- - - - - -
utorak, 20 februar 2018
A+ R A-

VESTI

„SVI SE ČVRSTO ALLAHOVOG UŽETA DRŽITE I NIKAKO SE NE RAZJEDINJUJTE“ – HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG

  • Objavljeno petak, 16 februar 2018 22:57

WP 20180216 12 28 31 Pro

Šesnaestog februara / tridesetog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

Muftija srbijanski je u današnjoj hutbi istakao važnost razmišljanja o Allahu Uzvišenom, kao prvom koraku ka činjenju dobrih dela. Isto tako efendija Numan ja podvukao obavezu svakog čoveka da se pozabavi svojim - ne tuđim delima, svojim - ne tuđim propustima kako bi ih otklonio jer čovek biti pitan za sebe, svoja dela kao i za to kako je i u šta proveo vreme.

"Jedini način da budemo sa Allahom, a nema ništa bolje nego s Njim biti. Niko još ništa nije izmislio da je bolje u stvarnosti. Onaj ko misli na Allaha on ide u Džennet, on u trenutku toga mišljenja se oseća da je u Džennetu jer je ostavio sve oko sebe. I hladno vreme i kišu i sneg i glad i žeđ i misli na svoga Stvoritelja i sa Njime je. Šta od toga ima bolje?! Mi treba puno da se okuražimo da to uradimo.

Bolje je da čovek misli o sebi nego o drugima. Kada dođemo kod Allaha na Sudnjem danu, ne možemo reći da nismo imali vremena da mislimo na sebe jer smo se bavili drugima a ne sobom. Pogledati sebi u dušu i reći kakvo sam ja ljudsko biće i na šta ja ličim, kako se ponašam. Treba biti pametan jer ovaj život ovde u ovom telu nije beskonačan. Mi nemamo kontrole nad njim, samo imamo Allahovu Milosti. Nekima Allah produžava život zato što su dobri, pa da bi još bolji bili i još više Dženneta zaradili. Treba iskoristiiti svaku priliku uu životu da budemo dobri, da mislimo dobro. Ne može čovek biti dobar delima ako nije dobar mislima jer prvo ide misao pa onda ide delo.
Treba misliti i želeti lepo i dobro jer mi smo zajednica. Ne kaže dragi Allah u Kur’anu da se držimo užeta odvojeno, već zajedno jer je jedno uže, a to uže je Allahova reč tj. Kur’an i za tu reč se treba držati jer je ta reč jedina istinita uputa. I bilo ko da nam kaže nešto, bez obzira na uticaj i položaj, što nije u skladu sa Allahovom rečju, taj savet će nam škoditi. Zato treba dugoročno misliti, a odmah delati. Odmah treba biti dobar, ne treba odlagati. Ljudi misle da imaju vremena i da će uvek sutra biti. Prilika je sada, dobra misao je sada, dobro delo je sada i ne ostavljajte ništa za sutra.

Moramo da radimo i da budemo muslimani. Ne prisilno već iz potrebe. Ljudi koji nemaju veru i ne znaju Allaha, oni su najveća sirotinja jer su zalutali i izgubljeni su. Od toga veće sirotinje nema.
Neka nas Allah dragi sačuva. Da živimo u miru, da se međusobno pomirimo i živimo zajedno i da ne radimo ono što ne valja u ime islama."

U drugom delu hutbe, muftija Numan je spomenuo praznik Dan državnosti i čestitao ga svim prisutnima sledećim rečima:
„Ova zemlja u kojoj živimo, ova zemlja u kojoj je ova džamija, je naša zemlja i svakoga stanovnika te zemlje, svakoga čoveka koji njome hoda i nemojte dozvoliti da vas iko stavi na drugo mesto i da vam iko kaže da verujete da niste pravi građanin zbog svog porekla ili svoje vere. Sve što postoji Allah Dragi je stvorio. I kad je stvorio Zemlju nije bilo granica ni carina, to su ljudi napravili i odvojili se jedni od drugih. Kad su muslimani vladali bila je jedna država i svi su ljudi bili zajedno, bez granica, bez pasoša jer je to zemlja Allahova! Ali ljudi vole da parcelišu stvari pa smo stvorili mnogo malih država. Osnovna uloga države jeste da da svojim narodima ljudska prava i jedinstvo. Da smo svi jednaki i da smo zajedno. Molim Allaha da pomogne da se shvati da smo mi na ovom Balkanu ljudi koji žele mir i život u zajednici i da ničiji hak ne želimo da uzimamo.“

Efendija Numan je završio hutbu dovom Allahu da nas čuva da uvek budemo slobodni i da budemo prvaci.

REISU-L-ULEMA NASUFOVIĆ UGOSTIO DR FATIHA JUDŽELA PREDSTAVNIKA UPRAVE ZA VERSKE POSLOVE REPUBLIKE TURSKE

  • Objavljeno četvrtak, 15 februar 2018 20:25

yucel 1

14.2.2018. godine Kabinet reisu-l-uleme Islamske zajednice Srbije u Novom Pazaru.

Predstavnik Uprave za verske poslove Republike Turske u Beogradu gospodin dr Fatih Yücel (Fatih Judžel) boravio je u Novom Pazaru i tom prilikom susreo se sa reisu-l-ulemom Islamske zajednice Srbije Seadom Nasufovićem, direktorom Uprave za odnose sa inostranstvom gospodinom Jakubom ef. Lekovićem i novoizabranim direktorom srednje medrese "Sinan-beg" gospodinom Harisom ef. Holićem.

U dvosatnom susretu otvoreno je više tema u cilju jačanja ranije započete dobre saradnje Rijaseta Islamske zajednice Srbije i Dijaneta (Uprave za verske poslove) u Republici Turskoj. Takođe, dr Judžel je istakao važnost uloge Islamske zajednice u savremenom društvu i posebno istakao bitnost na afirmaciji vaspitno-odgojnih i obrazovnih institucija koje deluju u okviru Islamske zajednice.

Islamska zajednica Republike Turske (Diyanet) na usluzi je svim muslimanima, bez obzira na različita viđenja u tehničkom i organizacionom delovanju, a naročito će pomoći u realizaciji projekata iz oblasti školstva i unapređenja uslova verskog života muslimana, ali i drugih projekata koji imaju za cilj podizanje na još viši nivo dobrih međureligijskih odnosa u Republici Srbiji.

Na obostrano zadovoljstvo dogovoreno je da bi ovakvih susreta trebalo biti češće, jer je Rijaset Islamske zajednice Srbije čvrsto na stanovištu da je Diyanet pravi primer na koji način bi trebalo tumačiti i praktikovati Islam u Evropi, a tome u prilog je i više intervjua za medije reisu-l-uleme Nasufovića.
Domaćini su se zahvalili svom gostu na ovoj izuzetno važnoj poseti i načelno dogovorili da se dr Judžel u perspektivi neposredno upozna sa imamima Islamske zajednice Srbije i predavačima islamskih medresa i fakulteta kako bi direktno mogao preneti svoje iskustvo i znanje o bitnosti čuvanja tradicinalnog tumačenja i praktikovanja islama.

yucel 2yucel 3

“ I SPOMINJI SVOGA GOSPODARA UJUTRU I NAVEČER, U SEBI PONIZNO I SA STRAHOPOŠTOVANJEM” - HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno utorak, 13 februar 2018 16:02

26805497 1585190911588727 9017006171621078813 n

Devetog februara / dvadeset trećeg džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

Centralna tema hutbe bila je zikruLLah – spominjanje Allaha Uzvišenog.
Efendija Mehemedi je kroz kur’anske ajete i hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, istakao značaj veličanja Allaha Uzvišenog uz napomenu da se ono, pre svega, manifestuje kroz vernikova dela.

„O vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutru i naveče Ga veličajte.“ (Al–Ahzab 41,42)

„Sećajte se vi Mene i ja ću se vas setiti i zahvaljujte Mi i na blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti.“ Bekara, 152.

„Oni koji veruju i čija se sca kada se Allah spomene smiruju, a srca se, doista, kada se Allah spomene smiruju.“ (Ar-Ra’d, 28.)

„Njega veličaju sedam nebesa i Zemlja i oni na njima, i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga, ali vi ne razumete veličanje njihovo. On je, doista, blag i mnogo prašta.“ (El- Isra, 44).
„I spominji Gospodara svoga ujutru i naveče u sebi ponizno i sa strahopoštovanjem i ne podižući jako glas, i ne budi nemaran.“ (El- Araf, 205)

Ebu Hurejre prenosi od Verovesnika ove reči: Rekao je Allah Uzvišeni – Ja sam sa svojim robom kada god Me spomene i kada god se njegove usne pomaknu izgovarajući Moje ime.
Istinski sledbenik islama spominje svoga Gospodara svakg časa, delo Njegovo vidi u svakoj stvari u prirodi i događajima u životu. On oseća Allahovu blizinu, siguran je u Njegovu moć i nalazi zaštitu pod okriljem Njegove dobrote i milosti.
Smisao spominjanja nije samo reč, već je nužno da se ono prvo manifestuje kroz vernikova dela, a zatim da dođe do njegovog izliva na jeziku u vidu dove, zahvale, veličanja i osećanja zadovoljstva.

Tek tada mumin postaje jedan od onih koji se istinski sećaju Allaha i kojima je On pripremio oprost i nagradu.
Mumin koji se seća i spominje svoga Gospodara, on Ga moli srcem, svoje biće puni ljubavlju prema Njemu - najvećem dobročinitelju. On srbi osvetljava Pravi put. Zato je spominjanje tj.zikr život i svetlo za srce, a zanemarivanje zikra jeste mrak.
Sledbenik šehadeta ne treba da zaboravlja svoga Gospodara, niti da ga zapostavlja. A šta bi se desilo kada bi njegov Gospodar njega zapostavio. Samo neistina, igra i zabava mogu da odvoje čoveka od Gospodara.

Spominjanje Gospodara je vernikova vrlina, bilo da je sam ili u društvu. Sve ostale dužnosti imaju određenu meru, a zikr nema mere. Znamo da je farz pet dnevnih namaza, Ramazan, tačno se zna procenat zekata, ko je dužan obaviti hadždž, ali za zikr precizne količine nema. Da je obaveza činiti zikr pored dnevnih namaza, opominje nas sura Džuma.
A kada se namaz obavi onda se raziđite po zemlji i tražite Allahove blagodati i Allaha mnogo spominjite da biste postigli ono što želite.

Da bismo voleli Allaha potrebno je da čistimo srce od prevelike ljubavi za dunjalukom. Imami Gazalija kaže: „Potrebno je da srce bude očišćeno od svega osim Boga, a put čišćenja je zikrullah.“

Da bi čovek bio plemenit u odnosu na Allaha dž.š i na ljude potrebno je da očisti dušu od raznih greha,a prevelika pohlepa za dunjalučkim dobrima je beskorisna i šejtansko je delo.
Pobožni ljudi se ne vezuju čvrsto za ovaj svet i njegove ukrase koji su mnoge upropastili.
Zar ima vrednijeg dela od spominjanja Allaha, učenja Kur’ana, šehadeta, reči subhanallah, elhamdulillah, Allahu ekber, salavata, tevbe i dove.

Poslanik, sallalallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Da kažem- slava i hvaa Allahu, nema Boga osim Allaha, Allah je najveći, meni je draže od svega što sunce greje i obasjava.“ (Muslim)
Ebu Malik el Eš’arija r.a kaže da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čistoća je deo imana. Elhamdulillah puni mizan, a subhanallahi ve bi hamdulillahi puni sve između nebesa i zemlje.“ (Muslim)

Ebu Hurejre kaže da je Allahov Polsnaik rekao: „Kada obavite tešehud u namazu, nek svaki od vas zatraži kod Allaha zaštitu od četvorog rečima – Bože moj, sačuvaj me od džehenemske kazne, od kaburkse kazne, od iskušenja živih i mrtvih i od iskušenja Mesiha Dedždžala,

