-
Objavljeno Subota, 19 Avgust 2017 01:01
Osamnaestog avgusta / dvadeset šestog zu-l-ka'de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Muftija niški Eldin ef Ašćerić. Centralna tema hutbe je bila emanet.
“Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovek - a on je, zaista, prema sebi nepravedan i lakomislen”, citirao je Muftija niški Allahove Reči iz Kur’anske sure Al Ahzab, ajet 72, a zatim podsetio na Reči Allaha Uzvišenog kojima On, Silni i Mudri Govori o vernicima koji će postići ono što žele u suri El Mu’minun, ajet osmi: „I koji o poverenim im emanetima i obavezama svojim brinu“.
Eldin ef Ašćerić je potom kroz reči Allahovog poslanika, Muhammeda sallAllahu alejhi ve sellem, istakao značaj, vrednost i važnost emaneta stavivši ga u usku vezu sa imanom – verovanjem čoveka i njegovim ponašanjem: „Rekao je Allahov poslanik, salAllahu alejhi ve sellem: ’Nema imana onaj ko nema emaneta, a nema vere (dina) onaj ko ne poštuje dogovor’“.
U nastavku hutbe Muftija niški je objasnio da „emanet obuhvata sve stvari vere: šehadet, namaz, zekat post meseca ramazana, hadž i ostale ibadete“, kao i to da su „naš emanet roditelji - kojima moramo biti poslušni, te ih izdržavati, pomagati im a nakon smrti ih se sećati dovama i sadakom, društvo u kom živimo – te moramo uticati shodno svojim mogućnostima da uslovi života budu dobri za sve, naše supruge i naša deca – pa ih moramo čuvati, poopravljati njihovo stanje, odgajati ih, školovati i izdržavati“.
Efendija Ašćerić nije propustio priliku da prisutne podseti i da nam je telo dato na emanet „pa kada je sluh u pitanju - dužni slušati samo ono što je korisno, kao što je učenje Kur’ana, hadise, predavanja, savete učenih ljudi a naše uši trebamo čuvati slušanja ogovaranja, svađa, prenošenja tuđih reči, potvaranja, lažnog svedočeja, razvratnih pesama i muzike. Vid i oči – ne smemo gledati ono što je haram; razvratne filmove, emisije, fotografije, ženska tela. Jezik – njime moramo govoriti samo ono što je dobro i korisno, pa zato trebamo učiti Kur’an, kazivati hdiis Allahovog poslanika, ali i svako znanje koje je na korist ljudima a pre svega čime je zadovoljan naš Gospodar. Nije dozvoljeno čoveku da svoj jezik koristi u potvaranju, ogovaranju, psovci, ismejavanju. Noge i ruke – pa njima ne smemo koračati prema haram mestima niti raditi ono čime nije zadovoljan naš Gospodar“.
„Braćo i sestre, ispunjavajmo preuzete emanete i takmičimo se u činjenju dobrih dela, pripremajući se za Dan proživljenja, kada će se gledati samo naša dela“, završio je Muftija niški Eldin ef Ašćerić.
-
Objavljeno Petak, 11 Avgust 2017 20:34
Jedanaestog avgusta / devetnaestog zu-l-ka’de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao i predvodio džuma namaz Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef Nasufović.
Šta to znači razmišljati pozitivno i šta znači imati dobrog druga, bila je glavna tema hutbe.
Reis efendija je najpre kroz primer velikana Islama bez kojih je nemoguće širiti misiju našeg časnog dina, Ebu Bekra i Omera, Allah bio zadovoljan njima, istakao predanost, ustrajnost u dobročinstvu i težnju za tim da se bude bolji. Efendija Nasufović je naveo podatak iz života ove dvojice najboljih ashaba i prvih halifa kad je Omer radijallahu anhu otkrio da Ebu Bekr radijallahu anhu posećuje jednu slepu staricu svakog dana nakon sabah namaza, da joj čisti kuću i priprema hranu do narednog sabaha a da to nije prestao činiti ni kada je postao halifa. Samo je promeni vreme, svaki dan pre sabah namaza.
Zatim je Reisu-l-ulema nastavio: „Ništa teže na ovome svetu čovek ne može da okusi od gorčine greha i od gorčine ružne reči. Zato izbegavajte ljude koji vam stalno govore loše, izbegavajte duge razgovore sa ljudima koji negativno gledaju na ovaj svet. Jer ubijaju život u vama, ubijaju želju u vama, izbegavajte to radi sebe, jer nema većeg otrova današnjice.
Sve što ćete pročitati govori se o raznim problemima i iskušenjima. Ljudi strašne muke muče i od stresa i od raznih panika, od raznih fobija koje ljudi nose sa sobom. To su ogromna iskušenja. Ne znamo koliko je teška bolest i kakvo je to iskušenje kad čovek psihički pati. A otkud ovaj lom, otkud ovaj bol u duši? Verujte - samo od negativnih reči, od bezbožnih reči. Neće vam vernik nikad dati da imate osećaj tuge u svom srcu. Ovaj će nam hadis biti uspomena sa ove hutbe, rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: „Najbolji čovek među vama jeste onaj čovek koji unese radost u srce drugog čoveka“. Nema boljeg insana u kosmosu od onog čoveka koji se trudi i nalazi način kako da unese radost u srce drugog čoveka. Pa blago svakom čoveku koji se rastane sa svojim prijateljem a njegov prijatelj ode srećan od njega. Upravo u ovim našim svakodnevnim susretima nalaze se plodovi našeg dina. U tome se nalazi slatkoća, u tome se nalazi radost duše i u tome se nalazi hedija koju činiš svome bratu. Ako si pravi vernik ti i rukama svojim i bićem svojim celim drži do toga, pokloni osmeh, pokloni selam, pokloni radost, usadi radost u srce čoveka sa kojim se sretneš. Tada ćeš biti pravi sledbenik Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Molimo Allaha da budemo ustrajni kao što je Ebu Bekr radijallahu anhu bio ustrajan, da težimo biti bolji kao što je težio Omer radijallahu anhu, da se u dobročinstvu međusobno takmičimo, i da budemo od onih ljudi koji će tragati, nalaziti ove male slatke plodove da jedne druge uveselimo, a jedni drugima radost u srce unesemo.
-
Objavljeno Subota, 05 Avgust 2017 00:16
Četvrtog avgusta / dvanaestog zu-l-ka'de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Muftija niški Eldin ef Ašćerić. Centralna tema hutbe je bila peti islamski šart – hadždž.
„Nijet mi je danas, uz Allahovu pomoć, sa vama podeliti nasihat o jednom islamskom šartu - dužnosti koja je pred nama muslimanima, odraslim muškarcima i ženama, koji je Allah Uzvišeni propisao. Allah Uzvišeni u suri Hadždž naređuje.’I oglasi ljudima hadž! – dolaziće ti peške i na kamilama iznurenim; dolaziće iz mesta dalekih.’
Komentatori Kur’ana Ibn-Džerir, Ibn-Kesir i drugi prenose predaju od Ibn-Abasa, radijAllahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, govorio o Ibrahimu, alejhisselam, kad je dobio naredbu od Allaha Uzvišenog da oglasi ljudima hadž, a on je rekao: ’O Gospodaru, kako da pozovem ljude kad moj glas ne može doprijeti do njih?’ Pa mu je rečeno: ‘Pozovi, a Naše je da dostavimo!’ Pa se popeo – neki kažu na kamen, neki na stenu a neki na Safu i povikao: ‘O ljudi, vaš Gospodar je odabrao Hram, pa ga posećujte!’ Predaja kaže da je glas odzvanjao brdima i planinama i dolinama, dok nije došao na kraj zemlje. Kaže da su se u tom momentu sva brda snizila kako bi glas bio što prodorniji . Čuli su ga i oni što su bili u matericama i u kičmama. Odazvali su mu se i drvo i kamen i zemlja i mora i planine i svi oni Allahovi robovi kojima je Allah Uzvišeni propisao da obave hadž do Sudnjeg dana. Svi su odgovorili rečima: 'Lebbejke Allahumme lebbejk – odazivam ti se Gospodaru moj, odazivam.'
ResuluLLah, sallAllhu alejhi ve sellem, je na oprosnom hadžu, obraćajući se prisutnima, između ostalog rekao: ‘O ljudi, poslušajte od mene šta ću vam pojasniti, jer ja doista ne znam da li ću se ikada više sresti sa vama posle ove godine na ovome mestu časnom.
O ljudi, zaista je šejtan izgubio svaku nadu da će biti obožavan u ovoj vašoj zemlji, ali je zadovoljan da vas skrene sa pravoga puta malim stvarima i u onome što ćete mu se pokoravati idući njegovim stopama mimo ovih mesta.
O ljudi, doista su vernici braća, i zato nije dozvoljeno verniku da prisvaja imetak svoga brata, osim sa dozvolom od njega. Da li sam preneo ono što sam hteo?’ upitao je Allahov poslanik,sallAllau alejhi ve sellem, pa su prisutni su rekli: ‘Jesi Allahov Poslaniče.’
‘Allahu, budi svedok da sam ovo preneo ljudima.’
Dalje je rekao Poslanik, sallAllah alejhi ve sellem: ‘Nemojte se nakon moje smrti vraćati u neverstvo pa da jedni drugima skidate glave sa ramena. Jer, doista sam vam ja ostavio nešto koje ako prihvatite i uzmete za svoj put, nikada nećete zalutati, a to je Allahova Knjiga - Kur’an Časni i moja praksa.’
U ovom govoru Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, nam je preneo mnogo nasihata i pojasnio mnogo propisa . Nakon što je završio govor ima predaja da je ovo bio uzrok objave Kur’anskog ajeta, trećag ajeta sure El-Maide ‘…Danas sam vam vjeru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude vjera…’
Bio je to dan blagodati i zahvale.
Draga moja braćo!
Sve druge islamske propise možemo obaviti na bilo kom mestu na zemlji. Allah Uzvišeni nam je za namaz zemlju čistom učinio, dok hadž možemo obaviti samo u Meki.
Svaki obred ima svoje vreme, a može se nekada obaviti i naknadno, a hadž se može obaviti samo u određeno vreme, prema ajetil-kerimu u suri Bekare ‘Hadž je u određenim mesecima …’
Neki islamski ibadeti ili obredi imaju svoj duhovni, neki telesni, odnosno fizički, neki materijalno-ekonomski karakter, a hadž je ibadet koji objedinjava sve ove aspekte.
Svakodnevno se u namazu okrećemo prema Kabi preko bezbroj prepreka, a odlaskom na hadž, kod Kabe, nestaju sve prepreke.
Svi se obredi mogu obavljati tajno, a hadž se obavlja javno.
Dnevni namazi brišu grehe počinjene u međuvremenu.
Džuma namaz do sledeće džuma namaza.
Post u ramazanu čisti grehe još od prošlog ramazana. Hadž generalno je čišćenje od greha, što potvrđuje i hadis: ‘Ko bez greške obavi hadž, vratiće se kod Allaha čist od greha, kao na dan svoga rođenja’.
Hadž je poslednji objavljeni islamski šart, objavljen je u devetoj godini po hidžri i počast je ostalim šartovima.
Neki islamski učenjaci upoređuju islam i njegove šarte sa kućom i njenim delovima. Tako je šehadet njen temelj, namaz je glavni stub, post je unutrašnje uređenje kuće, zekat su zidovi, a hadž je krov ove kuće, kuće pokornosti Allahu Uzvišenom”, kazao je između ostalog Eldin ef Ašćerić.
-
Objavljeno Petak, 04 Avgust 2017 16:39
Ministar odbrane Aleksandar Vulin u okviru svojih aktivnosti vezanih za verske službe u Vojsci Srbije obišao je mesdžid u kasarni „Banjica 1“. Njega je primio i sa njim razgovarao Muftija vojni Mustafa ef Jusufspahić.
Razgovaralo se o značaju ravnopravne zastupljenosti svih religija kao i o važnosti da svaki pripadnik Vojske Srbije ima pravo i mogućnost da praktično primenjuje načela svoje vere i da živi u skladu sa njenim učenjem.
Istaknuto je da su verski službenici spremni da svojim radom i svojim zalaganjem doprinesu razvoju moralnih i duhovnih vrednosti i poštovanja verskih prava i sloboda svih pripadnika Vojske Srbije.
-
Objavljeno Nedelja, 30 Juli 2017 00:46
Humanitarna akcija dobrovoljnog davanja krvi, u organizaciji Islamske zajednice Srbije - Džemat Zemun polje, uspešno je završena.
Pored srušene džamije u Kurirskoj 41, pedeset članova Islamske zajednice Zemun polja dalo je svoju krv i na taj način pomoglo kontinuirano pravovremeno transfuziološko zbrinjavanje bolesnika.
Poznato je da su rezerve krvi opale zbog manjeg odziva građana u organizovanim akcijama, zbog leta i godišnjih odmora.
