- - - - - -
petak, 25 maj 2018
A+ R A-

HUTBA MUFTIJE SRBIJANSKOG ABDULLAHA EF. NUMANA

fDeli
0

28468720 1629828503791634 8444836118344722656 n

Drugog marta / četrnaestog džumade-l-ahira u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Abdullah ef. Numan, muftija srbijanski.

“Jedna velika sreća koju mi imamo i koju smo prihvatili prvenstveno da nas je Allah prihvatio da smo muslimani i da nas je prihvatio da smo vernici. Takođe, da je prihvatio naše verovanje i naše poverenje u Njegovo postojanje. Verovati u Allaha a ne videti Ga je poverenje. Poverenje koje smo mi svi osetili, koje nam je On dao preko svoga Kitaba i preko svoga Poslanika i velika je to naša sreća što je naš Kitab jedini Kitab koji je uistinu istinit. Zašto? Zato što nijedan njegov deo koji je objavljen u istoriji nije izgubljen, nijedno njegovo slovo nikada u istoriji nije promenjeno.
Bilo je pokušaja da se on promeni. Pre nekoliko godina odštampan je Kur’an u kome je suretul Nasr u kojoj je izvršena jedna promena vrlo mala ali to je odmah primećeno i ti mushafi su uništeni. To su štampali ljudi koji su naši neprijatelji ali Kur’an je Allahova reč i kao takva niko ga ne može pobediti ni promeniti jer ga Allah čuva pošto je to poslednja objava. To je objava posle koje nikakva objava neće doći, objava koja je do Sudnjega dana.

Allah dž.š u Kuranu kaže: “Ovo je knjiga u koju nema sumnje, uputa pobožnima.”
Pobožni su oni koji žele da znaju, da čuju, to su oni koji su se povinovali Allahovoj reči i Allahovim željama. Oni koji veruju – mutakin. Neko prevodi oni koji su bogobojazni. Ko su zapravo mutekin?
“Oni koji veruju u ono što je skriveno.”
Nigde se ovde ne spominje strah.
“Oni koji namaz klanjaju I koji od onoga što smo im mi dali dele.”
I tu nema nikakvog straha.
“I oni koji veruju u ono što je spušteno tebi I ono što je spušteno pre tebe.”
I tu nema nikakvog straha.
“I oni koji su u Ahiret sigurni.”
Dakle, oni koji čvrsto veruju da postoji budući život. To su oni kojima je došla Uputa od Allaha i to su oni koji su spašeni.
Allah Dragi nama dalje kaže: ”Zaista oni koji ne veruju, njima je isto da li si ti njih uputio ili nisi. Allah je zapečatio srca njihova.”
Zbog toga što oni odbijaju da veruju, njima je Allah zapečatio njihova srca. Način na koji se mi obraćamo Allahu Uzvišenom i način na koji mi imamo odnos sa onima koje volimo jeste preko našeg srca. Srce je mašina koja radi i pumpa krv ali on je simbol I najjača veza odnosa ljudskog bića prema Allahu Uzvišenom zato što bez srca nema života.

Kada su beduini primili islam, njima je Allah Uzvišeni odgovorio: “Još ne, jer vama vera nije u srca ušla.” Znači, voleti Allaha, voleti islam i Kur’an je osnova biti musliman. Drugačije mumin ne može postojati i biti. Ovde se nigde ne spominje strah već dobrovoljno verovanje. Međutim, Allah nas zaplaši često. One koji misle, On zaplaši Džehenemom, večnim plamenom, večnom kaznom. Zašto? Zato što nisu verovali.
Odnos prema Allahu samo iz straha, nije pošten odnos. Odnos prema Allahu iz ljubavi je pošten jer „nevernicima Allah je zapečatio srca“. Ne dozvoljava im da Ga vole. Ne dozvoljava im da Ga osećaju zato što su Ga odbili. Faraon je hteo da bude bog pa se udavio u reci. Taj koji nas je zastrašio kaznom to nije učinio da bi mi Njemu bili pokorni, već da bi se okanili svega onoga što ne valja, da bi prestali da uništavamo sami sebe jer kada haram radimo sami sebe uništavamo ali i svoju porodicu.
Abdullah ibn Mesud je od svih ashaba najviše znao Kur’ana i prvi je skupio sure u jednu knjigu. Bio je sluga Allahovog Poslanika, čuvao mu je misvak, čistio cipele i uvek je bio u prisustvu Poslanika sallalllahu alejhi ve sellem da su ljudi mislili da mu je on brat. Ali i Ibn Mesudova majka je pomagala Božijem Poslaniku. Za prve ajete sure Bekare, za Ajetul kursiju i za dva ajeta što odmah dolaze nakon Ajetul kursiju i za tri poslednja ajeta sure Bekare, Božiji Poslanik je rekao: „Ko to uči izutra šejtan će da ostaviti do uveče. Ko to uči uveče, šejtan će ga ostaviti do jutra.“ Šejtan kada čuje suretul Bekare, on napušta to mesto. I to je snaga Allahove reči. Da uništi onoga ko je sebi dao za zadatak da uništi ono što je Allah stvorio i za njega Džennet stvorio, a to je čovek.
Gospodar je stvorio čoveka i dao mu Pravi put kroz knjigu da bi čovek zaista bio ljudsko biće. Musliman je pokoran Allahu iz ljubavi prema Njemu zato što hoće, voli, zato što je zaljubljen u Allaha i dao bi život za Njega. Kolika je samo sreća čovekova što je živ i što se nada Džennetu. A nijedan čovek nije birao da se rodi, Allah je to dozvolio, On nam je udahnuo dušu. Na koji način mi možemo živeti kao ljudi osim da ga volimo i poštujemo.

Namaz je miradž vernika. Kad je čovek na sedždi, on je najbliži Gospodaru. I namaz nije fiskultura već odnos sa Stvoriteljem,“ rekao je između ostalog muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.

WP 20180302 12 09 55 Pro