- - - - - -
Petak, 24 Novembar 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Ponedeljak, 02 Januar 2017 12:14

ojgmsavs010117

Dove koje se uče između sedždi:

1."Rabbi-gfir li, Rabbi-gfir li"
- Gospodaru moj, oprosti mi, Gospodaru moj, oprosti mi! 
2."Allahumme-gfir li, ve-rhamni ve-hdini ve džburni, ve‘afini verzukni verfa'ni"
- Allahu moj, oprosti mi i smiluj se, uputi me i učini zadovoljnim (bogatim), sačuvaj me i nafaku mi daj, uzdigni me!

Dove koje se uče prilikom sedždei- tilaveta:

1."Sedžede vedžhi li-l-lezi halekahu ve šekka sem'ahu ve besarehu, bi havlihi ve kuvvetihi. Fe tebareke-l-Lahu ahsenu-l-halikine"
- Sedždu čini lice moje Onome Koji ga stvori i na njemu oblikova sluh i vid Svojom moći i pomoći. Blagoslovljen je, zbog toga, Allah, najljepši Stvaratelj. 
2." Allahumme-ktub li biha indeke edžren , ve da' anni biha vizren, ve-dž'alha li indeke zuhren, ve tekabbel-ha minni kema tekabbelte-ha min abdike Davude"
- Allahu moj, upiši mi poradi nje (dove) dobro kod Sebe i olakšaj mi tegobe. Učini mi je blagom kod Sebe, i primi je od mene kao što si je primio od Svoga roba Davuda, a.s. ( T, HA )

Dove koje se uče na sedenju u namazu:

1." Ettehijjatu li-l-Lahi ve-s-salevatu ve-t-tajjibatu, esselamu alejke ejjuhe-n-nebijju ve rahmetu-l-Lahi ve berekatuhu, esse-lamu alejna ve ala ibadi-l-Lahi-s-salihin. Ešhedu en la ilahe ille-l-Lahu ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve Rasuluhu "
- Najlepši selami Allahu, blagoslovi i dobrodati; selam tebi, Bogovesniče, i Allahova milost i Njegova blagodat; mir nama i dobrim Allahovim robovima. Svedočim da nema Boga osim Allaha i svedočim da je Muhammed Njegov rob i Njegov Poslanik.

Salavati Poslaniku posle tešehhuda:

1."Allahumme salli'ala Muhammedin ve'ala ali Muhammedin , kema sallejte ala Ibrahime ve'ala ali Ibrahime, inneke hamidun medžid. Allahumme barik'ala Muhammedin ve'ala ali Muhammedin kema barekte'ala Ibrahime ve'ala ali Ibrahime inneke hamidun medžid."
- Allahu moj, smiluj se Muhammedu i njegovom potomstvu, kao što si se smilovao Ibrahimu, i njegovom potomstvu. Zaista si Ti Hvaljeni i Večni. Allahu moj, blagoslovi Muhammeda i njegovo potomstvo, kao što si blagoslovio Ibrahima i njegovo potomstvo. Doista si Ti Hvaljen i Večan. 
2."Allahumme salli'ala Muhammedin ve'ala ezvadžihi ve zurrijjetihi kema sallejte'ala ali Ibrahime. Ve barik'ala Muhammedin ve'ala ezvadžihi ve zurrijjetihi kema barekte'ala ali Ibrahime. Inneke Hamidun Medžid"
- Allahu moj, smiluj se Muhammedu, njegovim ženama i njegovom potomstvu, kao što si se smilovao porodici Ibrahima. Allahu moj, blagoslovi Muhammeda, njegove žene i njegovo potomstvo, kao što si blagoslovio Ibrahima i njegovu porodicu. Doista, Ti si Hvaljeni i Vječni.

Dove nakon salavata:

1."Allahumme inni e'uzu bike min'azabi-l-kabri ve min'azabi džehenneme ve min fitneti-l-mahja ve-l-memati ve min šerri fitneti-l-mesihi-d-dedžali"
- Allahu, prizivam Te da me sačuvaš od kaburske kazne i od kazne Džehennema, od ovosvetskih onosvjetskih iskušenja, i od iskušavanja Mesiha Dedžala. 
2."Allahumme inni e'uzu bike min'azabi-l-kabri ve e'uzu bike min fitneti-l-Mesihi-d-dždžali, ve e'uzu bike min fitneti-l-mahja ve-l-memati. Allahumme inni e'uzu bike mine-l-me 'semi ve-l-magremi"
- Allahu, sklanjam se u okrilje Tvoje pred kaburskom kaznom i pred fitnelukom Mesiha Dedžala, te pred fitnelukom ovog i budućeg sveta. Allahu, utičem Ti se od greha i zla (nesreće).
3."Allahumme inni zalemtu nefsi zulmen kesiren ve la jagfiru-z-zunube illa Ente, fa-gfir li magfireten min'indike, ve-rhamni inneke Ente-l-gafuru-r-rahim"
- Allahu, doista sam sebi počinio nasilje mnogo, a grehe ne oprašta niko drugi do Ti. Zato, oprost mi Svoj pokloni i smiluj mi Se! Doista, jedino si Ti Oprostitelj Milostivi.
4."Allahumma-gfir li ma kaddemtu ve ma ehhartu, ve ma esrertu ve ma e'alentu, ve ma esreftu ve ma Ente e'a lemu bihi minni. Ente-l-mukaddimu ve Ente-l-muehhiru, la ilahe illa Ente"
- Allahu, oprosti mi moje ranije grehe i kasnije, one što počinih potajno i na javi, one u kojima nisam mere imao kao i one o kojima Ti znaš bolje od mene. Ti si Prvi i Posljednji. Nema Boga mimo Tebe!
5."Allahumme e'ini'ala zikrike ve šukrike ve husni'ibadetike"
- Allahu, pomozi mi da istrajem u sećanju na Tebe, i u zahvalnosti prema Tebi, te u pokornosti prema Tebi.

