-
Objavljeno subota, 11 septembar 2021 19:17
Bajrakli džamija, 10. septembar 2021.
"Draga i poštovana braćo i sestre, neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas sa ovoga časnog mesta iz ove naše džamije jedinice ostale od 274 džamije koje nekad bejahu u ovom gradu, da posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednoga, Uzvišenog Stvoritelja Allaha dželle šanuhu, i da je Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik, neka je mir i spas na njega, njegovu porodicu, neka je mir i spas na njegove ashabe, i sve sledbenike njegove do Sudnjega dana neka Allah spusti mir i neka nam podari Džennet. Amin.
Danas veliki problem muslimana možda jedan od najvećih jeste reč izgovorena bez razmišljanja. Mnogo je toga što je ljude uvredilo, što je ljude posvađalo, što je zajednice razjedinilo samo zbog neke iz nehaja izgovorene reči. Mnogo je braće razdvojeno, mnogo je porodica rastureno, mnogo je brakova uništeno. Sve to dešava se danas. Možda više nego ikada, U eri kada je svet postao globalno selo zbog interneta i povezanosti ta reč nažalost pogana još dalje stiže. Kaže Allah dželle šanuhu u suri Ali Imran, 188 i189 ajet: „I ne misli nikako da će oni koje veseli ono što rade i kojima je drago da budu pohvaljeni i za ono što nisu učinili kazne biti spašeni. Ne misli nikako da će oni kazne biti spašeni, njih čeka teška patnja, samo Allahu pripada vlast na nebesima i na zemlji i jedino je Allah kadar sve.“ A naš Poslanik Muhammed sallallahu alejhi ve sellem, koga trudimo se i želimo da sledimo kaže: „Tri stvari su uništavajuće: škrtost kojoj se pokoravaš, prohtevi koje slediš i zadivljenost čoveka samim sobom.“ Takođe je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Neće ući u Džennet ko u svom srcu bude imao i trun oholosti.“ Današnja pošast je bestidan govor, omalovažavanje, vređanje, psovanje, ogovaranje, vidimo kod jednog čoveka 99 posto lepih stvari i jednu lošu a mi se okrećemo toj lošoj da o njoj prozborimo. Islam od nas traži da ako vidimo samo jedan posto dobroga kod nekoga ko ima 99 posto loših stvari, da o tom jednom postotku pričamo. Pa imamo primer Božijeg Poslanika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, koji je svetlom obasjao dunjaluk, svojim primerom, kada prolazi pored strvine koja smrdi gde svi okreću glavu i zatvaraju nos od smrada a Poslanik kaže: „A vidi ga što je imao lepe zube.“ Gde smo mi i gde je praksa sleđenja našeg Poslanika?! Svi kažemo da sledimo Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, svi kažemo da pripadamo islamu, svi kažemo da sledimo poslednju Božiju objavu a pogledajte rezultate. Pocepani svugde na svetu. Dunjaluk je pun naših muhadžira po svetu. Iz islamskih zemalja. Zbog čega nam se to događa? Pojedini muslimani danas sa prezirom gledaju na sve oko sebe, samo zato što su zadivljeni samim sobom. A vidite i naše političare neke koji hodaju kao da su bogom dani da oni tako hodaju i da se tako ponašaju i pozivaju na tobože nekakakv mir i pomirenje a neće sa bratom svojim da se poselami. Munafici u Džennet neće ući. Oni su u najdubljim dubinama Džehenema, tako je Allah rekao. Allak kaže: „Ne hodi po Zemlji nadmeno, jer Zemlju ne možeš probiti niti brda u visini dostići.“ Sura El-Isra, ajet 37. To nije put islama. Nadmenost je karakteristika faraona, Cezara, Hitlera, Staljina, i svih onih koji su se od Boga udaljili i sebe za božanstvo predstavili. Da nas Allah sačuva takvih. Prema tome, oholost je bolest koja se nekad kod čoveka podvuče a da nije ni svestan zato je na nama svima da jedni drugima pomognemo. Da kada vidimo brata da se počeo oholiti da mu se priđe, i u četiri oka kaže, brate znaš li za ovaj ajet, znaš li kako izgledaš u očima ljudi, da mu se da savet jer Allah kaže: „Opominji jer će opomena zaista vredeti onima koji žele da veruju“ neki se opet ohole imetkom, neki se ohole znanjem, neki se čak ohole pobožnošću.
