Bajrakli džamija Beograd, 24.5.2020.
Danas muslimani celog sveta obeležavaju Ramazanski bajram.
U Srbiji je centralna bajramska svečanost održana u Bajrakli džamiji u Beogradu.
Bajram namaz je predvodio i bajramsku hutbu održao reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, akademik dr Sead ef. Nasufović.
Mnogobrojni vernici klanjali su jutros barjam-namaz u Bajrakli džamiji, haremu/dvorištu džamije, pomoćnim prostorijama nosivši zaštitne maske i rukavice, tako poštujući epidemiološke mere koje su u Srbiji još na snazi zbog korona virusa.
"Sa imenom Allaha, dželle ša’nuhu, Milosnog i Premilosnog! Hvala Allahu dželle ša’nuhu, Milosnom i Premilosnom, Gospodaru dana Sudnjeg! Samo se Tebi klanjamo i samo od Tebe pomoć tražimo. Uputi nas na Pravi put, na put onih kojima si milost Svoju darovao, a ne na put onih koji su srdžbu Tvoju na sebe izazavali, niti na put onih koji su zalutali. Amin.
Znamo da Si stvorio meleke, jednu vrstu koji imaju samo jedan zadatak,a to je da prenose selame Muhammedu, sallalahu alejhi ve sellem, od onih koji ga se sete. Ovog bajramskog jutra molim, prenesi od nas salavate i selame Muhammedu, salllallahu alejhi ve sellem, u broju zvezda na nebu, u broju kapi kiše, u borju treptaja očiju, u broju uzdaha i izdaha, u broju otkucaja naših srca. Salavat na njegovu časnu porodicu, ashabe i sve sledbenike do Sudnjeg dana.
Od 1521. godine kako je sagrađena ova džamija od sultana Mehmeda, kako vernici u ovom gradu gledaju na obzorje da vide prve zrake sunca, koje će najaviti Bajram. Allah nas je počastio da smo živih srca, pa smo čuli ezane i odazvali se božanskom pozivu da klanjamo zajedno Bajram namaz. Svi smo imali priliku gledati tužne slike iz harema džamije, iz poslanikove džamije, bili su prazni. Svaki narod ima svoje iskušenje, svaki poslanik je imao svoje iskušenje i svaki čovek ima jedno svoje iskušenje. Naša generacija je doživela da bude iskušana ovim što je iza nas, što nas je zarobilo i odvojilo i učinilo nas da budemo sami. Verujem da smo svi duboko osetili šta to znači imati druga, sagovornika, sa nekim reč progovoriti, i da smo kao vernici osetili gorčinu samoće i da smo spoznali da je istina da je čovek čoveku jedan od najvećih darova i zato čuvajmo jedni druge. Kada spomenemo samoću, setimo se Jusufa aljehis-selam, Onog momenta kada su ga braća njegova bacila niz bunar, Allah je spustio meleka da mu krilo postavi i da ga sačuva. Zato verujte, ko god vam bude sebeb da posrnete, ako ste pravi vernici Allah će vam poslatii meleka da vas svojim krilom sačuva.
„Ko kaže Naš Gospodar je Allah, pa utraje u tome, Allah mu spusti meleka koji ga obraduje pa kaže nemoj se plašiti i nemoj se žalostiti, raduj se Džennetu koji ti je obećan! Zaista smo mi meleki tvoji prijatelji i na ovom i na budućem svetu!“
Zato, budi uvek od onih koji čvrsto veruju i koji nikada ne gube nadu. Mi smo naučil da malo saburamo, trpimo. Tri stvari je Allah strogo zabranio verniku, da ne sme ni jednom čoveku naštetiti; da udarimo na tuđu čast, na tuđ imetak i na tuđ život. Danas ljudi svoj uspeh hoće da izgrade tako što udaraju drugima na čast. Nema uspeha onaj koji je svoju sudbinu pravio na tuđoj nesreći. Kada bi nas neko kao vernike upitao da li bi iko od nas ruku svoju na Kabu podigao da je poruši, krv bi se zaledila od same pomisli da napadnemo Kabu. A Poslanik nas uči da je veći greh od Allaha srušiti nečije srce nego Kabu. Hajde da se izvagamo koliko smo predani ovom emantu koji nam je dat do Sudnjeg dana. Zaista je sve prolazno. Bože naš daj da nam poslednje reči budu Ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu, nema među nama nikoga ko neće srmt osetiti, to je naša budućnost. Kad čovek preseli na Ahiret, istog trenutka ljudi ga više ne zovu ni po imeu ni po prezimenu nego kažu ovo je mejt! Iznesite mejta iz kuće, više ne nosi ni ime, ni titulu, ni imetak. On je postao mejt. Kad se mejt ogasuli, on dobija novo ime – dženaza. Prinesite dženazu, odnesite dženazu do groblja. A kada se dženaza spusti u mezar, tad čovek dobija još jednu novu titulu – merhum ili rahmetli. Naše je da budemo merhum, da celog života budemo dobri ljudi i da nas se svi sećaju po dobru. Najveća kazna jeste zaborav, da bude bez spomena. „Onaj koji tebe mrzi, on će bez spomena ostati“ kaže Allah dželle ša’nuhu, i tu vidimo da nema tragičnije sudbine nego da čovek bez spomena ostane i zato se ljudi bore da ostave trah iza sebe gde će ih se sećati ljudi po hajru.
Bitka na Bedru – mesto i vreme gde se odlučilo hoće li biti ili neće biti islama. Svaki čovek ima svoj Bedr, svoje trenutke biti ili ne biti; ko tada pobedi, on je večiti pobednik, a ko izgubi, neće mu se druga šansa pružiti. „Gospodaru, daj nam prisebnost u ovom našem trenutku.“
Pre neku noć je bila 27.noć, mi svakog Ramazana tražimo tu noć, da naše srce oseti trenutke Kadra. Onaj momenat kada ste raširili svoja prsa, očistili svoja srca i primili Kur’an da bude vaš vodič, da bude vaš imam. To je naš lični Kadr.
Na kraju da proučimo dovu Allahu da nas sačuva šerra i zla, dušmana, da naše srce pošteno gledaju, da naše ruke časno rade, da naše duše nikome zla ne misle, da nas se šp dobru sećaju, da našu decu usmerimo na Pravi put, da se ponosimo njih i oni nama, molimo Te u ovom trenutku u kojima dove primaš, obraduj naše umrle, duše naših očeva i majki. Neka njihove duše budu srećne zbog naših dova. Molimo Te pomozi nas da naša srca uvek kucaju La ilahe ilallah Muhammedu resulullah. Neka je svima hajirli i sretan Bajram. Bajram šerif mubarek olsun!“ Kazao je između ostalog, u bajramskoj hutbi, reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije, akademik dr Sead ef. Nasufović.
