HUTBA GLAVNOG IMAMA BAJRAKLI DŽAMIJE, RAMADANA EF. MEHMEDIJA

Beograd, 24. decembar 2021.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša’nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Braćo i sestre u islamu! Tema današnje hutbe je O vi koji verujete, brinite se o sebi! Govorim na zadatu temu u vremenu potpune krize morala, u kojem se zlo želi nametnuti kao pozitivna vrednost, dok se dobro po svaku cenu nastoji smanjiti i dovesti u pitanje. U takvom vremenu se nosioci zla udružuju, pa se dobri ljudi žele prikazati kao nazadni i štetni za društvo, pa čak i opasnost po njega.

Podsećam sebe i vas na 214. ajet sure El-Bekare:

“Zar vi mislite da ćete ući u Džennet, a još niste iskusili ono što su iskusili oni koji su pre vas bili i nestali? Njih su satirale nemaština i bolest i toliko su bili uznemiravani da bi i poslanik i oni koji su s njim verovali, povikali: ‘Kada će već jednom Allahova pomoć!?’ Eto Allahova pomoć je zaista blizu!”

Iskušenjima u neimaštini i bolestima su bili izloženi narodi pre nas, do te mere da su i poslanici koji su im slati govorili: „Kada će već jednom Allahova pomoć“, pa kako da i mi ne budemo iskušani.? Kroz iskušenja se braćo i sestre svi mi hvala Allahu osnažimo i budemo spremniji na žrtvu na Allahovom, putu?!

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas uči u hadisu koji beleži imam Muslim:

“Prenosi Ebu Umejje Eš-Ša’bani: ‘Došao sam kod Sa’lebe El-Hušenija, pa sam mu rekao: ‘Kako razumeš ovaj ajet?’ Upita: ‘Koji ajet?’ Rekoh: ‘O vernici, brinite se o sebi; ako ste na pravom putu, neće vam nauditi onaj ko je zalutao!’ Reče: ‘Dobro si pitao! Pitao sam za njega Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: „Naređujte dobro i zabranjujte zlo, pa kada vidiš pokornog škrticu, strast koja se sledi, dunjaluk koji mami i kada se svako bude divio svome mišljenju, onda se ti pazi i ostavi masu! Posle vas su dani strpljivosti, u kojima je strpljivost kao držanje žeravice! Onaj ko bude činio dobro u to vreme imaće nagradu pedeset ljudi koji rade (sada) kao oni.“

Celokupan život vernika je u znaku dobra i šta god ga zadesi, brišu mu se gresi i pišu sevabi, što potvrđuje hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji beleži imam Muslim:

Prenosi Suhejb, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Čudan li je primer mu’mina: šta god ga zadesi, njemu je dobro i to je svojstveno samo mu’minu. Ako doživi radost on zahvali Allahu i to bude dobro po njega, a ako ga zadesi nešto loše, strpi se i opet bude dobro po njega.” (Muslim)

Braćo i sestre zapamtimo lepu priču o jednom od ashaba koji je mnogo voleo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ali je i njega voleo Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem!

Abdu-l-Uzza je bio jetim, bez oba roditelja, o kojem se brinuo njegov bogati amidža. Kada je Abdu-l-Uzza imao 16 godina ashabi koji su činili hidžru iz Meke u Medinu prolazili su preko njegovog imanja, pa ih je on zamolio da mu prouče nešto iz Kur’ana. Kada su mu proučili njegovo srce se smekšalo i odmah je primio islam, ali zbog svoje mladosti i stanja u kojem se nalazio nije smeo da ga javno ispoljava. Tako je svoju veru krio tri godine, a kada ga je strpljenje izdalo rekao je svome amidži: “Amidža moj, okasnio sam za Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Ne mogu više trpeti želju susreta sa njim i odvojenost od njega. Dajem ti do znanja da svedočim da nema drugog Boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik!“ Ja inša-Allah činim hidžru njemu, a bio bih najsretniji kada bi i ti pošao sa mnom!” Amidža je povišenim tonom rekao: “Ako ne napustiš islam, oduzeću ti sav imetak!” Abdu-l-Uzza reče: “Radi šta hoćeš, ali ja ničem drugom ne mogu dati prednost nad Allahom, i Njegovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem!”

Amidža povika: “Ako budeš ustrajan u tome što radiš, oduzeću ti čak i odeću koja je na tebi!” Skoči i pocepa odeću u kojoj je bio. Abdu-l-Uzza pogleda u svoje polugolo telo, sagne se i uze dve vunene ponjave kojima se ogrnu i krenu put Medine.

Kada je došao kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, on ga upita: “Ko si ti?” Odgovori: “Ja sam Abdu-l-Uzza.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita: “A zašto si tako obučen?” Abdu-l-Uzza reče: “Amidža mi je pocepao odeću, jer sam tebe izabrao Allahov Poslaniče. Bio sam strpljiv tri godine, kako bih ti došao čvrst u pokornosti Allahu.“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Nisi ti više Abdu-l-Uzza! Od danas si Abdullah Zu-l-Bedžadejn (Allahov rob sa dve ponjave)!“

Abdullah Zu-l-Bedžadejn, radijallahu anhu, je ostao uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, naredne četiri godine. Preselio je u svojoj dvadeset i trećoj godini života, prilikom pohoda na Tebuk.

Događaj njegovog preseljenja prenosi Abdullah ibn Mes’ud, radijallahu anhu: ”Spavao sam u hladnoj i tamnoj noći, kada me probudilo kopanje zemlje. Začudio sam se ko može kopati po ovakvoj tmini i hladnoći. Pogledah u mesto gde je legao Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pa ga ne vidoh. Pogledah u mesto Ebu Bekra Es-Siddika, pa ni njega ne nadoh. I pogledah u mesto Omera ibn El-Hattaba, pa ni njega ne vidoh. Izađoh iz šatora i ugledah Ebu Bekra Es-Siddika i Omera ibn El-Hattaba kako drže svetiljku, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kopa zemlju. Priđoh i upitah: “Šta to radiš Allahov Poslaniče?” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podiže glavu, a niz obraze su mu lile suze, pa mi reče: “Umro je tvoj brat Zu-l-Bedžadejn.” Okrenuh se prema Ebu Bekru i Omeru i rekoh im: “Zar dopuštate Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da kopa, a vi stojite?” Reče Ebu Bekr: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam ne da da mi kopamo. Hoće on sam da iskopa kabur.” Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, iskopao kabur pružio je ruke prema Ebu Bekru i Omeru govoreći im: “Prinesite mi vašeg brata!” Pa su mu Ebu Bekr i Omer dodali telo Zu-l-Bedžadejna. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: “Pažljivo sa vašim bratom, pažljivo sa vašim bratom! Zaista je on voleo Allaha i Njegovog Poslanika!” Zatim ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stavio ispred sebe, a suze su mu padale po njegovim ćefinima. Pa ga je stavio u kabur i podigao ruke prema nebu, govoreći: “Gospodaru moj, ja svedočim da sam zanoćio zadovoljan Zu-l-Bedžadejnom, pa budi i Ti njime zadovoljan!”

Braćo i sestre, izvucimo pouku iz ovog prelepog primera! Učinimo iskrenu tevbu! Čuvajmo prava drugih ljudi! Ispunjavajmo sve naše obaveze prema Allahu, dželle še’nuhu, i Njegovim stvorenjima! Posebno čuvajmo namaze, jer je on stub našeg Dina i naša stalna veza sa Allahom, subhanehu ve te’ala!

Gospodaru, Učvrsti nas na Tvome putu! Sačuvaj nas iskušenja koja ne možemo podneti! Očisti naša srca i jezike od ružnih misli i govora! Oprosti našim roditeljima i dobrim precima, koji su na nas preneli svetlo Dina! Uputi našu decu i potomke i učini ih radostima naših očiju i srca i prvacima Ummeta! Oprosti nam grehe i počasti nas u džennetima, društvom poslanika, iskrenih, šehida i dobrih ljudi!”