Jedanput je Isa alejhis-selam hodao planinom i tu je sreo jednog lopova koji je živeo na planini. Čim je ovaj lopov ugledao Isa alejhis-selam prepoznao je na njemu nur kojim ga Allah obasjao, i zatražio je od njega da moli Allaha, dželle šanuhu, za njegov oprost od greha, i da mu dozvoli da ga sledi. A kao što znamo svi poslanici su imali svoje sledbenike u blizini odabrane pratioce, pomagače, mi ih poznajemo po reči, havarijun, kako ih Allah u Kur’anu naziva. „A kada se Isa uverio da oni neće da veruju uzviknuo je: Koji će biti pomagač moj?“ Kako u Kur’anu Allah kaže za havarijune, „Oni su odgovorili: „Mi ćemo biti pomagači Allahove vere, mi u Allaha verujemo a ti budi svedok da smo mi poslušni Njemu!“ I kada je taj lopov došao među ostale havarijune, jedan od tih havarijuna je počeo da sumnjičavo gleda i da sumnja rečima kako si se udostojio ti lopove da dođeš među nas, ti si lopo, pijandura, ubica, kako te nije stid doći ovde. I danas ljudi često izgovaraju rečenice ne shvataju da ih govore svome savremeniku, stvorenju Božijem, to stvorenje ti je Allah dao kao iskušenje i poslao ti ga je da ga gledaš u oči a ne da ga uvrediš i da mu srce povrediš rečima jer reč može da povredi jače od sablje, a Allah tada šalje Džibrila na tu pomisao tog havarijuna i Dzibril je rekao Isau alejhis-selam: „O Allahov Poslaniče, dva pratioca imaš u društvu. Jednom Allah poručuje da otpočne život iznova, i biće mu oprošteni gresi, koje je imao od ranije; a drugom Allah poručuje da iznova krene sa dobrim delima jer su mu sva dobra dela poništena!“ Da li vidimo kolika je važnost izgovorene reči? Zar nam nije dovoljno što se Allah odrekao prava da oprosti tuđi hakk dok se mi ne halalimo na dunjaluku, da jedni drugima halalimo, jer Allah je rekao: „Ja ti oprostiti neću dok ti moj rob ne oprosti jer si se prema njemu ogrešio!“ Velika je prilika da jedni na drugima Džennet zaradimo, i više bi tim očima trebali da gledamo stvari, i više bi tim jezicima trebali da pričamo, a ne da kritikujemo jedni druge da bi sebe uzdgili a drugog ponizili. I opet vas podsećam na kratkoću vremena! Allah se kune vremenom u suri El Asr i sve to treba da sažmemo u ovom kratkom vremenu koje nam Allah daje. Jer vreme nije novac, kako neko želi da ga obezvredi, vreme se ne vraća, a pirlika nam je i danas jer ne znamo da li ćemo imati i sutra.
Da nas Allah dželle šanuhu uputi na Pravi put, da nam oprosti grehe."
-
Objavljeno petak, 20 avgust 2021 21:38
20.8.2021. godine
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Draga braćo i sestre. U hadisima poslanika Muhammeda, alejhi selam, nalazimo mnogo konstatacija ili definicija najboljeg čoveka. Tako ćemo u hadiskim zbirkama naći da je Muhammed, alejhi selam, kazao: “Najbolji čovek je onaj koji uči Kur’an, a zatim druge podučava Kur’anu”, “Najbolji čovek među vama je onaj koje se najbolje odnosi prema svojoj porodici…”, “Najbolji čovek među vama je onaj koji ima najbolje ponašanje”, ili “Najbolji među ljudima je onaj koji ljudima najviše koristi.”
Danas ćemo se kratko zadržati na ovom zadnjem hadisu: Najbolji čovek, ili u drugim hadiskim predajama čovek koga Allah najviše voli, – jeste čovek koji svojim životom, iskustvom, znanjem, pozicijom, ugledom i svim drugim svojim kapacitetima – najviše koristi ljudima oko sebe.
Najbolji je jer se trudi da svim onim što mu je Gospodar dao koristi i drugima, a ne samo sebi. Takav čovek je izabrao put dobročinstva kojim će postići dobro na Ovom i Džennet na Budućem svetu. A zar to zapravo i nije cilj svih nas? Uspeh na oba sveta. Jer, šta nam znači ako na ovom svetu budemo bogati, uspešni, jaki, ugledni, budemo vlasnici firmi, budemo direktori, imami, profesori, a na budućem svetu Džennet ne zaradimo?
Zato, ako posmatramo kur’anske i hadiske poruke primeti ćemo da se kroz njih provlači jedna te ista poruka, a to je – zabrana nanošenja štete drugim ljudima, na bilo koji način, te poziv na služenje i pomaganje zajednici – odnosno poziv da budemo od koristi svim ljudima.
Poštovani džemate! Naša vera nas uči da Allah, džellešanuhu, najveće nagrade daje onima koji olakšaju ljudima neki problem ili poteškoću, onima koji obvesele drugog, pa čak i za dobročinstvo prema životinjama čovek dobija nagradu. Setimo se žene koja je zbog zatvaranja mačke koju nije hranila, nakon njenog stradanja od gladi, bila kažnjena džehennemskom vatrom, a s druge strane, da je bludnica, koja je verovala, ali činila taj greh, zbog napajanja žednog psa bila uvedena u džennetsku blagodat.
A da nijedno dobro delo ne trebamo podceniti, kazuje nam i predaja u kojoj se navodi da Allahovog Poslanika, alejhi selam, nisu obavestili o smrti starice koja je čistila Poslanikovu džamiju u Medini, pa kada ju Poslanik, alejhi selam, nije viđao nekoliko dana nakon njene smrti, upitao je za nju, te su mu kazali da je umrla, pa je on, alejhi selam, negodovao zašto ga nisu zvali da joj klanja dženazu. Zatim je otišao na mezarje gde joj je on naknadno klanjao dženazu. Nije nam poznat slučaj da je još nekom Poslanik, alejhi selam, ovako samostalno i naknadno klanjao dženazu. Ali ona je, upravo zbog svog hizmeta drugim ljudima, u ovom slučaju čiščenja mesdžida – zaradila velike stepene i nagrade kod Gospodara svetova!
Još jedna istina naše vere kaže: Koga Allah zavoli – On ga upotrebi da čini dobro i bude koristan ljudima i zajednici oko sebe! Zato, nemoj reći zašto ja uvek njemu da pomažem, zašto ja uvek da dajem, zašto ja njega samo da obilazim itd., nego znaj da te Gospodar zavoleo, jer si ti rasadnik dobra, jer od tebe dolazi dobro i korisno.
Zato draga braćo i sestre, sa onim blagodatima što nam je Bog dragi dao trudimo se da budemo na koristi ljudima oko sebe.
Trudimo se da koristimo svojoj zajednici.
Draga braćo i sestre, postali smo sami sebi najvažniji, misleći da je to put uspeha, ali vrlo brzo ćemo shvatiti da bez drugih, bez međusobne pomoći, bez našeg uključivanja da drugima koristimo, olakšamo, vratimo smiraj, osmeh – ni mi nećemo biti sretni ni uspešni.
Mi danas imamo puno toga, ali bereketa je sve manje, zato što smo zaboravili da je bereket u davanju. Ne mora to biti samo novac. Danas više od novca treba jedni drugima da delimo pažnju, razumjevanje, savet, pomoć, razgovor, vreme, znanje, osmeh, lepu reč…
Spisak stvari koje možemo uraditi i biti korisni je podugačak, na nama je da postavimo pitanje sebi koliko zapravo s našim znanjem, iskustvom mi koristimo drugima, a ne samo sebi?
Ako je odgovor malo – onda ni naš rahatluk i sreća ne mogu biti veliki.
Molim Uzvišenog da nas učini od onih koji se Njemu skrušeno klanjaju i koji će svetla lica stati pred Njega na Sudnjem danu. Molim Allaha Uzvišenog da primi naše molitve, naše namaze, naše dove i da nam poslednje reči na dunjaluku budu - ešhedu en la ilahe illAllah, ve ešhedu enne Muhemmeden abduhu ve resuluhu. Amin!"
-
Objavljeno subota, 24 jul 2021 22:49
Beograd, 23. jul 2021.
„Neka je hvala Uzvišenom Stvoritelju koji nam je dao da danas ovde sa ovoga časnog mesta, iz ove časne naše džamije, jedinice, jedine preostale od 274 koje su nekada bile u ovome gradu, posvedočimo da nema drugog Boga osim jednog Jedinog. Čvrsto verujemo da je samo On, Allah, Jedan Jedini Bog, čvrsto verujemo i jezikom očitujemo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji Poslanik. Neka je mir i spas na njega, neka je mir i spas na njegovu časnu porodicu, ashabe-prijatelje i sve sledbenike njegove do Sudnjeg dana. Neka je mir i spas i na nas ovde u Bajrakli džamiji 500 godina staroj, beogradskoj, neka je mir i spas na sve muslimane sveta. Neka je mir i spas na sve one koji žele tim putem.
