- - - - - -
sreda, 24 februar 2021
A+ R A-

ČOVEK I NARODI IZMEĐU ATEIZMA I FUNDAMENTALIZMA

covekINarodi01

Sinoć je u Kolarečevoj zadužbini održana tribina pod nazivom Čovek i narodi između ateizma i fundamentalizma. Učesnici tribine bili su Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef Nasufović, rabin Isak Asiel, sveštenici Vukašin Milićević (ispred SPC) i Aleksandar Ninković (ispred rimokatoličke crkve) kao i profesor dr Vladeta Jerotić.
Reisu-l-ulema se u svom obraćanju najpre dodtakao jezičkog i terminološkog značenja reči fundamentalizam. Konstatujući da je “u jezičkom značenju u osnovi to nešto pozitivno jer bi to bilo temeljno pristupanje veri, temeljno pristupanje tekstovima svete Knjige ali da je vremenom ta reč satanizovana pa danas reč fundamentalista označava osobu koja je radikalna, ekstremna, osobu koja šteti drugom čoveku.“ Ističući da je u istoriji postojalo više etapa koje su doprinele tome, ali je zbog vremenskog ograničenja izlaganja pojasnio dve. Srednji vek – kada je Bog bio u centru pažnje ne samo teološki već i u književnosti, umetnosti uopšte pa je došao humanizam koji je stavio čeveka u centrar svega, pokušavajući da se Bog zaboravi – uz konstataciju da je to više nego pogrešno jer "voleti čoveka ne znači ne voleti Boga, kao i što voleti Boga ne znači ne voleti čoveka". I drugu etapu – nakon jedanaestog septembra 2001. godine za koju je Reis efendija kazao da je nakon dešavanja koja su bila „kao u nekom loše režiranom filmu“ napad na islam i muslimane zapravo iskorišćen za pisanje mnogobrojnih knjiga koje su osuđivale religiju uopšte i u kojima se iznosilo da je religija glavni problem savremenog društva a da je islam samo došao prvi na red, te bi se možda moglo reći da je religija postala žrtva ateističkog fundamentalizma. Reisu-l-ulema je poručio da se za dešavanja u svetu, ratove, zlodela i sve ono loše čemu danas svedočimo može okriviti samo čovek a nikako Bog Uzvišeni i zatim dodao ono što je u svojim ranjim obraćanjima uvek isticao “vernik ne može biti terorista, niti terorista može biti vernik.“
Isak Asiel je primerima iz Biblije - od vavilonske kule preko odnosa između Kaina i Avelja, Isaka i Ismaila, Jakova i Esava, Josifa i njegove braće - ali i primerima iz svog života gde je upoznao i mnogo naučio od pripadnika drugih verskih zajednica pokušao da kaže kako treba izabrati srednji put, put koji nam ne dozvoljava da budemo „zatvoren sistem“, sistem koji funkcioniše sam za sebe.
Sveštenik Aleksandar Ninković govorio je iz ličnog iskusta. Kao bivši oficir JNA i tvrdi ateista kada je postao religiozan, na početku svog teološkog školovanja, bio je kako sam kaže fundamentalista. Pridržavao se svake zapisanje reči bez razumevanja njene suštine, njenog pravog značenja i smisla. „Kada čovek veruje da sve zna, da je jedino on u pravu, tada je zapravo upao u problem“, dodavši da je samoživost naime najveći uzrok upadanja u radikalizam i ekstremizam.
Vukašin Milićević sveštenik SPC-a je govorio o tome da ateizam nije imun na fundamentalizam navevši primere nekadašnje Albanije Envera Hodže i današnje Severne Koreje gde se sve pretvorilo u groteskni kult, grotesknu religiju. Religijski fundamentalizam je povezao sa osobama koje su apsolutno isključive ali ne mora biti opasan ako se takve osobe ne obaziru na druge odnosno ako drugima ne nameću svoje stavove i žive sami za sebe, što je veoma teško.
Profesor Vladeta Jerotić je izneo Hipokritov stav o četiri temperamenta koij dalje određuju osobu kakva će biti, uz konstataciju da i ateista veruje u nešto ili nekoga a da se treba čuvati temperamentnog fundamentaliste. On je zaključio kako je neophodan dijalog između različitih a da nam je sama raznolikost veoma potrebna.