-
Objavljeno subota, 13 novembar 2021 21:34
„Аллаху је Самоме хвала! елхамдулиЛЛах - све је све Створитељем зависно. овдашњим језицима, босанским, српским...., то значи да је све захваљујући Аллаху Драгом. према томе, Ко Је Тај Коме се захваљујемо, неко други?! Коме се каже хвала? ником сем Самом Творцу, Он Да Награди и Радује Собом доброчинитеље. упамтимо, устцимо, бићем свим, којег нам Он Даде, усвојимо ово и променомо се, уз Његову Покоћ, на боље, направимо искорак ка спасоносном што нам је, побољшајмо се и у свом говору, да што тачнији и изворнији буде! то ‘хвала’ и звучи и значи као оно ‘хавле’ из ‘ла хавле ве ла куввете илла биЛЛах’ - нема ни могућности, ни омогућеног, нити моћи, ни омоћеног, нез Воље Самог Аллаха, Самог Творца; јер све јесте зависно ни од кога другога, сем од Створитеља! елхамдулиЛЛах, Аллахом је све зависно-све је Њему Самом захваљујућ’. и то јесте прва и основна, сржна, порука и поука... па не чуди то да се налази на почетку елфатихе-начела кур’анског... елхамдулиЛЛах – то да научимо, усвојимо, усрцимо, па је лепше и лакше, рахатније, дихати, живети! овај живот је пун лепота, без обзира на све изазове, с том свешћу, свешћу о Богомзависности сопственој. елхамдулиЛЛах.
мухаммед, Саллаллаху алејхи ве алихи ве Селлем, би и по три пута хамд Аллаху, понављајући, хутбу џуманску започињао, током хутбе понављао, стално на то говором и делом указивао, на сваком рекату фарз или суннет или нафиле намаза, хамд Аллаху кроз начело фатихе, је учио и учењем нас поучавао, говорио нам да нема ессалах-Богомсвезне молитве (на фарси језику:намаз) без начела кур’анског-елфатихе... па неки алим шери’ата и џеназу елфатихом употпуњују.
елхамдулиЛЛах-Аллахом је зависно све!
Њему припадамо, Њему запомажемо.
Боже Једини, Самоме Ти припадамо, Самом Теби Запомажемо, из тмина несвести нас Изведи, у осветљено, Тобом Самим, обасјано, Обасјаватељу, Осветлитељу нас Приволи, Приведи.
Ти Упућујеш. молимо Те Да Своме веснику, печатнику, мухаммеду, Тобомхваљеном-Тобомзахваљујућном-Тобомзависном, Подариш Свој БлагоСлов-Салават , Да га Ближиш Себи што дубље, јер је он наша локомотива, предводник, имам, кога Си нам Ти Дао....
што је више и дубље он у Аллаховој Божанској Милости и ми смо дубље у Њој. то је смисао, упамтимо, не бисмо ли и ми из ових последњих вагон-кола његове следбе, што дубље ушли у у Спасоносну нам Милост Божанску.
Подари Своју Милост, Боже, и његовом дому, потомству и следби.
то су много битне реченице... чине нам живот лепшим када их схватимо и прихватимо и усвојимо. када схватимо њихов смисао, смисленост живљења нам се открива.
СубханнеЛЛах! Аллах Је Непоредив! СубханнеЛЛах! ! Аллах Је Неупоредив! дакле, Њега не поредиимо ни са ким нити икога поредимо с Њим! СубханнеЛЛах! Не(у)поредив Је Аллах! елхамудлиЛЛах! све је Аллахом зависно! све је Њему захваљјујућ’. ла Илахе илеЛЛах – нико није Аллах осим Сами Аллах! нико није Створитељ осим Сами Створитељ! нико није Бог, осим сами Бог! Аллаху Екбер! Бог Је Пречи од свега, Ненадвећив, нашим срцима - Аллах Створитељ нас је пречи од свега. ла хавле ве ла куввете илла биЛЛах – нема никаквог покрета, покренутости, покренутог, никакве снаге, оснаживање, оснаженог, моћи, омоћивања, омоћеног, могућности, омогућености, омогућивања, омогућеног, без Аллахове Воље!
