29. maj, 2020. godine

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Braćo i sestre u islamu! U prvoj hutbi meseca ševvala naslovio sam je: Budimo još bolji posle mubarek Ramazana!
Hvala Allahu, dželle šanuhu, koji nam je podario života i snage i uputio nas, pa uz Njegovu pomoć ispostismo još jedan mubarek Ramazan, nadajući se samo Allahovoj milosti i nagradi!

Allah, dželle šanuhu, u 64. ajetu sure En-Nur ukazuje ljudima na Svoju vlast, veličinu, sveznanje i konačan sud: „Allahovo je sve što je na nebesima i na zemlji. On sigurno zna kakvi ste i On će ih (ljude) obavestiti o svemu što su radili, na Dan kada se budu Njemu vratili. A Allah sve dobro zna!“

Braćo i sestre, sve što uradimo od dobra ili zla naći ćemo kod svoga Gospodara i ništa od toga neće biti umanjeno i svi ćemo se mi susresti sa svojim delima kojih će se oni koji ne veruju i koji su dvolični stideti i poželeti da su bili prašina,a ne ljudi.

Razmišljamo li mi o tom trenutku kada će sva naša dela biti izložena pred nama i kada će se sve tajne obelodaniti?

Blago onima koji su protekli mesec Ramazana proveli posteći, klanjajući farzove i nafile, učeći Kur’an, čisteći svoje imetke kroz zekat, deleći sadaku, hraneći postače, pomažući siromahe, čuvajući svoje jezike od ružnog govora i čineći dobra dela!

Oni su se očistili od greha, a velika je to blagodat. I kao takvi bi trebali da budu bolji i prepoznatljiviji u svojim kućama, džematima i generalno užoj i široj zajednici!

Naši dobri preci su stalno bili u vezi sa Ramazanom; pola godine su ga dočekivali, a drugu polovinu su ga ispraćali.

Kakav je naš odnos braćo i sestre prema Ramazanu? Jesmo li u Ramazanu, a Ramazan je posebna škola, naučili lekcije iz poslušnosti roditeljima, većoj odgovornosti prema suprugama i deci, strpljivosti, solidarnosti, ustrajnosti, hrabrosti, skrušenosti i samilosti i znamo li te lekcije primeniti i posle meseca Ramazana?

Braćo i sestre! Gospodar Ramazana je Gospodar i ostalih meseci! On od nas traži da budemo u pokornosti Njemu, tokom cele godine. On od nas traži da izvršavamo sve naše obaveze i On nam zabranjuje ono što je štetno za nas.
Odazivajmo na pozive mujezina i čuvajmo džemat!

Nemojmo prolaziti pored džamija, diveći se njihovoj lepoti, već ih ukrašavajmo našim namazima u njima i održavajmo ih! Pozivi sa munara su pozivi upućeni svima nama!

Oni nas zovu na spas na oba sveta! „Požuri na namaz! Požuri na spas!“ Te reči su upućene svakom od nas i uistinu su oholi ili „preterano hrabri“ oni koji se na njih ne odazovu.

Zato ne dozvolimo da naša srca nakon što su u Ramazanu očišćena, budu ponovo zaprljana svakodnevnim gresima, a srca su podložna promenama, što potvrđuju reči Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje beleži imam Ahmed: Prenosi Ebu Musa, radijallahu anhu, da je Polsanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Srce je nazvano „kalb“ zbog svoje prevrtljivosti. Primer srca je primer pera zakačenog za drvo, kojeg vetar okreće na ovu i onu stranu!“ (Ahmed)

I uistinu se srce okreće na ovu ili onu stranu, u zavisnosti od okolnosti u kojima se nalazi. Zar se i naša srca ne okreću tamo-ovamo u potrazi za varljivim dunjalučkim dobrima?

Ashabi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, su najbolja generacija muslimana, ali i oni su kao ljudi bili u različitim stanjima, što potvrđuje hadis koji beleži imam Buharija: Prenosi Enes, radijallahu anhu: „Ashabi su kazali Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: Allahov Polsaniče, kada smo kod tebe, u srcima osećamo ono što volimo, a kada se vratimo porodicama i s njima boravimo, onda sebe korimo. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: „Kada bi vi kao što ste kod mene bili na drugim mestima, sa vama bi se rukovali meleki i oni bi vam svojim krilima pravi pravu hladovinu, ali vi ste čas ovako, čas onako.“

Gde smo mi, braćo i sestre, a gde su ashabi? Neki od nas su čas ovako, a duži period onako.

