- - - - - -
Četvrtak, 27 Juli 2017
A+ R A-

ISLAMSKE TEME

MINBER NAM DONOSI: STRAH OD GUBLJENJA DUNJALUKA – UZROK OKRETANJA OD VERE

  • Objavljeno Sreda, 31 Avgust 2016 10:51

novac

Istorija ne beleži da je postojala grupa postojana na Allahovoj uputi kojoj Allah nije podario snagu, zaštićenost i, u konačnici, vlast, nakon što su pripremljeni da nose emanet upravljanja životom na Zemlji. Mnogi ljudi nisu u stanju slediti Allahovu uputu, nisu u stanju trpeti neprijateljstvo Allahovih neprijatelja prema sledbenicima Njegove upute, plaše se neprijateljskih spletki i stalnog okupljanja protiv njih, strahuju od ekonomskih i drugih sankcija. Sve to su samo opsene poput onih kurejšijskih onda kada su Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem kazali: ‘Ako s tobom budemo Pravi put sliedili, bićemo brzo iz rodnog kraja proterani’, jer, kada su prihvatili Allahovu uputu On im je dao da za manje od četvrt veka zavladaju zemaljskim prostranstvima na istoku i na zapadu. Jedna od najizrazitijih prepreka na putu pridržavanja Allahove vere jeste ona šejtanska zabluda koja tvrdi da pridržavanjem vere ljudi ostaju bez ovosvetskih dobara ili im, u najmanju ruku, onemogućava sticanje ovosvetskih dobara. Ovo je zabluda koja jednako obuzima umove i misli muslimana i nemuslimana. Šejtani u ljudskom i džinskom liku plaše ljude da će prihvatanjem Allahove vere izgubiti svoje imetke, društveni status, privilegije, a ljubav prema ovosvetskim dobrima usađena je u ljudsku prirodu. Uzvišeni Allah kaže: “Ljudima se čini da je lepo samo ono za čim žude: žene, sinovi, gomile zlata i srebra, divni konji, stoka i usevi. To su blagodati u životu na ovome svetu; a najlepše mesto povratka je u Allaha.” (Alu Imran, 14) Ovosvetski ukrasi i dobra najveći su uzrok da nevernici ne žele prihvatiti Allahovu veru. Uzvišeni Allah kaže: “…Allaha, čije je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji. A od užasne patnje teško nevernicima, koji život na ovome svetu više vole od onoga sveta i koji od Allahovog puta odvraćaju i nastoje ga prikazati krivim! Oni su u velikoj zabludi” (Ibrahim, 2–3); “‘O skupe džinski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili koji su vam ajete Moje kazivali i upozoravali vas da ćete ovaj vaš dan dočekati?’ Oni će reći: ‘Mi to priznajemo na svoju štetu.’ Njih je život na Zemlji bio obmanuo i oni će sami protiv sebe posvedočiti da su bili nevernici.” (El-En’am, 130) Isto tako, ovosvetska dobra su najveći uzrok otpadništva muslimana od Allahove vere. Rekao je Uzvišeni Allah: “Onoga koji zaniječe Allaha, nakon što je u Njega verovao – osim ako na to bude primoran, a srce mu ostane čvrsto u veri – čeka Allahova kazna. One kojima se neverstvo bude mililo stići će srdžba Allahova i njih čeka patnja velika, zato što više vole život na ovome nego na onome svetu, a Allah neće ukazati na Pravi put onima koji neće da veruju.” (En-Nahl, 106–107) Većinu ljudi na neverstvo ili nemar prema šerijatskim propisima navodi strah od gubitka imetka ili vlasti. To je zato što su mnogi ljudi, u prvom redu, robovi ovoga sveta, tako da nije čudno da ih i Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, tako opisuje: “Propao je rob dinara, rob dirhema i onaj koji robuje odeći. Ako mu se nešto