- - - - - -
utorak, 20 februar 2018
A+ R A-

“ I SPOMINJI SVOGA GOSPODARA UJUTRU I NAVEČER, U SEBI PONIZNO I SA STRAHOPOŠTOVANJEM” - HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE

fDeli
0

26805497 1585190911588727 9017006171621078813 n

Devetog februara / dvadeset trećeg džumade-l-evvela u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

Centralna tema hutbe bila je zikruLLah – spominjanje Allaha Uzvišenog.
Efendija Mehemedi je kroz kur’anske ajete i hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, istakao značaj veličanja Allaha Uzvišenog uz napomenu da se ono, pre svega, manifestuje kroz vernikova dela.

„O vernici, često Allaha spominjite i hvalite, i ujutru i naveče Ga veličajte.“ (Al–Ahzab 41,42)

„Sećajte se vi Mene i ja ću se vas setiti i zahvaljujte Mi i na blagodatima Mojim nemojte neblagodarni biti.“ Bekara, 152.

„Oni koji veruju i čija se sca kada se Allah spomene smiruju, a srca se, doista, kada se Allah spomene smiruju.“ (Ar-Ra’d, 28.)

„Njega veličaju sedam nebesa i Zemlja i oni na njima, i ne postoji ništa što Ga ne veliča, hvaleći Ga, ali vi ne razumete veličanje njihovo. On je, doista, blag i mnogo prašta.“ (El- Isra, 44).
„I spominji Gospodara svoga ujutru i naveče u sebi ponizno i sa strahopoštovanjem i ne podižući jako glas, i ne budi nemaran.“ (El- Araf, 205)

Ebu Hurejre prenosi od Verovesnika ove reči: Rekao je Allah Uzvišeni – Ja sam sa svojim robom kada god Me spomene i kada god se njegove usne pomaknu izgovarajući Moje ime.
Istinski sledbenik islama spominje svoga Gospodara svakg časa, delo Njegovo vidi u svakoj stvari u prirodi i događajima u životu. On oseća Allahovu blizinu, siguran je u Njegovu moć i nalazi zaštitu pod okriljem Njegove dobrote i milosti.
Smisao spominjanja nije samo reč, već je nužno da se ono prvo manifestuje kroz vernikova dela, a zatim da dođe do njegovog izliva na jeziku u vidu dove, zahvale, veličanja i osećanja zadovoljstva.

Tek tada mumin postaje jedan od onih koji se istinski sećaju Allaha i kojima je On pripremio oprost i nagradu.
Mumin koji se seća i spominje svoga Gospodara, on Ga moli srcem, svoje biće puni ljubavlju prema Njemu - najvećem dobročinitelju. On srbi osvetljava Pravi put. Zato je spominjanje tj.zikr život i svetlo za srce, a zanemarivanje zikra jeste mrak.
Sledbenik šehadeta ne treba da zaboravlja svoga Gospodara, niti da ga zapostavlja. A šta bi se desilo kada bi njegov Gospodar njega zapostavio. Samo neistina, igra i zabava mogu da odvoje čoveka od Gospodara.

Spominjanje Gospodara je vernikova vrlina, bilo da je sam ili u društvu. Sve ostale dužnosti imaju određenu meru, a zikr nema mere. Znamo da je farz pet dnevnih namaza, Ramazan, tačno se zna procenat zekata, ko je dužan obaviti hadždž, ali za zikr precizne količine nema. Da je obaveza činiti zikr pored dnevnih namaza, opominje nas sura Džuma.
A kada se namaz obavi onda se raziđite po zemlji i tražite Allahove blagodati i Allaha mnogo spominjite da biste postigli ono što želite.

Da bismo voleli Allaha potrebno je da čistimo srce od prevelike ljubavi za dunjalukom. Imami Gazalija kaže: „Potrebno je da srce bude očišćeno od svega osim Boga, a put čišćenja je zikrullah.“

Da bi čovek bio plemenit u odnosu na Allaha dž.š i na ljude potrebno je da očisti dušu od raznih greha,a prevelika pohlepa za dunjalučkim dobrima je beskorisna i šejtansko je delo.
Pobožni ljudi se ne vezuju čvrsto za ovaj svet i njegove ukrase koji su mnoge upropastili.
Zar ima vrednijeg dela od spominjanja Allaha, učenja Kur’ana, šehadeta, reči subhanallah, elhamdulillah, Allahu ekber, salavata, tevbe i dove.

Poslanik, sallalallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Da kažem- slava i hvaa Allahu, nema Boga osim Allaha, Allah je najveći, meni je draže od svega što sunce greje i obasjava.“ (Muslim)
Ebu Malik el Eš’arija r.a kaže da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Čistoća je deo imana. Elhamdulillah puni mizan, a subhanallahi ve bi hamdulillahi puni sve između nebesa i zemlje.“ (Muslim)

Ebu Hurejre kaže da je Allahov Polsnaik rekao: „Kada obavite tešehud u namazu, nek svaki od vas zatraži kod Allaha zaštitu od četvorog rečima – Bože moj, sačuvaj me od džehenemske kazne, od kaburkse kazne, od iskušenja živih i mrtvih i od iskušenja Mesiha Dedždžala,

Ebu Musa kaže Poslanik mi je rekao: Hoćeš li da ti ukažem na jednu reć iz džennetskih riznica? Da, svakako Božji poslaniče. A Poslanik reče – to je la havle ve la kuvvete illa billahi.“ (Muslim)

Allah u Kur’anu kaže: „Pravi vernici su samo oni čija se srca strahom ispune kada se Allahovo ime spomene, a kada im se reči Njegove kazuju, verovanje im učvršćuju i samo se na Gospodara svoga oslanjaju.“ (El-Enfal, 2)