6"Allahumme inni e'uzu bike mine-l-buhli ve e'uzu bike mine-l-džubni, ve e'uzu bike min en ureddu ila erzeli-l-'umuri ve e'uzu bike min fitneti-d-dunja ve 'azabi-l-kabri"
- Allahu, u Tvoje se okrilje sklanjam pred tvrdičlukom i plašljivošću, te pred preteranom starosti. Prizivam Te protiv fitneluka dunjalučkog i kazne kaburske!
7."Allahumme inni es eluke-l-džennete ve e'uzu bike mine-n-nari"
- Allahu, podari mi Džennet, a skloni od vatre džehenemske.
8."Allahumme bi'ilmike-l-gajbe ve kudretike 'ale-l-halki ahjini ma 'alimte-l-hajate hajren li ve teveffeni iza 'alimte-l-vefate hajren li. Allahumme inni es eluke hašjeteke fi-l-gajbi ve-š-šehadeti, ve es eluke kelimete-l-hakki fi-r-rida ve-l-gadabi, ve es‘eluke kasde fi-l-gina ve-l-fakri, ve es eluke ne' imen la jenfedu, ve es eluke kurrete 'ajnin la tenkati'u, ve es eluke-r-rida ba' de-l-kada i, ve es‘eluke berde-l-ajši ba' de-l-mevti, ve es‘eluke lezzete-n-nezari ila vedžhike ve-š-ševka ila lika ike fi gajri darra e mudiretin ve la fitnetin mudilletin, Allahumme zejjinna bi zineti-l-imani ve-dž' alna hudaten muhtedine"
- Allahu, tako Ti Tvoga poznavanja skrivenog sveta i Tvoje moći nad stvorenim - poživi me tako da život bude dobro po mene, a usmrti me, ako znaš da je moja smrt dobro za mene.
Allahu, molim Ti se za moje strahopoštovanje prema Tebi o pitanju skrivenog sveta i sveta posvedočenog. Molim Ti se za reč Istine u zadovoljstvu i srdžbi, i molim Te za umerenost u izobilju i siromaštvu. Molim Ti se za neiscrpno blagostanje. Allahu, molim Ti se za radost kojoj kraja nema, i molim Ti se za zadovoljstvo Tvoje nakon presude Tvoje, i za odmor od života nakon smrtnog časa. Molim Te za užitke gledanja u Lice Tvoje, za neutoljivu žeđ susreta s Tobom, koji mi neće nesreću prirediti niti gubitak, a niti fitneluk zablude. Allahu, ulepšaj nas odećom imana i učini nas uputiteljima i upućenim.
9."Allahumme inni es eluke, ja Allahu, bi enneke-l-Vahidu-l-Ehadu-s-Samedu-l-lezi lem jelid ve lem juled ve lem jekun lehu kufu ven ehad, en tagfire li zunubi, inneke Ente-l- Gafuru-r-Rahim"
- Allahu, doista, molim Ti se, o Allahu, jer Ti si Jedan Jedini, Utočište svakom, Koji nije rodio i rođen nije, i Kome niko ravan nije - da mi oprostiš grehe moje, jer si, doista, Ti Oprostitelj Milostivi.

 

KAKO ISKORISTITI SVOJE VREME

  • Objavljeno Subota, 31 Decembar 2016 19:46

vreme

Hvala Allahu, dželle šanuhu, Gospodaru svih svetova, i neka su salavat i selam na poslednjeg Allahovog poslanika Muhammeda. Ko bolje sagleda istorijat i stanje ljudi, kako i u čemu provode svoje vreme, primetiće da većina ljudi traći i gubi svoje slobodno vrieme, uskraćujući sebi pravilno iskorištavanje blagodati svoga života i slobodnog vremena. Većina ljudi svoje vreme i život troši u stvarima koje su beskorisne ili pak štetne po njih, a da je tragedija veća, veseli su, radosni i sretni što im je brzo prošlo vreme – ne znajući da su sa svakom proteklom minutom samo bliži svome kaburu i ahiretu i sve dalji od dunjaluka.

ZNAJ DA JE SA SVAKIM DANOM OTIŠAO I DEO TEBE - S obzirom na to da je vreme pravi život, te da je njegovo čuvanje temelj svakog dobra, a njegovo traćenje temelj svakog zla, potrebno je da malo pažnje posvetimo ovoj sferi svoga života i da razmislimo koje su naše obaveze u pogledu blagodati vremena kojom smo darovani, i šta nam može pomoći u njegovom očuvanju i pravilnom iskorištavanju. Molimo Allaha, dželle šanuhu, da nas daruje dugim životom ispunjenim dobrim delima i da nam podari pravilno koristimo podareno vreme! Amin!