dā, zadovoljan je, a ako mu se ne da, negoduje. Zato neka propadne i neka bolesti dopadne, pa i kad ga trn ubode, neka nema nikoga ko će mu ga izvaditi.” (Buhari) Šejtani u ljudskom i džinskom liku koriste ovu ljudsku slabost prema ovosvetskim dobrima i plaše ih gubitkom tih dobara, gubitkom ili smanjenjem opskrbe i slično. No, kako nema šejtanske spletke i zablude s kojom napada ljude, a na koju Allah, dželle šanuhu, nije odgovorio, tako i na ovu zabludu nalazimo Kur’anski odgovor. Allah, dželle šanuhu, u Svojoj plemenitoj Knjizi kaže: “Onaj ko želi nagradu na ovome svetu – pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta – a Allah sve čuje i sve vidi.” (En-Nisa, 134) Ibn Kesir u Tefsiru kaže: “Znači: o ti kome je jedina preokupacija sticanje ovosvetskih dobara, znaj da je dobro i ovoga i onoga sveta u Allaha, pa ako budeš tražio od Njega da ti podari dobro i ovog i onog sveta, On će ti to podariti, pa ćeš imati i biti zadovoljan… jer Njegove riječi: ‘pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta’, jasno upućuju na to da i na ovome i na onome svetu postoji dobro, a da je ono u Njegovoj moći i vlasti. Stoga, čovek ne treba težiti da stiče samo ovosvetska dobra, nego neka teži uzvišenim i plemenitim ciljevima i na ovome i na onome svetu jer dobra oba sveta pripadaju Onome koji jedini daje korist i štetu, a to je Allah - pored kojeg drugog boga nema, koji je ljudima odredio sreću i nesreću na dunjaluku i na ahiretu, prema Svojoj pravdi i apsolutnom znanju o njima s kojim oduvek zna ko od njih zaslužuje jedno, a ko drugo. Zato je kazao: ‘a Allah sve čuje i sve vidi’.” Ti koji želiš samo dobra ovog sveta, znaj da su sva dobra i ovog i onog sveta u Allaha, i ti možeš steći i ovosvetska i onosvetska dobra postojanim imanom i dobrim delima, kao što je kazao Uzvišeni Allah: “Allah obećava da će one među vama koji budu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postaviti, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zacelo veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah sigurnošću zameniti; oni će se samo Meni klanjati, i neće druge Meni ravnim smatrati. A oni koji i posle toga budu nezahvalni – oni su pravi grešnici” (En-Nur, 55); “Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.” (En-Nahl, 97) Takođe, jezikom Nuha, alejhis-selam, kazao je: “I govorio: ‘Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta; On će vam kišu obilnu slati i pomoći će vas imanjima i sinovima, i daće vam bašte, i reke će vam dati.” (Nuh, 10–12) I jezikom Huda, alejhis-selam: “O narode moj, molite Gospodara svoga da vam oprosti, i pokajte Mu se, a On će vam slati kišu obilnu i daće vam još veću snagu, uz onu koju imate, i ne odlazite kao mnogobošci!” (Hud, 52) Ovo je Allahovo obećanje, a Njegovo se obećanje ne menja, čemu svjedoči istorija ummeta: onda kada se ummet čvrsto pridržavao Allahovog zakona i cenio i poštovao svoju veru, Allah je davao ummetu pomoć i pobedu i uzdizao ga nad neprijateljima. Tada, kada su se muslimani pridržavali Allahove vere, bili su najbolja zajednica koja se ikada pojavila na Zemlji. Tajna uspeha i prosperiteta muslimana nalazi se u našem čvrstom verovanju, doslednom praktikovanju vere, čvrstom pouzdanju u Allaha i poduzimanju propisanih uzroka.

