i prezirati mu svako zlo. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Ovaj hadis podstiče nas da svim muslimanima želimo dobro, jer se time i naš iman povećava, i takođe, da nikome od muslimana ne priželjkujemo zlo jer se time naš iman smanjuje. (Ibid.)
●  Savetovanje drugih razlog je jačanja imana i bratske veze, kao što su zavist i mržnja razlog opadanja imana i slabljenja bratskih veza. (Ibid.)
●  Hadis nas podstiče da se ostavimo uznemiravanja ljudi te činjenja svega što oni ne vole. (Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)
●  Hadis nas upozorava na opasnost egoizma, a to je da želiš sve dobro samo za sebe mimo drugih ljudi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Takođe, hadis nas upozorava na zavist jer onaj koji zavidi taj ne može želeti drugima dobro, već naprotiv, on želi da dođe do prestanka dobra kod drugih. (Muhammed b. Salih el-Usejmin, Šerhul-Erbeinen-Nevevijje, str. 163)
●  Hadis nas upozorava na loše osobine poput prezira i zlobe, jer onaj koji se odlikuje ovim osobinama neće želeti drugima dobro koje želi sebi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbe’inen-Nevevijje, str. 128)
●  Hadis nam zabranjuje sve što narušava međubratsku verničku ljubav, svejedno bilo to od reči ili dela, poput varanja, ogovaranja, zavisti, uzurpiranja tuđeg imetka ili časti. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Vera islam podstiče na sve ono što čisti ljudska srca i na čemu se grade bratske veze, pa nas tako ovaj hadis podučava da ćemo se željenjem svome bratu onoga što želimo i sebi izlečiti od zavisti, mržnje, zlobe i prevare. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Pripadnici islamskog ummeta moraju biti poput jednog tela, pa želeti drugima dobro jer time ustvari sebi žele dobro jer su jedno telo. Time postižu svoje dobro i na dunjaluku i na ahiretu. Jezid b. Esed, radijallahu anhu, je rekao: “Upitao me je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Voliš li Džennet?’ Odgovorio sam: ‘Da’, a on mi je uzvratio rečima: ‘Onda voli i svome bratu ono što voliš i sebi!’” (Ahmed, br. 16655.)
●Hadis nas uči da trebamo birati reči u svom govoru. Tako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovde koristio reč brat.  Da je hteo, mogao je isto reći: niko od vas neće biti mu’min sve dok ne bude želeo drugom verniku, ono što želi sebi. Ovom rečju želeo je da probudi saosećanje za drugoga. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
Pravila iz hadisa Pravilo u ophođenju s drugima: Ophodi se prema ljudima onako kako bi voleo da se oni ophode prema tebi. (Abdullah Furejh, Hulasetu Fevaid, str. 22)
U hadisu se navodi: “Ko želi da bude udaljen od Vatre i da uđe u Džennet, neka veruje u Allaha i Sudnji dan i u čas svoje smrti, i neka čini ljudima ono što bi voleo da i oni čine njemu.” (Muslim, br. 1844)
Naši prethodnici i njihova želja da i drugi imaju što su imali i oni Ibn Abbas, radijallahu anhuma, je rekao: “Uistinu, ja pročitam ajet iz Allahove Knjige pa poželim da svi ljudi znaju o tom ajetu ono što znam i ja.” (Videti: Ebu Nuajm, Hil’jetul-evlija, 1/322)
Imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Voleo bih da se svi ljudi poduče ovom znanju, ali da se ništa od toga ne pripiše meni.” (Videti: Zehebi, Sijeru a’lamin-nubela, 19/18)
Ahnef b. Kajs, koji je bio jedna od najblažih osoba, bio je upitan: “Gde, od koga si se podučio blagosti?” Odgovorio je: “Sâm sam se podučio blagosti.” “Kako to?!”, upitali su ga ponovo, ali sada začuđeno, pa je odgovorio: “Kada bih doživeo nešto loše od drugih, ja to isto nikome ne bih činio.” (Videti: Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)

HUTBA - 10. FEBRUAR 2017. / 13. DŽUMADE-L-ULA 1438. H.G.

  • Objavljeno petak, 10 februar 2017 14:47

WP 20170209 20 22 28 Pro

Allah Uzvišeni Daje čovjeku imetak da on, ali i drugi ljudi imaju koristi od tog imetka.
musliman je dužan da i drugima pruži nešto od onoga što mu je Allah Uzvišeni Dao i da tim imetkom pomogne ugroženima i olakša onemoćalima.
Tek onda kada čovjek shvati da ono što posjeduje nije samo njegovo, već da mu je to Allah Uzvišeni Dao i da u tome postoji hakk (pravo) onoga ko nema, onda će više i udjeljivati.

{الَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمْوَالَهُم بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ سِرًّا وَعَلاَنِيَةً فَلَهُمْ أَجْرُهُمْ عِندَ رَبِّهِمْ وَلاَ خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلاَ هُمْ يَحْزَنُونَ}

“oni koji udjeljuju imanja svoja noću i danju, tajno i javno, dobiće nagradu od Gospodara svoga; i ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.“ (el-bekara, 274)

 

 

Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, je rekao:
“jedan je čovjek pješačio pustinjom i ču glas iz oblaka: 'napoj palmovik tog i tog čovjeka.' oblak se zatim uputi i izbaci vodu po opaljenim stijenama. jedna pukotina u stijeni sakupi tu vodu.
putnik poče slijediti tok te vode i naiđe na čovjeka koji je svojom lopatom usmjeravao vodu.

reče mu: 'Allahov robe kako se zoveš?'

'tako i tako', spomenu ovaj čovjek ime koje je putnik čuo iz oblaka. 'zašto me pitaš za ime?', upita čovjek.

'čuo sam glas iz oblaka koji je donio ovu vodu kako govori: 'napoj palmovik tog i tog čovjeka.' 'šta ti radiš sa ovim vrtom?'

tada čovjek reče:
'reći ći ti pošto pitaš. ja uzimam prinos iz ovog vrta i udjeljujem trećinu. trećinu ostavljam za svoju porodicu, a preostalu trećinu vraćam u njega.'“ (muslim)

 

 

došao jedan čovjek kod svoga prijatelja i pokuca mu na vrata. kada se ovaj pojavio i upitao ga šta treba, on reče kako je zapao u veliki dug i sada traži od njega da mu pomogne.
čovjek se odmah vrati u kuću, nađe novca koliko je trebalo, iznese ih svome prijatelju i dade, a kada je on otišao vrati se u svoju kuću plačući.

 

žena primijeti da plače, pa mu reče: “zašto se nisi nekako opravdao, kad ti je toliko žao onog novca?“

čovjek je pogleda, pa joj odgovori: “ja plačem zbog toga što ranije nisam provjerio njegovo stanje, pa je on sam bio prinuđen da od mene traži novac.“

 

hajr (dobro) je sve ono što su Allah Uzvišeni i Njegov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, Odredili kao dobro i korisno za čovjeka.

vjernik uvijek treba težiti da čini dobre i korisne stvari i da u dovama traži od Allaha Uzvišenog samo ono što je dobro za njega.

 

 

{وَلَوْ يُعَجِّلُ اللّهُ لِلنَّاسِ الشَّرَّ اسْتِعْجَالَهُم بِالْخَيْرِ لَقُضِيَ إِلَيْهِمْ أَجَلُهُمْ فَنَذَرُ الَّذِينَ لاَ يَرْجُونَ لِقَاءنَا فِي طُغْيَانِهِمْ يَعْمَهُونَ}

 

“da Allah ljudima daje zlo onako brzo kao što im Se Odaziva kad traže dobro, oni bi, uistinu, stradali. A Mi ipak Ostavljamo da u zabludi svojoj lutaju oni koji ne vjeruju da će pred Nas stati.“ (junus, 11)

 

“kada čovjek iskreno primi islam, Allah mu sva ranija dobra Upiše kao dobro, a Oprosti ranije grijehe.
a kada postane musliman onda za svako dobro koje učini biće mu upisano od 10 do 700 puta sevapa, a za svako učinjeno loše djelo biće mu upisan samo jedan grijeh.“

(ebu said ibn malik)

 

živio je u istanbulu jedan hamal (nosač) koji je stalno ponavljao riječi: “Bože, Daj mi samo ono što je dobro za mene.“

jednog dana ga upitaše zašto stalno upućuje takvu dovu, pa im on odgovori: “jedne prilike, dosadilo mi da radim ovaj posao, pa sam rekao: 'Bože, teško mi je ovo da radim. Podari, da mi hrana dolazi bez muke i rada.'
jednog dana potukla se dva čovjeka i ja priđoh da ih razdvojim. tada me jedan od njih nenamjerno udari, tako da mi je okrvavio lice.
u tom trenutku stigoše žandari, pa strpaše i mene sa onom dvojicom u zatvor. tada sam vidio da mi Je Allah Uzvišeni Primio molbu.
u zatvoru nisam ništa radio, a svaki dan sam imao da jedem.
međutim, stalno mi je teško padalo to što sam u zatvoru.
tada sam shvatio da je bolje jesti hljeb sa mukom na slobodi, nego bez muke u zatvoru.
zato, ja uvijek tražim od Allaha Uzvišenog, ono što je dobro za mene.“

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno četvrtak, 09 februar 2017 12:33

WP 20170209 01 29 52 Pro

Prenosi imam Ed Darimi sa senedom od Harisa el E´avera koji je rekao: "Ušao sam u džamiju pa sam video ljude kako (bespotrebno) polemišu o hadisima. Potom sam otišao do Alije radijallahu anhu, i rekao: ´Zar ne vidiš da su ljudi počeli da polemišu o (Poslanikovim) hadisima?! Zar su doista počeli to da rade? - upita on. Da - odgovorio sam. Tada je on rekao:´Ja sam uistinu, čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao:´Doći ce vreme fitneluka!´ Kako se od njih sačuvati?´-upitao sam. On mi je odgovorio:´Kur'an (tj.najbolja zaštita od fitneluka je držati se puta Kur ana); u Kur'anu su vesti o onome što je bilo pre vas i najava onoga što će biti posle vas, kao i sud o onome što je među vama. On je jasan govor i nije lakrdija. Ko napusti Kur'an iz oholosti - Allah će ga uništiti! Onoga ko traži uputu u nečemu drugom, Allah će u zabludi ostaviti! Kur'an je Allahovo čvrsto uže, on je mudra opomena i pravi put. Strasti ga ne mogu iskriviti, niti ga jezici mogu izmeniti. Njega se učeni ne mogu zasititi, niti se on stalnim ponavljanjem može istrošiti. Nema kraja njegovim divotama. Kur'anu, kada su ga čuli ni džini nisu mogli odoleti a da ne kažu: ´Mi smo, doista, Kur'an koji izaziva divljenje slušali, koji na pravi put upućuje.´ Ko po Kur'anu govori - istinu govori, ko po njemu radi - biće nagrađen, ko po njemu prosuđuje - pravedan je, a ko poziva njemu - upućen je na Pravi put." (Ed-Darimi i Et-Tirmizi)

Prenose Ed-Darimi u Sunenu, El-Hakim u Mustedreku i Et-Taberani u Mu´džemu da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Ovaj Kur´an je Allahovo uže, jasno svetlo (nur) i koristan lek. On je zaštita onome ko ga prihvati i spas onome ko ga sledi.. Učite Kur an jer, doista, Allah će vas za njegovo učenje nagraditi, za svaki harf deset sevapa. Ja vam ne kažem: Elif-Lam-Mim (da je to jedan harf), već (tu nagradu dobijate) za Elif, za Lam, za Mim!”

Prenose Ahmed u Sunenu i Ibn Kesir u Tefsiru od Ebu Umame, radijallahu anhu, koji kaže:´Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: “Učite Kur'an, jer će se on zauzimati za svoje sledbenike na Sudnjem danu! Učite dve (posebno vredne) Kur’anske sure: El Bekare i Ali´Imran, jer će te dve sure doći na Sudnjem danu kao dva bela oblaka, dve senke ili dva jata ptica zbijenih u redove (safove) i branitii svoje privrženike na Sudnjem danu.. Učite suru El Bekare, jer u njenom učenju je bereket (Allahov blagoslov), a u izostavljanju njenog učenja je hasret (tuga, žalost, jad)! Sihirbazi ne mogu nauditi onome ko uči suru El Bekare!”

U predaji koju bilježi Et-Tirmizi, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Allah Uzvišeni je rekao:" Onome koga zaokupi učenje Kur'ana i sećanje na Mene (zikrullah), pa ne bude od Mene ništa tražio (tj. učenje Kur'ana i zikrullah u potpunosti zauzmu njegovo vrijeme), Ja ću dati najbolje što dajem onima koji traže"

El Hakim i Et Tirmizi prenose od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Doći će Kur´an sahibija (hafiz, odnosno onaj ko se stalno družio sa Kur´anom) na Sudnjem danu, pa će Kur´an reći: "Allahu, počasti ga!" Tada će mu na glavu biti stavljena kruna časti. Kur´an će reći: "Allahu, povećaj mu dostojanstvo!" Tada će mu biti obučen ogrtač dostojanstvenosti. Kur´an će reći: "Allahu, budi zadovoljan s njim!", pa će biti zadovoljan. Potom će biti rečeno:"Uči i uzdiži se!" I sa svakim proučenim ajetom biće podignut za jedan stepen."

