- - - - - -
subota, 23 januar 2021
A+ R A-

VESTI

PRIJATELJSKA POSETA AMBASADI MALEZIJE

  • Objavljeno četvrtak, 24 novembar 2016 18:11

ambasadaMalezije01

I pored velikog broja neodložnih obaveza i aktivnosti koje ima od kako je stupio na dužnost Reisu-l-uleme, Sead ef Nasufović bio je u prvoj prijateljskoj poseti ambasadoru Malezije, njegovoj ekselenciji Nik Adi Armanu.
U veoma srdačnom i krajnje prijateljskom susretu, Reis efendija i njegova ekselencija ambasador razmenili su viđenja i razmišljanja o brojnim pitanjima koja se tiču života muslimana u Srbiji. Ambasadora je interesovalo kako je proteklo prvih šest mesesi u radu Reisu-l-uleme, iako je i mandat ambasadora na samom početku - devet meseci je na toj dužnosti. Uz nezaobilazno pitanje o ujedinjenju dve Islamske zajednice, koje muči sve muslimane, njegova ekselencija je iskazala interesovanje za snažniju saradnju sa IZS na poljima obrazovanja, kulture ali i na svakom drugom polju koje bi doprinelo boljitku, ne samo muslimana već i svim građanima Republike Srbije. "Druženja na kojima se samo sedi, pije kafa i jede nisu od velike koristi. Treba uraditi nešto konkretno i mi to planiramo u narednoj kalendarskoj godini", kazao je ambassador Arman. On je takodje rekao kako postoje predrasude i o Srbiji i o Maleziji i da se zalaže za upoznavanje koje se najboje moze postići putovanjima i međusobnim obilaskom građana ove dve države, što je ukidanjem viza značajno olakšano.
Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović kazao je da je preko svojih prijatelja i poznanika koji su završili studije u Maleziji čuo samo lepe i pozitivne stvari o toj velikoj zemlji, uz konstataciju da je i ambasador svojim ponašanjem, ahlakom i pozitivnom energijom samo potvrdio to saznanje. Reis efendija je rekao da je cilj IZS baš kao i ambasade Malezije – upoznavanje: "Nasa misija je dijalog, razgovor sa pripadnicima svih religija, ne samo u Srbiji već i šire. Naše je da pokušamo da nakon užasnih ratova koji su bili na teritoriji nekadašnje Jugoslavije uspostavimo zdrav odnos, suživot i međusobno poštovanje." Govoreći o konceptu IZS efendija Nasufović je istakao da je on teritorijalan, da zajednica pripada svim muslimanima Srbije i da jeste zajednica svih muslimana bez obzira na nacionalnu pripadnost i da se od toga neće odustati. "Muslimani su braća. Naučio nas je Poslanik da niti je bolji Arap bolji od nearapa niti nearap od arapa. Osim po Bogobojaznosti", kazao je Reisu-l-ulema i dodao da su vrata IZS uvek otvorena za njegovu ekselenciju ambasadora.
Na kraju ove posete, oba sagovornika su izrazila želju za novim susretom u što skorije vreme.

ambasadaMalezije02ambasadaMalezije03

HRIŠĆANSTVO I ISLAM - SVIĐALIŠTE A NE SVAĐALIŠTE

  • Objavljeno sreda, 23 novembar 2016 23:30

hriscanstvoIIslam04

Večeras je u sali zgrade Islamske zajednice Srbije, kraj Bajrakli džamije u Beogradu, predstavljena kniga "Hrišćanstvo i Islam - sličnosti i razlike između Biblije i originalnih mesta u Kur'anu" kroz razgovor sa piscem Vladetom Jerotićem. U sklopu tradicionalnih okupljanja, koja su se ranije održavala u Biblioteci kraj Bajrakli džamije, a koje je nazvano Sviđalište a ne svađalište, gde su se sastajali, pre svega mladi ljudi, različitih veroispovesti družili i upoznavali, gde su organizovane i humanitarne akcije (poput prikupljanja pomoći deci iz Svratišta, kao i Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj), večeras je dobila jedan novi oblik. Kako je to rekao u uvodnoj reči Muhamed ef Jusufspahić Predsednik VS IZS, koji je inače i pokretač ovakvih okupljanja, "sviđalište a ne svađalište je mesto gde se trebaju okupljati Bogoljubi, oni koji veruju i jednuju Boga, koji za obožavanje nisu uzeli veru, rod, naciju, poslanika ili učitelja kao i oni koji su Bogotražitelji, i gde će se otvoriti sva pitanja bez predrasuda, oko kojih će se iskreno razgovarati." Večeras je to bilo sa akademikom profesor dr Vladetom Jerotićem, psihoterapeutom, neuropsihijatrom i kniževnikom, a za sledeću sredu je planirano da gosti budu Reisu-l-ulema, jedan od vladika SPC, nadbiskup i rabin.
Kroz iznošenje misli mnogobrojnih filozofa, stavova psihologa i psihijatara, neposrednog iskustva u radu sa ljudima širom Evrope, profesor Jerotić je najpre govorio o samoj veri - napravivši razliku između verujućih i religioznih ljudi, o neprestanoj potrebi traganja za konačnom istinom, sličnostima između hrišćanstva i islama, ali i o nečemu u čemu je islam drugačiji. Između ostalog i to što za razliku od drugih Knjiga monoteističkih religija, samo se u Kur'anu može naići na pozivanje za upoznavanjem i zbližavanjem: "O ljudi, Mi vas od jednog muškarca i jedne žene stvaramo i na narode i plemena vas delimo da biste se upoznali." Profesor je kazao da mu je izuzetno drago što je dobio priliku da bude na jednom ovakvom skupu, i da govori pred Reisu-l-ulemom IZS, imamima, studentima FIN-a, učenicima medrese ali i Beograđanima koji nisu usko povezani sa teološkim naukama. 

Druženje je trajalo preko dva sata, uz dogovor da profesor Jerotić, uz Allahovu dozvolu, na proleće ponovo bude gost.

LIBAN OBELEŽIO DAN DRŽAVNOSTI – SEDAMDESET TREĆA GODIŠNJICA NEZAVISNOSTI

  • Objavljeno utorak, 22 novembar 2016 23:24

liban05

Večeras je u hotelu Hajat Ridžensi (Hyatt Regency) obeležen Dan državnosti Libana. Prijemu povodom sedamdeset treće godišnjice nezavisnosti, koji je priredio ambasador Libana u Beogradu dr Tufik Žaber, pored visoke delegacije Rijaseta Islamske zajednice Srbije u čijem su sastavu bili Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović, Muftija vojvođanski Muhamed ef Ziljkić i Muftija mačvansko-podrinjski Mehmedalija ef Veli, prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora, Vojske Republike Srbije, predstavnici političkih stranaka i verskih zajednica kao i druge mnogobrojne ličnosti iz javnog života.
Država koja se nalazi na Bliskom istoku i koja se prostire na površini od deset hiljada dvesta trideset kilometara kvadratnih ima veoma bogatu ali i burnu istoriju. Poslednja ratna zbivanja koja se dešavaju u susedstvu doprinela su da ova multikonfesionalna država primi ukupno dva miliona izbeglica (nejveći broj čine Sirijci ali ima i Palestinaca kao i izbeglica iz Iraka) iako ima samo tri i po miliona stanovnika. Amnasador Žaber je kazao da "Liban kao zemlja, nikada nije bio suočen sa takvim izazovom i da pokušava da prevaziđe sve teškoće sa kojima se suočava dok “pružaju ruke” Sirijcima kojima treba pomoć."

MINBER NAS UPOZNAJE: MALIKIJSKI MEZHEB

  • Objavljeno ponedeljak, 21 novembar 2016 19:29

malikijskiMezheb

Malikijski mezheb je druga velika islamska pravna škola. Nazvana je po Imamu Maliku b. Enesu - Allah mu se smilovao.

Malikijska pravna škola svoje učenje temelji na sledećim izvorima: 1. Kur’anu, 
2. Poslanikovom sallallahu alejhi ve sellem Sunnetu, 
3. Jednoglasnom mišljenju ashaba. Navedena tri izvora su zajednička za sve četiri velike pravne škole u Islamu. Pored njih Malik kao izvore uzima još i:
4. Analogiju. 
5. Rešenja koja su od opšteg interesa za sve, tj ona rešenja koja tekstom Zakonodavca nisu naređena ni zabranjena. 
6. Praksa stanovnika Medine. Po ovome se Imam Malik razlikuje od ostalih učenjaka fikha. Imam Malik, naime, smatra da je kao izvor, praksa stanovnika Medine jača nego predaja koju prenosi samo jedan čovek. Ovo zato što se njihova praksa smatra svojevrsnom predajom opšteg postupanja po hadisu, a takva predaja koju prenosi grupa jača je od one koju prenosi samo pojedinac. Zbog toga, Malik za valjanost predaje koju prenosi samo jedan čovek, uslovljava da se one ne sme kositi sa prakson stanovnika Medine. 
7. Mišljjenje drugova Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Pored hadisa Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, Malik u svom delu al-Muvatta navodi i fetve koje su izdali ‘Amr i njegov sin ‘Abdullah r.a. i fetve koje od ashaba prenose sedmorica poznatih učenjaka fikha u Medini. Zato se Malik smatra prvim imamom sunneta u svoje doba.

Raširenost malikijskog mezheba: 
Malikijska pravna škola prvo se proširila u Hidžazu. Odatle se proširila na Severnu Afriku, naročito na zemlje Magreba, a odatle dalje ka Andaluziji. U Andaluziji je malikijski mezheb bio toliko popularan da se za mesto kadije, pored poznavanja celog Kur’ana napamet, kao uslov kandidatu postavljalo da zna napamet i Imam Malikovo delo al-Muvatta. Svoj vrhunac u Andaluziji malikijski mezheb je dostigao u vreme Ibn Hišamove vladavine. U to doba poznati učenjak malikijskog fikha, Jahja b. Jahja imao je veliki uticaj na zvaničnu vlast pa se zahvaljujući njemu malikijski mezheb proširio u Andaluziji i zemljama Magreba.kao što se zahvaljujući Ebu Jusufu hanefijski mezheb proširio u Iraku. Danas je malikijski mezheb raširen u južnom Egiptu i Sudanu, kao i u ostalim oblastima afričkog kontinenta koji se nalazi nasuprot Hidžaza,..

Imam Malik b. Enes. b. Malik b. Ebu ‘Amir al-Asbehi el-Medeni rođen je u Medini 93./712. godine a preselio takođe u Medini 179./795. godine. Živeo je u vreme procvata i zalaska emevijske države i doživeo uspon slave i moći abbasijske države. Njegov pradeda Ebu ‘Amir bio je poznati drug Allahovog Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. sa kojim je učestvovao u svim bitkama za Islam osim u bici na Bedru, a njegov deda Malik jedan je od najpoznatijih i najučenijih tabi’ina. Imam Malik b. Enes je dosta rano naučio ceo Kur’an napamet, počeo se kretati po kružocima posvećenim islamskim znanostima i još kao mladić stekao solidno obrazovanje naročito u oblasti islamskog prava. Učio je od Nafi’a, oslobođenog roba ‘Abdullaha b. Omera, Ibn Šihaba ez-Zuhrija, Ibn Hurmuza i Rebi’a b. ‘Abdurrahmana. Bio je u najužem krugu prijatelja Imama es-Sadika’ Abdurrahmana, pridavao je veliku važnost fetvama ashaba i poznatih tabi’ina. Cenio je i uvažavao učene ljude i prema njima se odnosio sa većim poštovanjem nego prema ljudima od vlasti i ugleda u društvu. Za njega je Imam Šafija rekao: “Malik je Allahov dokaz među ljudima.” Zbog svoje prvrženosti istini i prenošenja hadisa. “Zakletva pod prisilom nije valjanja”, Malik je zlostavljan i bio mučen. Kada je na mesto halife došao el-Mensur i pod prisilom od svih muslimana pokušao izdejstvovati zakletvu na vernost, el-Mensurov namesnik u Medini Maliku je zabranio da kazuje spomenuti hadis. Da bi proverio pridržavali se njegove zabrane, poslao je svoje uhode da to provere, pa su ustanovili da ga Malik i dalje kazuje. Hadiskoj nauci je dao neprocenljivi doprinos sa svojim čuvenim i nadaleko poznatim delom el-Muvatta koje je sakupljao, pisao i doterivao punih četrdeset godina. Malik je bio prvi koji je ustanovio i detaljno razradio pravila hadiske nauke (rivajet). Njegova predaja Poslanikove sallallahu alejhi ve sellem tradicije se, s pravom, naziva zlatnim lancem .
Učenici Imama Malika: 
1. Abdurrahman b. el-Kasim el-Misri (rođen 128./746., preselio 191./807. godine) dvadeset godina se nije odvajao od Imama Malika. Pripada mu zasluga za dokumentovanje malikijskog fikha. Poznat je po svojojo bogobojaznosti, skromnosti, pobođnosti, strpljivosti i izbegavanju vladara kao i ljudi od vlasti uopšte. Od njih je odbijao primiti čak i poklone. 
2. Ebu Muhammed ‘ Abdullah b. Vehb b. Muslim (rođen 125./742., preselio 197./812.) Bio uz Imama Malika poslednjih dvadeset godina njegovog života, Napisao je dva poznata dela: al-Muvatta’ al kabir i al-Muvatta’ as-sagir.Iako je bio veliki poznavalac i hadisa i fikha, izbegavao je prihvatiti se posla kadije i izdavannja fetvi. Zahvaljujući njemu, malikijski mezheb se proširio u Egiptu. 
3. Ešheb b. ‘Abdul’aziz el-Kajsi al-‘Amiri (rođen 140/757 a preselio 204/819 godine). Njega je u Egiptu zatekao Imam Šafija koji je za njega rekao: “Egipat nije iznedrio boljeg poznavaoca fikha od Ešheba.” 
4. Ebu Muhammed ‘Abdullah b. ‘Abdulhakem (155/722 – 214/829) bio je veliki poznavalac fikha, čestit, istinoljubljiv i blage naravi. Bio je Šafijin savremenik i prijatelj. Napisao je poznata dela: al-Muhtasar al-kabir, al-Muhtasar al-avsat, al-Muhtasar as-sadžir, al-Ahval, al-Kada’ fi al-bajan…
5. Esed b el-Furat (preselio 213/828) bio je veliki učenjak fikha i poznati vojskovođa. Poreklom iz Nejsabura, a odrastao je u Tunisu. Iz Tunisa je otišao u Medinu na školovanje kod Malika. Nakon toga se uputio u Irak gde je neko vreme učio pred Ebu Hanifinim učenicima (Ebu Jusufom i Muhammedom). Nakon povratka u Egipat bio je postavljen za muftiju malikijskog mezheba. Dok je taj posao obavljao, sakupljao je građu koja mu je kasnije poslužila za pisanje dela al-Mudavvana koje je sredio i komletirao u Kajrevanu. Bio je komadant muslimanske vojske koja je poslana da osvoji Siciliju. Smrt ga je zatekla dok je opsedao grad Sirakuzu (na Siciliji).