Muslimani su dužni da se trude da u svakom trenutku imaju na umu da su samo obični smrtnici i da nastoje da ih smrt zadesi sa čvrstim imanom, te da se u međusobnim relacijama ponašaju kao istinski muslimani, na način što će svakom čoveku želeti ono što žele sebi.

U prilog tome je i hadis koji beleži imam Ahmed: Prenosi Abdullah ibn Amr, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko želi da bude udaljen od vatre i uđe u Džennet, neka mu dođe smrt, a on veruje u Allaha i Sudnji dan i neka ljudima čini ono što želi da oni čine njemu!“

Citirani hadis nas podseća na obavezu kontinuiranog verovanja i činjenja dobra svim ljudima, pa udimo od onih koji to čine!

Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, nas podučava da nakon Ramazana postimo još šest dana u ševvalu, jer je to ravno postu čitave godine: Prenosi Ebu Ejjub, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko bude postio Ramazan, a potom još šest dana ševvala, kao da je postio celu godinu! (Muslim)

Zato, ne zaboravimo post šest dana ševvala kako bi postigli nagradu posta cele godine i time sledili sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem!

Preporučujem vam da to ako Bog da učinimo odmah, u prvoj polovini ševvala, kako nam ova blagodat ne bi promakla, a vreme brzo prolazi.

Braćo i sestre, uskladimo naše živote sa propisima čiste vere islama, čuvajmo se greha i sumnjivih stvari i takmičimo se u
dobru!
Molim Allaha da nas učvrsti na putu islama! Da pomogne našoj ugroženoj i obespravljenoj braći i sestrama. Da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podneti!
Da spletke naših neprijatelja vrati na njih i da se oni ako Bog da zabave sobom, a da nas puste na miru! Da se smiluje našim umrlim roditeljima i precima, koji su Allahovom voljom preneli na nas svetlo vere!
Da našu decu i potomke učini boljim čuvarima vere od nas, radostima naših očiju i prvacima ummeta!“

22. maj 2020. godine

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Danas, u poslednjoj ovogodišnjoj ramazanskoj džumi srca postača su radosna zbog toga što su iskreni mu’mini uz Allahovu pomoć gotovo ispostili još jedan Ramazan i time učvrstili jedan od pet stubova islama i posvedočili svoju iskrenost u veri! Neka se zato raduju vernici, uvereni da su im svi njihovi ibadeti u mubarek Ramazanu primljeni, a gresi oprošteni

Kaže Allah, subhanehu ve te’ala, u ajetima 7. – 10. sure Eš-Šems:
“…I duše i Onoga koji je stvori (7) pa je nadahnu grešenju i bogobojaznosti!( 8) Spašen je onaj ko je očisti ,(9) a izgubljen je onaj ko je uprlja! (10)”

Zato neka se u ovim danima raduju oni koji su svoju dušu očistili, a neka tuguju i neka učine iskrenu tevbu (pokajanje) oni koji su svoju dušu uprljali!

Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Ahmed, da je ummet počašćen u Ramazanu sa pet stvari sa kojima nije počašćen bilo koji drugi ummet, a kao peta odlika se navodi:
„…Opraštaju im se gresi zadnju noć!» Neko reče: «Je li to Noć Kadra?» Reče: «Ne, jer radnik prima punu nagradu tek onda kada u potpunosti završi posao!” (Ahmed)

Danas su srca mu'mina zadovoljna, jer se sutra naveče inšaAllah završava Ramazan, u kojem smo postili u ime našeg Gospodara, čvrsto Ga verujući i nadajući se samo Njegovoj nagradi. Zbog toga su ovo trenuci u kojima učimo dove i činimo istigfar (traženje oprosta) i nadamo se da će nam naš post biti primljen, a za ispravan post nema druge nagrade sem dženneta. Pa neka su sretni oni čije tevbe su primljene, neka se raduju oni koji se u Ramazanu potpuno očistiše od greha, oni koji su pobedili sebe, svoj nefs i proklete šejtane, oni koji su se postom uzdigli na više deredže imana i takvaluka (bogobojaznosti), a to su oni koji žude za džennetom čija su prostranstva kao nebesa i Zemlja!

Braćo i sestre u dini islamu, ako ispraćamo Ramazan sa njim ne ispraćamo pokornost Allahu, subhanehu ve te’ala, bogobojaznost i ustrajnost; naprotiv odlaskom Ramazana mi jačamo našu vezu sa Allahom, dželle ša’nuhu, i potvrđujemo da ćemo inšaAllah biti još bolji i snažniji u svome dinu. Oni koji nakon Ramazana zaborave na namaz, Kur'an i džemat, oni pokazuju svoju slabost i površnost u verovanju i potvrđuju da nisu položili ramazanski ispit.

Vernik ne sme posustati u ibadetima sve do smrti, baš kao što Allah, subhanehu ve te’ala, kaže Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u 99. ajetu sure El-Hidžr:
“Robuj svome Gospodaru, sve dok ti smrt ne dođe!”

Imam Hakim beleži hadis Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem:
“Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Priđite minberu!“, pa smo prišli. Kada se popeo na prvu stepenicu, kazao je „Amin!“, potom se popeo na drugu stepenicu i rekao „Amin“ i kada se popeo na treću stepenicu rekao je „Amin“. Kada je sišao sa minbera, rekosmo: „Allahov Poslaniče, od tebe smo danas čuli nešto što nismo čuli ranije?“ Reče: „Došao mi je Džibril i rekao. „Neka je daleko onaj ko dočeka Ramazan, a ne bude mu oprošteno!“ Pa sam rekao: „Amin.“ Kada sam se popeo na drugu stepenicu, rekao je: „Neka je daleko onaj u čijem prisustvu se spomeneš, a ne donese na tebe salavat!“ Pa sam rekao: „Amin.“ Kada sam se popeo na treću stepenicu, reče: „Neka je daleko onaj kod koga starost dožive roditelji ili jedan od njih, a ne uvedu ga u džennet!“ Rekoh: „Amin!"

Braćo i sestre u dini islamu, uistinu su nesretni oni koji su u Ramazanu bili nemarni, koji su bez opravdanog razloga mrsili, a posebno oni koji su to činili javno, oni koji su neredovno klanjali, oni koji su umesto učenja Kur'ana ili njegova slušanja učili i slušali ono što je Gospodar zabranio, oni koji su umesto bereketa sehura i iftara u svojim kućama imali uobičajena tri obroka, oni koji su umesto u namazu, zikru i i'tikafu u džamijama, ramazanske noći provodili u nekekvim beskorisnim poslovima, oni koji su se zaboravili ko su i zašto su na ovoj Zemlji, oni koji svojim ponašanjem izazivaju Allahovu, dželle ša’nuhu, srdžbu!

Danas je braćo i sestre Svetski dan Kudsa, pa se u ovom mubarek danu i narednim danima sećajmo iskrenim dovama naše braće i sestara u okupiranoj Palestini.

Zato imajmo na umu naše obaveze prema našoj ugroženoj braći u Palestini: naše iskrene dove Allahu, subhanehu ve te'ala, za njihovu pomoć i razvijanje svesti u krugovima naših porodica i šire po pitanju Palestine i Kudsa, gde je Mesdžidu-l-Aksa, prva Kibla i treći Harem muslimana!

Braćo i sestre, neka vam je mubarek ostatak Ramazana! Neka su vam sretni dani Bajrama i da ih inšaAllah još puno dočekamo u još jačem imanu, miru, sreći, blagostanju ummeta.

Molim Allaha, subhanehu ve te'ala, da nas učvrsti na putu islama! Da pomogne svoj našoj ugroženoj i obespravljenoj braći i sestrama, posebno onima u Palestini, da od nas primi namaze, post, učenje Kur'ana, zekat, sadekatu-l-fitr, dove i sva dobra dela koja učinismo u mubarek Ramazanu! Da nas sačuva iskušenja koja ne možemo podneti! Da se smiluje našim roditeljima i precima, koji su na nas preneli svetlo dina, da našu decu i potomke učini radostima naših očiju i srca i prvacima ummeta, da nam oprosti grehe i uvede nas u obećani džennet. AMIN JA RABBEL ALEMIN!”

8. maj 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

Danas je petnaesti dan meseca ramazana, a sutra uveče ako Bog da počinje sedamnaesta noć – Lejletul Bedr, noć sećanja na poznatu Bitku na Bedru.

Zato će i današnja hutba biti podsećanje na ovu najveću ili presudnu bitku u istoriji islama, odnosno, na pobedu prvih muslimana nad idolopokloničkom vojskom.

Bitka na Bedru desila se 17.dana meseca ramazana druge godine po hidžri ili 624. godine po Isa, alejhisselamu.

Tog dana, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi verni drugovi, sukobili su se sa trostruko brojnijom mušričkom vojskom.

Na jednoj strani je bilo 312 ashaba, slabo naoružanih, koji su čvrsto stali uz Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i koji su delili mišljenje Mu’aza, radijallahu anhu, koji je pre bitke rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: „Mi smo ti već poverovali, Allahov Poslaniče, i priznali te, i posvedočili da je istina ono što ti se objavljuje. Zato idi tamo gde ti je Allah naredio! Mi ne zaziremo od toga da nas sutra povedeš u boj protiv našeg neprijatelja. Dali smo ti prisegu i obećanje da ćemo ti biti poslušni i pokorni. Mi smo strpljivi u ratu i ispunjavamo dato obećanje u borbi. Pa, povedi nas sa Allahovim blagoslovom – pođi gde god hoćeš i mi ćemo s tobom, o Allahov Poslaniče!“

Na drugoj strani, mekkanska vojska predvođena Ebu Džehlom brojala je u svojim redovima 1000 boraca, dobro opremljenih i naoružanih.

Sagledavši stanje i tešku situaciju u kojoj su se muslimani našli, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, se okreće prema Kibli i upućuje dovu Onome koji dove prima:
„Allahu moj, ispuni Svoje obećanje koje si mi dao! Gospodaru moj, ako ova grupa muslimana bude poražena, niko Te posle neće obožavati!“

Nakon ove dove, Allah dž.š je objavio kur’anske ajete: „I kada ste od Gospodara vašeg pomoć zatražili, On vam se odazvao: Poslaću vam u pomoć hiljadu meleka koji će jedni za drugima dolaziti. Allah je to učinio da bi vas obradovao i da bi se tima srca vaša umirila; a pobeda je samo od Allaha – Allah je zaista Silan i Mudar.“ (Al-Anfal, 9-10)

Allah dž.š je tada, na Bedru, zaista pomogao Svoga verovesnika i prve muslimane poslavši im kao ispomoć vojske meleka.

Ibn Abbas prenosi: Dok je jedan musliman trčao za mušrikom čuo je zvuk biča iznad glave i glas konjanika iza sebe koji mu govori: „Samo napred! Samo napred!“ Zatim je pogledao ispred sebe i video mušrika kako mrtav pada a da ga on nije ni dotakao svojom sabljom. Isto to video je i čuo jedan ensarija, pa je posle otišao Allahovom Poslaniku i to mu je ispričao. Poslanik mu reče: „Istinu govoriš – to je bio glas meleka i to je bila pomoć sa trećeg neba!“

Uzvišeni Allah je muslimane na Bedru učvrstio i unutrašnjom i spoljašnjom hrabrošću; unutrašnjom – tako što im je dao sabur i u njihova srca ulio hrabrost i samopouzdanje; a vanjskom – tako što ih je neustrašivim učinio te nisu uzmakli prilikom susreta i sukoba sa daleko brojnijom neprijateljskom vojskom.

Dakle, vernike je Allah dž.š umirio, a u isto vreme, u srca nevernika Allah dž.š je ulio strah, pometnju i teskobu. Zato je i ishod bitke bio u korist muslimana.

Bitka na Bedru bila je prvi oružani sukob između muslimana i mušrika. Ova odlučujuća bitka, iako se po broju učesnika ne svrstava u velike bitke, sa pozicije islama i muslimana bila je najpresudnija i najvažnija u istoriji islama.

U bici na Bedru muslimani su pobedili zahvaljujući direktnoj Allahovoj pomoći ali i hrabrosti i odlučnosti prvih muslimana.

Ova bitka je najbolji primer organizovanja, ponašanja i postupanja muslimana u borbi protiv neprijatelja.

Ona je prekretnica u istoriji humanizovanja ratovanja. Muslimani su sahranili ubijene protivnike. Po prvi put se ne ubijaju ratni zarobljenici, svaki musliman je dobio po jednog zarobljenika da se brine o njemu. Svaki zarobljeni mušrik koji je bio pismen, da bi se oslobodio, bio je dužan opismeniti deset muslimana. Bogatiji mušrici mogli su se otkupiti svojim imetkom, a siromašni i nepismeni zarobljenici su na kraju oslobođeni bez ikakvog otkupa.

Draga braćo i sestre!

Govor o bici na Bedru nije samo puko podsećanje na taj istorijski događaj i na veličanstvenu pobedu prvih muslimana.

Bitka na Bedru bitna je zbog brojnih poruka koje su nam preko nje poslate, a koje, svake godine iznova, treba da nas osveste i nadahnu u našim borbama za dobro, istinu i pravdu.

Zar nam Poslanik islama nakon Bedra nije poručio: „Vratili smo se iz male bitke u veliku bitku!“ Ta velika bitka je naš život ispunjen raznim iskušenjima, tegobama, brigama i problemima.

Bedr nas uči da moramo biti pokorni Allahu i Resulullahu jer samo tako se možemo nadati Allahovoj pomoći.

Bedr nas uči da bi trebali biti solidarni kao što su bili ranjenici na Bedru. U predajama se navodi da su ranjeni muslimani, iako i sami u mukama, žedni i na izdisaju, odbijali i odricali se ponuđenog gutljaja vode iz ubeđenja da treba da pomognu drugog, iz uverenja kako ima neko važniji, neko ko je na većim mukama, neko kome će taj gutljaj vode bol ublažiti ili mu možda život spasiti.

Bedr nas uči da ne smemo biti pasivni posmatrači nego da se moramo aktivno uključiti u rešavanje svakodnevnih problema.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovi ashabi imali su svoj Bedr, svoju borbu. Odlučno su se suprostavili zlu i nepravdi, u svom vremenu, i izašli kao pobednici.

Svaki čovek i svaki narod ima svoj Bedr – svoju bitku.

Danas, naš Bedr,mogao bi biti:
Naša borba za opstanak na ovim prostorima;
naša borba za dorobit svih ljudi;
naša borba za suživot, toleranciju i zajedništvo, za slobodu i dostojanstvo svakog čoveka, naša borba za bolje sutra nas, naše dece i budućih naraštaja.

Naš Bedr je naša stalna bora i naše nastojanje da budemo iskreni i pokorni robovi Uzvišenog Stvoritelja i istinski sledbenici poslednjeg verovesnika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.

Zato, upućujem dovu Allahu Milostivom, da nas pomogne u našim svakodnevnim bitkama, da iz njih zahvaljujući iskenom nijetu i našem trudu, uz Njegovu pomoć, izlazimo kao pobednici, osnaženi, jaki i spremni za nove bitke i pobede koje će doneti dobro nama, našoj deci i našoj domovini.

Dragi Allahu, nagradi nas za naš trud, primi od nas naš post, naše namaze i naše ibadete u ovom mubarek mesecu. Oprosti nam grehe i učvrsti nas na Pravom putu.“

Beograd, 13. mart 2020.

OBAVEŠTENJE: Od ovog petka, prema preporukama SZO i Republičkih organa, ograničen je broj džematlija unutar džamije na 80. Takođe, ovo ograničenje se odnosi i na prostorije unutar zgrade (konkretno IV sprat – koji se koristi petkom kao pomoćni/dodatni prostor za klanjanje džume namaza). Vernicima je omogućeno da obave molitvu na otvorenom prostoru – ispred džamije.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

“Kakva god vas nesreća pogodi – to je zbog vaših greha, a Bog mnoge i prašta.” (Eš-Šuara, 30.)

“Nered se pojavio na kopnu i moru, jer je svet to ružnim postupkom zardio. Allah hoće da iskuse neke grehe svoje koje su počinili, ne bi li se povratili. “ (Er-Rum, 41.)

Allah, dželle šanuhu, kao Stvoritelj čoveka, iz Svoje neizmerne milosti i mudrosti je zabranio određene postupke koji nanose zlo ljudskom biću i ponižavaju ga.
Cilj Allahovih zabrana je oslobađanje vernika od požuda, oholosti i sebičnosti, jer su to okovi koji sputavaju čoveka hodu ka istini.

Greh se može definisati na više načina, a bez sumnje, najbolja je ona definicija koju je dao sam poslanik, Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem. “Greh je ono što te peče i ne da ti mirau duši, a što bi ti da sakriješ od sveta.” (Muslim)

Gresi se se po svojoj suštini i posledicama dele navelike i male. Kada su upitali Ibn Abbasa o broju velikih greha kazao je da ih ima do sedamdeset, a po nekim predajama i do sedam stotina.

Grehe takođe možemo da delimo na one koji se mogu iskupiti sa pet dnevnih namaza, postom, hadždžom, umrom – odnosno vršenjem nekog dobrog dela o čemu postoje mnogobrojni hadisi, i na one grehe koji se ne mogu time iskupiti.

Ebu Bekr, radijAllahu anhu, kaže: „Bili smo kod Allahovog poslanika pa nam on reče: ’Da vam kažem najveće velike grehe.’ To reče tri puta, zatim nastavi: ’Pridružiti Allahu druga, neposlušnost roditeljima i lažno svedočenje.’ Allahov poslanik je bio naslonjen pa sede. Ponavljao je te reči toliko da smo među sobom rekli da hoće prestati.“ (Muslim)

U hadisu koji prenosi Ebu Hurejre, Allahov poslanik, alejhis-selam, iznosi sedam velikih greha.
„Čuvajte se sedam velikih greha: širk, sihr, ubijanja na pravdi Boga – osim po pravdi, kamate, imetka jetima, bežanja sa bojnog polja i potvore za blud pobožne i čestite muslimanke.“ (Buhari, Muslim, Ebu Davud, Nesai)

Inače, greh datira od onog momenta kada je Iblis odbio da se pokloni Ademu, alejhis-selam, zbog čega je bio proklet. I umesto pokajanja on je izgubio nadu u Allahovu, dželle šanuhu, milost, pa je pao u još veću grešku. Posle toga postao je zavidinik, osvetnik i neprijatelj Adema, alejhis-selam, smatrajući ga krivim za svoju nesreću.

Razlika između Ademovog, alejhis-selam, greha i Iblisovog je u tome što se Adem, alejhis-selam, pokajao i vratio Allahu.

Analizirajući kur’anske ajete možemo zaključiti da Allah, dželle šanuhu, nije kažnjavao narode koji su grešili pa se posle pokajali i vratili pravoj veri, dok je žestokom kaznom kažnjavao one koji su bili uporni u svom grešenju i oholosti.

Nakon pomenutog dolazi se do saznanja da su brojne štetne posledice koje će stići grešnike.

Grešenjem čovek gubi mogućnost pravilnog shvatanja:
„Šta misliš o onome koji je svoju strast za boga svoga uzeo, onome kome je Allah, a on svjestan bio dao da je u zabludi, i sluh njegov, i srce njegovo zapečatio, a pred oči njegove koprenu stavio?“ (El – Džasije, 23.)
Sa druge strane, Allah dželle šanuhu, obećava onima koji se budu greha čuvali:
„O vi koji vjerujete, ako se budete Allaha bojali, On će vam ono što istinu od neistine razdvaja dati i preko ružnih postupaka vaših će preći i oprostiti vam...“ (El – Enfal, 29.)

Grešenjem čovek gubi nafaku: „Zaista čoveku zbog greha koje počini može biti uskraćena nafaka.“ (Ahmed, Nesai, Ibni Madže)
Dok Allah, dželle šanuhu, kaže: „ ... a onome koji se Allaha boji, On će izlaz dati, i i opskrbit će ga odakle se i ne nada; onome koji se u Allaha pouzdaje, On mu je dovoljan...“ (Et- Talak, 2-3)

Grešenjem se i životinjama nanosi zlo. Ebu Hurejre je govorio „i ptica u gnezdu svome strada od nasilja nasilnikova.“ Dok je Mudžahid rekao: „Životinje proklinju čoveka grešnika kada bude teška godina i velika suša. One govore: ’Ovo zlo i ova nesreća dolaze od ljudskog grešenja.’“

Za grehe počinjene prema Allahu, dželle šanuhu: širk, kufr, nifak i dr., dužni smo učiniti istigfar i tevbu, te ih ostaviti.
Za grehe učinjene prema ljudima, za njih pre tevbe, prvo treba da se halalimo i na neki način poravnamo.

Kada je reč o gresima koje činimo sami sebi – mada su svi gresi istovremeno i ovi i ovakvi, dužni smo ih prestati činiti i iskreno se pokajati.
Allah, dželle šanuhu, kaže: Reci: "O robovi Moji, koji ste protiv sebe u gresima preterivali, ne gubite nadu u Allahovu milost! Allah će, sigurno, sve grehe oprostiti. On je, doista, Oprostitelj greha, Milostivi."

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.

Beograd, 6. mart 2020.

„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle šanuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.

بِسْمِ اللهِ الرَّحْمنِ الرَّحِيمِ

أَرَأَيْتَ الَّذِي يُكَذِّبُ بِالدِّينِ

فَذَلِكَ الَّذِي يَدُعُّ الْيَتِيمَ

وَلا يَحُضُّ عَلَى طَعَامِ الْمِسْكِي

فَوَيْلٌ لِلْمُصَلِّينَ

الَّذِينَ هُمْ عَنْ صَلاتِهِمْ سَاهُونَ

الَّذِينَ هُمْ يُرَاءُونَ

وَيَمْنَعُونَ الْمَاعُونَ

Znaš li ti onoga koji Sud poriče?
Pa to je onaj koji grubo odbija siroče,
- i koji da se nahrani siromah - ne podstiče.
Pa teško klanjačima,
- onima koji su nemarni prema svome namazu;
- koji se samo ljudima pokazuju,
- čak potrepštine koje se na posudbu daju oni ne daju!

Proučena sura nam jasno kazuje o povezanosti oba aspekta ljudskog življenja, dunjalučkog i ahiretskog, koji su neraskidiva celina. Od ukupne aktivnosti delovanja i ponašanja na ovome svetu, zavisi i naša sudbina na budućem. Zato sledbenici islama u svim situacijama, okolnostima i prilikama moraju znati šta hoće, šta treba i osećati se u potpunosti odgovornosti za ono što rade.

Život koji nije prožet svesti o sebi i svetu, obično je bivanje i dotrajavanje. Svaka vera bez obzira na način i moduse manifestiranja, sadrži u sebi verovanje u ahiretski život. Jedna od univerzalnih vrednosti koji su prenosili svi Božiji posalnici jeste verovanje u Sudnji dan i odgovornost za ukupni život i delovanje.

Islam uči o ahiretskom životu, ali i daje rešenje i načine organizovanja života.

Položaj i stanje na budućem svetu, odnosno nepravda ili kazna, prvenstveno zavisi od ispunjena zemaljskog zadatka. Život nije bol i bolna suza, nego ima svoj cilj i svrhu. Kur’an upozorava da mi lako možemo upoznati one koji poriču budući život. To su oni koji se grubo i neljudski odnose prema siročetu. Umesto pažnje i razumevanja, oni ga odbijaju i zanemaruju. S druge strane, ne daju nikakvu inicijativu niti podsticaj da se obezbedi siromah. Oni ne mare za tuđe brige, nevolje, probleme i teškoće. U svojim aktivnostima imaju jedino vlastite pobude i interese.

Drugi deo ove kratke sure preti onima koji svom namazu ne poklanjaju dovoljnu pažnj. Cilj i svrha namaza jeste da klanjača sprečava od pokuđenih i ružnih dela i od svega što je nedostojno čoveka. Velika pretnja je posvećena onima koji svojim namazim glume i iimitiraju skrušene, pobožne i bogobojazne ljude, a u duši su pokvareni i zli.

Namaz usmerava ljudsko delovanje ka najboljem. On krepi i čisti dušu.

Pravilnim shvatanjem i obavljanjem ove obaveze izgrađuje se stabilna ličnost, čvrst karakter i primerno ponašanje. Ne smemo obavljati namaz s namerom a nas neko vidi, zapazi i kao takve ceni. Pobude i motivi za njegovo izvršavanje su unutar same duše, u najskrivenijim osećanjima i pobudama. Pravi namaz koji se čini isključivo u ime Allaha, dž.š, pokreće na akciju i dobro delo.

Konkretni razlozi valajano shvaćenog i obavljenog namaza jeste da klanjač čini dobra dela, u koja spada i pomaganje potrebnih za pomoć.

Briga za čoveka, za slabijeg, nemoćnog kome je potrebna materijalna pomoć, uteha i nada je jedna od važnih komponenti mumina. Drugo što se može zaključiti je pretnja i opomena za one koji se formalno i nemarno odnose prema namazu i ibadetu uopšte.

Molim Allaha, dželle šanuhu, za milost, za oprost, molim Ga da nam primi ibadete, molim Ga da nas sastavi u Džennetu kao što nas je ovde sastavio, da budemo u društvu sa poslanicima, ashabima i šehidima i da nam poslednje reči na ovom svetu budu Ešhedu en la ilahe illallah ve ešhedu enne Muhammeden abduhu ve resuluhu“, kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije.