- - - - - -
Petak, 24 Novembar 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

HUTBA - 17.2.2017./ 20.DŽUMADE-L-ULA 1438 H.G.

  • Objavljeno Petak, 17 Februar 2017 11:22

WP 20170215 21 46 38 Pro

Allah Uzvišeni nas Uči da u svakoj stvari u svemiru postoji određena količina dobra i zla, i da se korist ili šteta stvari određuje po onome što preovladava u njima.
islam na osnovu tog principa gradi stavove prema svemu u svemiru, pa i prema ljudima.

tako musliman može napraviti grešku, ali ona ne smije biti razlog za njegovo odbacivanje u potpunosti, jer je dobro (islam) ono što preovladava kod njega.
uz to, ako pođemo od sebe i vidimo svoje slabosti, onda nikada nećemo pogriješiti prilikom donošenja suda o drugima.

zato, musliman se treba pozabaviti sobom, svojim mahanama, greškama, slabostima i negativnim stavovima.

 

{يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ عَلَيْكُمْ أَنفُسَكُمْ لاَ يَضُرُّكُم مَّن ضَلَّ إِذَا اهْتَدَيْتُمْ إِلَى اللّهِ مَرْجِعُكُمْ جَمِيعًا فَيُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمْ تَعْمَلُونَ}

 

“o vjernici, brinite se o sebi; ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj koji je zalutao! Allahu ćete se svi vratiti i On Će vas Obavijestiti o onome što ste radili.“ (el-ma'ida, 105)

 

“blago onom ko se zaposli svojim mahanama, zaboravljat će tuđe.“ (dejlemi, ebu nuajm, bezzar)

 

kad je isa, alejhisselam, došao u bejtu-l-makdis, u susret mu pođoše nekoliko ljudi koji su okrivili jednu ženu da je počinila preljubu.
između sebe su govorili: “ako je ne kazni, nego joj oprosti, onda ćemo ga okriviti što je postupio suprotno zakonu musaa, alejhisselam, a ako je kazni, onda je postupio suprotno svojem učenju, jer on podučava samilosti.“
kada su stigli kod isaa, alejhisselam, rekoše: “o, Božiji pejgambere, mi smo ovu ženu našli u preljubu. musa, alejhisselam, je naredio da se takav kamenuje. a šta ti kažeš?“
isa, alejhisselam, se sagnu i prstom na tlu nacrta ogledalo u kojem je svako mogao vidjeti svoje grijehe, pa reče:
“neka svako pogleda u ogledalo, pa ko od vas bude bez grijeha taj neka prvi baci kamen na ovu ženu.“
ljudi su prilazili i gledali u ogledalo svoje grijehe. kada su vidjeli svoje grijehe počeli su izlaziti jedan za drugim, jer su se zastidjeli svojih grijeha. kada se isa, alejhisselam, podigao, osim žene tu više nikoga nije vidio, pa je rekao:
“ženo, gdje su oni koji su te osudili?“
kroz suze, žena mu odgovori: “o, pejgambere, kada su vidjeli svoje grijehe zastidjeli su se i otišli.“
tada je isa, alejhisselam, uputi na dobro: “Slavljen neka je Allah Uzvišeni! idi svojim putem u miru i više ne griješi, jer Allah Uzvišeni me Nije Poslao da tebe osudim.“

 

 

svaki čovjek može da djeluje samo na tri kolosjeka.
to su u stvari ove tri relacije: - čovjek prema Allahu Uzvišenom - čovjek prema samom sebi, - čovjek prema drugima.
po islamskom učenju čovjek mora biti najoprezniji kada je u pitanju ovo treće. jer, Allah Uzvišeni Oprašta i mi smo dužni da se nadamo oprostu. ako se ogriješimo o svoje vlastito biće ne moramo biti mnogo zabrinuti, jer ćemo, sigurno, sami sebi oprostiti.
međutim, ogriješiti se o nekoga drugog je nepoznanica.
niko nam ne može garantovati, da li će nam oprostiti osoba o koju smo se ogriješili.