minber260816

Zaista je neshvatljivo da čovek jednim poslom može postići dva dobra, a da to odbija i uporno želi postići samo jedno. Allahova uputa predstavlja ispravan način života na ovom svetu i onaj ko se vlada po toj uputi postići će i ovozemaljsku sreću, kao i sreću na ahiretu. Ono što karakteriše taj put jeste da su dunjaluk i ahiret na njemu nerazdvojni, i nije potrebno odricati se ovosvetskog života da bi se postigao ahiretski život, nego ih veže zajedničkom vezom koju čine: čisto srce, zdravo društvo i ispravan život na Zemlji – nakon toga sledi ahiretski život. Dunjaluk je njiva na kojoj se seju plodovi u kojim će se uživati na ahiretu; obrađivanje ovozemaljskih vrtova sredstvo je za sticanje ahiretskih vrtova i večnih užitaka, uz uslov da se sledi Njegova uputa, deluje u Njegovo ime i teži sticanju Njegovog zadovoljstva. O ti koji se bojiš da ćeš, ako budeš sledio Allahov put, izgubiti posao ili kakvo ovosvetsko dobro, znaj da se svako dobro i svaki bereket nalaze u sleđenju Allahovog šerijata i Njegove upute. Uzvišeni Allah kaže: “A da su stanovnici sela i gradova verovali i greha se klonili, Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali, ali, oni su poricali, pa smo ih kažnjavali za ono što su zaradili.” (El-A‘raf, 96) O ti kojeg zastrašuju da će, ako prihvati sleđenje Allahove vere, biti odvraćen od obrazovanja i da će mu budućnost biti upropaštena, poslušaj svoga Gospodara koji poručuje: “On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predelima njenim i hranite se onim što On daje, Njemu ćete posle oživljenja odgovarati.” (El-Mulk, 15) O ti kojeg odvraćaju od posta govoreći mu da post smanjuje produktivnost, znaj da bereket koji ti Allah daje u postu itekako utiče na produktivnost. Onaj ko se Allaha boji i na Njega osloni On će mu podariti energiju za rad veću od one koju ima radnik udaljen od Njegove upute. Možda će neko reći da je ovo lepa priča, ali da realnost izgleda sasvim drugačije, jer nemuslimani u Evropi i Americi poseduju ovosvetska dobra i dominiraju svetom. Odgovor ovakvome bio bi na sledeći način: Ovosvetska dobra Allah daje i onome koga voli i onome koga ne voli, a onaj svet i ahiretska dobra daje samo onome koga voli. Na ovome svetu Allah je postavio određene zakonitosti i svako onaj koji se po njima vlada postići će se ovosvetskih dobara i On nikome neće učiniti nepravdu. Tako će onaj koji želi dunjaluk i poduzima uzroke da ga stekne, dobiti onoliko koliko Allah hoće: “Onima koji žele život na ovome svetu i lepote njegove – Mi ćemo dati plodove truda njihovog i neće im se u njemu ništa uskratiti. Njih će na onome svetu samo vatra peći; tamo neće imati nikakve nagrade za ono što su na Zemlji radili i biće uzaludno sve što su učinili” (Hud, 15–16); Isto tako, treba imati u vidu da Allah, dželle šanuhu, nevernicima daje da uživaju u kratkotrajnim ovozemaljskim užicima, a na onome svetu: “A dela nevernika su kao varka u ravnici u kojoj žedan vidi vodu, ali kad do tog mesta dođe, ništa ne nađe – a zateći će da ga čeka kraj njega Allahova kazna i On će mu potpuno isplatiti račun njegov jer Allah veoma brzo obračunava” (En-Nur, 39); “A na Dan kad oni koji nisu verovali pred vatrom budu zaustavljeni: ‘Vi ste u svome životu na Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bićete kažnjeni zato što ste se na Zemlji, bez ikakva osnova, oholo ponašali i što ste raskalašeni bili.’” (El-Ahkaf, 20) Obilje ovosvetskog dobra koje se daje nevernicima može biti i vrsta Allahovog istidradža – obmane, varke nevernika, kao što kaže Uzvišeni Allah: “A one koji Naše reči poriču Mi ćemo malo-pomalo, a da oni neće ni znati, u propast voditi, davaću im vremena, obmana Moja doista je trajna.” (El-A‘raf, 182–183) Allahovo obmanjivanje nevernika u ovom slučaju manifestuje se time da im podari obilje ovozemaljskih blagodati, što dovede do toga da se uzohole i u potpunosti okrenu od njegove Upute i onih koji ih opominju: “I kada bi zaboravili ono čime su opominjani, Mi bismo im kapije svega otvorili; a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili i oni bi odjednom svaku nadu izgubili, i zameo bi se trag narodu koji čini zlo, i neka je hvaljen Allah, Gospodar svetova!” (El-En’am, 44–45) Islam je put kojim čovek stiče onosvetska dobra, ali, istovremeno, nije mu prepreka u sticanju ovosvetskih dobara. Naprotiv, islam nas podstiče na traganje za dobrima i ovog i onog sveta, te nas upućuje na uzroke koje trebamo poduzeti da bismo to postigli.

 

MINBER PRENOSI: OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEJHI VE SELLEM

  • Objavljeno Nedelja, 28 Avgust 2016 19:34

koJeBankrotirao

Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao ashabe znaju li ko je to muflis (bankrot, švorc), odgovorili su da oni muflisom smatraju osobu koja nema ni novca niti vrednosti. Na to im je on rekao: ”Istinski je bankrotirala ona osoba koja će na Sudnji dan doći sa dobrim delima, namazom, postom zekatom, ali je nekoga vređao, nekoga je potvorio… pa će jednome dati svojih dobrih dela i drugome isto tako, a ako mu nestane dobrih dela pre nego se među njima presudi, biće natovaren gresima onih prema kojima se ogrešio, a zatim će biti bačen u Vatru.” (Muslim, br. 2581, od Ebu Hurejre, r.a.)

 

U NOVOM BROJU MINBERA: KOLIKO IMAŠ PRIJATELJA NA FEJSBUKU, TOLIKO VREDIŠ, ZAR NE?

  • Objavljeno Subota, 27 Avgust 2016 17:01

prijateljiNaFejsu

Razmislimo kako su današnji mladići i devojke opsednuti brojkama. Tačno, brojkama i ciframa prijatelja na Fejsbuku (Facebook), pratitelja na Tviteru (Twitter) i količinama lajkova kojima ih obasipaju. Uredu, zamislimo da na Fejsbuku imamo 5.000 prijatelja, a na Tviteru preko 10.000 pratitelja. Šta te cifre znače? Da smo bolji od ljudi koji nemaju toliko prijatelja i lajkova na društvenim mrežama? Da li više vredim kao osoba i musliman/ka ako iza sebe imam toliko ljudi koji me prihvataju? Ukoliko je to tako, recite šta je onda s poslanicima? Neki od njih imali su samo nekoliko sledbenika, a neki čak ni to. Nijedan čovek nije bio na njihovoj strani. Ali to su Božiji poslanici, najbolji ljudi koji su ikada hodali ovom planetom. Ukoliko su brojke zaista presudne, kako to da oni nisu imali mnogo sledbenika? Istina se ne veže za brojke. Istini nisu potrebne cifre. Čak i da je celi svet na mojoj strani, bez Allaha i Njegove pomoći – ja sam niko i ništa. Bez Allaha sam samo jedna brojka. Nula.

 

MINBER PRENOSI: OVAKO JE GOVORIO MUHAMMED SALLALLAHU ALEjHI VE SELLEM

  • Objavljeno Sreda, 24 Avgust 2016 12:44

islamskeTeme1

Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ”…i naći ćete da među najgore ljude spada onaj koji ima dva lica, pa jednoj skupini ljudi dolazi sa jednim licem, a drugoj sa drugim.” (Buhari, br. 3493, Muslim, br. 2526, od Ebu Hurejre, r.a.) U drugoj predaji stoji da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Ko na dunjaluku bude imao dva lica, na Sudnjem danu će imati dva jezika od vatre.” (Ebu Davud, br. 4873, od Ammara b. Jasira, r.a.)

 

BRIGA O SVOJIM MANAMA

  • Objavljeno Ponedeljak, 22 Avgust 2016 16:32

mane

Lep, siguran i spokojan život blagodat je kojoj treba težiti svaki čovek. Lepom životu teži svaki pojedinac i zasigurno nema osobe a da ne želi živeti lepim životom, ma kakva ta osoba bila, dobra ili loša, vernik ili nevernik, muškarac ili žena, mlad ili star. Svako od nas želi živeti lepim životom jer imamo samo jedan život i ne znamo koliko dugo ćemo ga živeti. U osnovi, naš život traje veoma kratko, uzmemo li u obzir san, bolest i slične situacije. Zato svako od nas nastoji da u ovom životu dā sve od sebe kako bi život proveo čineći stvari vredne življenja. Veliki broj ljudi u poznim godinama duboko žali – a naročito na samrti – zbog svojih postupaka koja su im promenili tok života u smeru koji oni nisu priželjkivali. Doživeti duboku starost, izgubiti snagu i moć, dočekati smrt i tada – kada više nemamo energije da se promenimo – ustanoviti da smo svoj život loše proveli, prokockali, nešto je najstrašnije što se može desiti jednom čoveku.
Dobro, kako do lepog života? U čemu svoj život da provedem pa da se zadnjih trenutaka svoga života ne žalim i ne tugujem, ne plačem nad sobom i svojim životom, ne priželjkujem da dan ili deo dana ostanem još u životu? Zasigurno jedan od načina, puteva, metoda, postupaka, kojim sebi olakšavamo i ulepšavamo život jeste i vođenje brige o svojim manama, a ostavljanje tuđih maana njima, da se oni brinu o njima, ostavljanje onoga što te se ne tiče i posvećivanje onome što te se tiče. Kur’an o ostavljanju onoga što se ne tiče čoveka Uzvišeni Allah pojasnio je na početku sure El-Mu’minun da je izbegavanje onoga što ih se ne tiče osobina spašenih vernika, onih kojima je obećan Džennetul-Firdevs: “i koji ono što ih se ne tiče izbjegavaju.” (El-Mu’minun, 3)
I ovo je Svevišnji spomenuo između dva bitna propisa u veri, između namaza i zekata, a oni su najbitniji verski propisi nakon izgovaranja šehadeta. Rekao je Svevišnji: “Vernici će uspeti: oni koji u svojim namazima budu skrušeni, i oni koji ono što ih se ne tiče izbegavaju, i oni koji zekat izdvajaju.” (El-Mu’minun, 1–4) Da bi kasnije, nakon spominjanja osobina vernika, rekao: “Oni su dostojni naslednici, koji će Džennetul-Firdevs naslediti, oni će u njemu večno boraviti.” (El-Mu’minun, 10–11) Na drugom mestu Svoje plemenite Knjige Uzvišeni Allah kaže: “i koji, prolazeći pored onoga što ih se ne tiče, prolaze dostojanstveno.” (El-Furkan, 72) Hadisi o ostavljanju onoga što se čoveka ne tiče Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Od čovekovog lepog islama jeste da se ostavi onoga što ga se ne tiče.” (Tirmizi i drugi) O ovom i sličnim hadisima trebali bismo dobro razmisliti. U hadisu se ne kaže “od islama je”, već se kaže “od lepog islama je”. Zašto ovo podvlačimo? Zato što se navode brojni šerijatski tekstovi u kojima se govori o vrednosti ulepšavanja islama i počastima koje Uzvišeni Allah daje onima koji ulepšaju svoj islam. Tako, Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Kada neko od vas ulepša svoj islam, za svako dobro delo koje učini piše mu se od deset do sedam stotina takvih dela; a ukoliko takav učini loše delo, piše mu se samo jedno loše delo. I sve tako dok ne sretne Allaha.” (Buhari i Muslim) Abdullah b. Mesud, radijallahu anhu, prenosi da su ashabi upitali Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, hoćemo li biti obračunavani za ono što smo radili u džahilijetu, pre primanja islama?” Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “Onaj od vas koji ulepša svoj islam nakon što uđe u njega, taj neće biti obračunavan za ono što je pre radio; dok, onaj koji bude loše postupao u islamu, biće pitan i za ono pre islama i za ono što učini u islamu.” (Buhari i Muslim)
A jedan od načina na koji ćemo ulepšati svoj islam jeste da se posvetimo sebi i ostavimo se onoga što nas se ne tiče. Izjave islamskih učenjaka o ostavljanju onoga što se čoveka ne tiče Ebu Derda, radijallahu anhu, je rekao : “Tri su pokazatelja neznanja: samodopadljivost, preterani govor o onome što te se ne tiče i zabranjivanje drugome onoga što i ti sam činiš.” Abdullah b. Amr b. As, radijallahu anhu, je govorio: “Rečeno je: “Ostavi se dela koje te se ne tiče i ne progovaraj o onome što te se ne tiče! Čuvaj svoj jezik kao što čuvaš i svoj novac.”
Malik b. Dinar, rahimehullahu teala, je rekao: “Ako osetiš gruboću srca, slabost u telu, pomanjkanje opskrbe, znaj da si se pozabavio nečim što te se ne tiče.” Muhammed b. Sirin, rahimehullahu teala, je rekao: “Ljudi koji najviše greše jesu oni koji najviše spominju greške drugih ljudi.” Hasan el-Basri, rahimehullahu teala, je rekao: “Jedan od znakova Allahovog okretanja od Svoga roba jeste i da ga zabavi onim što ga se ne tiče.” Imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Troje doprinosi razboritosti: sedenje sa učenim ljudima, sedenje s dobrim ljudima i ostavljanje onoga što te se ne tiče.” Takođe, imam Šafija, rahimehullahu teala, je rekao: “Onaj koji želi da Allah osvetli njegovo srce, neka se ostavi govora koji ga se ne tiče.” Slično je rekao na drugom mestu: “Ostavljanje greha i ostavljanje onoga što te se ne tiče osvetljava tvoje srce.”

