Kaba je prvi hram podignut za ljude, kao što kaže Uzvišeni Allah: “Prvi hram podignut za ljude jeste onaj u Beki, blagoslovljen i putokaz svetovima” (Ali Imran, 96), i Kaba je kibla svih muslimana, a ova činjenica potvrđena je kur’anskim ajetima i hadisima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te konsenzusom učenjaka iz svih generacija (videti: Et-Temhid, 17/54; Bidajetul-mudžtehid, 1/111; Bedaius-sanaia, 1/308; El-Medžmua, 3/193; Medžmuu fetava, 22/215; El-Ikna, 1/348–350; Fethul-Bari, 1/503; El-Bahrur-raik, 1/300). Uzvišeni Allah kaže: “Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo ti sigurno dati da se okrećeš prema kibli koju ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Mesdžidul-haramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu.” (El-Bekara, 144) Ibn Abbas kaže: “Kada je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao u Kabu, činio je dovu duž svake njene strane, a nije klanjao sve dok nije izašao iz nje. Pošto je izašao, klanjao je dva rekata naspram same Kabe i rekao: ‘Ovo je pravac okretanja u namazu.’” (El-Buhari, 100/398; Muslim, 9/74/1330)

Kada je u pitanju prvi graditelj Kabe, islamski istoričari s tim u vezi imaju različita mišljenja. Od učenjaka prvih generacija navode se predanja koja ukazuju na to da je Allah stvorio Kabu pre stvaranja nebesa i Zemlje, kao što se spominju predaje u kojima se navodi da su meleki prvi sagradili Kabu pre stvaranja Adema, alejhis-selam. Takođe, od ispravnih prethodnika beleže se predanja u kojima se navodi da je Adem prvi sagradio Kabu. (Videti: El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/66–82; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178; Umdetul-kari, 9/211 i 16/288; Ifadetul-enam, 1/284–291) Većina ovih predanja ima neispravne lanace prenosilaca, a u Kur’anu i verodostojnom sunnetu, koliko nam je poznato, ne postoji argument koji bi išao u prilog ovim mišljenjima. Izjave u kojima se spominje da je Adem, alejhis-selam, sagradio Kabu, ili da je to učinjeno pje njegovog vremena, uglavnom vode poreklo od israilijata čiju verodostojnost ne potvrđujemo niti negiramo, ali ih ne uzimamo kao validan argument, kako tvrdi Ibn Kesir. (Videti: Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178) Imam Ibn Džerir et-Taberi, nakon što je spomenuo različite mogućnosti po pitanju gradnje Kabe, je rekao: “Bilo kako bilo, mi o tome nemamo pouzdanih informacija. To je pitanje čija se suština može dokučiti isključivo vešću od Allaha ili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ne postoji hadis koji bi mogao biti validan argument na ovom mestu.” (Videti: Džamiul-bejan, 1/763)
Uzvišeni Allah u časnom Kur’anu spominje da su Ibrahim i Ismail, alejhimas-selam, podizali temelje Drevnog hrama. Uzvišeni kaže: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali, (molili su): ‘Gospodaru naš, primi to od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i znaš.’” (El-Bekara, 127) Što se tiče postojanja Kabe u vremenu pre nego što su Ibrahim i Ismail podigli njene temelje, o tome islamski učenjaci imaju oprečna mišljenja. (Videti: Ibn Dževzi, Zadul-mesir, 2/515)
Dova koju je Ibrahim učio nakon što je ostavio Hadžeru i Ismaila u Meki aludira na to da je Kaba bila sagrađena i pre njegovog dolaska u Meku. Uzvišeni Allah spominje nam reči Ibrahima, alejhis-selam: “Gospodaru naš, ja sam neke potomke svoje naselio u kotlini u kojoj se ništa ne sije, kod Tvoje časne Kabe, da bi, Gospodaru naš, namaz obavljali; zato učini da srca nekih ljudi čeznu za njima i opskrbi ih raznim plodovima da bi zahvalni bili.” (Ibrahim, 37) Prenosi se da je Abdullah b. Abbas u komentaru ajeta: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali…”, rekao: “Dizali su temelje koji su se pre toga nalazili na istom mestu.” (Ibn Džerir, Džamiul-bejan, 1/759/1678)
Prenosi se da je Alija b. Ebu Talib rekao: “Kada je Ibrahimu, alejhis-selam, naređeno da gradi Kabu, našao se u nedoumici jer nije znao kako da gradi. Tada mu je Allah poslao žestoki vetar koji je imao glavu. Od vetra se napravio krug u obliku štita na koji je Ibrahim stao i gradio Kabu. U Meki je bila velika vrućina, a Ibrahim je svakoga dana dizao po jedan red. Kada je došao do mesta gde treba biti kamen, poslao je Ismaila da potraži odgovarajući kamen. Nakon što je Ismail otišao, došao je Džibril s Crnim kamenom. Vrativši se, Ismail je upitao: ‘Odakle ti ovaj kamen?’, a Ibrahim je rekao: ‘Od Onoga ko se ne pouzdaje u tvoju i moju gradnju.’” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/108–109/63; El-Hakim, 1/629/1684; Ed-Dija, El-Ehadisul-muhtare, 2/60–62/438; El-Bejheki, Šuabul-iman, 3/436–437/3991. Imam Ez-Zebebi ovu predaju ocenjuje ispravnom. Videti: Telhisul-mustedrek, 1/629)

Crni kamen nalazi se u uglu Kabe koji je najbliži njenim vratima i odignut je od zemlje više od jednog metra. Kada se oni koji žele tavafiti nađu između Crnog kamena i zelenih neonskih lampi postavljenih na svakom spratu džamije, tada počinju s tavafom i završavaju na istom mestu. Prethodno smo spomenuli da je Džibril, alejhis-selam, došao Ibrahimu s Crnim kamenom. Ovaj džennetski kamen obložen je crnom masom koja je uokvirena srebrenim okvirom. Međutim, od Crnog kamena u ovoj masi ima samo osam manjih parčadi koji se razlikuju po svojoj veličini. Najveće parče je kao hurma. Ovi delići Crnog kamena smešteni su u srednjem predelu crne mase i mogu se lako uočiti i osetiti prilikom dodira. Prema tome, puki dodir ili ljubljenje crne mase ne tretira se kao dodir Crnog kamena.
Ovaj kamen spušten je iz Dženneta i bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova. Postoje izjave koje ukazuju na to da je samo vrh kamena pocrneo, dok je ostali njegov deo i dalje beo. Prenosi se da je Mudžahid b. Džebr rekao: “Pogledao sam u Crni kamen kada je Ibn Zubejr renovirao Kabu i video da je celi kamen, koji je skriven u zidu Kabe, bele boje.” (El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/92/27, sa slabim lancem prenosilaca) Ebu Avn je rekao: “Video sam deo Crnog kamena koji je u zidu Kabe, bio je svetao poput srebra.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/314/241, sa slabim lancem prenosilaca) Muhammed b. Nafia el-Huzai kaže: “Kada su keramiti vratili Crni kamen 339. h. g., vidio sam ga pre nego što je vraćen na svoje mesto: njegov je vrh bio crn, a ostali dio beo. Njegova je dužina kao podlaktica.” (Vidjeti: Ez-Zehebi, Tarihul-islam, 25/48; Es-Sujuti, Tarihul-hulefa, str. 314) Kada se srušila Kaba 1039. h. g., zbog velike poplave, njenoj gradnji prisustvovao je imam Muhammed b. Allan el-Mekki, koji je rekao: “Deo Crnog kamena koji je sakriven u zidu Kabe bele je boje, kao Mekamu Ibrahim.” (Videti: Muhammed b. Tahira el-Mekki, Et-Tarihul-kavim, 3/244–245)
Što se tiče obima Crnog kamena, uglavnom se spominje dužina podlaktice ili kosti podlaktice (dakle, između trideset i pedeset centimetara). Abdullah b. Amr b. El-Âs kaže: “Crni kamen bio je belji od mleka, a njegova je dužina kao kost podlaktice.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/454/439, sa slabim lancem prenosilaca) Što se tiče širine, Ibn Allan, koji je vidio celi Crni kamen, kaže da širina kamena iznosi trećinu podlaktice.” (Videti: Et-Tarihul-kavim, 3/244)
Tokom istorije Crni je kamen prolazio kroz različite etape koje su predstavljale veliku opasnost po njega. Keramiti (sekta koja je svojim nakaradnim ubeđenjima izašla van okvira islama. Videti: Medžmuu fetava, 13/237) na čelu sa svojim kraljem Ebu Tahirom Sulejmanom el-Kirmitijem, nakon što su ušli u Meku u vreme hadža 317. h. g. i ubili oko trideset hiljada ljudi i njihove leševe bacili u Zemzem, skinuli su vrata Kabe i njen prekrivač, porobili žene i decu i ubili namesnika Meke Ibn Muhariba, raspolovili su Crni kamen i odneli ga sa sobom. Kod njih je kamen ostao oko dvadeset dve godine. (Videti: Es-Sijer, 15/320–321; Medžmuu fetava, 27/467; Fethul-Bari, 3/539; Umdetul-kari, 9/242)
Nakon toga, 363. h. g. u podnevsko vreme, kada zbog velike žege nije tavafio niko osim jednog ili dvojice ljudi, Crnom kamenu prišao je nepoznat čovek i krampom snažno udario po njemu. Kada je drugi put digao kramp, jedan Jemenac koji je tavafio u to vreme pritrčao je i uhvatio ga za ruku. Silnik je izvukao veliki nož i zabio ga u telo Jemenca koji se odmah srušio na zemlju. Kada su ljudi zaustavili njegovo nasilje, videli su da se radi o Vizantincu kojem je ponuđena velika suma novca da razbije Crni kamen. Nakon toga, izveden je van džamije i pogubljen. (Videti: Fadlul-hadžeril-esved, str. 32)
Zatim je, 413. h. g., jedan od sledbenika El-Ubejdija, koji je za vreme svoje vladavine iskrivio veru ljudi u Egiptu, došao u Meku. Dvanaestog zul-hidžeta nakon džuma-namaza, a pre nego što su hadžije stigle u Meku, prišao je Crnom kamenu i buzdovanom tri puta udario po Crnom kamenu tako da se njegov vrh isparčao na tri dela. Silnik je udarao i govorio: “Dokle će više kamen biti obožavan! Neće me ni Muhammed ni Alija sprečiti da uradim što sam naumio! Danas ću srušiti Kabu!” Prisutni su bez oklevanja opkolili silnika, i pogubili ga. (Videti: Es-Sijer, 15/185; El-Kamilu fit-tarih, 8/141)
Pored spomenutih, bilo je i drugih nasrtaja na Crni kamen, koji su, hvala Allahu, završavali bezuspešno. Uzvišeni Allah odredio je da Njegova Reč bude gornja i muslimani će, Allahovom dozvolom, imati priliku doticati i ljubiti Crni kamen sve dok Kaba ne bude uzdignuta, što je nagovešteno u verodostojnom hadisu. (Ibn Ebu Šejba, 1/418 /Kešful-hafa/; Ibn Huzejma, 4/128/2506; Ibn Hibban, 15/153/6753; El-Hakim, 1/608/1610. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovo predanje smatraju ispravnim.)
Nastaviće se ako Bog da…