 

{وَلاَ تَأْكُلُواْ أَمْوَالَكُم بَيْنَكُم بِالْبَاطِلِ وَتُدْلُواْ بِهَا إِلَى الْحُكَّامِ لِتَأْكُلُواْ فَرِيقًا مِّنْ أَمْوَالِ النَّاسِ بِالإِثْمِ وَأَنتُمْ تَعْلَمُونَ}

 

“ne jedite imovinu jedan drugoga na nepošten način i ne parničite se zbog nje pred sudijama da biste na grešan način i svjesno dio tuđe imovine pojeli!“ (el-bekara, 188)

 

“zaista će onaj koji bespravno uzima tuđi imetak u džehennem.“

(ahmed ibn hanbel)

 

jedne prilike, ebu hanifin, radijAllahu anhu, otac sabit, uzimao je abdest na rijeci, pa je iznenada ugledao jednu lijepu crvenu jabuku koja je plovila rijekom.
sabit je uzeo jabuku i ugrizao jednom, pa je odmah pomislio: “ova jabuka ima svoga vlasnika. ja sam je uzeo bez njegove dozvole.“

tako je razmišljao o danu polaganja računa kada će polagati račun i za najmanji ugriz jabuke. zato odluči da traži vlasnika jabuke kako bi mu tražio halaluk (oprost).

odmah, nakon što malo odmaku, ugleda jedno drvo jabuke koje je bacilo granje nad rijekom. kada je bolje pogledao, vidio je da je jabuka na tom drvetu ista kao i ona što je ugrizao. pomisli da je jabuka koju je ugrizao pala sa tog drveta, pa potraži vlasnika te bašče.

pošto nađe vlasnika bašče, sabit mu reče: “ova jabuka je pala iz vaše bašče. naime, ja sam uzimajući abdest ugledao jabuku i bez vašeg znanja ugrizao jednom. nakon toga, sjetio sam se da jabuka ima svog vlasnika, pa sam došao da mi halalite ili da vam platim onoliko koliko ona košta. sada vas molim da mi halalite, pa da idem, ili mi kažite cijenu jabuke, da vam platim?“

         vlasnik bašče reče: “ne, ne mogu da ti halalim. zašto si bez moga znanja ugrizao jabuku iz moje bašče?“

tada sabit reče: “ali, gospodine, molim vas, kažite mi cijenu jabuke i ja ću vam odmah platiti?“

“cijena ove jabuke jeste da tri godine budeš nadničar kod mene, pa ću onda da razmislim da li da ti halalim“, reče vlasnik bašče.

ebu hanifin, radijAllahu anhu, otac sabit pristade da tri godine čini hizmet ovom čovjeku, jer drugog izlaza nema da bi mu on halalio. tako je tri godine radio u bašči tog čovjeka, brojeći dane i nakon tri godine ode kod gazde i reče: “evo, tri godine su prošle, pa sam došao da mi sada halališ onaj ugriz jabuke, pa da idem.“

“ja sam rekao da ću nakon tri godine tvog hizmeta da razmislim da li da ti halalim. ja sam razmislio i odlučio da ti halalim, ali pod jednim uslovom: imam jednu kćerku koja ne govori, ne vidi, ne čuje, nema ruku, niti nogu. pa, ako je oženiš, ja ću ti halaliti.“

sabitu je bilo veoma važno da mu ovaj čovjek halali i pristade da se oženi njegovom kćerkom sa svim tim mahanama.

međutim, kada su mu doveli djevojku, sabit se začudio, jer je djevojka bila potpuno zdrava. pomisli da je neka greška, pa ode njenom ocu i reče: “ti mi reče da je tvoja kćerka nijema, gluha, slijepa, bez ruku i nogu, ali ona je potpuno zdrava!“

