Bajrakli džamija, 26. februar 2021.

 

"Draga i poštovana braćo i sestre, neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao još jednu priliku da danas u ovoj našoj Bajrakli džamiji, našoj jedinici ostaloj od 274 džamije koje su nekad bile u ovom našem gradu da čvrsto posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednog Jedinog i da čvrsto potvrdimo svojim srcem da svedočimo da je samo jedan Bog i da drugog nema i da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, Njegov poslednji Poslanik, neka je mir i spas na njega, na njegovu porodicu i na sve njegove sledbenike do Sudnjeg dana. I na nas ovde, muslimane Beograda, neka je mir i spas.

Danas, elhamdulillah, živimo u gradu u kome imate 15 mesdžida. Do pre par godina, ovo je bio jedini mesdžid. Možete zamislite kolika je Allahova nagrada čoveku koji je ovaj ovde mesdžid gradio, koji je ovu džamiju gradio. Koliko vekova punih ova Bajrakli džamija postoji, pet. 500 godina ovde se veliča Allah, ovde se uči o poslednjoj Božijoj objavi, o poslednjoj prilici ljudskom rodu da nađe ispravni put u svom životu. Ponosni smo što smo deo te male skupine koja danas živi u Boegradu kao muslimani. Ponosni smo što imamo dobre odnose sa komšijama koji hoće da čuju i da žive u miru. Ponosni smo što nam naša vera to nalaže, što je islam vera mira, ponosni smo što je sledimo i što druge učimo šta je islam. Boli nas kada vidimo da smo razjedinjeni, kada vidimo da nismo složni kao ljudi i kao muslimani. Još više nas boli kada jedni drugima uvrede šaljemo. Mi smo se ovde upoznali mahom svi u džamiji a šta je džamija? Mesto koje okuplja ljude na Allahovom putu. A kome to nije drago da budemo okupljeni na Njegovom putu? Nije dragom onom prokletniku koji je Allahu okrenuo leđa, šejtanu, Iblisu. Pa kada vidite dva brata da klanjaju u saffu a ne pričaju jedan sa drugim onda se zapitajte koga to veličaju svojim prekidom komunikacije. Samo šejtana. Zato što nam je Allah dželle šanuhu rekao: 'I svi se čvrsto držite Allahovog užeta i nikako se ne razjedinjujte.' A oni se posvađali kako treba da se klanja, da li ovako raširenih nogu, da li onakve brade..oko čega smo se posvađali ljudi? Zar to smemo da dozvolimo? O vi pameću obdareni, Allah kaže da se ne delimo na stranke a kakve su ovo stranke koje nas pozivaju na nacionalne interese? Je li to Allah rekao u Kur’anu? Ne, tako mi Allaha!

 

Kuda smo krenuli? Ko je naš uzor? Je li to poslednji Božiji Poslanik, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem? Ako je on naš uzor, on je pored sebe imao razne nacije. Nacionalizam nije naš put, to je put šejtanski jer on je rekao: 'Ja sam bolji od Adema', misleći kako je on boljeg porekla jer je on od vatre a Adem od zemlje. Taj šejtan zaslepljen svojom vatrom video je da je njegovo poreklo bolje od Ademovog. A naše poreklo je u Allahovoj reči: 'Budi!' i Adem postade. Eto to te islam ući. Kao što verujem da oni koji slede Isa, alejhis-selam i Musaa alejhis-selam imaše isti poziv. Ali Kur’an kao poslednja Allhova reč je i upozorenje, neće više biti te reči. Milost je Allahova što još uvek možemo da se popravimo, što nam nije uzeo život pre nego čujemo Njegove reči, što nam je poslao Poslanika da nam ukaže na put jedinstva, ne odvajanja. Nema prednost Arapin nad nerapinom, niti crni nad belim, svi ste kod Allaha jednaki osim u bogočuvarnosti, koliko čuvaš Allaha u srcu koje nam je dao. 'I setite se Allahove milosti prema vama kada ste bili jedni prema drugima neprijatelji pa je On složio srca vaša..' Pa su 800 godina bili u Andaluziji, a kada su se razjedinili za 25 godina oni su nestali iz Andaluzije.

 

Adem znači čovek, Allah je to ime dao. „...On je složio srca vaša pa ste vi postali milošću Njegovom prijatelji a bili ste na ivici provalije, vatrene jame pa vas je On spasio. Tako Allah vama objašnjava svoje dokaze da biste na Pravom putu istrajali.“

 

Allahov Miljenik kaže: „Posle moje smrti će biti smutnji tamnih poput mrkle noći- Alija upita a koji je izlaz, Poslanik dogovori: “Allahova Knjiga je izlaz, u njoj su vesti o onome što je bilo pre vas, što će doći posle vas i tu je zakon po kome međusobno treba da sudite, to je Knjiga koja sadrži sva rešenja i nije nikakva šala, koji god je silnik ostavi, Allah će dati da poniženje doživi a ko pored nje traži drugu uputu, Allah će ga ostaviti da tumara.“ Da nas Allah sačuva od ovoga. Da sačuva našu omladinu. Da vidimo svoja dobra dela, jer Allah kaže da će svako svoja dela videti. Prilika je još tu da dobra dela činimo, da vakufe podižemo, da nestale vakufe vratimo, to je dužnost svih nas, da sebe uvakufi u neku vrednost koja je zaista vrednost koja nije neka izmišljena vrednost. Koliko god para imao, rodbine imao, hvalisao se svojom decom, ništa to nije vredno ako nije na Allahovom putu uloženo.

 

'Zaista vam je onaj svet mnogo bolji od ovoga.' Neka je Uzvišenom Allahu hvala," kazao je između ostalog muftija beogradski, Mustafa ef. Jusufspahić.

22. januar 2021. godine

 

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

Skrušenost ili poniznost pred Allahom Uzvišenim je srž i sama suština namaza.

 

Maloumne osobe možda mogu pravilno obavljati namaz fizički i ispravno obaviti namaske ruknove, ali upravo zato što ne razumeju da je suština namaza osetiti vezu sa Allahom, oni bivaju oslobođeni namaza.

 

Jeste, namaz se sastoji od suštine i forme, ne možemo formu potpuno zanemariti, tj. bilo kako obavljati namaz. Ali preterano davanje pažnje formalnom delu namaza može biti od šejtanovih zamki, jer ako čovek usmeri svu pažnju samo na tu formalnu stranu razmišljajući da li je svaki pokret bio pravilno odrađen, tada će njegovo prisustvo u namazu biti ograničeno, i izgubiće ono zbog čega i klanjamo namaz, izgubiće osećaj da je stupio u vezu sa Allahom, dželle ša’nuhu.

 

Ko postigne skrušenost u namazu osetiće slast ibadeta i imana, zato je Allahov Poslanik, alejhis-selam, govorio:

“Smiraj moga oka je u namazu.” (En-Nesai, 3940)

 

Namaz se smatra najboljim i najvrednijim ibadetom, i najjače oružje vernika, pa kaže Allah, dželle ša’nuhu, u Kur’anu:

"Ono što žele – vernici će postići, oni koji molitvu svoju ponizno obavljaju." (El-Mu’minun, 1-2.)

 

Znamo i za hadis koji kaže da ćemo prvo biti pitani za namaz - pa kod koga namaz bude ispravan, biće mu ispravna i ostala dela.

 

Kako postići tu skrušenost?

 

Prvo, pripremom za namaz - abdest, odeća, ambijent…

 

Pre samog stupanja u namaz, treba pripaziti na uzimanje abdesta, način oblačenja i odabir mesta za klanjanje.

Abdest je pre svega sredstvo za smirenje. Poslanik, alejhis-selam, je rekao da se vodom abdesta gasi vatra srdžbe. Dakle, na samom početku, abdest će nam doneti duševnu smirenost, u kakvom god stanju da smo pre toga bili.

Kad je odeća u pitanju – kako pazimo na to šta ćemo obući na sastanak sa nekom važnom osobom, još više bi trebalo paziti na to šta ćemo obući na razgovor sa Allahom Uzvišenim.

Što se tiče odabira mesta, pored toga što je važno da bude čisto, trebali bismo prilagoditi mesto tako da nas ono dodatno ne dekoncentriše. Kao klanjati, na primer, pored upaljenog televizora, ili gde ima previše buke, ili gde ima nekih predmeta ili figura ispred nas koji odvlače pažnju, i slično.

 

Drugo, ne dozvoliti šejtanu da nas udalji od namaza.

 

Šejtan je sebi uzeo za zadatak da skreće ljude s Pravog puta, i trebamo biti svesni da će se on više truditi oko nas što se mi više trudimo da držimo do namaza i ustrajemo na Pravom putu.

Poslanik, alejhis-selam, je rekao: „Čoveku, kada počne klanjati, dođe šejtan i počne ga podsećati na mnogo šta, govoreći mu: ‘Seti se toga, seti se toga…’, i svega onoga čega se nije mogao setiti, tako da čovek dođe u situaciju da ne zna koliko je klanjao.” (Buhari)

Dakle, šejtan će se boriti da nas udalji od namaza, i nažalost, niko od nas ne može kazati da je stalno i potpuno skoncentrisan u namazu, ali sve je dobro dok se vraćamo i dok smo svesni da je to šejtanova spletka ne odustajući od te stalne borbe.

 

Treće, ne žuriti sa namazom, upotpunjavanti ruku’u i sedžde.

 

Svaki pokret treba obavljati polako, bez žurbe. U žurbi se ne stigne puno razmišljati o toj vezi sa Allahom.

Allahov Poslanik, alejhis-selam, je rekao: “Najgori kradljivac među ljudima je onaj koji krade od svoga namaza.” Prisutni su upitali: “O Allahov Poslaniče, kako to krade od svoga namaza?!”, a on odgovori: “Tako što ne upotpunjuje svoj ruku’ i sedždu.” (Ahmed)

Sedžda je zaista, nešto nadnaravno, tada smo najbliži svome Gospodaru. Pa kako onda osetiti slast ibadeta, ako požurimo sa njom.

 

Četvrto, naučiti značenje onoga što učimo u namazu.

 

Ovo će puno olakšati pri postizanju koncentracije. Kada učimo arapski tekst, mi to mehanički samo izgovaramo, i ne razumemo šta znači.

Kad bi mi znali šta znači to što učimo u namazu, onda bi razmišljali o tome, o tim ajetima.

Razumljivo je da je nama koji ne govorimo arapski jezik dosta teže naučiti prevod onoga što učimo u namazu, ali puno lakše bismo postigli skrušenost u namazu kada bismo poznavali barem značenje Fatihe i nekih kraćih sura koje učimo u namazu.

 

Peto, klanjati kao da nam je posljednji namaz.

 

Zapitajmo se kako bismo klanjali naš namaz da znamo da ćemo sutra ili odmah nakon namaza umreti, i da nećemo imati više prilike da obavljamo namaz? Verujem da bismo se potrudili da sve uradimo besprekorno od pripreme za namaz do predaje selama, a klanjali bismo što duže i ništa nam ne bi bilo važnije ni prioritetnije od toga, zar ne?

 

Imajmo na umu da ćemo, kao što stojimo pred Allahom Uzvišenim na namazu, isto tako stajati pred Njim, u velikom strahu, na Sudnjem danu i da tada nećemo moći ništa uraditi za svoj spas.

Još uvek nam nije kasno.

 

A nikad ne znamo kad ćemo klanjati svoj posljednji namaz.

 

Molim Uzvišenog da nas učini od onih koji se Njemu skrušeno klanjaju i koji će svetla lica stati pred Njega na Sudnjem danu. Molim Allaha Uzvišenog da primi naše molitve, naše namaze, naše dove i da nam poslednje reči na dunjaluku budu - ešhedu en la ilahe illAllah, ve ešhedu enne Muhemmeden abduhu ve resuluhu. Amin!"

 

20. novembar 2020.

 

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

Četiri su osnovne potrebe čoveka, bilo kao pojedinca ili društevnog bića koje živi u zajednici, a to su: hrana (egzistencionalne potrebe), sigurnost, red (uređenost) i uspeh. Sa ostvarivanjem ove četiri osnovne potrebe upotpunjavaju se tj. bolje se osećaju ostale blagodati i prava u kojima uživamo.

 

Koliko su one značajne za čoveka govori hadis u kojem Allahov Poslanik kaže: “Ko osvane zdravog tela, siguran u svojoj porodici (domu) i ima hrane za čitav dan, tome kao da je svo dunjalučko bogastvo dato.” (Ibn Hibban)

 

Međutim, ponekad se ispred ovih blagodati ispreče određene stvari koje sprečavaju njihovo postizanje pa se onda pojavljuju njihove suprotnosti: strah umesto sigurnosti, glad umesto opskrbe, nered umesto reda i poraz umesto uspeha. Ljudi obično ne primećuju glavni razlog koji se preprečio između njih i ove četiri potrebe, nego svoju pažnju usmeravaju ka perifernim, sekundarnim i manje važnim razlozima koje optužuju za ono što ih je zadesilo.

 

Šta je to što ljudi primeću i misle da su im to glavne prepreke koje im onemogućavaju postizanje njihove četiri osnovne potrebe. Po mišljenju ljudi te prepreke su sledeće:

 

Prvo, prirodne nesreće i nedaće koje pogađaju čoveka kao pojedinca ili društvo. Kada je u pitanju pojedinac to su: teskoba i uznemirenost koju oseća u sebi, zatim stres, slabost i nemoć. O tome Uzvišeni Allah kaže: “A onaj ko okrene glavu od Knjige Moje, taj će teškim životom živeti.” (Taha, 124)

 

Kada su u pitanju društva onda su to zemljotresi, poplave, vulkani.

I kad ugledaše na obzorju oblak, koji se prema dolinama njihovim kretao, povikaše: “Ovaj nam oblak kišu donosi!” – “Ne, to je ono što ste požurivali: vetar koji vam bolnu patnju nosi. (Ahkaf, 24)

 

Druga prepreka su nepravda vladara (vlasti) bilo da je ona nasilna.

 

Treća prepreka je agresija nekog vanjskog neprijatelja koji okupira zemlju, opljačka imovinu i ovlada posedima.

 

Ovo su uzroci koji dovode do toga da ljudi umesto da uživaju u četiri blagodati, bivaju izloženi njihovim suprotnostima tj. strahu, bedi (siromaštvu) neredu i porazima. Ovi uzroci su vidljivi i većina ljudi misli da su to istinski uzroci koji su ih doveli u takvo satnje, međutim Kur'an nas uči da postoji pravi, istinski uzrok koji je osnova nevolje i povod kazne. A šta je to. Kur'an nas uči da je izvor nedaća koje nas pogode u nama samima tj. mi lično.

 

Allah navodi kao primer grad, siguran i spokojan, kome je u obilju dolazila hrana sa svih strana, a koji je nezahvalan na Allahovim blagodatima bio, pa mu je Allah zbog onoga što je radio dao da iskusi i glad i strah. (sura Nahl, 112.)

 

Ovaj ajet objašnjava uzrok nestanka dve blagodati, blagodati sigurnosti i opskrbe, a one su nestale zbog nezahvalnosti na Allahovim blagodatima. Kada su stanovnici tog grada pokazali nezahvalnost, Allah ih je „odenuo“ glađu umesto sitošću i strahom umesto sigurnošću, a odeća je ono što nam je najbliže našem telu tj. oni od te dve nedaće nisu mogli pobeći one su ih pratile gde god da su bili.

 

Nezahvalnost na blagodatima može biti na dva načina: da se eksplicitno, jasno negira da su one od Allaha tvrdnjom da ih je čovek stekao svojom zaslugom, spretnošću i moći kao što je govorio Karun: “Ovo što imam stekao sam znanjem svojim.” – govorio je on.” (Kasas, 78) Drugi način nezahvalnsoti na blagodatima jeste da se one koriste na nedozvoljen način. Allah ti je dao hranu, vodu, zdravlje, novac a ti onda sve to upotrebiš u haramu grešeći sa tim.

 

U drugom ajetu nas Allah takođe, upozorava na istu činjenicu a to je da nedaće koje nas potrefe smo mi prouzrokavali. Uzvišeni kaže: “Zbog onoga što ljudi rade, pojavio se metež i na kopnu i na moru, da im On dâ da iskuse kaznu zabog onoga što rade, ne bi li se popravili.“ (Rum, 41.)

 

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

13. novembar 2020.

 

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

Kaže Allah, dželle šanuhu, u suri el Asr: “Tako Mi vremena! Čovek je, zaista, na gubitku - osim onih koji veruju, čine dobra dela, jedni drugima preporučuju Istinu i jedni drugima preporučuju strpljenje!”

 

Allah, dželle šanuhu, koristi razne vrste zakletvi, ne iz razloga da nas vernike uveri u nešto nego da nam ukaže na važnost onoga u šta se zaklinje i poruke koja sledi nakon zakletve. Tako nam naš Gospodar zaklinjanjem vremenom ukazuje na izuzetnu vrednost i važnost te blagodati, da bismo je iskoristili na adekvatan način. Celi naš život je, u stvari, vreme koje trebamo paziti kako i u čemu ga provesti.

 

U često citiranom hadisu, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem kaže: „Iskoristi pet stvari pre drugih pet: mladost pre starosti, zdravlje pre bolesti, bogatstvo pre siromaštva, slobodno vreme pre zauzetosti i život pre smrti!“

 

Vodeći se navedenim hadisom, Poslanik sallallahu alejhi ve sellem nam poručuje da je vremena jako malo, te da ga trebamo iskoristiti na najbolji način, samosvešću o našoj prolaznosti ovim varljivim svetom na kojem trebamo saditi plodove dobra, koje ćemo ako Bog da ubirati na drugom, večnom, svetu. Stoga, samo je On taj koji ima vremena, a mi nemamo!

 

Kaže Allah dželle šanuhu u suri el Hadždž u 47. ajetu: ''Samo jedan dan u Gospodara tvoga traje koliko hiljadu godina, po vašem računanju.''

I šejtanu je dato nešto vremena! Kaže Allah dželle šanuhu u suri el Hidžr, u ajetima od 36. do 38.

"Gospodaru moj" – reče on – "daj mi vremena do dana kada će oni biti oživljeni!" "Daje ti se rok" – reče On –"do Dana već određenog."

 

Samo mi nemamo vremena, zapravo, imamo ga, ali jako malo.

Allah subanehu ve te’ala kaže u suri el Mu’minun u ajetima od 112. do 114.

''A koliko ste godina na Zemlji proveli?" – upitaće On. "Proveli smo dan ili samo deo dana" – odgovoriće – "pitaj one koji su brojali." "Pa da, kratko ste proveli" – reći će On – "kamo sreće da ste to znali!'

 

Zato nas naš Gospodar upozorava na vreme!

 

''Tako mi vremena! Zaista je čovek ga gubitku.''

Čovek je na gubitku u dve stvari. S jedne strane, vreme ga troši i crpi, a s druge strane, na gubitku je ako ne iskoristi darovano mu vreme. A ako se pitamo na koji način korisititi darovano vreme, Allah dželle šanuhu nam i na to pitanje daje odgovor:

''Samo nisu (na gubitku) oni koji veruju i dobra dela čine i koji jedni drugima preporučuju istinu i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.''

 

Dakle, na gubitku nije onaj koji svoje vreme koristi na način da strpljivo i ustrajno čini ono što mu je Uzvišeni Allah naredio. Time dokazuje svoje verovanje i ostvaruje ciljeve ovodunjalučkog života, a to je, spoznaja Istine na vreme. Zašto na vreme? Zato što će svi ljudi, pre ili kasnije, pronaći Istinu. Međutim, budimo svesni toga da će biti kasno kasnije, jer povratka iz berzaha nema, a za naša dela s ovoga sveta ćemo biti pitani.

 

S tim u vezi, razmislimo o rečima našeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji nam poručuje: ''Na Sudnjem danu ni jedan čovek se neće pomeriti sa svog mesta dok ne bude pitan za četvero: za mladost – kako ju je proveo, za život – u čemu mu je prošao, za imetak – kako ga je stekao i u šta ga je potrošio i za znanje – da li je po njemu postupao.'' (Tirmizi)

 

Poštovana braćo i sestre u din-i-islamu! Znajmo da je Ahiret večan, a Dunjaluk nije. Stoga, izgovarajmo šehadet pre nego nam oči dušu ugledaju! Klanjajmo, pre nego dođe Dan kada ćemo poželeti da padnemo na sedždu našem Gospodaru, ali to nećemo biti u mogućnosti učiniti. Postimo, pre nego nas bolest u tome spreči! Udeljujmo zekat pre nego nam nemaština crne dane najavi! I obavimo hadž, pre nego nas starost za stolicu priveže!

 

Molim Dragog Allaha dželle šanuhu da nam podari svesti o važnosti i prolaznosti vremena, te da nam podari bereket u vremenu koje koristimo na putu Istine. Amin. Molimo Allaha dželle šanuhu da primi od nas naše ibadete, molimo Ga da nas sastavi u Džennetu sa poslanicima, šehidima, i dobrim ljudima, i molimo Ga da učini da naše poslednje reči budu ešhedu en la illahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu!"