Prenose Et Tirmizi, Ibn Madže i Ahmed od Alije, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: " Ko bude učio Kur'an pa ga napamet nauči, uz pridržavanje njegovih halal i haram odredbi, Allah će ga uvesti u Džennet i omogućit će mu da bude šefa´adžija (zagovornik) za deset bližih članova svoje porodice od kojih je svaki bio zaslužio ulazak u Džehennem!"

POLOŽAJ ŽENE KAO MAJKE U ISLAMU

  • Objavljeno ponedeljak, 06 februar 2017 16:24

WP 20170206 16 12 48 Pro

Nakon svih nevolja i nepravdi kojima je žena bila izložena u paganstvu, dolazak islama označio je nastupanje perioda slobode i pravednog odnosa prema ženi, u kojem su ženina prava upotpunjena i zagarantovana. Islam je u to vreme predstavljao prekretnicu u svim životnim sferama, a naročito u odnosu prema ženi, strogo zabranivši sve paganske običaje koji su na bilo koji način ugrožavali njenu bezbednost i osnovna ljudska prava. Tako je žena u islamu dobila stepen koji savršeno odgovara njenoj prirodi. U brojnim ajetima i hadisima žena i muškarac spominju se u istom kontekstu, što jasno ukazuje na to da žena nije, ni u kojem pogledu, diskriminisana u dini-islamu. Uzvišeni Allah kaže:
“O ljudi, Mi smo vas od muškarca i žene stvorili i na plemena i narode vas podelili da biste se upoznali. Kod Allaha je od vas najugledniji onaj koji Ga se najviše boji; Allah, uistinu sve zna i o svemu je obavešten.” (El-Hudžurat, 13)
U drugom ajetu Plemeniti Stvoritelj kaže: “O ljudi, bojte se Gospodara svoga, koji vas je stvorio od jednog čoveka, od kojeg je stvorio njegov par, a od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasejao.” (En-Nisa, 1)
Govoreći o grehu uznemiravanja vernika, Svevišnji Gospodar kaže: “A oni koji vernike i vernice uznemiravaju, a oni to ne zaslužuju, tovare na sebe klevetu i pravi greh.” (El-Ahzab, 58)
Naređujući Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da traži oprost za sebe i vernike, Uzvišeni kaže: “Znaj da nema drugog Boga osim Allaha i traži oprosta za svoje grehe, i za vernike i za vernice.” (Muhammed, 19)
Govoreći o naslednom pravu, Plemeniti Allah kaže: “Muškarcima pripada deo onoga što ostave roditelji i rodbina, a i ženama pripada deo onoga što ostave roditelji i rodbina, bilo toga malo ili mnogo, dio je obavezan.” (En-Nisa, 30)
Obećavajući nagradu onima koji čine dobra dela, Milostivi kaže: “Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi prema najboljem što su činili.” (En-Nahl, 97)
U drugom ajetu Svevišnji kaže: “A onaj ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vernik je, ući će u Džennet i nikome, ni koliko udubljenje na hurminoj košpici, nepravda neće biti nanesena.” (En-Nisa, 124)
Žena koja bude ispunjavala svoje verske obaveze moći će birati na koja od džennetskih vrata želi ući u Kuću večnosti.
Abdurrahman b. Avf prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ako žena bude klanjala pet dnevnih namaza, postila ramazan, čuvala svoju čednost i pokoravala se svome mužu, reći će se: ‘Uđi u Džennet na koja god vrata želiš!’” (Ahmed i Ibn Hibban, sa dobrim lancem prenosilaca)
Ne postoji razlika između dobročinstva prema muškarcu i dobročinstva prema ženi. Ubada b. Samit prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko bude tražio oprost za vernike i vernice, imaće za svakog od njih po jedno dobro delo.” (Et-Taberani. Imam El-Hejsemi ovu je predaju ocenio dobrom)
Žena može, kao i muškarac, postići stepen šehida. Ubada b. Samit prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Šehid je onaj ko pogine na Allahovom putu, ko umre od epidemije, ko se utopi, ko umre od stomačne bolesti i žena koja umre na porodu. Dete će uvesti majku u Džennet, a biće vezano za nju pupčanom vrpcom.” (Ahmed i Et-Taberani, sa dobrim lancem prenosilaca)
Navedeni ajeti i hadisi bezrezervno ukazuju na mesto koje žena uživa u islamskom učenju i na to da se žena ne razlikuje od muškarca u pogledu časti, života, vere itd.
Položaj žene kao majke u islamu Dobročinstvo prema majci spada u primarne dužnosti šerijatskih obveznika. U brojnim ajetima Plemeniti Stvoritelj podstiče i naređuje dobročinstvo prema roditeljima, a u nekim ajetima dobročinstvo se spominje uporedo s naredbom o robovanju Svevišnjem Gospodaru. Uzvišeni Allah kaže:
“I Allahu se klanjajte i nikoga Njemu ravnim ne smatrajte! A roditeljima dobročinstvo činite.” (En-Nisa, 36)