Braćo draga i sestre poštovane, proučili smo u hutbi suru Ihlas. Sura Ihlas znači iskrenost. Zašto je baš ta sura koja je jedna od najkraćih dobila ime iskrenost i zašto se baš ta sura vrednje kao trećina Kur’ana? Tako kratka, sažeta, ispunjena. Faktički, bez te sure ne možemo biti vernici. Ako nemamo iskrenost u našem očitovanju jedinstva Boga ne možemo biti vernici. „Reci: On Bog Jedan je! On je utočište svakome, Nit je rodio, Nit je rođen, I niko mu ravan nije!“
Prvo očitovanje označava veru našu u jedinstvo. Da nema više božanstava osim Jednoga, da je samo On taj koji nam sve daje, da je samo On taj kome treba da robujemo i služimo i čijem zadovoljstvu stremimo. U drugom ajetu Allah ti daje sreću i olakšanje kako da život na dunjaluku preživiš jer je On taj koji je naše utočište i koji će nam sreću dati, On je taj koji obećanje ispunjava, i On je taj čijom se voljom sve rešava. I onda, čuvanje od širka je sledeći ajet – niti je rođen niti je rodio a Allah je sve stvorio. Ako je Allah sve stvorio, šta će Njemu sin? Allah sve daje. Adema je stvorio i bez oca i bez majke, i šta je onda čudno tu? Adem nije prozvan Allahovim sinom a nije imao ni oca ni majku. Allah je nama pokazao svoje moći kroz ta stvaranja. Kada je stvorio Adema bez roditelja, pa od njega stvorio njegovu ženu Havu, pa od Adema i Have stvorio Kabila i Habila, od majke i oca pa onda samo od majke stvorio Isa, alejhis-selam. To je samo pokazatelj da Bog može sve što hoće! Da Bog može stvoriti ni iz čega jer je On taj koji stvara. Sve dok mi nismo pre nekih 150 godina počeli da se bavimo tehnologijom, bili smo povezaniji sa prirodom i više smo gledali Allahova stvaranja, više smo osećali Allaha. Dok nismo počeli više da gledamo ekrane, a manje zemlju i planine. Onog momenta kada smo počeli da stvaramo nešto, mi smo neuzubillah, počeli da se takmičimo sa Bogom. Allah nam neće širk oprostiti. Jedini greh koji Allah neće oprostiti je šrik i upravo zato je sura Ihlas, tako kratka, britka i jasna! Poslednji ajet „I niko mu ravan nije!“ otuda je i naziv Ihlas. Iskreno, srcem, svako od nas treba da sa ihlasom poveruje u istinitost ovih reči. Najbolji tumač ajeta jeste sam Kur’an, kada on sam sebe tumači. A sura Ihlas je protumačena jednim od najodobranijih ajeta u Kur’anu – Ajetu Kursijom.
Zašto ovaj ajet nosi ime ajeti kursijja? Zato što je napisan na Kursiji, na prestolu Allahovom, koje svojom širinom obuhvata nebesa i zemlju, koje se nalazio iznad vode, a iznad kursijje se još samo nalazi veliki Arš gde je Gospodar svih svetova. Ajeti kursijja govori o Allahovom dželle šanuhu jedinstvu, o Njegovoj moći, kudretu, vahdanijjetu i počinje sa rečima najveće istine i najvrednijeg zikra: „Allah, pored Njega nema drugog Boga“ zatim nastavlja sa opisom „El Hajju Kajjum“ Isa, alejhis-selam je ovim imenima nazivao Boga kada je oživljao mrtvaca Allahovom voljom u značenju „O Živi, Ti koji sve održavaš“ Isa nije onaj koji oživljava već mu se Allah odazvao kada Ga je Isa pozvao imenima „Ja Hajju, Ja Kajjum!“ Tako je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, ovim imenima na sedždi pred Bitku na Bedru dozivao svoga Gospodara i svi znamo ishod te bitke.
Zatim, dolaze za nas vrlo važne reči: „Ne obuzima Ga ni dremež ni san!“ a to je odgovor na pitanje Musaa koji je pitao Gospodara da li On ikada spava, a Allah mu reče: „Uzmi dve čaše sa vodom i drži ih dok ti ne kažem da ih spustiš“ i Musaa zadrema i ispadoše čaše i prosu se voda a onda mu Allah kaže: „Kada bih Ja jedan trenutak zadremao i zaspao, propala bi i nebesa i zemlja.“ Nema snage do Allaha. Nema života do Živoga Uzvišenog Stvoritelja. Allah nam dalje navodi još jednu istinu koju ljudi zaboravljaju a to je: „Allahu pripada sve što je na nebesima i ono što je na zemlji“ Ljudi, ta sićušna stvorenja su toliko ohola postala da su počeli da svojataju ovo je moja zemlja, ovo je moj izvor, a sve je to Allahovo, nama posuđeno. Od tela, odela, porodice, roditelja sve nam je Allah posudio. Svi mi pripadamo samo Allahu i sve što je oko nas pripada samo Njemu, ali smo se otuđili od prirode. Pa ne čujemo više da onaj list na grani svedoči Allaha, pa kažemo šušti lišće. Kud smo otišli? I počeli da govorimo ja sa deset prstiju sam ovo stvorio. Neuzubillah! Pa kome ti staješ na crtu? Pa Allah nas je razumom obdario, kao najvećom blagodati koja je data čoveku da bi bio halifa na zemlji, namesnik. I dao nam je kurban da tu žrtvu pokažemo, da ne prosipamo ljudsku krv, a otuđili smo se toliko da ne osećamo čoveka kao rodbinu svoju zato što je druge nacije, boje kože, zato što priča drugim jezikom a taj čovek ima isto što i ti i opet ga ne osećaš i ne razumeš. Kud smo se odmetnuli?
Zatim, Uzvišeni Allah ukazuje i kaže: „I niko neće posredovati bez dopuštenja Njegova“ Ovim rečima Allah ukazuje na svoju apsolutnu moć i vlast i uzvišenost na Sudnjem danu kada će svako gledati ima li igde spasa. Ljudi će zagovarati jedni za druge ali će to činiti samo oni kojima Uzvišeni Allah dozvoli, jedan od njih je naš Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. I uvek donosite salavat #Allahume salli ala Muhammed ve ala ali Muhammed“. Zatim Uzvišeni Allah ukazuje na jednu činjenicu gde ljudski razum zastaje i nesposoban je da je shvati: „On zna i ono što je ispred njih i ono što je iza njih“ tj.Allah poznaje sve ljudske živote, sve ljudske sudbine. Zna šta se pre dešavalo i zna šta će se posle dešavati. Samo Allah to zna, nikakve vračare, sihirbazi, samo Allah to zna, a šta je sa ljudskim znanjem. „A od onoga što On zna drugi znaju samo onoliko koliko On želi da znamo“ Pa zar nije čovek slab i jadan? Koliko će čega imati i znati zavisi samo od toga koliko će mu Allah Dragi podariti. I sada dolazi ona velika istina, o malenkosti čovekovoj: „Njegovo prestolje svojom širinom obuhvata nebesa i zemlju“ Gospodar nebesa i zemlje a koliko je opet mali Njegov rob - čovek koji se i pored toga oholi i uzdiže. I na kraju se spominje još jedna Allahova vrlina: „Njemu ne dosadi njihovo održavanje“ S druge strane, nama ljudima i najdraže stvari brzo dosade. Ajeti kursija se završava rečima koje opisuju Svemogućeg Allaha „On je Uzvišen i Veliki“ Tim rečima nas Allah poziva da razmislimo o Njegovoj Uzvišenosti, a našoj malenkosti.Poziv je da učenjem Ajeti kursije podignemo svoj ugled kod svoga Gospodara,“ kazao je između ostalog muftija beogradski.
-
Objavljeno subota, 17 jul 2021 00:07
Bajrakli džamija, 16. jul 2021. godine.
"Evo ovde iz naše Bajrakli džamije jedinice ostale od 274 džamije koje su nekad bile u ovom gradu, da posvedočimo da nema drugog Boga osim Jednog Uzvišenog Stvoritelja Allaha dželle šanuhu. Čvrsto svedočimo da nema drugog Boga osim Njega Jednog Jedinog. Jezikom očitujemo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, poslednji Božiji poslanik. Neka je mir i spas na njega, njegovu porodicu. Neka je mir i spas na njegove ashabe, drugove. Neka je mir i spas na sve sledbenike njegove do Sudnjega dana. Amin.
I neka je mir i spas na nas ovde, koji se okupismo ovde u ovoj džamiji, džamiji koja je dimenzija Ka'be i sve da nas podseti na to i da iz nje zamolimo Allaha da nam otvori puteve i da Ka'bu posetimo dogodine.
Hvala Allahu koji je Ismaila velikim kurbanom zamenio i svakoj verskoj zajednici klanje kurbana naredio. Salavat i selam na Poslanika Muhammeda koji nas je svim pa i propisima kurbana naučio. Pred nama su, draga braćo i poštovane sestre, dani žrtvovanja, kurbanski i bajramski dani. Kao i narodima svim i nama je Uzvišeni Allah prinošenje žrtve naredio.