“ja sam ti rekao da je moja kćerka slijepa, jer ne gleda u zabranjeno. ona je gluha, jer ne sluša ono što je zabranjeno. ona je nijema, jer ne govori ono što je zabranjeno. ona je bez ruku, jer ne pruža ruku na zabranjeno. ona je bez nogu, jer ne ide na zabranjena mjesta. sve sam ti ovo rekao u prenesenom značenju. moja kćerka je tražila prema sebi takvog bogobojaznog muža, pa sam se ja uvjerio da si ti taj koji je dostojan nje.“

iz ovog braka, rodio se ebu hanife, radijAllahu anhu, koji je kao dijete jedne prilike proučio cio Kur'an za tri dana, a majka mu reče: “sine, da nije tvoj otac ugrizao bez dozvole onu jabuku, ti bi mogao i za jedan dan da proučiš cio Kur'an.“

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Utorak, 14 Februar 2017 18:53

WP 20170214 07 38 22 Pro

''Prva stvar za koju će čovek polagati račun je namaz, a prva stvar za koju će se suditi u odnosima među ljudima je ubistvo.''
''Prva stvar za koju će čovek na Sudnjem danu polagati račun je namaz. Pa ako mu namaz bude dobar, biće mu dobra (ispravna) i ostala dela. Ako mu namaz bude loš, biće mu loša i ostala dela''.
''Kada neko od vas padne na sedždu, neka je pravilno obavi, neka ne položi svoje laktove (podlaktice) na tlo kao sto čini pas (kada leži).''
''Ako onome do sebe kažeš: ''Ćuti!'' za vreme dok imam petkom drži hutbu, izgubio si vrednost džume.''
''Allah vam je propisao pet namaza, pa ko bude lepo i potpuno abdest (za njih) uzimao, klanjao ih na vreme, ispravno i potpuno obavljao ruku i sedždu, bio potpuno skrušen i ponizan dok obavlja namaze, Allah dželesanuhu se obavezuje da će mu oprostiti grehe. A ko to ne bude radio, nema Allahovo obećanje; ako hoće - oprostiće mu, a ako hoće - kazniće ga.''
''Klanjaj stojeći, a ako tako ne možeš, onda sedeći, a ako ni tako ne možeš (nisi u stanju), onda ležeći na strani.''
''Namaz koji se obavi u džematu je bolji od onoga koji se klanja pojedinačno za dvadeset i sedam deredža'' (stepeni).”
''Kada se ne bih bojao da ću preopteretiti i otežati svom ummetu, naredio bih im upotrebu misvaka pred svaki namaz.''
''Ko klanja jaciju u džematu, (ima nagradu) kao da je pola noći proveo u namazu, a ko klanja sabah u džematu, kao da je celu noć proveo u namazu''.
”Kad god neko ode u džamiju (radi namaza) ujutro ili naveče – Allah mu pripremi doček u Džennetu koliko god puta ode ujutro i naveče.“
''Namaz na kojem se čovek ne uspravi (i smiri) leđa na ruku'u i sedždi nije ispravan ( i za njega neće biti nagradjen).''
“Sećajte se smrti u svome namazu, jer onaj koji misli na smrt u toku namaza sigurno će pravilno klanjati; i klanjajte poput onoga koji ne misli da će sledeći namaz dočekati.”
“Kad pristaneš na namaz, klanjaj poput onoga koji se od dunjaluka oprašta.”
“Najveći kradljivac je onaj koji krade od svog namaza”. Neko upita: “O Allahov Poslaniče, kako je moguće da neko krade od svog namaza?” Odgovorio je: “Ne upotpunjavajući propisno ruku i sedždu.”
”Kada čujete ikamet, idite korakom (polako), budite smireni i skrušeni, i ne žurite.“
“Ako je neko pospan dok klanja, neka odspava (da je dovoljno odmoran), da bi znao šta govori.

OD IMANA JE ŽELETI DRUGIMA ONO ŠTO ŽELIMO SEBI

  • Objavljeno Ponedeljak, 13 Februar 2017 18:25

WP 20170213 18 16 48 Pro

Ebu Hamza Enes b. Malik, radijallahu anhu, sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi da je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Niko od vas neće verovati sve dok ne bude želeo svome bratu ono što želi i sebi.” (Buhari i Muslim)

Prenosilac hadisa Enes b. Malik b. Nadir b. Damdam b. Zejd b. Hazam b. Džundub el-Ensari Ebu Hamza el-Medeni, bio je sluga Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio hidžru u Medinu, Enes je imao deset godina. Njegova majka Ummu Sulejm, radijallahu anha, dovela ga je kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i rekla: “O Allahov Poslaniče, moli Allaha za malog Enesa!” Tada je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Allahu moj, povećaj mu imetak i potomstvo, i uvedi ga u Džennet!”, pa bi Enes, radijallahu anhu, govorio: “Video sam prvo dvoje, a nadam se da ću videti i treće.”
Služio je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, za sve vreme njegovog život u Medini. Najviše je od svih ashaba ličio Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, po svome namazu, kako kaže Ebu Hurejra, radijallahu anhu. Sumama kazuje: “Klanjao bi i oduživao s kijamom sve dok mu pete ne bi popucale od stajanja.
”Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, vodio je brigu o njemu, odgajao ga i šalio se s njim. Zvao ga je “Vlasnik dva uha”. Poveo ga je sa sobom na Bedr iako je bio dečačić. Borio se uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u osam bitaka.
Enes je jedan od šestorice ashaba koji najviše prenose hadisa od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tako da je on preneo 2.286 hadisa.
Nakon smrti Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nastanio se u Basri, i on je poslednji ashab koji je umro u Basri. Na ahiret je preselio devedeset treće godine (93. h. g.) sa sto i tri godine života. (Vidjeti: Hafiz Ibn Hadžer, Tehzibut-Tehzib)
Vrednost i značaj hadisa Ebu Davud, rahimehullahu teala, ovaj je hadis uvrstio u četiri hadisa koja su dovoljna verniku za njegovu veru.
Ebu Zejd el-Maliki je rekao: “Svi pohvalni postupci proizlaze iz četiri hadisa: reči Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ko veruje u Allaha i Sudnji dan, neka govori samo dobro ili neka ćuti’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, riječi: ‘Od lepog čovekovog islama jeste da se ostavi onoga što ga se ne tiče’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči onome kojeg je kratko posavetovao: ‘Ne srdi se’, i Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, reči: ‘Vernik voli svome bratu ono što voli i sebi.’”(Džamiul-ulumi vel-hikemi, str. 288)
Hadis je osnova da se svakom muslimanu želi dobro te da se u tu svrhu savetuje. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
Hadis govori o načinima upotpunjavanja imana i spominje jasne pokazatelje istinskog i iskrenog bratstva u veri islamu.
Pojašnjenje riječi u hadisu “…neće verovati…”, tj. neće verovati potpunim imanom.
“Niko od vas…”, tj. onaj koji od vas tvrdi da je vernik musliman.
“svome bratu…”, tj. svome bratu po veri, muslimanu, a rečeno je i uopšteno svome bratu, svejedno bio on musliman ili ne.
“…ono što želi i sebi”, tj. ono što sebi želi od dobra. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
Kratki komentar hadisa Hadis nas obaveštava da je međusobna vernička ljubav jedan od znakova imana, te da se, shodno toj ljubavi, iman povećava ili smanjuje, jer se iman s pokornosti i dobrim delima povećava, a smanjuje s grešenjem i lošim djelima. To nam govori koliko je važno želeti drugima što želiš i sebi, odnosno davati im prednost nad sobom, biti širokih prsa prema svima te sve ljude savetovati da čine dobro. Ovo je najbolja i najpreciznija mera za činjenje dobročinstva ljudima. Zato, kada god posumnjaš u nešto da li da se na takav način ophodiš prema nekome ili ne, pogledaj da li bi voleo da se neko drugi na takav način ophodi prema tebi ili ne. (Sa’di, Behdžetu Kulubil-Ebrar, str. 241)
Iz hadisa saznajemo koliko islam podstiče na učvšćivanje veza i jačanje ljubavi među muslimanima, toliko da vezuje takve postupke zajedno sa imanom, kako bi vernik time pazio na svoj iman i upotpunjavao ga.
Ova ljubav neće biti potpuna osim ostavljanjem sebičnosti, zavisti, zlobe, mržnje i obmane, a sve su ovo pokuđena svojstva koja nisu svojstvena vernicima i koja unose mržnju i razilaženje među muslimanima.
Stoga je i ovaj hadis jedan od dokaza koji ukazuju na to da verovanje u Allaha nije ispravno bez lepog ophođenja prema ljudima.
Poruke hadisa ●  Hadis je dokaz da se iman povećava i smanjuje; povećava se s pokornošću Allahu i činjenjem dobrih dela dok se smanjuje grešenjem prema Allahu. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Od potpunog je imana da musliman voli svojoj braći ono što voli samom sebi i da mrzi njima ono što mrzi samom sebi. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Onaj koji prezire da njegovu braću zadesi dobro, taj nije vernik potpunog imana. (Muhammed Bessam Hidžazi, Šerh metnil-Erbeinen-Nevevijje, str. 54)
●  Pokuđeno je čoveku da želi da se sam izdvoji u nekom dobrom delu, svejedno ono bilo versko ili dunjalučko. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Vernici se razlikuju u stepenu imanu. Neki su potpunijeg imana, a neki manjkavog, i ovo je učenje ehli-sunneta koji kažu da se iman povećava i smanjuje. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
●  Obaveza je iskreno savetovati svakog muslimana jer je savetovanje od imana. A savetovati drugog znači želeti mu svako dobro i prezirati mu svako zlo. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Ovaj hadis podstiče nas da svim muslimanima želimo dobro, jer se time i naš iman povećava, i takođe, da nikome od muslimana ne priželjkujemo zlo jer se time naš iman smanjuje. (Ibid.)
●  Savetovanje drugih razlog je jačanja imana i bratske veze, kao što su zavist i mržnja razlog opadanja imana i slabljenja bratskih veza. (Ibid.)
●  Hadis nas podstiče da se ostavimo uznemiravanja ljudi te činjenja svega što oni ne vole. (Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)
●  Hadis nas upozorava na opasnost egoizma, a to je da želiš sve dobro samo za sebe mimo drugih ljudi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbeinen-Nevevijje, str. 128)
●  Takođe, hadis nas upozorava na zavist jer onaj koji zavidi taj ne može želeti drugima dobro, već naprotiv, on želi da dođe do prestanka dobra kod drugih. (Muhammed b. Salih el-Usejmin, Šerhul-Erbeinen-Nevevijje, str. 163)
●  Hadis nas upozorava na loše osobine poput prezira i zlobe, jer onaj koji se odlikuje ovim osobinama neće želeti drugima dobro koje želi sebi. (Nazim Muhammed Sultan, Kavaid ve fevaid minel-Erbe’inen-Nevevijje, str. 128)
●  Hadis nam zabranjuje sve što narušava međubratsku verničku ljubav, svejedno bilo to od reči ili dela, poput varanja, ogovaranja, zavisti, uzurpiranja tuđeg imetka ili časti. (Abdurrahman Berrak, El-Fevaidul-Mustenbeta, str. 27)
●  Vera islam podstiče na sve ono što čisti ljudska srca i na čemu se grade bratske veze, pa nas tako ovaj hadis podučava da ćemo se željenjem svome bratu onoga što želimo i sebi izlečiti od zavisti, mržnje, zlobe i prevare. (Dubejhi, El-Erbeunen-Nevevijje, rivajeten ve dirajeten, str. 105)
●  Pripadnici islamskog ummeta moraju biti poput jednog tela, pa želeti drugima dobro jer time ustvari sebi žele dobro jer su jedno telo. Time postižu svoje dobro i na dunjaluku i na ahiretu. Jezid b. Esed, radijallahu anhu, je rekao: “Upitao me je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Voliš li Džennet?’ Odgovorio sam: ‘Da’, a on mi je uzvratio rečima: ‘Onda voli i svome bratu ono što voliš i sebi!’” (Ahmed, br. 16655.)
●Hadis nas uči da trebamo birati reči u svom govoru. Tako je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovde koristio reč brat.  Da je hteo, mogao je isto reći: niko od vas neće biti mu’min sve dok ne bude želeo drugom verniku, ono što želi sebi. Ovom rečju želeo je da probudi saosećanje za drugoga. (Abdulmuhsin el-Abbad, Fethul-Kavijjil-Metin, str. 60)
Pravila iz hadisa Pravilo u ophođenju s drugima: Ophodi se prema ljudima onako kako bi voleo da se oni ophode prema tebi. (Abdullah Furejh, Hulasetu Fevaid, str. 22)
U hadisu se navodi: “Ko želi da bude udaljen od Vatre i da uđe u Džennet, neka veruje u Allaha i Sudnji dan i u čas svoje smrti, i neka čini ljudima ono što bi voleo da i oni čine njemu.” (Muslim, br. 1844)
Naši prethodnici i njihova želja da i drugi imaju što su imali i oni Ibn Abbas, radijallahu anhuma, je rekao: “Uistinu, ja pročitam ajet iz Allahove Knjige pa poželim da svi ljudi znaju o tom ajetu ono što znam i ja.” (Videti: Ebu Nuajm, Hil’jetul-evlija, 1/322)
Imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Voleo bih da se svi ljudi poduče ovom znanju, ali da se ništa od toga ne pripiše meni.” (Videti: Zehebi, Sijeru a’lamin-nubela, 19/18)
Ahnef b. Kajs, koji je bio jedna od najblažih osoba, bio je upitan: “Gde, od koga si se podučio blagosti?” Odgovorio je: “Sâm sam se podučio blagosti.” “Kako to?!”, upitali su ga ponovo, ali sada začuđeno, pa je odgovorio: “Kada bih doživeo nešto loše od drugih, ja to isto nikome ne bih činio.” (Videti: Ibn Bettal, Šerhu Sahihil-Buhari, 1/65)