U suri El-Isra, Sveznajući kaže: “Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: ‘Uh!’ – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim. Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: ‘Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dete, negovali!’” (El-Isra, 23–24)
Isto tako, naredba o činjenju dobročinstva roditeljima spominje se zajedno uz zabranu pripisivanja Allahu druga. Uzvišeni Allah kaže: “Reci: ‘Dođite da vam kažem šta vam Gospodar vaš propisuje: da Mu ništa ne pridružujete, da roditeljima dobro činite.” (El-En’am, 151)
U suri El-Ankebut Milostivi kaže: “Mi smo svakog čoveka zadužili da bude dobar prema roditeljima svojim. Ali, ako te oni budu nagovarali da Meni nekoga ravnim smatraš, o kome ti ništa ne znaš, onda ih ne slušaj. Meni ćete se vratiti, pa ću vas Ja o onome što ste radili obavijestiti.” (El-Ankebut, 8)
U ovom smislu navodi se i ajet u kojem Uzvišeni Allah kaže: “Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti.” (Lukman, 14)
Poslanik islama Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, jasnim i nedvosmislenim rečima ubrojao je dobročinstvo prema roditeljima u najbolja dela. Abdullah b. Mesud upitao je Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je delo Allahu najdraže, a on je odgovorio: “Klanjati namaz u njegovom vremenu.” “A koje potom?”, upitao je Ibn Mesud. “Činiti dobročinstvo svojim roditeljima”, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. “A koje onda?”, upitao je ponovo Ibn Mesud. “Borba na Allahovom putu”, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Buhari i Muslim)
Isto tako, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, oštro je ukorio osobu koja ne zasluži Allahovo zadovoljstvo čineći dobročinstvo roditeljima. Ebu Hurejra prenosi da je Bogovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Prezren bio! Prezren bio! Prezren bio!” “Ko, Allahov Poslaniče?”, upitali su ashabi. “Onaj ko dočeka poznu starost svojih roditelja, ili jednog od njih, a (zbog svoga dobročinstva prema njima) ne uđe u Džennet!”, rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Muslim)
Abdullah b. Amr kazuje da je neki čovek došao kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: “Želim ići s tobom u džihad. Želim Allahovu nagradu i budući svet. Došao sam, a moji su roditelji ostali plačući.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu reče: “Vrati se roditeljima i razveseli ih kao što si ih rasplakao.” (Ibn Madža i drugi, sa ispravnim lancem prenosilaca)
Činjenica da je dobročinstvo prema majci ispred dobročinstva prema ocu, najbolje ukazuje kakav stepen uživa majka u dini-islamu. Ebu Hurejra kazuje: “Jedan je čovek otišao kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i upitao: ‘Allahov Poslaniče, ko je najpreči da se prema njemu lepo odnosim?’ ‘Tvoja majka’, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. ‘A ko onda?’, upitao je ovaj čovek. ‘Tvoja majka’, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. ‘A ko onda?’, upitao je ponovo čovek. ‘Tvoja majka’, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. ‘A ko onda?’, upitao je opet čovek. ‘Tvoj otac’, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.” (Buhari i Muslim)
U jednom hadisu, u pogledu čije autentičnosti među hadiskim stručnjacima postoji razilaženje, navodi se da je Aiša upitala Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ko ima najveće pravo kod žene, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “Njen suprug.” “A ko ima najveće pravo kod muškaraca”, ponovo je upitala Aiša. “Njegova majka”, odgovori Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (En-Nesai, El-Kubra)
Abdullah b. Amr prenosi da je jedna žena došla Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i požalila se: “Allahov Poslaniče, ovom mom sinu moj je stomak bio spremnik, moja dojka pojilo, a moje naručje okrilje. Njegov se otac razveo od mene i sada želi da nas razdvoji.” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče joj: “Ti imaš veće pravo na njega dok se ne udaš.” (Ebu Davud i drugi, sa dobrim lancem prenosilaca)
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posebno je upozorio na pogubnost nepokornosti majkama. Mugira b. Šu’ba prenosi da je Bogovesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allah vam je zabranio neposlušnost majkama, zakopavanje novorođenih živih kćerki, neizvršavanje svojih dužnosti i bespravno uzimanje tuđe imovine; mrzi da govorite ‘rekla je’ i ‘kazala je’, prezire mnogo zapitikivanje i rasipanje imovine.” (Buhari i Muslim)