ово је пет начина како се приближава Аллаху. ово је пет натписа на џеннетским улазима. СубханеЛЛах, елхамдулиЛЛах, ла Илахе иллеЛЛах, Аллаху Екбер, ла хавле ве ла куввете ила биЛЛах.
улази кроз које се уџеннети, ка Аллаху ближи, исписани су овим реченицама. неко СубханаЛЛах, елхамдулиЛЛах, ла Илахе иллеЛЛах, Аллаху Екбер, ла хавле ве ла куввете ила биЛЛах, свака, или нека, или макар једна, од тих реченица буде пут спаса, улаз у Милост Божју, опредељеност срца за Господара, сврстаност међу припаднике Његове одабранике, улаз у Његов рај.
као да гледамо како са свих страна путем тих Богоспомена, улазимо. обнављајмо своју свесност, Богомсвесност, Богомсвезност, Богоможивљеност, било којом од ових спасоносних реченица, или свим, кратке су, кротке су, лахке, а сржне, значајне, спасоносне, вредне, важне на ваги,
изговор траје часак, делић живота. а њима је живот смислен, а чим има смисла има и љепоте и лахкоће. Аллах Драги Даје смисао свему, нема ништа бесмислено у Његовим створењима, у овоме животу, у овој пролазности. немојмо мислити да је Аллаху Драгом ишта неизвесно и ко ће где од нас, овде окупљених, иако нам се још није завршио живот. Аллах Зна ко је спашен а ко није, пре свих створености. Аллах Је, да тако кажем, пре Стварања свих, Себи Одабрао кога Му Је Воља. има ли ико други Право Првости Избора осим Њега, Творца свега? има ли ишта неизвесно Њему Који Створи све? нема. Него је наша упитаност је ли нас изабрао Створитељ наш! е па онда прионимо и причврстимо себи СубханеЛЛах, елхамдулиЛЛах, ла Илахе иллеЛЛах, Аллаху Екбер, ла хавле ве ла куввете ила биЛЛах, естагфируЛЛах, Аллаху екбер, Аллахумме Салли ‘ала мухаммедин ве ‘алих.. па изнова... Твој опрост тражимо, за Твојим опростом чезнемо Господару наш! Теби нам је поврат, и колико то тренутака, часака нам узме. живот је леп. СубханеЛЛах, елхамдулиЛЛах, ла Илахе иллеЛЛах, Аллаху Екбер, ла хавле ве ла куввете ила биЛЛах!
дакле, живот је леп! Аллах Је Уприличио овај живот онима које Је Одабрао пре свих Стварања, да не би били незналице у Његовом БогоСпомињању одабраних, рају над рајевима. Аллах Је уприличио овај живот као школу да спрам негативног научимо и одаберемо и усвојимо позитивно, преко спознаје нечистог, неистинитог – чисто и истинито да уочимо и усрцимо. Тај Божански Дејствујући Начин Је Неупоредив. искористимо овај дуњалук да бисмо спознали пунином, а шта значи спознаја? значи осведоченост, сведочење, сведочанство, признање. и шхд-шехадет-признање, и сдк-сидк, истинитост, искреност, садака-кад делом се докаже нутрина. од тога је и садака. „они који деле од онога што Сам им Ја Свим Својим Божанским Моћима, Уделио.“ они који се осадачују, осведочују, доказују оно што је њихова нутрина својом спољашњом радњом. Да нам Аллах Да да будемо од тих, молимо Аллаха, овако како смо се овде окупили рад Њега, Да нас Окупи у џеннету. Окупи нас у џеннету са нашим вољенима крај Твога највољенијега, крај мухаммеда, Аллахумме Салли ве Селлим ве Барик алејхи ве алихи ве сахбих“, рекао је између осталог председник врховног сабора исламске заједнице србије, мухамед јусуфспахић.
-
Objavljeno subota, 23 oktobar 2021 11:32
22. oktobar 2021. godine
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Draga braćo i sestre u dini Islamu! Muslimani veruju u sve Allahove poslanike, u sve Allahove odabrane robove koje je slao da dostave Allahovu poruku, Allahovu veru ljudima na Zemlji. Svi poslanici od Adema, alejhis-selama, pa do časnoga poslanika Muhammeda alejhis-selama, su naši poslanici i ni jednog ne odbacujemo. Svi oni su Allahovi odabrani robovi koji su tumačili Allahove propise na Zemlji. U odnosu na druge narode muslimani imaju čast, imaju radost, imaju milost Allahovu, da budu sledbenici poslednjeg Allahovog poslanika, Allahovog miljenika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem.
Naš poslanik,Muhammed, alejhis-selam, se razlikuje od svih drugih Allahovih poslanika jer je on poslan svim ljudima, svim svetovima, dok su svi ostali poslanici slati samo svome narodu. Naš poslanik je Hatemu-nnebijjin – Pečat svim Allahovim poslanicima, poslednji poslanik, predznak Sudnjeg dana. Njega je Allah uzdigao iznad drugih poslanika. Njegov ummet, njegove sledbenike je uzdigao iznad drugih naroda. Radujmo se jer smo deo njegovih sledbenika, deo njegovoga ummeta.
Allah, kaže u časnome Kurani Kerimu:“Vi ste narod najbolji od svih koji se ikada pojavio: tražite da se čine dobra dela, a od nevaljalih odvraćate, i u Allaha verujete.“ (Al-Imran, 110)
Kako je Milostivi Allah, dželle šanuhu, lepo opisao ummet Muhammeda alejhis-selama, „Tražite da se rade dobra dela, a od nevaljalih odvraćate.“ Ima li išta bolje od ovoga? Ima li išta bolje od toga da jedni druge navraćamo na dobro a odvraćamo od zla, od lošega. Da kažemo jedan drugome: „Moj brate, nemoj to raditi, nije to dobro za tebe. Uradi ovo brate, dobro je to za tebe.“ Kako su ovo lepi saveti i lepe reči. Savetujmo jedni druge!
Gde je ovaj ummet danas? Gdje je ummet za kojeg Uzvišeni Gospodar kaže da je najbolji narod koji se pojavio na zemlji? Gde je ovaj ummet kojeg Uzvišeni Allah dželle šanuhu spominje?
Zapitajmo sami sebe: Koliko se družimo sa Kur'anom, koliko ga isčitavamo, koliko ga praktikujemo u našem životu, koliko u jednom danu, ili sedmici, ili mesecu, ili godini provedemo vremena u društvu sa Allahovom knjigom? Koliko poznajemo sunnet Allahovog Poslanika, alejhis-selama, koliko ga praktikujemo?
Čuli smo da promene stanja jednog naroda nema dok taj narod ne izmeni sebe. Svako od nas prvo mora krenuti od sebe i svoje porodice. Moramo promenu napraviti na sebi i u sebi, u svojim porodicama, u svojim kućama. Moramo otvoriti vrata svojih srca i svojih porodica za Kur'an i Sunnet Allahovog Poslanika alejhis-selama. Prvo krenuti sa naređivanjem dobra a zabranjivanjem zla od sebe samog i svoje porodice, pa onda krenuti dalje. Kada popravimo sebe i svoje porodice onda se i društvo i zajednica sami od sebe menjaju.
Naš Resuli-Ekrem Muhammed a.s. kaže:“Dato mi je pet stvari koje nisu date drugim poslanicima:
1. Poslan sam svim ljudima;
2. Čitava Zemlja mi je učinjena džamijom, mestom gde mogu klanjati, i čistom;
3. Potpomognut sam sa strahom kod neprijatelja na mesec dana hoda;
4. Dozvoljen mi je ratni plen;
5. Dat mi je šefaat-zagovaranje koje sam ostavio da iskoristim za svoj ummet.“
Kada čujemo ovo ne možemo, a da se u nama ne pojavi radost što smo deo ummeta Muhammeda alejhis-selama. Raduj se brate i klanjaj, raduje se i budi istinski njegov sledbenik. Klanjaj gde god da te zadesi namaz. Klanjaj u džamiji, klanjaj u kući, klanjaj na njivi, klanjaj u šumi. Samo klanjaj, i bićeš među radosnima. U ovom vremenu gafleta, nemarnosti spram Allaha, dželle šanuhu, biti vernik je čast i ponos jer vernici su danas u manjini dok je više onih koji su na strani i stazi prokletog Iblisa. Zato i ne treba čuditi što se danas u svetu, u društvu, u okolini, dešavaju razna zla i nevaljavštine.