VAŽNOST I VREDNOST VREMENA - Kada čovek spozna vrednost nečega, on se tome i posveti, i žao mu je da mu se to izgubi ili da propadne – što je potpuno razumljivo i prihvatljivo – stoga jedan musliman, koji spozna vrednost i bitnost vremena, postaje još više obazriviji u tom pogledu i nastoji ga pravilno iskorištavati u onome što će ga približiti Allahu, dželle šanuhu, što lepo pojašnjava hafiz Ibn Kajjim, rahimehullah, rečima: “Vreme jednog čoveka zapravo je njegov život, i vreme je materijal od kojeg je sazdan budući večni život jednog čoveka, ali je isto tako i protraćeno vreme ono od čega je izgrađena njegova bolna patnja – a prolazi brzo. Stoga, čije vreme bude posvećeno Allahu, dželle šanuhu, to je pravi život, sve suprotno ne može se ni nazvati životom… Ako čovek svoje vreme provede u gafletu i nemaru, tumaranju i propalim lažnim nadama – spavanje i lenčarenje jeste ono najbolje u čemu je takva osoba provela svoje vreme, i smrt joj je bolja od takvoga života!” Ibn Dževzi, rahimehullah, kaže: “Čovek mora biti svestan vrednosti vremena i njegove cene, toliko da ne potroši nijedan trenutak svog vremena osim u pokornosti i približavanju Allahu, dželle šanuhu, dajući prednost boljem nad dobrim, od reči i dela – gde će nijet za činjenje dobra biti uvek na snazi, čak i onda kada telo ne bude u mogućnosti činiti ga!” Kur’an i sunnet poklanjaju vidnu pažnju bitnosti vremena, tako da se u brojnim surama Allah, dželle šanuhu, kune vremenom ili nekim delovima vremena, poput noći, dana, fedžra – jutra, duha – perioda nakon izlaska sunca, asra –ikindije: “Tako Mi noći kada tmine razastre!”, “Tako Mi dana kada svane!”, “Tako Mi jutra i deset noći!” itd. U sunnetu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, takođe se ukazuje na bitnost vremena i kaže se da ćemo na Sudnjem danu biti pitani za svoje vreme, kako prenosi Muaz b. Džebel, radijallahu anhu, od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Neće se stope jednog čoveka pomeriti na Sudnjem danu sve dok ne bude pitan za četvero: za život, u šta ga je potrošio, za mladost, u šta ju je proveo, za imetak, kako ga je stekao i u šta ga je trošio, i za svoje znanje - da li je postupao po njemu!” (Tirmizi, hadis je hasen) U drugom hadisu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Vreme je jedna od Allahovih, dželle šanuhu, blagodati prema Njegovim stvorenjima, a čovek mora biti zahvalan na ni’imetima – blagodatima, u suprotnom će mu biti oduzete i nestaće!” Zahvalnost na blagodati vremena iskazuje se trošenjem vremena u činjenju dobrih dela i u večnim hajratima: “Dve su blagodati prevarile mnoge ljude – zdravlje i slobodno vreme!” (Buhari) S obzirom na to da je vreme na tako velikom stepenu bitnosti, te da vreme u pravom značenju predstavlja život, svaki musliman ima obaveze u pogledu vremena, koje mora ispuniti.

NASTOJATI MAKSIMALNO ISKORISTITI SVOJE VREME - Ako je čovek maksimalno obazriv u pogledu imetka i novca, zarađujući, čuvajući, štedeći itd., jer zna da pare dolaze i odlaze – onda obazrivost u pogledu vremena i njegovog iskorištavanja u svemu što nam koristi u dinu i dunjaluku i u svemu što nam donosi hajr i sreću,treba da bude mnogo veća, posebno kada znamo da se ono što je prošlo više nikada ne može vratiti. Prvi muslimani, bili su svesni ove obaveze, pa su i najbolje čuvali svoje vreme, jer su ga najbolje bili i svesni, tako da im nije prolazio dan ili deo dana a da u njemu nisu usvojili neko korisno znanje, ili učinili dobro delo, borili se protiv svoga nefsa ili činili dobro drugima. Hasan el-Basri, rahimehullah, je rekao: “Susreo sam se s ljudima koji su bolje čuvali svoje vreme nego što vi čuvate svoje dirheme i dinare!”

PLANIRANJE VREMENA - Jedna od obaveza muslimana u pogledu vremena jeste pravilno planiranje i ispunjavanje obavezama, kako verskim tako i dunjalučkim, na način da jedne nisu nauštrb drugima i da se ne predaje važnost manje važnom nad nečim važnijim u životu! Jedan od iskrenih pobožnjaka je rekao: “Vreme jednog čoveka sastoji se od četvero: blagodati, iskušenja, pokornosti i greha. U čemu god da se nađeš, Allah, dželle šanuhu, zna kako se ponašamo spram Njega u svemu tome, pa ko se nađe u pokornosti, biće mu podarene Allahove blagodati i podrška, a ko se nađe u blagodatima, neka bude zahvalan na njima. Ko se nađe u grijehu, neka čini istigfar i neka se Allahu, dželle šanuhu, kaje iskrenom tevbom, a ko se nađe u belaju i iskušenju, neka bude u raziluku i saburu!”

ISKORIŠTAVAJ SLOBODNO VREME - Slobodno vreme je blagodat koju je većina ljudi protraćila, nezahvalno se postavila u tom pogledu, ne shvatajući njenu vrednosti. Ibn Abbas, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ljudi su izgubili dve Allahove blagodati: zdravlje i slobodno vreme!” (Buhari) Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Iskoristi pet stvari pre drugih pet: mladost pre starosti, zdravlje pre bolesti, bogatstvo pre siromaštva, slobodno vreme pre zauzetosti i život pre smrti!“ (Hakim, hadis je sahih)

Obračun sa samim sobom najbolje nam može pomoći u očuvanju našega vremena i u njegovom trošenju u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, to je put naših dobrih prethodnika i put bogobojaznih. Svodi račun sam sa sobom i zapitaj se šta si od dobrih dela danas uradio!? U čemu si proveo današnje vreme i u šta si potrošio današnje sate i minute!? Da li si uvećao svoja dobra dela ili si uvećao svoja loša dela!? Visoke ambicije. Čovek koji sebi postavi visoke ambicije i posveti se onome što je vredno, a kloni se onog niskog i bezvrednog, na najbolji način iskorištava vreme i takvo ponašanje odličje je mu’mina!

Družiti se sa ljudima koji cene svoje vreme i na njih se ugledati. To nam pomaže u ličnom iskorištavanju vremena. Na taj način bićemo spremniji svoje vreme trošiti u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, a Allah se smilovao onome ko je rekao: Kad se nađeš među nekim ljudima, Druži se sa najboljima od njih A nemoj se družiti sa najgorim od njih …O čoveku ne pitaj već o njegovom drugu, Jer drug na druga liči!