HUTBA - 10. FEBRUAR 2017. / 13. DŽUMADE-L-ULA 1438. H.G.

  • Objavljeno Petak, 10 Februar 2017 14:47

WP 20170209 20 22 28 Pro

Allah Uzvišeni Daje čovjeku imetak da on, ali i drugi ljudi imaju koristi od tog imetka.
musliman je dužan da i drugima pruži nešto od onoga što mu je Allah Uzvišeni Dao i da tim imetkom pomogne ugroženima i olakša onemoćalima.
Tek onda kada čovjek shvati da ono što posjeduje nije samo njegovo, već da mu je to Allah Uzvišeni Dao i da u tome postoji hakk (pravo) onoga ko nema, onda će više i udjeljivati.

{الَّذِينَ يُنفِقُونَ أَمْوَالَهُم بِاللَّيْلِ وَالنَّهَارِ سِرًّا وَعَلاَنِيَةً فَلَهُمْ أَجْرُهُمْ عِندَ رَبِّهِمْ وَلاَ خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلاَ هُمْ يَحْزَنُونَ}

“oni koji udjeljuju imanja svoja noću i danju, tajno i javno, dobiće nagradu od Gospodara svoga; i ničega se oni neće bojati i ni za čim oni neće tugovati.“ (el-bekara, 274)

 

 

Allahov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, je rekao:
“jedan je čovjek pješačio pustinjom i ču glas iz oblaka: 'napoj palmovik tog i tog čovjeka.' oblak se zatim uputi i izbaci vodu po opaljenim stijenama. jedna pukotina u stijeni sakupi tu vodu.
putnik poče slijediti tok te vode i naiđe na čovjeka koji je svojom lopatom usmjeravao vodu.

reče mu: 'Allahov robe kako se zoveš?'

'tako i tako', spomenu ovaj čovjek ime koje je putnik čuo iz oblaka. 'zašto me pitaš za ime?', upita čovjek.

'čuo sam glas iz oblaka koji je donio ovu vodu kako govori: 'napoj palmovik tog i tog čovjeka.' 'šta ti radiš sa ovim vrtom?'

tada čovjek reče:
'reći ći ti pošto pitaš. ja uzimam prinos iz ovog vrta i udjeljujem trećinu. trećinu ostavljam za svoju porodicu, a preostalu trećinu vraćam u njega.'“ (muslim)

 

 

došao jedan čovjek kod svoga prijatelja i pokuca mu na vrata. kada se ovaj pojavio i upitao ga šta treba, on reče kako je zapao u veliki dug i sada traži od njega da mu pomogne.
čovjek se odmah vrati u kuću, nađe novca koliko je trebalo, iznese ih svome prijatelju i dade, a kada je on otišao vrati se u svoju kuću plačući.

 

žena primijeti da plače, pa mu reče: “zašto se nisi nekako opravdao, kad ti je toliko žao onog novca?“

čovjek je pogleda, pa joj odgovori: “ja plačem zbog toga što ranije nisam provjerio njegovo stanje, pa je on sam bio prinuđen da od mene traži novac.“

 

hajr (dobro) je sve ono što su Allah Uzvišeni i Njegov poslanik, sallAllahu alejhi ve selleme, Odredili kao dobro i korisno za čovjeka.

vjernik uvijek treba težiti da čini dobre i korisne stvari i da u dovama traži od Allaha Uzvišenog samo ono što je dobro za njega.

 

 

{وَلَوْ يُعَجِّلُ اللّهُ لِلنَّاسِ الشَّرَّ اسْتِعْجَالَهُم بِالْخَيْرِ لَقُضِيَ إِلَيْهِمْ أَجَلُهُمْ فَنَذَرُ الَّذِينَ لاَ يَرْجُونَ لِقَاءنَا فِي طُغْيَانِهِمْ يَعْمَهُونَ}

 

“da Allah ljudima daje zlo onako brzo kao što im Se Odaziva kad traže dobro, oni bi, uistinu, stradali. A Mi ipak Ostavljamo da u zabludi svojoj lutaju oni koji ne vjeruju da će pred Nas stati.“ (junus, 11)

 

“kada čovjek iskreno primi islam, Allah mu sva ranija dobra Upiše kao dobro, a Oprosti ranije grijehe.
a kada postane musliman onda za svako dobro koje učini biće mu upisano od 10 do 700 puta sevapa, a za svako učinjeno loše djelo biće mu upisan samo jedan grijeh.“

(ebu said ibn malik)

 

živio je u istanbulu jedan hamal (nosač) koji je stalno ponavljao riječi: “Bože, Daj mi samo ono što je dobro za mene.“

jednog dana ga upitaše zašto stalno upućuje takvu dovu, pa im on odgovori: “jedne prilike, dosadilo mi da radim ovaj posao, pa sam rekao: 'Bože, teško mi je ovo da radim. Podari, da mi hrana dolazi bez muke i rada.'
jednog dana potukla se dva čovjeka i ja priđoh da ih razdvojim. tada me jedan od njih nenamjerno udari, tako da mi je okrvavio lice.
u tom trenutku stigoše žandari, pa strpaše i mene sa onom dvojicom u zatvor. tada sam vidio da mi Je Allah Uzvišeni Primio molbu.
u zatvoru nisam ništa radio, a svaki dan sam imao da jedem.
međutim, stalno mi je teško padalo to što sam u zatvoru.
tada sam shvatio da je bolje jesti hljeb sa mukom na slobodi, nego bez muke u zatvoru.
zato, ja uvijek tražim od Allaha Uzvišenog, ono što je dobro za mene.“

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Četvrtak, 09 Februar 2017 12:33

WP 20170209 01 29 52 Pro

Prenosi imam Ed Darimi sa senedom od Harisa el E´avera koji je rekao: "Ušao sam u džamiju pa sam video ljude kako (bespotrebno) polemišu o hadisima. Potom sam otišao do Alije radijallahu anhu, i rekao: ´Zar ne vidiš da su ljudi počeli da polemišu o (Poslanikovim) hadisima?! Zar su doista počeli to da rade? - upita on. Da - odgovorio sam. Tada je on rekao:´Ja sam uistinu, čuo Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao:´Doći ce vreme fitneluka!´ Kako se od njih sačuvati?´-upitao sam. On mi je odgovorio:´Kur'an (tj.najbolja zaštita od fitneluka je držati se puta Kur ana); u Kur'anu su vesti o onome što je bilo pre vas i najava onoga što će biti posle vas, kao i sud o onome što je među vama. On je jasan govor i nije lakrdija. Ko napusti Kur'an iz oholosti - Allah će ga uništiti! Onoga ko traži uputu u nečemu drugom, Allah će u zabludi ostaviti! Kur'an je Allahovo čvrsto uže, on je mudra opomena i pravi put. Strasti ga ne mogu iskriviti, niti ga jezici mogu izmeniti. Njega se učeni ne mogu zasititi, niti se on stalnim ponavljanjem može istrošiti. Nema kraja njegovim divotama. Kur'anu, kada su ga čuli ni džini nisu mogli odoleti a da ne kažu: ´Mi smo, doista, Kur'an koji izaziva divljenje slušali, koji na pravi put upućuje.´ Ko po Kur'anu govori - istinu govori, ko po njemu radi - biće nagrađen, ko po njemu prosuđuje - pravedan je, a ko poziva njemu - upućen je na Pravi put." (Ed-Darimi i Et-Tirmizi)

Prenose Ed-Darimi u Sunenu, El-Hakim u Mustedreku i Et-Taberani u Mu´džemu da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Ovaj Kur´an je Allahovo uže, jasno svetlo (nur) i koristan lek. On je zaštita onome ko ga prihvati i spas onome ko ga sledi.. Učite Kur an jer, doista, Allah će vas za njegovo učenje nagraditi, za svaki harf deset sevapa. Ja vam ne kažem: Elif-Lam-Mim (da je to jedan harf), već (tu nagradu dobijate) za Elif, za Lam, za Mim!”

Prenose Ahmed u Sunenu i Ibn Kesir u Tefsiru od Ebu Umame, radijallahu anhu, koji kaže:´Čuo sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: “Učite Kur'an, jer će se on zauzimati za svoje sledbenike na Sudnjem danu! Učite dve (posebno vredne) Kur’anske sure: El Bekare i Ali´Imran, jer će te dve sure doći na Sudnjem danu kao dva bela oblaka, dve senke ili dva jata ptica zbijenih u redove (safove) i branitii svoje privrženike na Sudnjem danu.. Učite suru El Bekare, jer u njenom učenju je bereket (Allahov blagoslov), a u izostavljanju njenog učenja je hasret (tuga, žalost, jad)! Sihirbazi ne mogu nauditi onome ko uči suru El Bekare!”

U predaji koju bilježi Et-Tirmizi, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Allah Uzvišeni je rekao:" Onome koga zaokupi učenje Kur'ana i sećanje na Mene (zikrullah), pa ne bude od Mene ništa tražio (tj. učenje Kur'ana i zikrullah u potpunosti zauzmu njegovo vrijeme), Ja ću dati najbolje što dajem onima koji traže"

El Hakim i Et Tirmizi prenose od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Doći će Kur´an sahibija (hafiz, odnosno onaj ko se stalno družio sa Kur´anom) na Sudnjem danu, pa će Kur´an reći: "Allahu, počasti ga!" Tada će mu na glavu biti stavljena kruna časti. Kur´an će reći: "Allahu, povećaj mu dostojanstvo!" Tada će mu biti obučen ogrtač dostojanstvenosti. Kur´an će reći: "Allahu, budi zadovoljan s njim!", pa će biti zadovoljan. Potom će biti rečeno:"Uči i uzdiži se!" I sa svakim proučenim ajetom biće podignut za jedan stepen."

Prenose Et Tirmizi, Ibn Madže i Ahmed od Alije, radijallahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: " Ko bude učio Kur'an pa ga napamet nauči, uz pridržavanje njegovih halal i haram odredbi, Allah će ga uvesti u Džennet i omogućit će mu da bude šefa´adžija (zagovornik) za deset bližih članova svoje porodice od kojih je svaki bio zaslužio ulazak u Džehennem!"