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, je rekao: „Mi smo zadnji ummet koji je na zemlji. Ali ćemo biti prvi na Kijametskom danu. O tome govore Allahove reči: “I tako smo od vas stvorili pravednu zajednicu da budete svedoci protiv ostalih ljudi, i da poslanik bude protiv vas svedok.“ (El-Bekare, 143)
Braćo i sestre u Islamu! Radujmo se što smo ummet Muhammeda, alejhis-selam. Čuli smo kako nas je Milostivi Allah uzdigao nad ostalim narodima, kako ćemo biti svedocima protiv svih onih naroda koji budu negirali Allahovu poslanicu koju im je poslao. U našoj časnoj knjizi Kur'anu se nalaze vesti o svim narodima pre nas, o svim propalim narodima, o svim kažnjenim narodima, o svim neposlušnim narodima. Zato ćemo svedočiti protiv njih jer imamo dokaz protiv njih, a to je Kur'ani Kerim.
A poslanik Muhammed alejhis-selam, nam je dao smernice kada je rekao:
„Musliman je brat muslimanu: neće mu nepravdu učiniti, neće ga ostaviti na cedilu. Ko pomogne svome bratu koji je u potrebi, Allah će njemu pomoći u njegovoj potrebi. Ko od muslimana otkloni jednu od njegovih nevolja, Allah će njemu otkloniti jednu od nevolja na Sudnjem danu. Ko prikrije sramote jednog muslimana, Allah će prikriti njegove sramote ma Sudnjem danu.“ (Muttefekun alejhi)
„Musliman je brat muslimanu: neće ga prevariti, neće ga lagati, niti ostaviti na cedilu. Muslimanu su sveti čast, imetak i život drugog muslimana. Bogobojaznost je ovde (pa je pokazao na svoja prsa); čoveku je dosta greha da omalovaži svoga brata muslimana“ (Tirmizi, 1927)
„Niko od vas neće biti pravi vernik sve dok svome bratu želi što i samome sebi“ (Muttefekun alejhi)
Samo u ova tri hadisa, a sličnih hadisa je još više, Allahov Poslanik Muhammed, alejhis-selam, nam je dao rešenje za sve bolesti ummeta do Sudnjega dana!
Moramo i mi biti svesni, da nije dovoljno samo reći: Ja sam deo ummeta Muhammeda alejhis-selama, ja sam musliman, ja volim Muhammeda alejhis-selama. To treba i dokazati ali i pokazati! Biti istinski sledbenik Muhammeda, saallallahu alejhi ve sellem, i istinski pojedinac u ummetu Muhammeda alejhis-selama, znači istinski ga slediti, uzeti njega za svoj uzor. Biti jak i čvrst u svojoj veri, i kao što kaže Milostivi Allah, da jedni druge navraćamo na dobro, a odvraćamo od zla. Ne dozvolimo da zlo podela dođe i među nas, već trebamo da se oslanjamo jedni na druge, da jedni druge poštujemo, pomažemo i volimo istinski kao prava braća u veri jer jedan nam je Bog, jedan nam je Poslanik, jedna nam je vera, jedna nam je kibla i jedna nam je Knjiga. I zato na kraju zapitajmo sami sebe: „Jesmo li istinski deo ummeta Muhammeda alejhis-selama,” kazao je između ostalog glavni imam Bajrakli džamije, Ramadan ef. Mehmedi.
-
Objavljeno petak, 01 oktobar 2021 23:30
1. oktobar 2021. godine.
„Zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svetova, Vladaru Dana sudnjega, samo Njega obožavamo i samo od Njega uputu tražimo, svedočimo da nema drugog Boga osim Allaha dželle ša'nuhu i svedočimo da je Muhammed, sallallahu alejhi ve selem, poslednji Božiji poslanik i Allahov rob koji je došao da nas iz tmine na svetlost izvede, neka je salavat na njega, njegovu porodicu, drugove-ashabe, i sve one koji ga budu sledili do Sudnjeg dana, uključujući i nas ovde prisutne.
Od stvaranja prvog čoveka na Zemlji Božijim poslanicima je određena posebna životna misija i zadaća. Ćudoređe verovesnika, njihovo primerno ponašanje u graničnim životnim situacijama, nepresušni je izvor moralnog nadahnuća.
Verovesnici su, između ostaloga, izvanredan primer i otelotvorenje vrline praštanja. Kao nepobitnu potvrdu navedenoj tvrdnji podsetimo na primer Jusufa, alejhis-selam. Čovek, poslanik, odabrani Božiji rob postaje žrtva ubitačne zavisti svoje braće. Braća ga na prevaru odvode od oca Jakuba, alejhis-selam. Bacaju ga u bunar i svoje zlodelo pokušavaju prikriti lažima kako je njihovog brata Jusufa u trenucima njihove nesmotrenosti i odsutnosti pojeo vuk.
Jusufa, alejhis-selam, sustižu jedna nevolja za drugom: od samoće i dečačke napuštenosti u tminama hladnog bunara, ničim zasluženog ropstva, potvore za blud i najzad zatvora u koji je dospio zbog spletki i obmana Faraonove žene.
Svemogući Stvoritelj Jusufa, alejhis-selam, izbavlja iskušenja, daruje mu slobodu i vlast koju Jusuf, alejhis-selam, nije mogao ni zamisliti. Sledi susret licem u lice s braćom zbog kojih je pretrpeo neviđeni strah, zulum i poniženje.
Prošlost se ne može promeniti i zaboraviti. Rane su još sveže, a sećanja živa! Zašto tolika mržnja braće prema meni? Otkud tolika okrutnost prema svome najbližem? Umesto očekivane osvete, imajući u vidu da su neograničena vlast i moć sada u njegovim rukama, Jusuf, alejhis-selam, pokazuje snagu verovanja i praštanja koja se jedino mogu trajno ugnezditi u srcima verovesnika.
”Ja vas sada neću koriti, reče: Allah će vam oprostiti, od milostivih On je najmilostiviji.” (Jusuf, 92. ajet)
Nakon oslobođenja Meke, okupljene Kurejšije u haremu Kabe, idolopoklenike koji su ga u laž uterivali i iz zavičaja prognali Resulullah, alejhis-selam, pita “šta misle šta će s njima učiniti.”Oni su odgovorili da će kao “plemeniti brat, sin plemenitog brata “ blago s njima postupiti. Tada im Poslanik naglas uči navedeni ajet iz sure Jusuf i poručuje: ”Idite, slobodni ste.” Štaviše, Poslanik, alejhi-selam, je zagarantovao svoj oprost svim muškarcima i ženama koji zatraže utočište kod njega ili njegovih ashaba. Kada je video muslimanske borce kako ulaze u grad, Ebu Sufjan je rekao: „On, Muhammed, ne osvaja kapije, kuće i imanja, već osvaja ljudska srca i duše.”
Jedino praštanjem čovek nadilazi gorčinu pretrpljene boli i nepravde, prepuštajući izvršenje konačne pravde Onome koji je jedino apsolutno Pravedan.
Uloga oprosta vredi univerzalno, kao nužan korektiv za neizbežne štete što proisteču iz delovanja. Ljudi moraju tu istu moć praštanja primeniti jedan prema drugome da bi zaslužili nadu da će i njima Bog oprostiti.
Uzvišeni Bog opominje na strašne posledice koje mogu iskusiti čestiti ljudi koji zapostave verovesniku vrlinu praštanja:
“Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovu putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je.“ (En-Nur 24)
Želimo li da nam bude oprošteno, moramo i sami praštati drugima, očekujemo li blagost i milost, ne smemo isijavati okrutnost i grubost.
Potreban je ogroman duhovni napor da oprostimo drugima i nimalo manji podvig duše da uputimo iskreno izvinjenje onima koje smo mi (ne)svesno povredili.
Put prema tom trenutku našeg unutrašnjeg prosvetljenja vodi do veličanstvenog trijumfa. To je trijumf kojim se ne osvajaju kapije vlasti i pozicija već kapije ljudskih srca i duša. Te kapije su neretko zaključane zavišću i osvetničkom mržnjom.
Zato se Milostivom obraćamo dovom našeg Verovesnika Muhammeda, alejhis-selam: “Bože Pravedni, Kada se mi ogrešimo o ljude, podari nam snagu izvinjenja! A kada se ljudi o nama ogreše, podari nam snagu oprosta!”
Amin!"
