2. novembra / 24. safera u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah. ef. Numan.
Muftija srbijanski je započeo hutbu rečima da: “U životu nema veće časti i većeg zadovoljstva nego biti dobar vernik. Sve ostalo je traćenje vremena“.

Danas je Islamska zajednica Srbije imala čast da u svojim prostorijama ugosti predsednika Odbora za spoljne poslove Velike narodne skupštine Republike Turske, gospodina Volkana Bozkira.
Višepartijska parlamentarna delegacija Turske predvođena gospodinom Bozkirom je sa najvećim zvaničnicima IZS razgovarala o važnim pitanjima koja se tiču muslimana u Srbiji, ali i o koracima koji će doprineti još boljim odnosima Islamske zajednice Srbije i Republike Turske. Gospodin Bozkir, zajedno sa poslanicima iz političkih stranaka u Turskoj, dao je podršku muslimanima Srbije i govorio je o osnivanju parlamentarnog prijateljstva između Turske i Srbije sa sastancima koji bi se održavali dva puta godišnje.

26. oktobra / 17. safera u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao i predvodio džumu namaz reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, Sead ef. Nasufović.

“Sa Imenom Allaha dželle šanuhu, Milosnog i Premilosnog, hamd Allahu pripada Gospodaru svetova. Salavat i selam Poslaniku, Allahovom miljeniku. Salavat i selam Poslanikovom rodu i porodu, njegovim ashabima, svim njegovim sledbenicima. Neka su naše zahvale prema Allahu i naši salavati baš onoliko koliko je Allah zvezda stvorio i neka u svakom našen dahu, u svakom našem treptaju oka bude izraz naše zahvalnosti prema Rabbu, neka u njima bude salavat prema Pejgamberu, neka u njima bude istigfar za ono što grešimo u našim životima.

Draga braćo, od sledećeg petka mi ćemo klanjati u 12 sati džumu, pa nas to polako uvodi u zimu. A zima je jedna robija, zima je jedna smrt. Kako je god Allah učinio da postoji zima u ovim godišnjim dobima, isto tako zima postoji i u našim životima. Allah je dragi učinio da se sve stalno menja, jer kad se ne bi ništa menjalo onda bi nastupilo nešto od čega bismo mi polako umirali. U našoj duši, u našim prsima kad ne bi bilo promene čovek bi stradao. Ne daj Bože da u nama se nešto ne desi da čovek oseti i sreću i tugu, tada bi čovek polako počeo da gubi sebe. Zato Allah dragi iz milosti Svoje učini da mi s vremena na vreme osetimo i sreću a da s vremena na vreme osetimo žalost ili tugu ili brigu. Jer ovo se u nama smenjuje isto kao što Allah dželle šanuhu daje da se smenjuju dan i noć. I Allah nam je dao pravila kako se čovek ponaša dok traje dan – da se ne veseli previse, jer mora biti svestan da će doći noć. Isto tako kad zavlada u našim prsima tuga da čovek ne očajava nego da se raduje i da se nada zori koja će sigurno doći nakon duge noći. Dakle to su pravila koja nam je Allah dragi dao, jedan edeb koji mi poštujemo u našem životu da znamo kako da se snađemo.
Ne bi bilo one suze Jakubove,alejhis-selam, niti bi bilo one dove Ejjubove, niti bi bilo uzdaha Jusufovog, niti bi bilo suza i plača bilo kojeg drugog Pejgambera, Allahovog Poslanika da ih Allah nije iskušao da u njihovim prsima prođe jedno osećanje tuge ili brige. Mi je različito prihvatamo, zavisi ko smo. Ako smo ljudi koji čvrsto veruju, njega briga i tuga pomažu da mu dova bude što lepša, da mu uzdah bude što dublji prema Allahu i da ga što više približi Allahu dželle šanuhu. Ako je ne daj Bože čovek od onih koji ne znaju i neće da veruju, mi vidimo danas najviše šta se pije od lekova jesu antidepresivi. Nema potrebe za tim. Onaj ko čvrsto veruje, onaj ko je shvatio suštinu Kada i Kadera, Allahovog određenja i Allahove volje, nema potrebe za tim. Retki su slučajevi kad treba se za tim posegnut, to najbolje lekar zna kazati. Mi u našem životu bežimo od realnosti jer je nismo shvatili i upravo taj beg jeste beg u jednu nerealnost gde ljudi stradaju. Zašto mi nemamo snage, zašto je naš dan težak kad realno ne bi trebalo biti? Šta se to desilo u toku noći ili u toku jutra pa mi ustajemo svezani. Neka su hiljade salavata na Poslanika, alejhis-selam, koji nam je objasnio zbog čega je to tako. Kaže: ‘Čovek kad zaspi, kad utone u san, nad njim šejtan, lanetu alejh, sveže tri čvora. Kada se čovek probudi, ako ne učini sledeće on je ceog dana svezan: kad se čovek probudi prvo što treba da učini jeste da izgovori ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu. Tada se razveže prvi čvor. Kada čovek nakon toga ode pa uzme abdest po propisu tada se razveže i drugi čvor koji nam je svezan. Treći čvor se razvezuje kada čovek ode I klanja sabah namaz.’
Draga moja braćo, ovo šehade izutra koje prvo izgovorimo ono je potvrda nama, našim prsima, našoj duši, pred samima sobom da posvedočimo Jednoću Allaha i da posvedočimo poslanstvo Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem, sebi. Da nam tako dan počne. Naš novi početak u tom danu u kojem nas je Allah poživeo da osvanemo da ibatet činimo.
Abdest je pokretanje s mesta. Abdest nije mirovanje. U abdestu već imamo jednu aktivnost koja je naša lična gde čovek se oslobađa svih nečistoća, čak i dok je mirovao. Allah drqgi hoće da nas abdestom oživi, da nas pokrene. Abdest ima tu funkciju. Abdest je veliki i kaže Pejgamber, sallallahu alejhi ve sellem,: ‘Ko kako treba abdest uzme - s pažnjom, njemu se svih osam dženetskih kapija otvara da bira na koja će vrata da uđe kao dženetlija.’ Koliko je to veliki ibadet.
Nakon toga, sa namazom ulazimo u ljude. Ulazimo u džamiju, ulazimo tamo gde ima sveta još. Namaz je taj koji nas konačno odvezuje i od onog poslednjeg čvora da bismo imali snage da uđemo u novi dani i da bismo mogli da izdržimo sve terete koji nas tog dana čekaju.

Draga moja braćo, blago onome ko veruje Resulullahu, sallallahu alejhi ve sellem. Hiljadu puta mu blago. Nije iskušenje reći i nije iskušenje verovati ima Allah, Jedan Jedini i nije iskušenje reći Muhammedu resulullah. Iskušenje je da li verujemo Allahu i Resulullahu, jer onda kad nas potisnu životne tegobe i iskušenja da li ćemo više verovati svom rezonu, da li ćemo više verovati nekakvim svojim idejama, svojim mišljenjima ili ćemo uzeti Kur’an Časni da vidimo šta nam Allah kaže i kako nam On sudi i da li ćemo uzeti Poslanikovu reč da nam ona bude uputstvo šta da činimo u datom trenutku”, kazao je između ostalog reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, Sead ef. Nasufović.

21. oktobra 2018. godine ambasador Srbije u Saudijskoj Arabiji sastao se sa ministrom turizma te države.
Muftija Muhamed Jusufspahić razgovarao je danas sa Sultanom bin Salmanom bin Abdulazizom Al Saudom. Jedna od tema razgovora je svakako bila kako unaprediti odnose dve države u oblasti turizma.

19. oktobra / 10. safera u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

Na početku hutbe, muftija Numan je izrekao zahvalnost Allahu na zdravlju i blagodati dolaska u džamiju, naročito na džumu koja nas sve okuplja, jer džuma u prevodu znači zajedno.

"Allah Dragi je dobar i dao nam je najlepše stvari oko kojih smo se sjedinili, a to je namaz u džamiji, i još za to imamo nagradu. To je naša sreća, a Njegova Milost. Suština naše sreće je svedočenje u Allahovo Jedinstvo. Nama nije potrebno da ojačamo naše verovanje dodavanjem nekih drugih božanstava jer je nama dovoljan Jedan Bog u svojoj Jednoći, u svojoj Jedinstvenosti! Sam! Bez oca, sina, majke, drugova. Stvoritelj svih svetova, svega što vidimo i ne vidimo, stvorio je planetu da na njoj živimo, a mi tražimo da sa nje pobegnemo. Gledamo da li na Marsu ima života, bežimo tamo negde samo zato što nećemo da rešimo svoje probleme kući. Mi bismo lepo živeli da se brinemo o sebi, o jedni drugima, da živimo u miru bez obzira na boju kožu. Zamiliste munafitluk belog čoveka. On kaže da je bolji od crnog čoveka, a svake godine se sunča da pocrni kao onaj crnac. I ko smo mi ovde na ovoj planeti da određujemo ko je od koga bolji? Zemlja je okrugla i nema ćoškova, svi smo jednaki, nema razlike. Božiji Polsnaik je rekao u svom poslednjem govoru da nema razlike između belog i crnog čoveka, između arapa i nearapa jer svi smo od Adema, od zemlje, od prašine. I sada u stvaranju ljudskog bića Uzvišeni Allah kaže šta ima bolje nego približiti se Onome ko te je stvorio? Mi to razumemo u odnosu sa roditeljima, u odnosu sa svojom porodicom. Kada smo bili mali, bili smo sa roditeljima jer su nam oni davali sigurnost. Allah dž.š am je dao nešto mnogo više – otvorio je vrata svoje milosti a nismo Mu to tražili! Allah Dragi nas je stvorio i sve nam je dao! Pamet, fizičku snagu, um, govor, sluh, miris, naučio nas je da pravimo sve ono što ulepšava život i On kaže Poslaniku sallallahu alejhi ve sellem: 'Kada te pitaju Moji robovi o Meni, kaži im Ja sam blizu!' On je nama bliži od žile kucavice. Mi smo jedini narod na svetu koji ima Knjigu koja je od Boga od reči do reči, od slova do slova, niko drugi nema takvu Knjigu! To je čast i dobročinstvo prema nama! On je nama dao Svoju istinitu Reč! Istina od Istine, od Allaha koji je El- Hakk! Allah dž.š nam poručuje da je blizu i da odgovara na molbe molitelja, ali moramo istrajati na istini. Ovaj život je prolazan ali ono što se u toj prolaznosti događa je stalno. Tamo gde sebe dovedemo, tu ćemo biti. Uživanje današnjice, ženidba i deca, pričanje, stvaranje, misaoni procesi, sve je to On nama dao i samo je rekao da Ga verujemo i da Mu verujemo! Moramo imati snage da izdržimo do kraja, da budemo vernici do kraja jer On je Allah naš Stvoritelj! Mi Njemu hodamo, a On ka nama trči“, kazao je između ostalog muftija srbijanski koji je hutbu završio rečima molbe i upućivanja dove Uzvišenome da nas uputi i da istina uvek pobedi!