Šta treba da te se tiče, a šta treba da te se ne tiče
● Treba da te se tiču dobra dela i pokornost a nikako te se ne smeju ticati loša dela i gresi.
● Od dobrih dela opet ponajviše treba da te se tiču najprioritetnija, obavezna dela, dela koja Allah najviše voli, dela koja su u datom momentu i mestu najbolja.
● Treba da te se tiče govor u kojem je sigurna korist, a svaki govor u kojem je zlo, ili nisi siguran je li u njemu korist ili šteta, ostavi ga se, neka te se takav govor ne tiče.
● Treba da te se tiče spominjanje Allaha, a ne spominjanje ljudi.
● Treba da te se tiču tvoje mane, nedostaci i propusti, a ne tuđe maane i propusti. Koristi bavljenja svojim manama i ostavljanja onoga što nas se ne tiče
● Onaj koji se zaokupira svojim manama i koji se zaokupira popravkom svoje duše, taj će i popraviti svoju dušu i izlečiti svoje manjkavosti. Od svakog muslimana traži se da se popravlja, vodi računa o svojoj duši, da neprestano napreduje u činjenju ibadeta Uzvišenom Allahu. Allah je rekao: “Uspet će samo onaj koji svoju dušu očisti, a izgubljen će biti onaj koji je na stranputicu odvede, koji je onečisti.” (Eš-Šems, 9–10) Hasan el-Basri, rahimehullahu teala, je rekao: “Vernik je na dunjaluku poput zatočenika. Nastoji osloboditi svoju dušu od džehennemske vatre!”
● Onaj koji se zaokupira manjkavostima svoje duše uvideće da je njegova duša manjkava, da se pri njoj nalaze mnogobrojne mane, pa se zbog toga neće upustiti u govor o manjkavostima i manama drugih ljudi. Kako da govori o manama drugih ljudi, a i sam je pun mana?! Onaj koji se zaokupira svojom dušom i njenim popravkom, taj ne može da sedi ni malo ni mnogo na skupovima i priča: “ovaj je dobar”, “ovaj loš”, “pri ovome ima to i to, a pri ovome to i to”. Kada je Rebi‘i b. Husejmu rečeno: “Ne čujemo da spominješ ičije mane?!”, on je odgovorio: “Ja nisam zadovoljan samim sobom, pa zar da svoje vreme posvetim grdnji drugih?!” Imam Malik, rahimehullahu teala, je rekao: “U Medini sam zatekao ljude koji pri sebi nisu imali mana, ali su istraživali mane drugih pa su i oni postali manjkavi i puni mana. I zatekao sam ljude koji su imali pri sebi mana, ali su ćutali o manama drugih , pa su i njihove mane zaboravljene.”
● Onaj koji se zaokupira svojom dušom, to je dokaz njegovog samoobračuna, a poznato je da profitira onaj koji se samoobračunava. Uzvišeni Allah naredio nam je da obračunavamo svoje duše: “O vernici, bojte se Allaha i neka svaka duša gleda šta je za sutra pripremila!” (El-Hašr, 18) Omer, radijallahu anhu, je rekao: “Obračunavajte se pre negoli vam bude obračunavano! I vagajte svoja dela pre negoli vam budu vagana!”
● Onaj koji se zaokupira svojom dušom, taj će biti zaokupiran i svojim Gospodarom! Od muslimana se traži da se posveti svom Gospodaru, da razmišlja kako da Mu ibadet što više čini, kako da u njemu bude iskren, kako da se uzdiže stepen po stepen u ibadetu, kako da uspostavlja veru, kako da popravlja druge ljude itd. Zbog toga je Ebu Sulejman ed-Darani, rahimehullahu teala, rekao: “Ko se pozabavi svojom dušom, okrenuće se od ljudi! Kome briga bude njegov Gospodar, okrenuće se i od svojih dunjalučkih briga i od ostalih ljudi!” Posveti se ibadetu svom Plemenitom Gospodaru i neka ti briga bude hifz Allahove Knjige! Neka ti briga bude obavljanje pet dnevnih namaza u njihovo vreme! Neka ti briga bude kako da ustaneš na noćni namaz! Neka ti briga bude kako da zaplačeš iz straha od Uzvišenog Allaha! Neka ti briga bude kako da zadobiješ Allahovo zadovoljstvo! Neka ti briga bude šerijatsko znanje, kako da ga što više stekneš da bi obožavao svoga Gospodara jasno sa znanjem. Zato ćemo naći velike istinske učenjake kojima je briga pokornost Allahu, kako da ojačaju svoj iman u Allaha. Nećemo naći da govore o drugim ljudima, da ih razvrstavaju i klasifikuju, da iznose propise o njima, jer, Uzvišeni Allah je Taj koji nas najbolje poznaje, najbolje poznaje ko je od nas iskren, a ko lažov.
● Onaj koji se zaokupira svojim manama, taj se neće uzdizati i veličati svoje delo, ma kakvo uradio, taj neće prigovarati za svoje učinjeno delo, već će, koje god mu delo Uzvišeni Allah omogući da učini, smatrati da je to od Allahove dobrote i podrške njemu. Smatraće da nije Allahove dobrote prema njemu i Allahove podrške njega, nikada ne bi ni učinio to delo.
● Onaj koji se zaokupira svojim manama, to će ga odvesti do skromnosti, poniznosti i potčinjenosti svome Gospodaru, a biće skroman i prema drugim ljudima. Pojedini od naših prethodnika govorili su: “Ako vidim starijeg od sebe, ja kažem: ‘On me je pretekao u islamu!’, a ako vidim mlađeg od sebe, ja kažem: ‘Ja sam ga pretekao u gresima!”
● Ono što će čoveka podstaknuti da se pozabavi svojom dušom, a ostavi se tuđih mana i manjkavosti jeste i činjenica da onaj koji razmatra tuđe manjkavosti istovremeno sebe hvali, indirektno tvrdi da se on izgradio, a ovo je opasna stvar. Uzvišeni Allah kaže: “I ne hvalite sami sebe, Allah najbolje zna ko je bogobojazan!” (En-Nedžm, 32) Štetnosti i posledice bavljenja tuđim manama i onim što nas se ne tiče
● Gruboća i mrtvilo srca, pomanjkanje opskrbe i slabost tela
● Gubljenje razboritosti i upuštanje u laž, gibet i nemimet
● Poniženje od Allaha i okretanje Allaha od tebe
● Razotkrivanje sebe na dunjaluku i upropaštavanje sebe na ahiretu Načini koji će čoveka dovesti do toga da se kloni onoga što ga se ne tiče
● Moli Allaha neprestano da ti pomogne da se zabaviš sobom.
● Budi svestan Allahovog nadzora i Allahove veličine.
● Naučimo se da poštujemo druge, a naročito nešto njihovo posebno, a posebno ono što oni taje, tj. njihove tajne ili ono što oni ne bi voleli da drugi saznaju o tome. Svaki čovek ima neke svoje tajne o kojima ne voli da priča pa i svojim najbližim. Poštuj , i saznaš li nešto o tome, ne širi.
● Stalno se obračunavaj i pitaj svoju dušu: Zašto mi je ovo potrebno? S kojim pravom se ja upuštam u ovo?
● Druži se s dobrim ljudima koji se brinu o svojim manama.
● Nastoj što je god moguće više da čitaš o prvim generacijama, njihovom ponašanju spram sebe i drugih, kako su čuvali svoje vreme, svoj jezik i čast i svetost drugih.
● Posveti se učenju i čitanju Allahove Knjige, to je dovoljno da te okupira od svih drugih.
● Kada razgovaraš s nekim nasamo o nečemu, iako ti ne kaže da je to između tebe i njega, znaj da je to između tebe i njega i treći ne treba da zna za to, to ti on daje u emanet, makar ti doslovno to i ne rekao.
● Ukoliko pitaš nekoga o nečemu, pa vidiš da on to ne zna ili ne želi da odgovori, ne prisiljavaj ga na odgovor.
● Ne pokušavaj da pronalaziš greške drugih, ako do tebe i dođe neka od njih, ne bavi se njome, to nije tvoja obaveza, već njegova. ● Nastoj da ne gledaš mnogo u druge i ne slušaš mnogo o drugima.
● Mnogo razmišljaj o smrti, obračunu, nagradi i kazni, onome što nas čeka sigurno. Budimo dobri vernici, upotpunjavajmo svoj iman, ulepšavajmo svoj islam, posvetimo se svojim nedostacima, ne uznemiravajmo druge, ne započinjimo rat sa Uzvišenim Allahom!