- - - - - -
ponedeljak, 12 novembar 2018
A+ R A-

“DOŠLA JE ISTINA, A NESTALO JE LAŽI; LAŽ ZAISTA NESTAJE“

fDeli
0

1

Šestog aprila / devetnaestog redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao muftija srbijanski, Abdullah ef. Numan.
Centralna tema hutbe je bio 81. ajet sure Al-Isra: "Došla je istina, a nestalo je laži; laž zaista nestaje."

Muftija je istakao kako je ceo koncept islama, ceo koncept vere zasnovan na istini. Istini o Bogu, o Njegovoj Reči. "On je Istina i ne može nam dati ništa drugo osim istine. Kroz generaciije - od prvog do poslednjeg čoveka bila je i ostala samo jedna istina. Allah je Jedan, On je Stvoritelj svega", kazao je muftija srbijanski.

"Ljudi vekovima traže da nađu Kur’anu neku manu. Stalno hoće nešto da nađu i da kažu da i mi muslimani imamo problema sa Kur’anom i da nije baš tako kako pričamo. Pa kažu na primer: 'Evo ovaj ajet što vi imate u Kur’anu on se takođe nalazi i u Starom zavetu, vi ste to prepisali odavde.' Prvo, Allahov Poslanik je bio nepismen i on nije ništa prepisivao. To je možda i razlog njegove nepismenosti jer nije nigde išao, skupljao papire, prepisivao i rekao 'e ovo je nova knjiga', a ustvari to je ona stara koja je pisana. Ali, oni zaboravljaju da Allah Drgi spušta knjige i da tu knjigu koji oni imaju – da je i nju spustio. Međutim, ta knjiga je izgubljena. Delovi su izgubljeni, delovi su sačuvani. Kad god sam imao neku diskusiju sa njima uvek sam odgovarao da ono što piše u vašoj knjizi i ono što je potvrđeno sa našom knjigom znači da je kroz istoriju čovečanstva bila samo jedna knjiga Božija, bila samo jedna reč, bila samo jedna istina i da nijedan narod koji je dobio objavu nije dobio neku drugačiju istinu od drugog naroda. Jedna je istina. Allah Dragi se pokazao narodima kroz knjige u svojoj istini i ta istina je nepromenljiva. On je uvek El Hakk, On je uvek Istina. I kao takav ne može jednim ljudima da priča jednu priču, a drugim ljudima drugu priču pa da se mi onda oko toga svađamo. Prihvatanje Božije istine i prihvatanje Boga kao istine, istinitog Bića koje nije ni stvoreno, koje neće nestati, koje nema ni početka ni kraja. Bića koje je Svemoćno, Bića koje je namerno zaboravljeno jer tih 360 kipova u Mekki su tu bili u ratu protiv Allaha. A ko je u ratu protiv Allaha, ko je u ratu protiv onoga što je Allah stvorio, ko je u ratu protiv onoga što je Allah dao, ko hoće da zavodi ljude pa ih je najlakše zavesti sa igračkama, sa kipovima, sa nečim što mogu da opipaju. To je mnogima mnogo lakše nego da veruju u ono što je nevidljivo ali Allah nije nevidljiv. Njegovi znakovi su vidljivi. Kada pogledamo u sve ono što je dobro, shvatamo da je to od Allaha, Allah će nam biti jako vidljiv i Njegovo prisustvo u našem životu će biti jako stvarno. Jedini način da Allah, naš Stvoritelj, bude prisutan u našem životu, da bude prisutan u našim mislima je da mislimo na Njega jer od nas je početak. Hadisi kudsi kaže: „Ako se Allahu Dragom približimo za jedan pedalj, palac, inč, On će se nama približiti za jedan lakat. Ako mi prema Njemu idemo hodajući, On će se nama približiti trčeći. Ali ovo ne smemo bukvalno shvatiti jer Allah ne trči, On je Sveprisutan. Allah Uzvišeni kaže na koji način On hoće nama Milost da da, na koji način On hoće da bude blizu i da smo mi Njemu blizu i dao nam je način života, dao nam je islam putem koga mi možemo biti Njemu blizu.
I zato se Allah Dragi, Allah Uzvišeni ne stidi da kaže: 'Došla je Istina i propala je laž!' A svi su verovali u tu laž, svi su se klanjali i molili kipovima, svi su od tih kipova tražili neke blagodati, svi su bili nabusiti i hteli su da ubiju Božijeg Poslanika, ne samo da ga zaustave, već da ga ubiju jer istina boli one koji lažu. Istina boli one ljude koji zamavaju druge ljude sa lažima. A pleme Kurejš je imalo velike koristi od kipova, to su bili čuvari tih kipova, ljudi su iz celog sveta dolazili na idu na hadždž oko tih kipova i oni su od toga zarađivali i bili su iznad ostalih plemena jer su bili čuvari Kabe. Iz te koristi oni su se borili rečima i delima protiv Istine. Bitka na Bedru, bitka na Uhudu, bitka na Hendeku, to nisu bile bitke iz ljubavi, to su bile bitke u kojima je trebalo uništiiti Istinu i nisu uspeli. I ta Istina još danas živi, i ta Istina živi u svakome od nas. Svako od nas ko kaže kulhuvaLLahu ehad sedoči da je Allah Jedan a lepšeg svedočanstva nema. Kada čitate teologiju i teološko razmatranje Boga, Bog je ovakav ili onakav, šta je Allah Uzvišeni rekao za sebe - Kaži Allah je Jedan! Nije ni rođen niti je ikoga rodio! Ništa nije jednako Njemu! Sura Ihlas je jedna od najkraćih sura u Kur’anu u kojoj je Allah Dragi objasnio verovanje istinito u jednoga Boga. Kur’an je knjiga o Bogu, o Uputi a na šta nas Dragi Allah upućuje nego na Sebe jer je On taj koji nas je stvorio, On je taj koji nas voli i na koga će nas drugo uputiti nego na Sebe. On je vrhovni autoritet svega, On je taj koji rešava sva pitanja, On je taj kome se trebamo obratiti i kada nam je teško i kada je lako. I kada nam treba odgovor na neko pitanje, On je taj koji nam otvara pamet da bi mogli doći do rešenja toga problema. On je taj! Njemu treba biti zahvalan, pokoran. Njega treba voleti. Ka Njemu treba ići. „Ko prema Meni ide hodom, Ja prema njemu idem trčanjem!“ Zamislite to. Allah nas zove k Sebi! I hvala Bogu da smo se odazvali ali treba još više da se odazovemo, treba još više da mu bude bliži, treba još više da mislimo na Njega! Da sanjamo o Njemu, kada spavamo da nam bude u pameti. Šta će lepše da nam bude nego On i onda ćemo znati šta da radimo i kako da živimo. Onda ćemo znati kako da se ponašamo, onda će nam biti sve lako. Tada nam ništa neće biti teško. Kao što nam nije teško ni prigrliti svoje voljene. Sve ono što ljudi vole da rade, to im nije teško. Niko svoje dete nije zagrlio ni poljubio na silu. A sada prema Onome koji je sve nas stvorio...aha, ’treba da uzmem abdest’. Trebali bi dobro da se zamislimo...Allah je prema nama pošten jer je u Kur’anu rekao šta On od nas očekuje i šta ćemo dobiti ako budemo dobri, a šta od Njega da očekujemo ako ne budemo bili dobri. On je to nama otvoreno rekao. Zašto neki od nas imaju neke izgovore i koče sami sebe da budu muslimani? Šta čekaju? Bolje vreme, bolje dane. Čega se boje? Za to nije potrebna nikakva hrabrost, zato je potrebno da to volimo. To je jedino potrebno. Kada se kaže došla je Istina, došla je u nas, razumevanje da su idoli nikakvi, da je islam istina i da je Allah istina. To je došlo nama u naš mozak, u naše srce. Tu istina stanuje i to je nama poslato, da znamo šta je istina i da je laž pobeđena. I Allah se ne stidi da kaže iako su ti ljudi verovali u kipove i očekivali od njih med i mleko. Istina i laž ne pregovaraju. Između istine i laži ne postoji ugovor o trpeljivosti. Nema malo istine i malo laži. Ili je totalna istina ili je totalna laž. Istina nam je spas. Zašto? Zato što je Allah istina i samo je u Njemu spas, ni u čemu drugom.
Zato molimo Allaha da nas čuva da ne zalutamo, da nam otvori put, da nam otvori srca, da nam pokaže kuda da idemo da shvatimo da je to dobro za nas, da to radimo iz srca a ne mehanički već iz ljubavi prema Njemu i da nas ujedini u islamu kao braću i sestre i da nas pomogne, čuva i da uvek budemo na Pravom putu,“ rekao je između ostalog muftija srbijanski.

WP 20180406 13 09 21 Pro