Pa kaže:"Svakoj verskoj zajednici propisali smo klanje kurbana da bi spominjali Allahovo Ime." Da bi spominjali Allahovo ime prilikom klanja stoke koju im On daje. Pa smo naučili od našeg Poslanika, Miljenika Allahovog, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem, njegovim ličnim primerom gde je svoje sledbenike učio svemu pa i propisima kurbana. Lično je svoj kurban klao govoreći:"Gospodaru, primi od mene i porodice moje." U najkraćoj kur'anskoj suri Kewser koju proučismo, Allah dželle šanuhu klanje kurbana naređuje a cilj naredbe je korist ljudima i dunjalučka i ahiretska. Glavni nauk toga jeste a ono što trebamo iz toga da naučimo jeste da se ne gleda koliko se u žrtvu ulaže već šta se iz žrtvovanog dobija. Kroz kazivanje o kurbanu sinovima Ademovim dobijamo spoznaju da je nijjet najvažniji pa vam ponavljam Allah neće brojatu vaša dela, već ih vagati. A šta to znači? Da je kvalitet važan. I da je važniji od kvantiteta. Ne može ti kurban biti ćopav, ni slep. Kurban je glavnica. I pritom nećeš se cenkati za kurban jer od njega treba da gledaš šta dobijaš. Kroz kazivanje o kurbanu sinova Ademovih dobijamo spoznaju da je svakom delu nijjer najvažniji jer Allah prima od bogobojaznih, sura El Maide, 27.ajet. Iz istog kazivanja spoznajemo da je zavidnost snažan pokretač na zlo i nesreću jer je bio glavni uzrokom prvog greha na zemlji kad brat ubi brata. Kroz kazivanje o Ibrahimu i sinu mu Ismailu,dobijamo spoznaju da ljubav prema Gospodaru biva obilno nagrađena. Spoznajemo da žrtvovanjem onim što je nama drago ostavljamo trag na dunjaluku. Allahu Uzvišenom ne treba ono što mi žrtvujemo jer kaže:"Do Allaha neće dopreti niti krv niti meso vaših kurbana" Ono što žrtvujemo treba nama, a do Njega će stići naša poslušnost, naša bogočuvarnost, naša želja da Allaha našeg Stvoritelja zadovoljimo. A krv pre nego padne na zemlju, stiže Allahu dželle šanuhu, kako kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Namera je ta zbog koje se to radi. Čista namera. A kurban znači približavanje. Približavamo se jedni drugima, žrtva nije samo da zakoljemo i uništimo stočni fond. Žrtva je da pokažemo da smo ispravni, iskreni, na tom putu. Na putu pomaganja jedni drugima da bismo Allaha zadovoljili u konačnici. To znači da ono što žrtvujemo ima smisla samo ako bude delovalo na onoga ko žrtvu prinosi. To znači ako nas to bude menjalo, kao i svi ibadeti, ako klanjaš i čim si izašao počneš da ogovaraš,nisi se promenio brate. Ako kurban žrtvuješ a i dalje pridikuješ i ogovaraš nisi se promenio. Svi znamo da Allaha prevariti ne možemo. Sve odredbe od Allaha date su za našu korist. Za korist dobre i zdrave društvene zajednice ko god u njoj živeo i kakvim god se imenom zvao a da ne vređa jedinstvo Allaha, Stvoritelja našeg. Za dobrobit celokupne zajednice je islam dat.
A naš Poslanik Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem,obećava nam nagradu ahiretsku za naš kurban, zbog naše spremnosti za žrtvu:"Kurbani
će vas preneti preko Sirat ćuprije" Znate li šta je Sirat ćuprija? Tanja od dlake, oštrija od sablje. Ti sa svojim iskrenim nijjetom za žrtvu, za kurban, prelaziš Sirat ćupriju bez muke. Inšallah. Svako ovde ko može, veliki broj vas mislite da niste dužni da dajete kurbane, zapitajte se. To vam je karta, ulaznica na Sirat ćupriji za koju Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, kaže:"Koliko je dlake na kurbanu, toliko ti je i sevapa"
Nemojte se olako od toga opraštati i tražiti izgovor kako ne možemo. Sa kapanjem prve kapi krvi na zemlju od vaših kurbana čistire se od greha, prenosi se u hadisu u Muslimovoj zbirci. Ta nagrada biće dostignuta samo ako kurban bude imao stvarni uticaj na nas. Ako bude imao stvarni uticaj na naš život, ne da bi se hvalio i stavljao etikete kako si dao. Ne, to se radi isključivo radi Stvoritelja. Žrtva sa sadržajem biće samo kada iz Kurbana naučimo da ono što je dobro,ono što je nama važno je istinska žrtva. U kurban ne može sakato, hromo, slabo, bolesno, slepo. Iz kurbana učimo da u žrtvovanju i deljenju ne sme biti dunjalučkog interesa. Poslanik je rekao:"Ko proda kožu svoga kurbana, on nema kurbana."
U ovim mubarek danima pripremite se za Arefat. Ako ne postite ove dane do Arefata, postite dan Arefata. Dan milosti. Dan od podneva do akšama tekbire i dovu činite, Allaha molite, postite. Postaču Allah prihvata dovu. Molite Allaha da nam otvori svoju kuću sledeće godine. Molite Ga da nam olakša iskušenja korone, nejedinstva, da nas približi jedne drugima. Kada je u pitanju kruban, to je celina koja u sebi ima 3 važne oblasti kojima se čovek u svakodnevici mora posvetiti: porodica je na prvom mestu. Obaveza je svakome brinuti za svoje stado. Kao što i od kurbana odvajamo prvu za porodicu i porodici je posvećujemo. Nju nikad ne smemo zapostaviti, ona je naš prioritet. Neće nam kurban pomoći da preko Sirat ćuprije pređemo ako nas deca naša budu vukla za noge i usporavala optužujući nas da nismo brinuli ga njih, optužujući nas da ih nismo Kur'anu naučili, da ih nismo u mekteb poslali, da ih nismo klanjati naučili. Ta naša deca će biti vezana za naše noge, usporavaće naš prelazak preko Sirat ćuprije. Kada prođu ti dani žrtve ne prestaje naša obaveza žrtvovanja jer vernik teži se stavlja na ono što nas žrtva ući; a čovek svakodnevno žrtvuje za porodicu. Druga trećina je rodbinska, propisana. Rodbina, prijatelje. Prvi ajet sure En-Nisa kaže:"Allaha se bojte i rodbinske veze ne kidajte" Ta briga o rodbini koliko je važna najviše nam svedoče reči Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhu ve sellem, koji kaže:"Ko u redovima rodbine svoje ima siromaha, pa ne bude dobročinitelj prema njemu i sadaku koja njemu pripada usmeri drugome Allah mu tu sadaku neće primiti i neće ga na Ahiretu ni pogledati." Zapitajmo se da li u našoj rodbini imamo siromaha koji je preči. Kruže internetom mnoge lažne objave kako je bolje zaklati kurban u Mekki nego ovde u Srbiji. Ko tako može da manipuliše? Da li je možda ta krv tamo dolazi Allahu a odavde ne dolazi? Ko tako urušava telo jedne islamske zajednice bilo gde da se nalazi i da urušava autoritete koji dođoše na ovo mesto odgovorno?
Bojte se Allaha, nije svačije da priča ali jeste svačije da sluša. Morate slušati jer alimi su naslednici Božijih poslanika. Pazite koga ćete oklevetati i sa čijom čašću ćete se igrati.
U kurbanskoj celini, jedna se trećina izdvaja siromašnima. Ebu Zerr moli Poslanika:"Oporuči mi nešto što će mi u životu biti važno" Poslanik reče:"Voli siromaha i druži se sa njim. Allah dželle šanuhu je na pomoći svome robu sve dok je on na pomoći svome bratu." Želiš li pomoć Božiju? Pomozi brata svoga! Žrtvovanje za za opšte dobro,za kupovinu mesdžida, bolnica,onoga što će koristiti ljudima na Allahovom putu. Nema prestanka. Dok smo živi,moramo se žrtvovati i moramo raditi, to je šart. Našim kurbanima možemo i trebamo snažiti i našu zajednicu, našu Islamsku zajednicu. Dalekovidi ljudi, naši veliki prethodnici su razumevajući moderni način života posebno u urbanim sredinama u gradovima, omogućili da se o kurbanima brine zajednica.
Naš kurban će stići osim do medrese i do bolničkih restorana i studentskih domova, domova za nezbrinutu decu, javnih kuhinja i tako dalje. Imate još par dana da se obratite ovde i rezervišete svoj kurban ukoliko ga niste obezbedili na nekom drugom mestu," kazao je između ostalog muftija beogradski.
-
Objavljeno subota, 03 jul 2021 01:20
Muftiija se danas nadovezao na prethodnu hutbu te je nakon zahvale Allahu i salavata na poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, proučio suru El Asr i nastavio da govori o vrednosti vremena.
“Veoma često ostavljamo i ne razmišljamo o vremenu. Nije vreme samo kazaljka na satu. Vreme je svaki otkucaj tvoga srca. To je nepogrešivi sat koji je Allah dželle šanuhu svakome od nas usadio. I On zna koliko nam je još otkucaja ostalo da se od ovoga sveta oprostimo. Veoma često potcenjujemo i tu jedinicu vremena koja se zove minut. Pa kažemo šta ja mogu u toj jednoj minuti da uradim, Allah dželle šanuhu Najmilostiviji,naš Tvorac, Onaj koji te voli više od bilo koga,u tom jednom minutu,u tih 60 sekundi, toliko prilika ti daje. Da Džennet zaradiš u jednoj minuti. A koliko smo minuta potrošili na prazne priče? Koliko nam je omladine skrenulo sa puta zbog toga što je uvek govorilo ma kasnije ću babo, ostavi me samo da završim ovaj level na video igrici. Boga mi taj level se neće uzdići na level Allahove lestvice već će se srozati sine dole i setićeš se toga, setićeš se svoje majke. Samo se nadam da ti neće biti kasno to. Šta sve u tom jednom minutu može? Shvatio sam da se u jednoj minuti života može učiniti puno toga. Može se proučiti nekoliko kur'anskih ajeta iz poslednje Božije objave, iz poslednjeg upustva, posle njega nema više. To uputstvo trajaće nepromenjeno do Sudnjega dana kao što je rekao i kao što je obećao. I zato Mu verujemo. Može se proučiti nekoliko ajeta a svaki ajet sadrži nekoliko desetina slova, a svako slovo, kako kaže, desetorostruka je nagrada za jedno slovo. Deset sevapa za jedno kur'ansko slovo. U minuti može i 100 puta da se izgovori tesbih, 100 puta reč subhanallah, može se 100 puta zahvaliti rečima elhamdulillah, umesto da pustiš svoj jezik i da se svađaš sa svojim ocem, sa svojom majkom, sa svojom sestrom, bratom. Možeš 100 puta da kažeš hvala ti Allahu, slavljen neka je Allah i Njemu hvala pripada.
Svako ko izgovori ove reči, biće mu oprpšteni gresi kako kaže Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, makar ih bilo kao morske pene. Za jedan minut možemo pročitati i 4 stranice neke knjige, možemo proučiti suru El Fatiha. Neki su računali koliko ova sura donosi sevapa pa su izračunali više od 1400 sevapa sura Fatiha. Za isto vreme mogu 20 puta proučiti suru El Fatiha. Ako sumnjate,probajte. Ovim vam želim dati do znanja koliko vredi samo jedan minut života. Minut je veliki trenutak u zikru, u učenju Kur'ana. Veliki trenutak u dovi, u razmišljanju,pa vidiš neke stvari, veliki trenutak u tewbi, u čitanju,u pisanju, nisu muslimani, kako ih gledaju, nepismeni. Jer prva zapoved u Kur'anu bila je "ikrе!" Uči! Čitaj! Proučavaj! Nije čak bila veruj, nego uči da ti spozna um kao najveća blagodat koja se dala čoveku, iz tog uma se spušta i postaje uverenje i onda veruješ Allahu. Nismo mi tradicionalisti koji lupaju glavom o zemlju i ne znaju šta rade, nit smo gimnastičari koji um ne koriste već se umom spuštaš i pokazuješ koliko svoga Allaha vrednuješ. Da li si pogled svoj uperio u nebesa da se hrveš sa Bogom i da Mu prkosiš ili si skrušeno iz svog srca shvatio koliko si sićušan a koliko ti je emaneta dato u tom vremenu kojim se Allah kune.
…
Time is not money. Vreme je mnogo vrednije od novca. Vreme ne možeš vratiti. I Allah kao Tvorac vremena se kune njime da nama pokaže važnost i vrednost vremena. On nam to vreme daje u emanet da ga provedemo onako kako bi Njega zadovoljili. Danas je vreme u Beogradu kada smo elhamdulillah slobodni kao vernici, imamo pravo i od ove države dato da kupujemo mesdžide, da se molimo Allahu i niko nam ne zabranjuje to. Budimo od generacije koja će raditi na tome da zadovolji svoga Stvoritelja. Još malo nam je vremena ostalo. Možda sekund, dva, možda godina ili pet ali svakako Allahu se vraćamo. Jedna minuta ti može puno doneti u životu. Može ti povećati sposobnost, ideje, shvatanja, memoriju i dobra dela. I ova sada minuta može biti upisana u knjigu dobrih dela ako je budeš znao iskoristiti i sačuvati. Pogledaj koliko minuta, čak i dana,meseci pa i godina protekne uzalud. U zaboravu. Osam sati spavamo, osam sati radimo, I ostaje nam još osam sati a nikada nemamo odgovor za tih osam sati od 24 časa. Gde smo ih i kako protraćili i s kim smo ih proživeli. Da li smo u tom društvu subhanali ili šejtanili, ogovarajući one koji rade, ili one koje nam se ne sviđaju ili nečije stvaranje od Allaha. Kome se rugamo? Da li slici ili Tvorcu te slike? Čoveku ili Stvoritelju tog čoveka? Ko god da je on, to je Allahovo stvorenje i naš poslanik Muhammed nije nas tako učio. On nas je učio da kada prođe pored ustajale strvine da kaže "vidi kako je imala lepe zube". Iako su se svi okrenuli od smrada, on je video lepe zube. A šta mi gledamo? Rugate se hodžama, viceve pišete, šta nam ostaje? Hoćemo li raditi onako kako nam je Poslanik naložio da radimo u skladu sa Kur'anom, poslednjom objavom: "Ko od vas vidi nešto loše,neka rukom to skloni"
…
Nema nacionalizma. Sve su to stvorenja Allahova koja su sebi dala ime po nekom svom pretku (Srbin, Bošnjo...) to je glupost. Zaboravili su ime svoga Stvoritelja. A uzeti nešto što se rod zove a zaboraviti svoga Stvoritelja. Nema stvorenja koje se stvorilo a da nije s ovoga sveta otišlo. Niti će ga biti jer tako ti obećava tvoj Gospodar. Pa ako si vernik,a kažeš da jesi,onda postupaj po onome što piše. Allah je rekao:"Onaj svet je bolji od ovoga"i ako si vernik onda imaš veru u Njega,imaš poverenje. A ne vernik sam jer je moj đedo bio na Hadžu. To je sve od moje mere,ja sam tradicionalan,mašallah. Koga zavaravaš? S kim igraš klikera? Ne možeš tako. Ne možeš biti polu-musliman. Musliman znači odan. I moraš naći taj mir sa svojim Stvoriteljem", kazao je između ostalog muftija Jusufspahić.