Upoznavati se sa načinom na koji su prvi muslimani iskorištavali svoje vreme i čitati o tome kako su i u šta provodili svoje vreme, najbolje će nam pomoći u lepom iskorištavanju vremena. Oni su najbolje spoznali vrednost vremena i najlepši su primer za to kako se svaka minuta života koristi za hajr i pokornost Allahu, dželle šanuhu.

Svestrano koristiti svoje vreme – jer je duša sama po sebi sklona dosadi i lenčarenju, i beži od nečega što se stalno ponavlja. Svestranost i raznovrsnost dobrih dela pomaže čoveku u boljem iskorištavanju svoga vremena. Spoznaja toga da se prošlo i izgubljeno vreme ne može vratiti niti nadoknaditi. Dani, sati i trenuci prolaze, i nemoguće ih je vratiti ili nečim nadoknaditi. O ovome je govorio Hasan el-Basri, rahimehullah: “Nema dana koji Ademovom sinu prođe a da ne kaže: ‘O sine Ademov, ja sam tvoj novi dan i svedok sam tvom delu. Kad odem od tebe, neću ti se više nikad vratiti. Radi šta hoćeš – naći ćeš ti pred sobom, i odgađaj šta hoćeš – neće ti se vratiti!”

PRISEĆANJE NE SMRT I TRENUTKE UMIRANJA - Čovek će napustiti dunjaluk i zaputiti se ka ahiretu, kada će željeti da mu se da još malo vremena – kako bi popravio ono što je kvario, i nadoknadio ono što je propustio, ali o tome pomena neće biti! Vreme za rad i činjenje dobrih dela bespovratno je prošlo i nastupa period obračuna i svođenja računa. Kada čovek ovo bude imao na umu, bolje će iskorištavati svoje vreme u onome čime je Allah, dželle šanuhu, zadovoljan.

Udaljiti se od ljudi poznatih po traćenju vremena, jer lenčuge i besposličari uništavaju energiju i vreme čoveku. Čovek se ceni i vrednuje po onima s kojima se druži, pa zbog toga Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, kaže: “Čoveka cenite po onome s kim se druži – jer se čovek obično druži sa sličnim sebi!” Imati na umu to da ćemo na Sudnjem danu odgovarati za svoje vreme. Na Sudnjem danu čovek će stajati pred svojim Gospodarom, koji će ga pitati o vremenu i životu. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Neće se stope jednog čoveka pomeriti sve dok ne bude pitan za pet stvari: za život – u šta ga je potrošio, o mladosti – u šta ju je proveo…” (Tirmizi, hadis je hasen) Prisećanje na to pomaže muslimanu u čuvanju svoga vremena i podstiče ga da vreme provodi u onome čime je Allah, dželle šanuhu, zadovoljan.

KAKO SU PRVE GENERACIJE CENILE VREME - Hasan el-Basri, rahimehullah, je rekao: “O sine Ademov, doista si ti samo jedan zbir dana, pa kada ode jedan dan, otišao je i jedan deo tebe!”; “O sine Ademov, novo je jutro tvoj gost – lepo se s gostom ophodi! Ako lepo s njime postupiš, otići će od tebe hvaleći te, a ako se ružno prema njemu poneseš, otići će od tebe kudeći te!”; “Dunjaluk je sastavljen od tri dana: od juče koje je prošlo sa svim onim što se u njemu činilo, od sutra koje možda nećeš dočekati i od danas koje je tvoje pa potrudi se u njemu!” Ibn Mesud, radijallahu anhu,je rekao: “Ne kajem se ni za šta onako kako se kajem za dan u kojem je sunce zašlo – život mi je okraćao, a dela mi se nisu povećala!” Ibn Kajjim, rahimehullah, je rekao: “Gubljenje vremena teže je od smrti! Gubljenje vremena udaljava te od Allaha, dželle šanuhu, i ahireta, dok te smrt samo udaljava od dunjaluka i dunjalučara!”

ČIME ISPUNITI SVOJE VREME? - Razni su načini na koje možemo ispuniti svoje vreme, a na muslimanu je da izabere ono što mu je najpotrebnije i najbolje i najobaveznije, poput: Učenja i proučavanja Allahove Knjige – i to je najbolje u šta se može trošiti vreme. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, preporučio nam je proučavanje Allahove Knjige i Reči, rekavši: “Najbolji od vas jesu oni koji se poduče Kur’anu, a zatim druge njemu podučavaju!” (Buhari) Studiranje i sticanje znanja. Prve generacije muslimana najviše su vremena trošili u učenju i sticanju znanja, jer su bili svesni toga da je potreba za znanjem veća od potrebe za jelom i pićem. Više je načina i oblika studiranja i sticanja znanja, direktno slušanjem ili indirektno učenjem i čitanjem, a najbolje je kada su aktivni i srce i oko i uho!

ZIKRULLAH - Nepostoji ništa što je u svakom momentu potrebno i aktuelno kao što je to zikr. To je delo koje je lagano i ne zahteva nikakvu muku, teret ili napor. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Nastoj da ti je jezik uvek vlažan od zikrullaha – spominjanja Allaha, dželle šanuhu.” (Ahmed, hadis je sahih) Ne postoji ništa lepše od srca ispunjeno spominjanjem Allaha, dželle šanuhu, svoga Gospodara – ako prozbori, zikrullahom prozbori, i ako se gde pokrene, emrom Božijim se pokrene!

ČINJENJE NAFILE - DOBROVOLJNIH DELA. To je posebno veliki spektar dobrih dela kojima se može ispuniti vreme u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, i dobar je način putem kojeg možemo odgajati sebe i svoju dušu, i to je prilika da dobrovoljnim delima nadomestimo krnjavosti i nedostatke u farzovima –obaveznim delima. A veće od svega jeste to što nafile i dobrovoljna dela izazivaju Allahovu, dželle šanuhu, ljubav prema Svome robu. U kudsi-hadisu kaže se: “Rob će Mi se stalno približavati nafilama – dobrovoljnim delima, sve dok ga ne zavolim!” (Buharija)

DA'VA I POZIVANJE LJUDI U ISLAM, uz preporučivanje dobra i odvraćanje od zla, i davanje nasihata i saveta onima kojima su potrebni! Da’va je poziv i zadatak svih Božijih poslanika. Alah, dželle šanuhu, kaže: “Reci: ‘Ovo je put moj, Allahu pozivam, na osnovu znanja, ja i oni koji me slede!’” (Jusuf, 108) Nastoj da ti vreme prolazi u pozivanju Allahu, dželle šanuhu. Posećivanje bližnjih i održavanje rodbinskih veza. To je jedan od sebeba i razloga ulaska u Džennet, sticanja Allahovog rahmeta i milosti i povećanja rizka i opskrbe. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Ko želi da mu se poveća nafaka, i da mu je životni trag lepši (jači, duži), neka održava rodbinske veze!” (Buhari) Iskorištavati dragocene trenutke dana i noći, poput vremena nakon klanjanog namaza, između ezana i ikameta, zadnje trećine noći, prilikom učenja ezana, nakon sabah-namaza sve do izlaska sunca – sve su to dragoceni periodi koje treba ispuniti raznim ibadetima i dobrim delima. Nemar i odgađanje dovode do neiskorištavanja blagodati vremena.

Razni su načini na koje čovek uništava svoje slobodno vrijeme, a ponekad i celi život, ako na vreme ne primeti te devijacije:

GAFLET - NEMAR, što je bolest kojom su muslimani današnjice posebno iskušani toliko da su izgubili osećaj u pogledu vremena. Kur’an nas upozorava na opasnost gafleta i nemara toliko da se kaže da su gafili – nemarni džehennemsko gorivo: “Za Džehennem smo pripremili brojne ljude i džine – imaju srca, a ništa ne razumevaju s njima, imaju oči, ali ništa ne vide, imaju uši, ali ništa ne čuju; poput stoke su čak i gori! To su pravi gafili – nemarni ljudi!” (El-A’raf, 179)

TESVIF - ODGAĐANJE, koje uništava vreme, a time i život. Reči “ima se kad, ima vremena” postale su simbol i oličenje muslimana današnjice. Hasan el-Basri, rahimehullah,je rekao: “Strogo se čuvaj tesvifa – odgađanja, jer ti dužiš današnji dan, a ne sutrašnji!” Dakle, ne odgađaj tevbu i dobra dela, jer nemaš garanciju da ćeš dočekati sutrašnji dan, a i ako si siguran u to, nisi siguran od bolesti, zauzetosti ili nekog drugog problema. Svaki dan i vreme nosi sa sobom svoje obaveze, tako da pravi musliman nikada nema “slobodnog” vremena. Odgađanje vodi ka tome da se čovek navikne na nečinjenje dobrih djela! Opskrbi se bogobojaznošću jer ti doista ne znaš ada noć padne, hoćeš li jutra dočekati. Koliko je zdravih umrlo bez ikakva razloga i koliko je bolesnih dugo vremena živelo. Koliko je mladih omrklo i osvanulo sigurnim a ćefini ga čekaju – njega potpuno nemarna! Iskoristimo, vernici i vernice, svoje vreme i svoju snagu i svoj život u pokornosti Allahu, dželle šanuhu, i dobrim delima. Odgađanje je sablja koja razdvaja naše uzdahe od pokornosti Allahu, dželle šanuhu, pa se pazimo od toga da ne budemo njegova žrtva.

 

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Četvrtak, 22 Decembar 2016 21:04

ojgmsavs221216

Dove na ruku’u (pregibanje u namazu)

1."Subhane Rabije-l-azim" (3x)
- Neka si slavljen, Gospodaru moj Veliki. 
2."Subhaneke-l-Lahumme, Rabbena, vebi ha-mdike-l-Lahumme-gfir li"
- Neka si slavljen, Allahu moj - Gospodaru naš, i radi Tvoje hvaljenosti oprosti mi.
3."Subbuhun, Kuddusun, Rabbu-l-mela'iketi ve- r-Ruhi"
- Slavljeni, Sveti, Gospodar meleka i Ruha. 
4."Allahumme leke reka tu, ve bike amentu, ve leke eslemtu, haše'a leke sem‘i ve besari ve muhhi, ve‘azmi ve'asabi ve ma istekalle bihi kademi."
- Allahu moj, Tebi ruku (pregibanje) činim, u Tebe verujem i radi Tebe sam islam prihvatio, Tebi skrušenost iskazuje moj sluh i vid moj, i moje namisli, kosti moje i nervi moji, i ono što nose moje noge. 
5."Subhane zi-l-Džeberuti ve-l-Melekuti, ve- l-Kibrija‘i ve-l-Azameti"
- Neka si slavljen, Ti, Koji poseduješ silu, vlast, veličinu i uzvišenost.

Dove nakon povratka s rukua

1."Semi a-l-Lahu limen hamideh"
- Čuo Allah onoga ko Ga hvali. 
2."Rabbena ve leke-l-hamdu hamden kesiren, tajjiben, mubareken fihi"
- Gospodaru naš, Tebi hvala - beskonačna hvala, lepa hvala u kojoj je (za nas) svaki blagoslov. 
3."Mil‘e-s-semavati ve mil'e-l-erdi vema bajinahuma ve mil'e ma ši‘te min šej‘in ba'du. Ehlu-s-sena i ve-l-medždi ehakku ma kale-l-abdu ve kulluna leke abdun. Allahumme la mani‘a li ma a‘tajte ve la mu‘ti li ma mena'te ve la jenfe'u ze-l-džeddi minke-l-džeddu"
- (Gospodaru) Tebi hvala koja ispunjava nebesa i Zemlju i što Ti hoćeš osim njih. Ti zaslužuješ svu hvalu i slavu. Najpreče što neki rob kaže, a svi smo mi Tvoji robovi, jeste: "Allahu moj, ono što Ti daješ niko ne može uskratiti, niti iko može dati ono što Ti uskratiš, a niti ikome koristi njegova snaga pored Tvoje snage."

Dove koje se uče na sedždi

1."Subhane Rabbije-l-e'ala" (3x)
- Neka Si slavljen, moj najviši Gospodaru! 
2."Subhaneke-l-Lahumme Rabbena ve bi hamdike-l-Lahumme- gfir li"
-Tebi slava pripada, Gospodaru naš. Molim Te hvaljenošću Tvojom, oprosti mi. 
3."Subbuhun, Kuddusun, Rabbu-l-mela iketi ve-r-Ruha"
- Slavljen, Sveti, Gospodar meleka i Ruha. 
4."Allahumme leke sedžedtu ve bike amentu, ve leke eslemtu. Sedžede vedžhi li-l-lezi halekahu ve savverehu ve šekka sem‘ahu ve besarehu. Tebare-ke-l-Lahu ahsenu-l-halikine"
- Allahu moj, Tebi sedždu činim i Tebe verujem; Tebi sam se potpuno predao. Lice moje na sedždu pada Onome Koji ga stvori i uobliči, te Koji je, na njemu, osetila za sluh i vid otvorio: Blagodaran je Allah, najlepši Stvaratelj. 
5."Subhane-zi-l-džeberuti ve-l-melkuti ve-l-Kibrija i ve-l-azameti "
- Slavljen neka si - Posedovatelju moći, Veličine i Uzvišenosti. 
6."Allahumme-gfir li zenbi kullehu, dikkahu ve džillehu, ve evvelehu ve ahirehu ve‘alanijjetehu ve sirrehu"
- Allahu moj, oprosti mi svaki moj greh; mali i veliki, prošli i budući, javni i tajni. 
7." Allahumme inni e‘uzu bi ridake min sehatike, ve bimu'a-fatike min ukubetike, ve e‘uzu bike minke, la uhsi senaen‘alej-ke. Ente kema esnejte 'ala nefsike "
- Allahu moj, sklanjam se pod zadovoljstvo Tvoje pred srdžbom Tvojom, pod oproštaj Tvoj pred kaznom Tvojom, od Tebe tražim zaštitu pred Tobom. Nisam u stanju ispoljiti Tebi zahvalu. Ti si Onakav kako si o Sebi (pohvalno) rekao.

 

VERNIK JE POPUT PČELE

  • Objavljeno Četvrtak, 22 Decembar 2016 20:58

pcela

Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhammedova duša, zaista je mu’min – vernik poput pčele, koja jede samo ono što je dobro, daje samo dobro i kada sleti (na cvet), ne polomi niti pokvari.” (Ahmed, hadis je verodostojan). Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u potpunosti je mu’mina uporedio sa pčelom i to u kontekstu sveopšte koristi. Sve pohvalne karakteristike koje se nalaze pri pčeli, nalaze se pri mu’minu, s tim, da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu spomenuo one osobine koje više zaslužuju da se spomenu, a ostavio je slušaocu i čitaocu hadisa mogućnost poređenja. Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uporedio je mu’mina sa pčelom zato što je to poznato svim ljudima, blizu njihovim pogledima, da svi mogu razmisliti i razumeti poređenje. Najvažnije spomenute osobine u hadisu jesu hranjenje dobrim, proizvodnja lepog i nepričinjavanje štete. Spomenute osobine predstavljaju jasno obeležje koje pčelu čini posebnom i drugačijom od ostalih insekata. Hranjenje dobrim Pčela ne konzumira osim polen, prah i nektar najboljih i najmirisnijih cvetova. Prelazi kilometre da bi našla najbolju i najčistiju ispašu. Sama sebi odabire cvetove. Ne postoji, mimo pčele, insekt koji tako pažljivo odabire mesto na kojem će se nalaziti i delovati. Isto tako mu’min mora da se hrani kao pčela. Mora konzumirati samo dobro, odnosno halal i svojim trudom stečeno. Njegovo privređivanje, opskrba, hrana, odeća, piće moraju biti halal i dobro: “…koji će im lepa jela dozvoliti, a ružna im zabraniti” (El-A’raf, 157). Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: “O ljudi, Allah je dobar i prima samo ono što je dobro, Allah je naredio vernicima ono što je naredio i poslanicima, te je rekao: ‘O poslanici, hranite se dozvoljenim i lepim jelima i dobra dela činite, jer Ja dobro znam šta vi radite!’ (El-Mu’minun, 51); ‘O vernici, jedite ukusna jela koja smo vam podarili i budite Allahu zahvalni, ta vi se samo Njemu klanjate!’ (El-Bekara, 172). Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spomenuo čoveka koji je dugo putovao, raščupane i prašnjave kose, koji ruku dignutih prema nebu govori: ‘Gospodaru, Gospodaru!’, a njegova hrana je haram, njegovo piće je haram, njegova odeća je haram, i sav je ogrezao u haramu, pa kako da mu se dova usliša.” (Muslim) Proizvodnja lepog Med izlazi iz unutrašnjosti tela pčele, kao najbolji i najkorisniji produkt, a spominje se u plemenitom Kur’anu i na blagodat meda Uzvišeni Allah podseća Svoje robove: “Iz utroba njihovih izlazi piće različitih boja koje je lek ljudima. To je, uistinu, dokaz za ljude koji razmišljaju.” (En-Nahl, 69) Ne postoji insekat čiji je proizvod koristan kao proizvod pčele. Međutim, da li je lako napraviti med? Da bi pčele proizvele jedan kilogram meda, pčele treba u košnicu da unesu 3–4 kg nektara, što zavisi od sadržaja vlage u zraku i nektaru. Iz jednog cveta pčela usisa oko 0,02 mg nektara. Jedna pčela u minutu poseti oko 10 cvetova, a jedan izlet iz košnice traje oko 10 minuta. Za vreme jednog leta pčela poseti oko 100 cvetova. Izvan košnice pčela radi dnevno 6–7 sati. Za to vreme napravi oko 40 letova i poseti oko 4.000 cvjetova. Ako je paša jedan kilometar udaljena od pčelinjaka, pčele će se s punim tovarom vratiti u košnicu za 3–5 minuta, dok će tri kilometra preleteti za 20–25 minuta. Za 1 kg meda pčele treba da donesu oko 140.000 tovara nektara. Za preradu jednog kilograma nektara potreban je prostor u koji bi moglo da se smesti 2,5–3 kg meda. U nektaru ima 40–80% vode koju treba smanjiti na oko 18% koliko je ima u zrelom medu. Pčele odstranjuju vodu tako što kapi nektara raspoređuju na ćelije saća i premeštaju ih sa ćelije na ćeliju više puta, sve dok suvišna voda ne ispari. Pčela može odleteti od košnice skoro osam kilometara i bez greške će naći put nazad. Pri letu bez tereta pčela razvija brzinu do 65 km na sat. Za jednu minutu preleti preko jednog kilometra. Natovarena nektarom i polenom pčela smanjuje brzinu leta za 18–36 km na sat, zavisno od smera i pravca vetra. Na jedan kilometar puta pčela troši 0,43 mg šećera sadržanog u nektaru. Pri letu krilo pčele napravi preko 400 zamaha u sekundi. Mu’minov proizvod treba da bude kao med. Njegov govor, dela, ponašanje, islamsko bratstvo, komšiluk, bračna zajednica, trebaju biti kao med. Nepričinjavanje štete Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, opisao je pčelu u kontekstu ne pravljenja štete: “i kada sleti (na cvet), ne polomi niti pokvari.” Pčela na krajnje pažljiv i milostiv način obilazi latice cvetova i pupoljke. Ne nasrće na njih, kao što to čine skakavci, niti navaljuje na njih kao što to čine stršljenovi i ose. Njen obilazak cvetova i bašta rezultira oprašivanjem, a potom plodovima. Opstanak jedne trećina biljnog svijeta, Allahovim htenjem, ovisan je o pčelinjem oprašivanju. Pčela nije insekat koji pričinjava štetu kao skakavci i ose. Štaviše, pčela svoje naseobine pravi daleko od ljudskih pogleda i dohvata kako ne bi nikoga povredila. Pčela po svojoj prirodi ne ujeda, osim onoga koji je uznemirava i želi povrediti. Kreće se po svim mestima i ukoliko vidi ljude ili životinje, udalji se od njih, a ne kao ose koje napadaju i na najmanji pokret. Isto tako mu’min ne čini štetu drugim osobama niti iz uznemirava. Mu’min je kao pčela, ne dolazi u dodir sa lešinom. Nije kao muva koja kruži oko nečistoće i prljavštine. Ne istražuje pogreške drugih osoba i ne uhodi ih. Kada vidi manu i nedostatak, nastoji to otkloniti i poraviti, a ne fokusira se na istraživanje, kao što pčela traga samo za polenom i ne gubi svoje vreme u beznačnajnim stvarima. Prolazi pored mana i ne zadržava se kod njih isto kao pčela koja, kada sleti na laticu ili pupoljak, ne polomi ga. Jer, ona je lakoga sletanja i nežnoga kretanja, isto kao što je to mu’min. Kada popravlja određenu nepravilnost, ne uvećava je. Naprotiv, nežno leči probleme, kao što čini pčela sa laticama, cvetovima i pupoljcima. Mu’min leči problem kao što to čini pčela kada sakuplja cvetni prah i polen: stoji na cvetu i ne polomi ga. I kada ostvari svoj cilj, udalji se od cveta, a on je korisniji jer je oprašen. Isto tako mu’min ne ispravlja određenu nepravilnost, a da ne izađe iz nje sa svakim dobrom. Pčela ne pričinjava štetu u svom kretanju. Isto tako mu’min ostvaruje korist prilikom popravljanja nepravilnosti, kao što se i drugi okoriste od njega. Koristi ljudima i pomaže im, a okoristi se od njih nagradom. Isto tako pčela se odlikuje neprestanim radom i ulaganjem truda. Strpljiva je celi dan u gradnji svoje košnice, naseobine. Pažljivo čuva svoje potomstvo. Smela je i hrabra. Žrtvuje sama sebe zbog izgradnje svoje košnice. Voli zajednicu i kolektivni rad. Pčela je strpljiva, snažna i izdržljiva isto kao i mu’min. Mu’min je jake volje i vizije. Prevladava prepreke, a one njega ne nadvladavaju. Voli zajednicu kao što to voli i pčela. Ojačava se i potpomaže svojom braćom. Zajedno sa njima gradi budućnost ummeta. Ne zamara se i ne prepušta dosadi. Mu’min se žrtvuje kao pčela. Žrtvuje svoj život, imetak, vreme, trud, uživanje, sve dok njegova zajednica ne postane jaka i zaštićena.

 

OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Sreda, 21 Decembar 2016 14:15

minber02122016

Dove kojima se počinje namaz (posle izgovora tekbira kojim se stupa u namaz)

1."Allahumme ba'id bejni ve bejne hatajaje kema baadte bejne-l-mašriki ve-l-magribi. Allahumme nekkini min hatajaje kema junekka-s-sevbu-l-ebjedu mine-d-denisi.
Allahummagsilni min hatajaje bi-s-seldži ve-l-mai ve-l-beredi."
- Allahu moj, odmakni me od greha na razdaljinu kolika je od Istoka do Zapada. Moj Allahu, sačuvaj me od greha kao što se čuva bela odeća od prljavštine. Gospodaru moj, očisti me od greha svim sredstvima (snijegom, kišom,i ledom).