Ebu Musa kaže Poslanik mi je rekao: Hoćeš li da ti ukažem na jednu reć iz džennetskih riznica? Da, svakako Božji poslaniče. A Poslanik reče – to je la havle ve la kuvvete illa billahi.“ (Muslim)

Allah u Kur’anu kaže: „Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allahovo ime spomene, a kada im se reči Njegove kazuju, verovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.“ (El-Enfal, 2)

"A NAREĐENO IM JE DA SAMO ALLAHU ROBUJU, DA MU ISKRENO, KAO PRAVOVERNI, VERU ISPOVEDAJU." - HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno nedelja, 04 februar 2018 15:09

WP 20180202 12 13 31 Pro

Drugog februara / šesnaestog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

"Draga braćo i sestre u islamu, iskrenost (ihlas) označava čisto verovanje u Allaha, bez bilo kakvih primesa širka i činjenja dobrih dela samo u Njegovo ime i radi postizanja Njegovog zadovoljstva. Iskrenost je uvet (uslov) da Allah dž.š primi dobra dela muminu i da ga višestruko nagradi.

Allah kaže u 5. ajetu sure El- Bejjine: 'A naređeno im je da samo Allahu robuju, da Mu iskreno, kao pravoverni, veru ispovedaju, da molitvu obavljaju i zekat daju, to je ispravna vera.'

Allahovog iskrenog roba ne može zavesti ni prokleti šejtan jer je on nemoćan pred iskrenim, o čemu govore 82. i 83. ajet sure Sad, u kojima Allah dž.š kaže da Mu je prokleti Iblis rekao da će zavesti sve ljude osim iskrenih.
'Tako mi dostojanstva Tvoga, reče Iblis – sigurno ću ih sve na stranputicu navesti, osim Tvojih među njima robova iskrenih.'

Iskrenost je teško postići, ali i sačuvati. Zbog toga su prethodnici molili Allaha dž.š da im podari ihlas.
Dela bez ihlasa samo su mučenje i prazan trud za koji nema nagrade, kako kaže Allah dž.š u 23.ajetu sure Furkan: 'I Mi ćemo pristupiti delima njihovim koja su učinili i u prah i pepepo ih pretvoriti.'
Dobro delo je ono koje je učinjeno u ime Allaha i u skladu sa sunnetom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a oni koji žele susret sa Allahom dužni su da rade dobra dela i da Allahu ne pripisuju druga.

U suri Kehf 110.ajetu: 'Ko želi da od Gospodara svoga bude lepo primljen, neka čini dobra dela i neka robujući Gospodaru svome, ne smatra Njemu ravnim nikoga!'

Ihlas iskrenih vernika jačaju: dova, znanje o ihlasu i poznavanje načina na koji prokleti šejtan može da zavede čoveka, izučavanje propisa na ispravan način i na vreme, druženje sa bogobojaznima.

Allah dž.š kaže u 20.ajetu sure Eš-Šura: 'Onome ko bude želeo nagradu na onom svetu – umnogostručićemo mu je; a onome ko bude želeo nagradu na ovom svetu – daćemo mu je, ali mu na onom svetu nema udela.'
Dakle, onaj ko želi budući svet, on iskreno veruje u Allaha i sve što radi radi samo u Njegovo ime i radi postizanja Njegovog zadovoljstva. Na drugoj strani, ko svojim delom namerava da dobije ovosvetsku nagradu, da ga ljudi hvale i da se uzdiže nad njima, neka za svoje delo uzme nagradu od onih zbog kojih je to radio.

Prenosi Omer ibn- El Hattab r.a. da je Poslanik, salllalahu alejhi ve sellem, rekao: 'Zaista se dela vrednuju prema namerama i svakom čoveku pripada ono što je naumio. Čija hidžra bude radi Allaha i Poslanika njegova – njegova hidžra je radi Allaha i njegovog Poslanika; čija hidžra bude radi neke ovosvetske koristi koju želi postići ili radi neke žene koju želi oženiti – njegova hidžra je radi onoga zbog čega se preselio.'

Nauka koju stičemo, takođe, treba da bude isključivo radi Allaha, kao što stoji u predaji koju beleži Ebu Davud. Prenosi Ebu Hurejre da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 'Ko bude postizao znanje kojima se stiče Allahovo zadovoljstvo želeći da postigne neku ovosvetsku korist, neće osetiti miris Dženneta na Sudnjem danu.'
Prema tome, Allah od nas prima samo ono znanje koje stičemo i prenosimo u Njegovo ime i radi Njegovog zadovoljstva.
Allah iskrenima za malo dobra daje veliku nagradu, a za nešto što se čini radi drugih, makar bilo veliko, nema ni najmanje nagrade.

Samo jedno delo koje čovek učini iskreno u ime Allaha, može biti uzrokom da mu Allah oprosti velike grehe. To potvrđuje i sledeća predaja koju beleži imami Tirmizija.
Prenosi Abdullah ibn Amr ibn As da je Poslanik, salllallahu alejhi ve sellem, rekao: 'Biće pozvan čovek iz mog ummeta pre ostalih stvorenja na Sudnjem danu, pa će mu biti otvoreno devedeset i devet knjiga, svaka od njih dužine koliko oko može videti. - Poričeš nešto od ovoga? Jesu li te zakinuli moji pisari koji su te pratili? Reći će: „Ne moj Gospodaru.“ Biće rečeno – Imaš li opravdanje za ovo ili neko dobro u njima? Reći će čovek: „Ne!“ Biće rečeno - Ali ti imaš kod nas dobro delo, a tebi danas neće biti učinjena nepravda, pa će biti pokazan list na kojem piše šehadet. Reći će čovek: „Allahu, šta je ovaj list u odnosu na ovolike knjige?“ Biće rečeno: „Tebi neće biti učinjena nepravda!“ Pa će se staviti taj list na jedan tas, a na drugi knjige, pa će tas sa listom šehadeta prevagnuti.'

Draga braćo i sestre, ovaj hadis govori o velikoj Allahovoj Milosti, ali ni u kom slučaju nam ne sme biti izgovor kao što neki govore da veruju i da je važno ono što je u njihovim srcima, a to svoje verovanje ne potvrđuju delima, jer se iskren vernik trudi da svoj šehadet potvrdi dobrim delima i nadom u Allahovu Milost.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imami Muslim govori, na prvi pogled, o malom delu koje će biti uzrokom nagrade Dženneta. Prenosi se da je Poslanik rekao: 'Video sam čoveka kako uživa u Dženntu, zato što je pored puta slomio granu koja je uznemiravala muslimane!' (Muslim)

I mi smo, draga braćo i sestre u islamu, svakodnevno u prilici da učinimo mnogo dobrih dela, koja mogu biti uzrokom velike nagrade na budućem svetu pa se zato trudimo da sa puta, iz harema džamije i na svakom drugom mestu, sklonimo ono što smeta prolaznicima. Pomozimo onima kojima je pomoć potrebna, a ako ne možemo ništa drugo, onda se iskreno, bratski nasmešimo bratu muslimanu i to će nam biti upisano kao sadaka. Obiđimo bolesnike, pa će za nas taj dan ili tu noć 70 hiljada meleka činiti istigfar (tražiti oprost).

Klanjajmo i pratimo dženazu umrlog muslimana pa ćemo imati nagradu dva ogromna brda i takmičimo se u dobru.
Braćo i sestre, budimo od onih koji su iskreni u svome verovanju, delima i govoru i natečemo se u dobru.

Gospodaru, učvrsti nas na put islama, ne iskušaj nas sa onim što nećemo moći podneti, učini nas od onih koji su iskreni i koji ispunjavaju svoje obaveze, učini nas u našim očima malim, a u očima ljudi i kod Tebe velikim, oprosti nam grehe i počasti nas Džennetom, društvom poslanika, šehida i svih dobrih ljudi!"

"NE KLANJAM ALI IMAM ĆISTO SRCE !" - HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

  • Objavljeno subota, 27 januar 2018 19:32

WP 20180126 12 14 40 Pro

Dvadeset šestog januara / devetog džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

Glavni imam Bajrakli džamije, Ramadan ef. Mehmedi, je u hutbi pojasnio pogrešno shvatanje imana kroz primer tzv. "čistog srca" koje čisto i jasno oseća, ali ne klanja i ne obavlja propisane farzove.

Postavljajući pitanje "da li je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada ga je Uzvišeni obavestio da su mu oprošteni svi gresi koje je učinio i koje će eventualno učiniti do kraja svoga života, odustao od obavljanja svakodnevnih verskih obaveza pravdajući se da on ima čisto srce," dao odgovor citirajući hadis koji beleže Buhari i Muslim. "Jedne noći Poslanikova supruga Aiša, radijallahu anha, nakon što je primetila da zbog noćnog namaza koji je klanjao svake noći, iz njegovih peta teče krv zbog dugog stajanja, upitala ga je zašto toliko dugo klanja kad su mu gresi oprošteni, a on na to nije rekao: 'U pravu si, o Aiša, ja imam čisto srce!', već je odgovorio: 'A zar da ne budem Allahu zahvalni rob?'

Govoreći o životu Allahovog miljenika i uzora svih muslimana, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, ef. Mehmedi je zapravo govorio o primeru najispravnijeg doživljaja islama i imana i praktikovanju istog, pitajući se "da li je ikada čovek najčistijeg srca koji je hodao ovom zemljom do Sudnjega dana ostavio, propustio, ili odustao od bilo kojeg dela koje mu je naredio Uzvišeni Allah: namaz, post, zekat, hadž, hidžra, i sl."

"Allah je stvorio čoveka i učinio ga namesnikom na Zemlji, na kojoj mu je sve podčinio i kroz objavu odredio pravila njegovog življenja.

On mu je odredio vek na ovom prolaznom svetu kako bi ga iskušao i time mu odredio ahiretski položaj svojom, dakle, Allahovom Milošću a ne čovekovom zaslugom, jer se večnost ne može nikako zaslužiti u kratkom dunjalučkom životu.
O tome Allah kaže: „Onaj koji je stvorio smrt i život da bi iskušao koji od vas će bolje postupati. On je Silni i Onaj koji prašta.“
Allah dž.š je u ovom ajetu prvo spomenuo smrt i dao joj prioritet nad životom, jer je smrt tj. život posle nje cilj, a život na dunjaluku je samo sredstvo za ostvarenje tog cilja.

Allah nas podučava u suri Junus (24, 25) šta je to dunjaluk. „Život na ovom svetu je sličan bilju zemaljskom na koje Mi spustimo kišu s neba, kišu s kojima se ona izmeša, kojim se onda hrane ljudi i stoka. Pa kada se Zemlja ukrasi svojim ruhom i okiti i kada stanovnici njeni pomisle da su oni toga gospodari i dođe naredba Naša noću ili danju, i Mi to pokosimo, kao da pre ničega nije bilo. Eto tako Mi potanko izlažemo dokaze narodu koji hoće da razmisli.“

Allah poziva u Kuću mira i ukazuje na pravi put onome kome On hoće.
Iz ovih ajeta čovek treba da shvati da je ovaj svet prolazan kao i rast biljaka, a da je naš ovozemaljski život kao kiša koja natapa zemlju i čini je plodnom; ali, kada sve nabuja i kada čovek pomisli da je to sve njegovo, Allahovom voljom sve to nestane.
Ahiretska kuća koju Allah naziva „Kućom mira“ je pripremljena za one koji su na pravom putu i koji se samo Njega boje i nadaju Njegovoj nagradi.

Vernik ne sme zapostaviti dunjaluk i odreći se materijalnih dobara jer nam je dunjaluk potreban i kao sredstvo do Ahireta i on mora imati za cilj da pokornost Allahu, bude ispred dunjalučkih interesa.

Musliman od dunjaluka neće uzeti ništa drugo osim onoga što je halal i neće raditi ništa sem halal poslova i sav dunjaluk će iskoristiti za sticanje Allahovog zadovoljstva.

Dunjaluk treba da bude sredstvo, a ahiret cilj koji zaslužuje da čovek zbog njega, u ime Allaha, žrtvuje svoje vreme i uloži maksimum napora i materijalnih dobara sa kojima ga je njegov Gospodar počastio," kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi.