-
Objavljeno subota, 23 oktobar 2021 11:32
22. oktobar 2021. godine
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Draga braćo i sestre u dini Islamu! Muslimani veruju u sve Allahove poslanike, u sve Allahove odabrane robove koje je slao da dostave Allahovu poruku, Allahovu veru ljudima na Zemlji. Svi poslanici od Adema, alejhis-selama, pa do časnoga poslanika Muhammeda alejhis-selama, su naši poslanici i ni jednog ne odbacujemo. Svi oni su Allahovi odabrani robovi koji su tumačili Allahove propise na Zemlji. U odnosu na druge narode muslimani imaju čast, imaju radost, imaju milost Allahovu, da budu sledbenici poslednjeg Allahovog poslanika, Allahovog miljenika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem.
Naš poslanik,Muhammed, alejhis-selam, se razlikuje od svih drugih Allahovih poslanika jer je on poslan svim ljudima, svim svetovima, dok su svi ostali poslanici slati samo svome narodu. Naš poslanik je Hatemu-nnebijjin – Pečat svim Allahovim poslanicima, poslednji poslanik, predznak Sudnjeg dana. Njega je Allah uzdigao iznad drugih poslanika. Njegov ummet, njegove sledbenike je uzdigao iznad drugih naroda. Radujmo se jer smo deo njegovih sledbenika, deo njegovoga ummeta.
Allah, kaže u časnome Kurani Kerimu:“Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio: tražite da se čine dobra dela, a od nevaljalih odvraćate, i u Allaha verujete.“ (Al-Imran, 110)
Kako je Milostivi Allah, dželle šanuhu, lepo opisao ummet Muhammeda alejhis-selama, „Tražite da se rade dobra dela, a od nevaljalih odvraćate.“ Ima li išta bolje od ovoga? Ima li išta bolje od toga da jedni druge navraćamo na dobro a odvraćamo od zla, od lošega. Da kažemo jedan drugome: „Moj brate, nemoj to raditi, nije to dobro za tebe. Uradi ovo brate, dobro je to za tebe.“ Kako su ovo lepi saveti i lepe reči. Savetujmo jedni druge!
Gde je ovaj ummet danas? Gdje je ummet za kojeg Uzvišeni Gospodar kaže da je najbolji narod koji se pojavio na zemlji? Gde je ovaj ummet kojeg Uzvišeni Allah dželle šanuhu spominje?
Zapitajmo sami sebe: Koliko se družimo sa Kur'anom, koliko ga isčitavamo, koliko ga praktikujemo u našem životu, koliko u jednom danu, ili sedmici, ili mesecu, ili godini provedemo vremena u društvu sa Allahovom knjigom? Koliko poznajemo sunnet Allahovog Poslanika, alejhis-selama, koliko ga praktikujemo?
Čuli smo da promene stanja jednog naroda nema dok taj narod ne izmeni sebe. Svako od nas prvo mora krenuti od sebe i svoje porodice. Moramo promenu napraviti na sebi i u sebi, u svojim porodicama, u svojim kućama. Moramo otvoriti vrata svojih srca i svojih porodica za Kur'an i Sunnet Allahovog Poslanika alejhis-selama. Prvo krenuti sa naređivanjem dobra a zabranjivanjem zla od sebe samog i svoje porodice, pa onda krenuti dalje. Kada popravimo sebe i svoje porodice onda se i društvo i zajednica sami od sebe menjaju.
Naš Resuli-Ekrem Muhammed a.s. kaže:“Dato mi je pet stvari koje nisu date drugim poslanicima:
1. Poslan sam svim ljudima;
2. Čitava Zemlja mi je učinjena džamijom, mestom gde mogu klanjati, i čistom;
3. Potpomognut sam sa strahom kod neprijatelja na mesec dana hoda;
4. Dozvoljen mi je ratni plen;
5. Dat mi je šefaat-zagovaranje koje sam ostavio da iskoristim za svoj ummet.“
Kada čujemo ovo ne možemo, a da se u nama ne pojavi radost što smo deo ummeta Muhammeda alejhis-selama. Raduj se brate i klanjaj, raduje se i budi istinski njegov sledbenik. Klanjaj gde god da te zadesi namaz. Klanjaj u džamiji, klanjaj u kući, klanjaj na njivi, klanjaj u šumi. Samo klanjaj, i bićeš među radosnima. U ovom vremenu gafleta, nemarnosti spram Allaha, dželle šanuhu, biti vernik je čast i ponos jer vernici su danas u manjini dok je više onih koji su na strani i stazi prokletog Iblisa. Zato i ne treba čuditi što se danas u svetu, u društvu, u okolini, dešavaju razna zla i nevaljavštine.
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, je rekao: „Mi smo zadnji ummet koji je na zemlji. Ali ćemo biti prvi na Kijametskom danu. O tome govore Allahove reči: “I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete svedoci protiv ostalih ljudi, i da poslanik bude protiv vas svedok.“ (El-Bekare, 143)
Braćo i sestre u Islamu! Radujmo se što smo ummet Muhammeda, alejhis-selam. Čuli smo kako nas je Milostivi Allah uzdigao nad ostalim narodima, kako ćemo biti svedocima protiv svih onih naroda koji budu negirali Allahovu poslanicu koju im je poslao. U našoj časnoj knjizi Kur'anu se nalaze vesti o svim narodima pre nas, o svim propalim narodima, o svim kažnjenim narodima, o svim neposlušnim narodima. Zato ćemo svedočiti protiv njih jer imamo dokaz protiv njih, a to je Kur'ani Kerim.
A poslanik Muhammed alejhis-selam, nam je dao smernice kada je rekao:
„Musliman je brat muslimanu: neće mu nepravdu učiniti, neće ga ostaviti na cedilu. Ko pomogne svome bratu koji je u potrebi, Allah će njemu pomoći u njegovoj potrebi. Ko od muslimana otkloni jednu od njegovih nevolja, Allah će njemu otkloniti jednu od nevolja na Sudnjem danu. Ko prikrije sramote jednog muslimana, Allah će prikriti njegove sramote ma Sudnjem danu.“ (Muttefekun alejhi)
„Musliman je brat muslimanu: neće ga prevariti, neće ga lagati, niti ostaviti na cedilu. Muslimanu su sveti čast, imetak i život drugog muslimana. Bogobojaznost je ovde (pa je pokazao na svoja prsa); čoveku je dosta greha da omalovaži svoga brata muslimana“ (Tirmizi, 1927)
„Niko od vas neće biti pravi vernik sve dok svome bratu želi što i samome sebi“ (Muttefekun alejhi)
Samo u ova tri hadisa, a sličnih hadisa je još više, Allahov Poslanik Muhammed, alejhis-selam, nam je dao rešenje za sve bolesti ummeta do Sudnjega dana!
Moramo i mi biti svesni, da nije dovoljno samo reći: Ja sam deo ummeta Muhammeda alejhis-selama, ja sam musliman, ja volim Muhammeda alejhis-selama. To treba i dokazati ali i pokazati! Biti istinski sledbenik Muhammeda, saallallahu alejhi ve sellem, i istinski pojedinac u ummetu Muhammeda alejhis-selama, znači istinski ga slediti, uzeti njega za svoj uzor. Biti jak i čvrst u svojoj veri, i kao što kaže Milostivi Allah, da jedni druge navraćamo na dobro, a odvraćamo od zla. Ne dozvolimo da zlo podela dođe i među nas, već trebamo da se oslanjamo jedni na druge, da jedni druge poštujemo, pomažemo i volimo istinski kao prava braća u veri jer jedan nam je Bog, jedan nam je Poslanik, jedna nam je vera, jedna nam je kibla i jedna nam je Knjiga. I zato na kraju zapitajmo sami sebe: „Jesmo li istinski deo ummeta Muhammeda alejhis-selama,” kazao je između ostalog glavni imam Bajrakli džamije, Ramadan ef. Mehmedi.
-
Objavljeno petak, 01 oktobar 2021 23:30
1. oktobar 2021. godine.
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Od stvaranja prvog čoveka na Zemlji Božijim poslanicima je određena posebna životna misija i zadaća. Ćudoređe verovesnika, njihovo primerno ponašanje u graničnim životnim situacijama, nepresušni je izvor moralnog nadahnuća.
Verovesnici su, između ostaloga, izvanredan primer i otelotvorenje vrline praštanja. Kao nepobitnu potvrdu navedenoj tvrdnji podsetimo na primer Jusufa, alejhis-selam. Čovek, poslanik, odabrani Božiji rob postaje žrtva ubitačne zavisti svoje braće. Braća ga na prevaru odvode od oca Jakuba, alejhis-selam. Bacaju ga u bunar i svoje zlodelo pokušavaju prikriti lažima kako je njihovog brata Jusufa u trenucima njihove nesmotrenosti i odsutnosti pojeo vuk.
Jusufa, alejhis-selam, sustižu jedna nevolja za drugom: od samoće i dečačke napuštenosti u tminama hladnog bunara, ničim zasluženog ropstva, potvore za blud i najzad zatvora u koji je dospio zbog spletki i obmana Faraonove žene.
Svemogući Stvoritelj Jusufa, alejhis-selam, izbavlja iskušenja, daruje mu slobodu i vlast koju Jusuf, alejhis-selam, nije mogao ni zamisliti. Sledi susret licem u lice s braćom zbog kojih je pretrpeo neviđeni strah, zulum i poniženje.
Prošlost se ne može promeniti i zaboraviti. Rane su još sveže, a sećanja živa! Zašto tolika mržnja braće prema meni? Otkud tolika okrutnost prema svome najbližem? Umesto očekivane osvete, imajući u vidu da su neograničena vlast i moć sada u njegovim rukama, Jusuf, alejhis-selam, pokazuje snagu verovanja i praštanja koja se jedino mogu trajno ugnezditi u srcima verovesnika.
”Ja vas sada neću koriti, reče: Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji.” (Jusuf, 92. ajet)
Nakon oslobođenja Meke, okupljene Kurejšije u haremu Kabe, idolopoklenike koji su ga u laž uterivali i iz zavičaja prognali Resulullah, alejhis-selam, pita “šta misle šta će s njima učiniti.”Oni su odgovorili da će kao “plemeniti brat, sin plemenitog brata “ blago s njima postupiti. Tada im Poslanik naglas uči navedeni ajet iz sure Jusuf i poručuje: ”Idite, slobodni ste.” Štaviše, Poslanik, alejhi-selam, je zagarantovao svoj oprost svim muškarcima i ženama koji zatraže utočište kod njega ili njegovih ashaba. Kada je video muslimanske borce kako ulaze u grad, Ebu Sufjan je rekao: „On, Muhammed, ne osvaja kapije, kuće i imanja, već osvaja ljudska srca i duše.”
Jedino praštanjem čovek nadilazi gorčinu pretrpljene boli i nepravde, prepuštajući izvršenje konačne pravde Onome koji je jedino apsolutno Pravedan.
Uloga oprosta vredi univerzalno, kao nužan korektiv za neizbežne štete što proisteču iz delovanja. Ljudi moraju tu istu moć praštanja primeniti jedan prema drugome da bi zaslužili nadu da će i njima Bog oprostiti.
Uzvišeni Bog opominje na strašne posledice koje mogu iskusiti čestiti ljudi koji zapostave verovesniku vrlinu praštanja:
“Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovu putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je.“ (En-Nur 24)
Želimo li da nam bude oprošteno, moramo i sami praštati drugima, očekujemo li blagost i milost, ne smemo isijavati okrutnost i grubost.
Potreban je ogroman duhovni napor da oprostimo drugima i nimalo manji podvig duše da uputimo iskreno izvinjenje onima koje smo mi (ne)svesno povredili.
Put prema tom trenutku našeg unutrašnjeg prosvetljenja vodi do veličanstvenog trijumfa. To je trijumf kojim se ne osvajaju kapije vlasti i pozicija već kapije ljudskih srca i duša. Te kapije su neretko zaključane zavišću i osvetničkom mržnjom.
Zato se Milostivom obraćamo dovom našeg Verovesnika Muhammeda, alejhis-selam: “Bože Pravedni, Kada se mi ogrešimo o ljude, podari nam snagu izvinjenja! A kada se ljudi o nama ogreše, podari nam snagu oprosta!”
Amin!"
-
Objavljeno subota, 11 septembar 2021 19:17
Bajrakli džamija, 10. septembar 2021.
"Draga i poštovana braćo i sestre, neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas sa ovoga časnog mesta iz ove naše džamije jedinice ostale od 274 džamije koje nekad bejahu u ovom gradu, da posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednoga, Uzvišenog Stvoritelja Allaha dželle šanuhu, i da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik, neka je mir i spas na njega, njegovu porodicu, neka je mir i spas na njegove ashabe, i sve sledbenike njegove do Sudnjega dana neka Allah spusti mir i neka nam podari Džennet. Amin.
Danas veliki problem muslimana možda jedan od najvećih jeste reč izgovorena bez razmišljanja. Mnogo je toga što je ljude uvredilo, što je ljude posvađalo, što je zajednice razjedinilo samo zbog neke iz nehaja izgovorene reči. Mnogo je braće razdvojeno, mnogo je porodica rastureno, mnogo je brakova uništeno. Sve to dešava se danas. Možda više nego ikada, U eri kada je svet postao globalno selo zbog interneta i povezanosti ta reč nažalost pogana još dalje stiže. Kaže Allah dželle šanuhu u suri Ali Imran, 188 i189 ajet: „I ne misli nikako da će oni koje veseli ono što rade i kojima je drago da budu pohvaljeni i za ono što nisu učinili kazne biti spašeni. Ne misli nikako da će oni kazne biti spašeni, njih čeka teška patnja, samo Allahu pripada vlast na nebesima i na zemlji i jedino je Allah kadar sve.“ A naš Poslanik Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, koga trudimo se i želimo da sledimo kaže: „Tri stvari su uništavajuće: škrtost kojoj se pokoravaš, prohtevi koje slediš i zadivljenost čoveka samim sobom.“ Takođe je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neće ući u Džennet ko u svom srcu bude imao i trun oholosti.“ Današnja pošast je bestidan govor, omalovažavanje, vređanje, psovanje, ogovaranje, vidimo kod jednog čoveka 99 posto lepih stvari i jednu lošu a mi se okrećemo toj lošoj da o njoj prozborimo. Islam od nas traži da ako vidimo samo jedan posto dobroga kod nekoga ko ima 99 posto loših stvari, da o tom jednom postotku pričamo. Pa imamo primer Božijeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji je svetlom obasjao dunjaluk, svojim primerom, kada prolazi pored strvine koja smrdi gde svi okreću glavu i zatvaraju nos od smrada a Poslanik kaže: „A vidi ga što je imao lepe zube.“ Gde smo mi i gde je praksa sleđenja našeg Poslanika?! Svi kažemo da sledimo Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, svi kažemo da pripadamo islamu, svi kažemo da sledimo poslednju Božiju objavu a pogledajte rezultate. Pocepani svugde na svetu. Dunjaluk je pun naših muhadžira po svetu. Iz islamskih zemalja. Zbog čega nam se to događa? Pojedini muslimani danas sa prezirom gledaju na sve oko sebe, samo zato što su zadivljeni samim sobom. A vidite i naše političare neke koji hodaju kao da su bogom dani da oni tako hodaju i da se tako ponašaju i pozivaju na tobože nekakakv mir i pomirenje a neće sa bratom svojim da se poselami. Munafici u Džennet neće ući. Oni su u najdubljim dubinama Džehenema, tako je Allah rekao. Allak kaže: „Ne hodi po Zemlji nadmeno, jer Zemlju ne možeš probiti niti brda u visini dostići.“ Sura El-Isra, ajet 37. To nije put islama. Nadmenost je karakteristika faraona, Cezara, Hitlera, Staljina, i svih onih koji su se od Boga udaljili i sebe za božanstvo predstavili. Da nas Allah sačuva takvih. Prema tome, oholost je bolest koja se nekad kod čoveka podvuče a da nije ni svestan zato je na nama svima da jedni drugima pomognemo. Da kada vidimo brata da se počeo oholiti da mu se priđe, i u četiri oka kaže, brate znaš li za ovaj ajet, znaš li kako izgledaš u očima ljudi, da mu se da savet jer Allah kaže: „Opominji jer će opomena zaista vredeti onima koji žele da veruju“ neki se opet ohole imetkom, neki se ohole znanjem, neki se čak ohole pobožnošću.
Jedanput je Isa alejhis-selam hodao planinom i tu je sreo jednog lopova koji je živeo na planini. Čim je ovaj lopov ugledao Isa alejhis-selam prepoznao je na njemu nur kojim ga Allah obasjao, i zatražio je od njega da moli Allaha, dželle šanuhu, za njegov oprost od greha, i da mu dozvoli da ga sledi. A kao što znamo svi poslanici su imali svoje sledbenike u blizini odabrane pratioce, pomagače, mi ih poznajemo po reči, havarijun, kako ih Allah u Kur’anu naziva. „A kada se Isa uverio da oni neće da veruju uzviknuo je: Koji će biti pomagač moj?“ Kako u Kur’anu Allah kaže za havarijune, „Oni su odgovorili: „Mi ćemo biti pomagači Allahove vere, mi u Allaha verujemo a ti budi svedok da smo mi poslušni Njemu!“ I kada je taj lopov došao među ostale havarijune, jedan od tih havarijuna je počeo da sumnjičavo gleda i da sumnja rečima kako si se udostojio ti lopove da dođeš među nas, ti si lopo, pijandura, ubica, kako te nije stid doći ovde. I danas ljudi često izgovaraju rečenice ne shvataju da ih govore svome savremeniku, stvorenju Božijem, to stvorenje ti je Allah dao kao iskušenje i poslao ti ga je da ga gledaš u oči a ne da ga uvrediš i da mu srce povrediš rečima jer reč može da povredi jače od sablje, a Allah tada šalje Džibrila na tu pomisao tog havarijuna i Dzibril je rekao Isau alejhis-selam: „O Allahov Poslaniče, dva pratioca imaš u društvu. Jednom Allah poručuje da otpočne život iznova, i biće mu oprošteni gresi, koje je imao od ranije; a drugom Allah poručuje da iznova krene sa dobrim delima jer su mu sva dobra dela poništena!“ Da li vidimo kolika je važnost izgovorene reči? Zar nam nije dovoljno što se Allah odrekao prava da oprosti tuđi hakk dok se mi ne halalimo na dunjaluku, da jedni drugima halalimo, jer Allah je rekao: „Ja ti oprostiti neću dok ti moj rob ne oprosti jer si se prema njemu ogrešio!“ Velika je prilika da jedni na drugima Džennet zaradimo, i više bi tim očima trebali da gledamo stvari, i više bi tim jezicima trebali da pričamo, a ne da kritikujemo jedni druge da bi sebe uzdgili a drugog ponizili. I opet vas podsećam na kratkoću vremena! Allah se kune vremenom u suri El Asr i sve to treba da sažmemo u ovom kratkom vremenu koje nam Allah daje. Jer vreme nije novac, kako neko želi da ga obezvredi, vreme se ne vraća, a pirlika nam je i danas jer ne znamo da li ćemo imati i sutra.
Da nas Allah dželle šanuhu uputi na Pravi put, da nam oprosti grehe."
-
Objavljeno petak, 20 avgust 2021 21:38
20.8.2021. godine
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Draga braćo i sestre. U hadisima poslanika Muhammeda, alejhi selam, nalazimo mnogo konstatacija ili definicija najboljeg čoveka. Tako ćemo u hadiskim zbirkama naći da je Muhammed, alejhi selam, kazao: “Najbolji čovek je onaj koji uči Kur’an, a zatim druge podučava Kur’anu”, “Najbolji čovek među vama je onaj koje se najbolje odnosi prema svojoj porodici…”, “Najbolji čovek među vama je onaj koji ima najbolje ponašanje”, ili “Najbolji među ljudima je onaj koji ljudima najviše koristi.”
Danas ćemo se kratko zadržati na ovom zadnjem hadisu: Najbolji čovek, ili u drugim hadiskim predajama čovek koga Allah najviše voli, – jeste čovek koji svojim životom, iskustvom, znanjem, pozicijom, ugledom i svim drugim svojim kapacitetima – najviše koristi ljudima oko sebe.
Najbolji je jer se trudi da svim onim što mu je Gospodar dao koristi i drugima, a ne samo sebi. Takav čovek je izabrao put dobročinstva kojim će postići dobro na Ovom i Džennet na Budućem svetu. A zar to zapravo i nije cilj svih nas? Uspeh na oba sveta. Jer, šta nam znači ako na ovom svetu budemo bogati, uspešni, jaki, ugledni, budemo vlasnici firmi, budemo direktori, imami, profesori, a na budućem svetu Džennet ne zaradimo?
Zato, ako posmatramo kur’anske i hadiske poruke primeti ćemo da se kroz njih provlači jedna te ista poruka, a to je – zabrana nanošenja štete drugim ljudima, na bilo koji način, te poziv na služenje i pomaganje zajednici – odnosno poziv da budemo od koristi svim ljudima.
Poštovani džemate! Naša vera nas uči da Allah, džellešanuhu, najveće nagrade daje onima koji olakšaju ljudima neki problem ili poteškoću, onima koji obvesele drugog, pa čak i za dobročinstvo prema životinjama čovek dobija nagradu. Setimo se žene koja je zbog zatvaranja mačke koju nije hranila, nakon njenog stradanja od gladi, bila kažnjena džehennemskom vatrom, a s druge strane, da je bludnica, koja je verovala, ali činila taj greh, zbog napajanja žednog psa bila uvedena u džennetsku blagodat.
A da nijedno dobro delo ne trebamo podceniti, kazuje nam i predaja u kojoj se navodi da Allahovog Poslanika, alejhi selam, nisu obavestili o smrti starice koja je čistila Poslanikovu džamiju u Medini, pa kada ju Poslanik, alejhi selam, nije viđao nekoliko dana nakon njene smrti, upitao je za nju, te su mu kazali da je umrla, pa je on, alejhi selam, negodovao zašto ga nisu zvali da joj klanja dženazu. Zatim je otišao na mezarje gde joj je on naknadno klanjao dženazu. Nije nam poznat slučaj da je još nekom Poslanik, alejhi selam, ovako samostalno i naknadno klanjao dženazu. Ali ona je, upravo zbog svog hizmeta drugim ljudima, u ovom slučaju čiščenja mesdžida – zaradila velike stepene i nagrade kod Gospodara svetova!
Još jedna istina naše vere kaže: Koga Allah zavoli – On ga upotrebi da čini dobro i bude koristan ljudima i zajednici oko sebe! Zato, nemoj reći zašto ja uvek njemu da pomažem, zašto ja uvek da dajem, zašto ja njega samo da obilazim itd., nego znaj da te Gospodar zavoleo, jer si ti rasadnik dobra, jer od tebe dolazi dobro i korisno.
Zato draga braćo i sestre, sa onim blagodatima što nam je Bog dragi dao trudimo se da budemo na koristi ljudima oko sebe.
Trudimo se da koristimo svojoj zajednici.
Draga braćo i sestre, postali smo sami sebi najvažniji, misleći da je to put uspeha, ali vrlo brzo ćemo shvatiti da bez drugih, bez međusobne pomoći, bez našeg uključivanja da drugima koristimo, olakšamo, vratimo smiraj, osmeh – ni mi nećemo biti sretni ni uspešni.
Mi danas imamo puno toga, ali bereketa je sve manje, zato što smo zaboravili da je bereket u davanju. Ne mora to biti samo novac. Danas više od novca treba jedni drugima da delimo pažnju, razumjevanje, savet, pomoć, razgovor, vreme, znanje, osmeh, lepu reč…
Spisak stvari koje možemo uraditi i biti korisni je podugačak, na nama je da postavimo pitanje sebi koliko zapravo s našim znanjem, iskustvom mi koristimo drugima, a ne samo sebi?
Ako je odgovor malo – onda ni naš rahatluk i sreća ne mogu biti veliki.
Molim Uzvišenog da nas učini od onih koji se Njemu skrušeno klanjaju i koji će svetla lica stati pred Njega na Sudnjem danu. Molim Allaha Uzvišenog da primi naše molitve, naše namaze, naše dove i da nam poslednje reči na dunjaluku budu - ešhedu en la ilahe illAllah, ve ešhedu enne Muhemmeden abduhu ve resuluhu. Amin!"