2."Subhaneke-l-Lahumme ve bi hamdike ve tebareke-smuke ve te‘ala džedduke ve la ilahe gajruke."
- Tebi slava pripada, Allahu moj, i uvek si hvaljen. Blagoslovljeno je Tvoje Ime, uzvišena je Tvoja veličina i nema Boga osim Tebe.

3."Vedždžehtu vedžhije li-l-lezi fetare-s-semavati ve-l-erda hanifen ve ma ene mine-l-mušrikine. Inne salati ve nusuki ve mahjaje ve memati li-l-Lahi Rabbi-l-alemine. La šerike lehu ve bi zalike umirtu ve ene mine-l-muslimine. Allahumme Ente-l-Meliku, la ilahe illa Ente. Ente Rabbi ve ene ‘abduke. Zalemtu nefsi va‘-tereftu bi zenbi, fa-gfir li zunubi džemi‘an, innehu la jagfiru z-zunube illa Ente. Vehdini li ahsenil-ahlaki la jehdi li ahseniha illa Ente. Vasrif anni sejji‘eha, la jasrifu anni sejji‘eha illa Ente. Lebbejke ve s‘adejke, ve-l-hajru kulluhu bi jedejke. Ve-š-šerru lejse ilejke, ene bike ve ilejke, tebarekte ve te alejte. Estagfiruke ve etubu ilejke."
Upravio sam lice svoje Onome Koji je stvorio nebesa i Zemlju kao potvrdu Svoje istinitosti, i ja nisam neznabožac. Doista, moj namaz i moji obredi, moj život i moja smrt, pripadaju Allahu, Gospodaru svjetova, Koji nema Sebi ravnog. Tako mi je zapoveđeno i ja sam musliman. Allahu moj, Ti si vladar, nema Boga osim Tebe. Ti si Gospodar moj, a ja sam rob Tvoj. Prema sebi sam nasilje počinio i priznajem grehe svoje. Zbog toga oprosti mi sve grehe moje, jer niko osim Tebe ne može grehe opraštati. Pokaži mi put najepšeg ahlaka, jer lepšem niko osim Tebe ne može uputiti. Odstrani od mene loš karakter, jer samo Ti to možeš učiniti. Odazivam Ti se i radujem, Allahu moj, i sva dobra su u Tvojim Rukama. Tebi se zlo ne pripisuje. Ja sam Tvoj sluga i Tebi pripadam. Ti si Slavljeni i Uzvišeni. Tebe samo molim za oprost i Tebi se kajem.

4."Allahumme Rabbe Džebraile ve Mikale ve Israfile, fatire-s-semavati ve-l-erda, alime-l-gajbi ve- š-šeha-deti. Ente tahkumu bejne ibadike fima kanu fihi jahtelifun. Ihdini lima-htulife fihi mine-l-hakki bi iznike. Inneke tehdi men tešau ila siratin mustekim."
- Allahu moj, Gospodaru Džibrila, i Mikaila i Israfila, Stvaratelju nebesa i Zemlje, Znalče skrivenog i vidljivog - Ti sudiš među robovima Svojim u pitanjima u kojima se oni razilaze. Razluči mi istinu od neistine, jer samo Ti na Pravi put upućuješ onoga koga Ti hoćeš.

5."Allahu ekber kebira, Allahu ekber kebira, Allahu ekber kebira, ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira, ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira, ve-l-hamdu li-l-Lahi kesira, ve subhane-l-Lahi bukreten ve esila. (3X) E‘uzu bi-l-Lahi mine-š-šejtani minnefhihi ve nefesihi ve hemzihi."
- Doista je Allah najveći, zaista, Allah je najveći i ponovo, doista Allah je najveći. Beskonačna zahvalnost pripada Allahu. Svekolika zahvalnost samo Allahu pripada. Svekolika zahvalnost pripada Allahu. Slavljen neka si, Allahu moj, jutrom i uvečer. (3X) Allaha prizivam protiv šejtana, protiv njegova daha, i došaptavanja, i njegova navraćanja na zlo.

6."Allahumme leke-l-hamdu, Ente nuru-s-semavati ve-l-erdi ve men fihinne, ve leke-l-hamdu Ente kajjimu-s-semavati ve-l-erdi ve men fihinne, ve leke-l-hamdu, Ente Rabbu-s-semavati ve-l-erdi ve men fihinne, ve leke-l-hamdu, Ente-l-hakku, ve kavluke-l-hakku, ve lika‘uke-l-hakku , ve-džennetu hakkun, ve-n-naru hakkun, ve-n-ebijjune hakkun, ve Muham-medun sallallahu `alejhi we sellem hakkun ve-s-sa'atu hakkun. Allahumme, leke eslemtu, ve‘alejke tevekkeltu, ve bike amentu ve ilejke enebtu, ve bike hasamtu, ve ilejke hakemtu. Fa-gfirli ma kaddemtu ve ma ehhartu, ve ma esrertu ve ma a‘lentu. Ente ilahi la ilahe illa Ente."
- Allahu moj, Tebi hvala, Ti si svjetlo nebesa i Zemlje i onoga što je na njima. Hvala Tebi, Ti si upravitelj nebesa i Zemlje. Hvala Tebi, Ti si Istina, i Tvoje obećanje je istina, i Tvoj govor je istina, i susret s Tobom je istina, i Džennet je istina, i Džehennem je istina, i vjerovjesnici su istina, i Sudnji dan je istina, i Muhammed je istina. Allahu moj, Tebi sam predanost iskazao, i na Tebe se oslanjam, i u Tebe vjerujem, i Tebi se kajem, i radi Tebe se sukobljavam s neprijateljem i borim protiv njega; Zbog toga, oprosti grijehe koje ću, možda, počiniti i one koje sam već počinio, one koje sam tajno počinio kao i one koje sam javno počinio! Ti si moj Bog. Nema boga osim Tebe.