 

MUFTIJSTVO BEOGRADSKO - SASTANAK SEKRETARA I BLAGAJNIKA DŽEMATSKIH ODBORA

  • Objavljeno nedelja, 20 novembar 2016 18:55

sastanak2011201601

U sklopu redovnih aktivnosti Muftijstva beogradskog danas je održan sastanak sekretara i blagajnika džematskih odbora. Razmena informacija i iskustava u radu džematskih odbora, odnosno finansijska politika, način uštede ali i mogućnosti ulaganja novca u izgadnju verskih objekata i njihovo održavanje samo su neke od tačaka današnjeg sastanka. Iskustva džemata poput Borče i Zemun grada gde je uz Allahovu pomoć, uprkos teškoj finansijskoj situaciji završeno uvođenjne grejanja u džamijama, ili iznalaženje rešenja u džematu Voždovac za objekat koji je uzet pod zakup a gde već godinama funkcioniše najsavremeniji sistem grejanja i održavanja mesdžida, samo su neki od primera gde se upornim i iskrenim radom na Allahovom putu mogu rešiti problemi koji nekada, iz ugla slabijeg vernika, izgledaju nerešivi. Na sastanku je iznet i problem Bajrakli džamije koji iz više objektivnih okolnosti a najviše zbog tzv administrativnih razloga još uvek nije u potpunosti obnovljena pa i nakon dvanaest godina vernici koji u njoj obavljaju dnevne namaze dočekuju još jednu zimu u prilično teškum uslovima. Ipak, kako saznaje GMS Radio, grejanje će, uz Allahovu dozvolu i NJegovu pomoć, i u ovoj džamiji uskoro biti uvedeno.
Na kraju ovog redovnog zasedanja dogovoreno je da se za naredni mesec podnesu finansijski izveštaji koji će pomoći daljem planiranju rada i raspodele materijalnih sredstava za narednu kalendarsku godinu.

sastanak2011201602