29. Oktobar 2021. godine

 

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

 

Svaki čovek u toku svoga života na dunjaluku traga za svojim uzorom. U detinjstvu se ugledamo obično u naše roditelje, kasnije u toku mladosti, u neke poznate ličnosti, u starosti su to neke ozbiljne i uspešne osobe. U nastojanju da pronađu što boljeg uzora u toku svoga života, nažalost, veliki broj muslimana zaboravi ili ne zna za kur’anski ajet gde nas Uzvišeni Allah dželle šanuhu, upućuje na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao uzora u našim životima na ovom svetu, pa kaže: „Vi u Allahovom Poslaniku imate divan uzor za onoga koji se nada Allahovoj milsti i nagradi na onom svetu i koji često Allaha spominje!“ Sura Al-Ahzab, 21.ajet.

I zaista, Allahov Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, je u svemu bio uzoran. Moralan, čestit i poverljiv još kao mladić, besprekoran i odan suprug, blag, osećajan i voljen kao otac, iskren i pouzdan prijatelj. Bez ijedne mrlje u svom životu, još i pre poslanstva, sve to upućuje da treba biti jedini istinski uzor u životu svakog muslimana.

Draga braćo i sestre u dini islamu danas ćemo govoriti o Poslanikovoj skromnosti. Ova osobina ubraja se u najlepše i najplemenitije koje mogu ulepšati jednog čoveka. Zadivljujuća je činjenica da je u svim etapama svoje poslaničke misije, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, uvek bio i ostao skroman čovek. Bio i ostao je skroman onda kada je bio sam i kada su ga zlostavljali i progonili, kada je postao vođa, i kada je bio izložen najvećim mukama i iskušenjima, kada je bio pobednik, i kada beše na vrhuncu slave i uspeha.

Amr b.El-As ,radijallahu anhu, jedne prilike je držao hutbu i rekao: „O ljudi, vaš Pejgamber, sallallahu alejhi ve sellem, je najmanje pridavao važnost dunjaluku, a vi ste mu se najviše posvetili.“ Beleži Ibn Hibban.

Ako je ovim rečima Amr b.El-As opisao stanje ashaba i tabiina, šta bi tek onda mogli reći za naše trenutno stanje i da li bi mogli reći za naše trenutno stanje i da li bi mogli uopšte pronaći reči kojima bi to opisali, s toga vas pozivam na dalju pažnju i razmišljanje.

Poslušajmo koliko je bio skroman naš Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, iz predaje koju prenosi Abdullah ibn Abbas, radijallahu anhu, koji kaže: „Jednog dana je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio skupa sa Džibrilom, alejhis-selam, na Safi, pa mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „O Džibrile, tako mi Onoga koji te je poslao sa istinom, porodica Muhammedova je omrknula, a nisu imali ni zalogaj hlebam niti šaku brašna. Skoro da to nije ni izgovorio, a začu se zvuk s nebesa. Tada Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upita: - Da nije Allah naredio da nstupi Kijametski dan? Džibril odgovori: - Ne, nego je naredio meleku Israfilu da se spusti do tebe, kada je čuo šta kažeš. Melek Israfil dođe i reče: - Uistinu je Allah čuo ono što si rekao, pa me je poslao tebi sa ključevima svih zemaljskih riznica i naredio mi je da ti ponudim, ako želiš da tvrda brda područja Tuhame - između Hidžaza i Jemena, pretvorim u zlato, srebro ili rubine, ja ću to učiniti. Ako želiš da budeš vladar i verovesnik, ili da budeš verovesnik i rob. Tada mu je Džibril, alejhis-selam, išeretio da bude skroman, te Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tri puta reče: - Ne želim ništa od toga, osim da budem verovesnik i rob.“ Beleži Taberani.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je vezivao kamen na stomak kako bi savladao glad, a mogao je da ima koliko god je hteo bogatstvo. Kada je osvojio ogromni ratni plen, koji je mogao ispuniti dolinu između dva brda, sve je podelio na Allahovom putu. Poslenji zalogaj koji je imao u svojoj kući, hurmu, kojom se trebao iftariti daje drugome, jer je drugome potrebnija. Kada je, Allahovom voljom, oslobodio Mekku i u nju ušao kao pobednik, a Kurejšije koji su ga godinama zlostavljali razbežali se, na svojoj devi je jahao toliko pognute glave da je njegova plemenita brada, iz skromnosti i poniznosti pred Uzvišenim Gospodarom, skoro doticala sedlo jahalice.

U mnogo hadisa spomenuto je, kako bi Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ukoliko bi jahao na svojoj jahalici sa još nekim, tom drugom čoveku je davao prednost i stavio ga ispred sebe. Poslanik je, imao običaj saslušati svakoga ko bi mu se obraćao. Bez obzira bio to rob, starac, žena, siromah, ili dete. Zastajao bi pored onoga ko bi ga zaustavio, rukovao bi se sa onim ko bi mu ruku pružio, išao bi iza svojih drugova, obilazio bolesne, i siromašne, slušao bi njihove probleme i delio sa njima sreću i tugu. Kada bi došao u sijelu, u društvo svojih ashaba, seo bi ukraj, na mesto koje je slobodno. Prenosi Ebu Umama, radijallahu anhu: „Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je izašao među nas oslanjajući se na svoj štap, pa smo, iz poštovanja, ustali pred njim, a on reče: „Nemojte, preda mnom, ustajati kako to čine stranci, nearapi, veličajući tako jedni druge!“ Beleži Ebu Davud.

Jednoga dana kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, došao je Omer, radijallahu anhu, i primetio da je hasura na kojoj je ležao ostavila traga na njegovim leđima. Omer je počeo razgledati po sobi i ugledao samo obešenu vrećicu u kojoj se nalazilo malo ječma. Tada Omer zaplaka, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga upita: „Zašto plačeš, sine Hattabov?“ Omer odgovori: „Božiji verovesniče, kako ne bih plakao kad vidim kako je hasura usekla tvoja leđa, a kod tebe vidim ono što vidim. Kisra i cezar uživaju u raznim blagodatima, naslađuju se plodovima i obdareni su rekama, a ti si Božiji Verovesnik i Njegov Odabranik!“ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada reče: „Zar sumnjaš, sine Hattabov!? Njima su dobra i blagodati date isključivo na ovome svetu!“ Beleži Buhari.

Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, bi govorio: „Šta ja imam s dunjalukom? Ja sam na ovom svetu poput jahača koji je odremao u hladu drveta u toplom danu, a zatim produžio i napustio ga.“ Beleže Ahmed, Ibn Madže i Tirmizi.

Kada pogledamo kako se Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ophodio prema dunjaluku i kako ga je doživljavao, poput hlada ispod drveta u kojem se malo odmorio i krenuo dalje, možemo zaključiti da je bio veličantven u svojoj skromnosti. A sdruge strane pogledamo li naše trenutno stanje, onda se dobro trebao zapitati i zamisliti. Koliko mi uistinu sledimo našeg Miljenika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i koliko nam je upravo on uzor u našim životima? On jeste bio Allahu, dželle šanuhu, najdraže stvorenje, najbolji rob koji se ikada pojavio na dunjaluku, radi koga je stvoren i čitav kosmos i Allah mu je ponudio mnoge blagodati i uživanja, ali je sve to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odbio i odabrao skromnost i umerenost.

Hvala Bogu, mi danas živimo u potpuno drugačijim životnim prilikama, kada je čoveku možda i teško shatiit skromnost koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upražnjavao u toku svog života. Najmanje što možemo učiniti, kako bismo se svrstali među one koji slede sunnet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da budemo zahvalni na blagodatima koje svakodnevno uživamo. Da budemo zadovoljni i zahvalnu na ugodnom i lagodnom životu koliko god nam se teškim činio, da budemo zadovoljni u našim prostranim kućama, udobnim posteljama, oblinim soframa, i da se trudim da u svemu tome postignemo skromnost. Jer skromnost nije urođena niti nasleđena, već se ona postiže, a uzor u tome nam je naš poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.

Završićemo sa hadisom u kome Allahov Poslanik, alejhis-selam, kaže: „Ko želi Džennet, neka požuri s dobrim delima, ko se boji Džžehennema, neka ne sledi svoje strasti, ko očekuje smrt, za njega slasti i uživanja ništa ne predstavljaju, i ko skromno živi na ovom svetu nesreće će lako podneti,“ kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi.