“Ko se probudi u toku noći (pa želi nastaviti spavati, ali se seti Allaha) i izgovori:‘La ilahe illallahu vahdehu la šerike lehu, lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli šej’in kadir. Subhanallah, la ilahe ilallah vallahu ekber, vela havle vela kuvvete illa billah! (Nema Boga osim Allaha, On nema sudruga. Njemu pripada sva vlast i sva hvala, i On je svemoćan. Slavljen neka je Allah, nema Boga osim Njega, Allah je Najveći – nema snage ni moći osim kod Uzvišenog Allaha), pa nakon toga abdesti i klanja, namaz će mu biti primljen, a ako posle ove dove izgovori: ‘Allahu moj, oprosti mi!’, biće mu uslišano. Ako u dovi traži dobro (hajr), Allah će mu to i podariti.” (Beleže Buhari i drugi)

"Nema tog vernika koji zanoći sa abdestom spominjujući Allaha pa se probudi a potom prouči dovu tražeći od Allaha dobro i na dunjaluku i na ahiretu, a da mu ta dova ne bude uslišana." (Beleže Ebu Davud i Ahmed)
“Kada neko poseti svog bolesnog brata muslimana, krenuo je put džennetskog palminjaka, a pošto sede, prožme ga Allahova milost. Ako ga poseti izutra, sedamdeset hiljada meleka donosi salavat na njega sve do noći, a ako ga poseti noću, sedamdeset hiljada meleka uče mu salavate sve do sabaha.” (Tirmizi)

Ebu Seid, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao (ashabe): “Da li neko od vas može da u toku jednog dana zaradi hiljadu dobrih dela?” Jedan od prisutnih upita: “A kako da neko od nas zaradi hiljadu dobrih dela u toku dana?”...Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, odgovori: “Onaj ko u toku dana stotinu puta izgovori: SUBHANALLAH, biće mu upisano hiljadu dobrih dela ili izbrisano hiljadu njegovih grešaka.” (Sahihul Muslim, Poglavlje o zikru, br. hadisa 2698)
“Ko bude stalno učio istigfar, Allah će mu pokazati izlaz iz svake situacije, otkloniće mu svaku brigu i opskrbiti ga odakle se i ne nada.” (Ebu Davud i Ibn Madže)

Prenosi Abdullah ibn ‘Amr, da je Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: ”Imaju dve lake stvari, koje malo ko od ljudi čini, a one će onoga, ko ih bude ustrajno činio, uvesti u džennet.” ”Koje su to dve stvari, Allahov Poslaniče?” – upitali su ashabi... ”Da posle svakog propisanog namaza, po deset puta kažete ”subhanallah”, ”Allahu ekber” i ”el-hamdu lillahi”, i da, kada krenete u postelju, iste ove reči proučite 100 puta (33, 34, 33), što je ukupno 250 dobrih djela, a na vagi će vrediti kao 2500. Ko od vas može, u toku jednog dana i noći, uraditi 2500 loših djela (pa da mu to pobriše njegova dobra djela)”, odgovorio je on. ”A kako to da mali broj ljudi radi ove dve stvari, iako su lake?” – upitali su ponovo. ”Pa tako što vas šejtan posle namaza i pre spavanja zaposli raznim stvarima i zaboravite ih uraditi.” – odgovori Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem. (Ahmed, 6498., Buhari u ”Edebu-l-mufredu”, br. 1216., Ebu-Davud, 1502., Ibn Madže, 926., a Tirmizi ga je ocenio verodstojnim).

Ebu Zerr, radijallahu anhu, pripoveda da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom rekao: ”Onome ko posle sabah-namaza, podvijenih nogu i pre nego što bilo šta progovori, deset puta prouči sledeće:’Lā ilāhe illallāhu vahdehu lā šerīke lehu, lehu-l-mulku ve lehu-l-hamdu, juhjī ve jumītu, ve huve 'alā kulli šejin kadīr.’ (Nema istinskog Božanstva osim Allaha, Jedinog, Koji nema saučesnika, Njemu pripada sva vlast i svaka zahvalnost, On oživljava i usmrćuje, i On sve može) – biće upisano deset dobrih dela, obrisano deset rđavih dela, biće uzdignut za deset stupnjeva, toga će dana biti zaštićen svake neprijatnosti, biće sačuvan šejtana, i nijedan greh, osim širka, neće ga toga dana upropastiti.” Et-Tirmizi (3474), El-Bezzar, u zbirci El-Musned (4050) i En-Nesai, u zbirci Amelul-jevmi vel-lejla (127).

"Najviše ljudi koji će ući u džennet biće zbog bogobojaznosti (takvaluka) i lepog ahlaka." (Buhari i drugi muhaddisi)
"Meni najbliži od vas biće oni koji imaju najljepši ahlak, koji su skrušeni i koji mire i zbližavaju." (Tirmizi)
"Poslan sam da bih upotpunio moral." (Buhari i drugi muhaddisi)
"Mu'min je prijatan i on pomiruje, a nema dobra u onom ko ne miri i zbližuje i u čijem društvu nije prijatno." (Ahmed)
"Čovek je vere svog prijatelja, pa neka čovek gleda s kim će se družiti." (Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi)
"Strogo se čuvajte sumnjičenja, jer je sumnjičenje najlažniji govor." (Buhari i Muslim)
"Ne uhodite jedni druge, ne špijunirajte, ne prekidajte odnose i ne zavađajte se, nego, Allahovi robovi, budite braća." (Buhari i Muslim)
"Ko sakrije sramotu svoga brata na dunjaluku, Allah će sakriti njegovu i na dunjaluku i na ahiretu." (Buhari i Muslim) 
"Ko napusti raspravu kad nije u pravu, bude mu napravljena kuća u džennetskoj mahali, a ko ostavi raspravu kad je u pravu, bude mu izgrađena kuća u najodabranijem delu dženneta." (Ibn Madže i Tirmizi) 
"Musliman je muslimanu brat: ne nanosi mu nepravdu, ne uskraćuje mu njegova prava i ne ponižava ga. Čoveku je dovoljno zla to što nipodaštava brata muslimana." (Muslim) 
"Ostavite raspravu zbog malo dobra u njoj. Ostavite raspravu zbog male koristi od nje jer ona prouzrokuje neprijateljstvo među braćom." (Taberani) 
"Kada čovek uči dovu za svog odsutnog brata, melek govori: 'Neka je i tebi isto što i njemu tražiš'." (Ahmed i Muslim) 
"Dova brata za drugog brata koji je odsutan se ne odbija." (Muslim) 
"Primer vernika u njihovoj međusobnoj ljubavi i samilosti je kao primer tela, ako oboli jedan organ, ostatak tela obuzme groznica i nesanica." (Buhari i Muslim) 
"Vernik verniku je kao zidovi zgrade, jedan drugog podupiru." (Buhari i Muslim)

''Čovek na Kurban-bajram,ne može ništa draže Allahu subhanehu ve te’ala uraditi, nego što je pustiti krv (kurbana). Ona (tj. zaklana životinja) će na Sudnjem danu doći sa svojim rogovima, papcima i runom (dlakom). Kurbanska krv stigne pre do Allaha subhanehu ve te’ala nego što padne na zemlju. Zato se i vi radujte kurbanu!'' (Hadis beleže Ibn Madže i Tirmizi. Tirmizi ga ocenjuje kao hasen-garib.)
Upitan: “Šta su ovi kurbani?” – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “Sunnet vašeg oca Ibrahima.” Upitan: “A šta mi od njih imamo?” – odgovorio je: “Za svaku dlaku po jedan sevab.” Upitan: “A šta je sa runom?” – Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je odgovorio: “Za svaku dlaku runa po jedan sevab.” (Hadis beleže Ibn Madže i Tirmizi, koji kaže da je hasen)
''Ko kurban zakolje pre bajram-namaza, zaklao ga je radi sebe, a ko ga zakolje posle namaza, prineo je pravu žrtvu i potrefio pravi muslimanski običaj.'' (Buhari)
''Kurban ne sme biti: izrazito ćorav, izrazito bolestan, izrazito hrom ni izrazito mršav, toliko da se na kostima ne može napipati meso.'' (Muslim)

Uzvišeni Allah odredio je pripadnicima ovog ummeta znatno kraći životni vek u odnosu na ranije narode, ali im je, iz Svoje plemenitosti, podario posebne sezonske prilike u kojima se dobra dela višestruko nagrađuju. Koristeći te prilike pripadnici ovog ummeta mogu postići veliki uspeh za koji bi inače trebao mnogo duži vremenski period proveden u ibadetu i dobrim delima. Ovim prilikama razbija se ustaljena rutina, praktično se odgaja i usmerava na povećanje Allahu dragih dela i razvija se jaka i konstantna veza sa Gospodarom. Jedna od tih posebnih prilika je prvih deset dana hidžretskog meseca zul-hidždžeta, a na to upućuju brojni argumenti, od kojih su:
1. Uzvišeni Gospodar je objavio: ”Tako mi zore, i deset noći“ (prevod značenja 1. i 2. ajeta iz sure El-Fedžr). Tumačeći značenja ovih Allahovih reči, poznati komentator Kur’ana Ibn Kesir kazao je: ”Deset noći – odnosi se na prvih deset dana zul-hidždžeta, kao što su to rekli Ibn Abbas, Ibnuz-Zubejr, Mudžahid i brojni drugi.“ (Tefsir Ibn Kesira, 8/390) Uzvišeni Allah zaklinje se čime želi od Svojih stvorenja, a Njegovo zaklinjanje upućuje na vrednost i veličinu onoga čime se zakleo.
2. Rekao je Uzvišeni Allah: ”I da bi u poznatim danima, prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio, Njegovo ime spominjali.“ (Prevod značenja 28. ajeta iz sure El-Hadždž) ”Poznati dani” spomenuti u ovom ajetu su deset dana zul-hidždžeta, po mišljenju velikog broja učenjaka. (Tefsir Ibn Kesir, 5/415), a nazvani su tim imenom jer su poznati po svojim vrlinama i blagodatima.
3. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Nema dana u kojima je dobro delo Allahu draže od ovih dana (prvih deset dana zul-hidždžeta). Prisutni su upitali: ”Allahov Poslaniče, i od borbe na Allahovom putu?” Rekao je: ”I od borbe na Allahovom putu, osim čoveka koji u borbi na Allahovom putu žrtvuje svoj život i imetak.“ (Hadis-sahih) Iz hadisa se razume da je svako dobro delo koje se učini u prvih deset dana zul-hidždžeta Allahu draže od sličnog dela kada se uradi mimo tih dana. Razume se, takođe, da je čovek koji se trudi da čini dobra dela u ovim danima bolji od borca na Allahovom putu koji na tom putu ne preseli, te da se sva dobra dela u njima, bez izuzetka, višestruko nagrađuju.
4. Prvih deset dana zul-hidždžeta obuhvata dan Arefata i prvi dan Kurban-bajrama, o kojima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Najveličanstveniji dan kod Allaha je prvi dan Kurban-bajrama, a zatim dan Arefata.“ (Ebu Davud i Nesai – sahih) Spomenuti ajeti i hadisi jasno ukazuju na vrednost tih dana i da verniku daju idealnu priliku da ojača svoj iman i opskrbi se duševnom hranom, koja će mu dati elana i olakšati životne teškoće. U ovim danima otvaraju se vrata onima koji se žele nadmetati u činjenju dobrih dela i postizanju visokih stepeni oživljavajući ovaj zapostavljeni sunnet.

Dela koja je pohvalno činiti u prvih deset dana zul-hidždžeta

Shvatili smo koliko su dobra dela u prvih deset dana zul-hidždžeta vrednija od istih u drugom vremenu, te da su takve sezonske prilike blagodat i milost Uzvišenog Allaha koju će sretni iskoristiti. Zbog toga je potrebno ovim danima posvetiti posebnu pažnju i ispuniti ih dobrim delima svih vrsta, a naročito sledećim:
1. Obavljanje hadždža i ‘umre. To je najbolje što se može učiniti u tim danima, jer kome Allah omogući obavljanje hadždža i ‘umre na propisan način, nagrada mu je Džennet. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao j: ”Umra do umre je iskup za grehe počinjene između njih, a za hadždž mebrur (ispravno obavljen hadždž) nema druge nagrade osim Dženneta.” (Muttefekun alejhi)
2. Donošenje tekbira i učenje zikra. Rekao je Resulullah, neka je na njega Allahov mir i blagoslov: ”Nema dana koji su veličanstveniji kod Allaha i Njemu draži od ovih deset dana, stoga ih ispunite rečima la ilahe illallah, Allahu ekber i elhamdulillah.“ (Ahmed – sahih) Ibn Omer i Ebu Hurejre, Allah njima zadovoljan bio, izlazili su na pijacu za vreme prvih deset dana zul-hidždžeta donoseći tekbire pa su i ostali ljudi, čuvši njihovo tekbiranje, donosili tekbire. (Buharija, muallekan) – Tekbiri se uče u svim prilikama tokom ovih mubarek dana, a neposredno nakon namaza propisano ih je učiti u periodu od sabah-namaza na dan Arefata, za one koji nisu na hadždžu, a za hadžije od podne-namaza prvog dana Bajrama, do ikindija-namaza četvrtog dana Bajrama. – Preneseno je više načina na koje su ashabi donosili tekbire. Mogu se jednostavno ponavljati riječi: ”Allahu ekber“, a mogu se učiti i na sledeći način: ”Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illahu vallahu ekber, Allahu ekberu ve lillahu hamd”.
3. Dobrovoljni post. Post je ibadet koji je Svemogući Allah pripisao Sebi zbog njegove velike vrednosti i visokog stepena. U hadisi-kudsijju Uzvišeni Allah kaže: ”Svako delo sina Ademovog njemu pripada osim posta, on uistinu Meni pripada i Ja ću za njega nagradu dati!“ (Muttefekun alejhi) Prenosi se od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, supruga da su govorile: ”Allahov Poslanik postio je devet dana zul-hidždžeta, dan Ašure i tri dana u svakom mesecu.“ (Ebu Davud – sahih) Posebno je pohvalno muslimanima koji nisu na hadždžu postiti dan Arefata (9. zul-hidždže), jer je na post tog dana Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podstakao kazavši: ”Računam da će Allah postom tog dana oprostiti grehe učinjene u protekloj i grehe učinjene u narednoj godini.“ (Muslim)
4. Dobrovoljni namaz. Uz nastojanje da se obavezni namazi klanjaju u džamijama, pohvalno je u tim danima učestati dobrovoljne namaze, jer namaz je jedan od najvrednijih i najkorisnijih ibadeta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obraćajući se Sevbanu, radijallahu anhu, je rekao: ”Nastoj da što više sedždi učiniš, jer za svaku sedždu koju učiniš Allah će te Sebi podići za stepen i greh ti oprostiti.“ (Muslim)
5. Udeljivanje sadake. Rekao je Uzvišeni Allah: ”O vernici, udelite deo od onoga čime vas Mi darujemo, pre nego što dođe Dan kada neće biti ni otkupa, ni prijateljstva, ni posredništva! – A nevernici sami sebi čine nepravdu.“ (Prevod značenja 254. ajeta iz sure El-Bekare) Stoga je pohvalno ulepšati ove dane i tim ibadetom.
6. Klanje kurbana u danima Bajrama, jedenje i udeljivanje kurbanskog mesa. Postoje i mnoga druga dela koje je pohvalno činiti bilo kada, a naročito u tim danima, kao što su: učenje Kur’ana, istigfar – traženje oprosta, dobročinstvo roditeljima i komšijama, održavanje rodbinskih veza, nazivanje selama, mirenje zavađenih, podsticaj na dobro i zabrana lošeg, ostavljanje ružnih reči, čuvanje pogleda od harama, ukazivanje počasti gostima, poseta bolesnih, donošenje salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućivanje dove za roditelje i braću u veri, unošenje radosti u srce muslimana, praštanje i sl. Dolazak ovih posebnih sezonskih prilika potrebno je preduhitriti iskrenim pokajanjem od svih greha uz čvrstu odluku da im se neće vratiti, te donošenjem odlučne namere da se ti dani ispune Allahu dragim delima. Objavio je Svemogući Allah: ”One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!“ (Prevod značenja 69. ajeta iz sure El-‘Ankebut) Molimo Uzvišenog Allaha da nas učini od sretnih, koji koriste ovakve prilike, koje obasipa Svojom milošću i kojima je zadovoljan, jer On daje nadahnuće i upućuje na pravi put. Amin!

Istorija ne beleži da je postojala grupa postojana na Allahovoj uputi kojoj Allah nije podario snagu, zaštićenost i, u konačnici, vlast, nakon što su pripremljeni da nose emanet upravljanja životom na Zemlji. Mnogi ljudi nisu u stanju slediti Allahovu uputu, nisu u stanju trpeti neprijateljstvo Allahovih neprijatelja prema sledbenicima Njegove upute, plaše se neprijateljskih spletki i stalnog okupljanja protiv njih, strahuju od ekonomskih i drugih sankcija. Sve to su samo opsene poput onih kurejšijskih onda kada su Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem kazali: ‘Ako s tobom budemo Pravi put sliedili, bićemo brzo iz rodnog kraja proterani’, jer, kada su prihvatili Allahovu uputu On im je dao da za manje od četvrt veka zavladaju zemaljskim prostranstvima na istoku i na zapadu. Jedna od najizrazitijih prepreka na putu pridržavanja Allahove vere jeste ona šejtanska zabluda koja tvrdi da pridržavanjem vere ljudi ostaju bez ovosvetskih dobara ili im, u najmanju ruku, onemogućava sticanje ovosvetskih dobara. Ovo je zabluda koja jednako obuzima umove i misli muslimana i nemuslimana. Šejtani u ljudskom i džinskom liku plaše ljude da će prihvatanjem Allahove vere izgubiti svoje imetke, društveni status, privilegije, a ljubav prema ovosvetskim dobrima usađena je u ljudsku prirodu. Uzvišeni Allah kaže: “Ljudima se čini da je lepo samo ono za čim žude: žene, sinovi, gomile zlata i srebra, divni konji, stoka i usevi. To su blagodati u životu na ovome svetu; a najlepše mesto povratka je u Allaha.” (Alu Imran, 14) Ovosvetski ukrasi i dobra najveći su uzrok da nevernici ne žele prihvatiti Allahovu veru. Uzvišeni Allah kaže: “…Allaha, čije je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji. A od užasne patnje teško nevernicima, koji život na ovome svetu više vole od onoga sveta i koji od Allahovog puta odvraćaju i nastoje ga prikazati krivim! Oni su u velikoj zabludi” (Ibrahim, 2–3); “‘O skupe džinski i ljudski, zar vam iz redova vas samih poslanici nisu dolazili koji su vam ajete Moje kazivali i upozoravali vas da ćete ovaj vaš dan dočekati?’ Oni će reći: ‘Mi to priznajemo na svoju štetu.’ Njih je život na Zemlji bio obmanuo i oni će sami protiv sebe posvedočiti da su bili nevernici.” (El-En’am, 130) Isto tako, ovosvetska dobra su najveći uzrok otpadništva muslimana od Allahove vere. Rekao je Uzvišeni Allah: “Onoga koji zaniječe Allaha, nakon što je u Njega verovao – osim ako na to bude primoran, a srce mu ostane čvrsto u veri – čeka Allahova kazna. One kojima se neverstvo bude mililo stići će srdžba Allahova i njih čeka patnja velika, zato što više vole život na ovome nego na onome svetu, a Allah neće ukazati na Pravi put onima koji neće da veruju.” (En-Nahl, 106–107) Većinu ljudi na neverstvo ili nemar prema šerijatskim propisima navodi strah od gubitka imetka ili vlasti. To je zato što su mnogi ljudi, u prvom redu, robovi ovoga sveta, tako da nije čudno da ih i Allahov Poslanik, sallalahu alejhi ve sellem, tako opisuje: “Propao je rob dinara, rob dirhema i onaj koji robuje odeći. Ako mu se nešto dā, zadovoljan je, a ako mu se ne da, negoduje. Zato neka propadne i neka bolesti dopadne, pa i kad ga trn ubode, neka nema nikoga ko će mu ga izvaditi.” (Buhari) Šejtani u ljudskom i džinskom liku koriste ovu ljudsku slabost prema ovosvetskim dobrima i plaše ih gubitkom tih dobara, gubitkom ili smanjenjem opskrbe i slično. No, kako nema šejtanske spletke i zablude s kojom napada ljude, a na koju Allah, dželle šanuhu, nije odgovorio, tako i na ovu zabludu nalazimo Kur’anski odgovor. Allah, dželle šanuhu, u Svojoj plemenitoj Knjizi kaže: “Onaj ko želi nagradu na ovome svetu – pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta – a Allah sve čuje i sve vidi.” (En-Nisa, 134) Ibn Kesir u Tefsiru kaže: “Znači: o ti kome je jedina preokupacija sticanje ovosvetskih dobara, znaj da je dobro i ovoga i onoga sveta u Allaha, pa ako budeš tražio od Njega da ti podari dobro i ovog i onog sveta, On će ti to podariti, pa ćeš imati i biti zadovoljan… jer Njegove riječi: ‘pa, u Allaha je nagrada i ovoga i onoga sveta’, jasno upućuju na to da i na ovome i na onome svetu postoji dobro, a da je ono u Njegovoj moći i vlasti. Stoga, čovek ne treba težiti da stiče samo ovosvetska dobra, nego neka teži uzvišenim i plemenitim ciljevima i na ovome i na onome svetu jer dobra oba sveta pripadaju Onome koji jedini daje korist i štetu, a to je Allah - pored kojeg drugog boga nema, koji je ljudima odredio sreću i nesreću na dunjaluku i na ahiretu, prema Svojoj pravdi i apsolutnom znanju o njima s kojim oduvek zna ko od njih zaslužuje jedno, a ko drugo. Zato je kazao: ‘a Allah sve čuje i sve vidi’.” Ti koji želiš samo dobra ovog sveta, znaj da su sva dobra i ovog i onog sveta u Allaha, i ti možeš steći i ovosvetska i onosvetska dobra postojanim imanom i dobrim delima, kao što je kazao Uzvišeni Allah: “Allah obećava da će one među vama koji budu verovali i dobra dela činili sigurno namesnicima na Zemlji postaviti, kao što je postavio namesnicima one pre njih, i da će im zacelo veru njihovu učvrstiti, onu koju im On želi, i da će im sigurno strah sigurnošću zameniti; oni će se samo Meni klanjati, i neće druge Meni ravnim smatrati. A oni koji i posle toga budu nezahvalni – oni su pravi grešnici” (En-Nur, 55); “Onome ko čini dobro, bio muškarac ili žena, a vernik je, Mi ćemo dati da proživi lep život i doista ćemo ih nagraditi boljom nagradom nego što su zaslužili.” (En-Nahl, 97) Takođe, jezikom Nuha, alejhis-selam, kazao je: “I govorio: ‘Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta; On će vam kišu obilnu slati i pomoći će vas imanjima i sinovima, i daće vam bašte, i reke će vam dati.” (Nuh, 10–12) I jezikom Huda, alejhis-selam: “O narode moj, molite Gospodara svoga da vam oprosti, i pokajte Mu se, a On će vam slati kišu obilnu i daće vam još veću snagu, uz onu koju imate, i ne odlazite kao mnogobošci!” (Hud, 52) Ovo je Allahovo obećanje, a Njegovo se obećanje ne menja, čemu svjedoči istorija ummeta: onda kada se ummet čvrsto pridržavao Allahovog zakona i cenio i poštovao svoju veru, Allah je davao ummetu pomoć i pobedu i uzdizao ga nad neprijateljima. Tada, kada su se muslimani pridržavali Allahove vere, bili su najbolja zajednica koja se ikada pojavila na Zemlji. Tajna uspeha i prosperiteta muslimana nalazi se u našem čvrstom verovanju, doslednom praktikovanju vere, čvrstom pouzdanju u Allaha i poduzimanju propisanih uzroka.



Zaista je neshvatljivo da čovek jednim poslom može postići dva dobra, a da to odbija i uporno želi postići samo jedno. Allahova uputa predstavlja ispravan način života na ovom svetu i onaj ko se vlada po toj uputi postići će i ovozemaljsku sreću, kao i sreću na ahiretu. Ono što karakteriše taj put jeste da su dunjaluk i ahiret na njemu nerazdvojni, i nije potrebno odricati se ovosvetskog života da bi se postigao ahiretski život, nego ih veže zajedničkom vezom koju čine: čisto srce, zdravo društvo i ispravan život na Zemlji – nakon toga sledi ahiretski život. Dunjaluk je njiva na kojoj se seju plodovi u kojim će se uživati na ahiretu; obrađivanje ovozemaljskih vrtova sredstvo je za sticanje ahiretskih vrtova i večnih užitaka, uz uslov da se sledi Njegova uputa, deluje u Njegovo ime i teži sticanju Njegovog zadovoljstva. O ti koji se bojiš da ćeš, ako budeš sledio Allahov put, izgubiti posao ili kakvo ovosvetsko dobro, znaj da se svako dobro i svaki bereket nalaze u sleđenju Allahovog šerijata i Njegove upute. Uzvišeni Allah kaže: “A da su stanovnici sela i gradova verovali i greha se klonili, Mi bismo im blagoslove i s neba i iz zemlje slali, ali, oni su poricali, pa smo ih kažnjavali za ono što su zaradili.” (El-A‘raf, 96) O ti kojeg zastrašuju da će, ako prihvati sleđenje Allahove vere, biti odvraćen od obrazovanja i da će mu budućnost biti upropaštena, poslušaj svoga Gospodara koji poručuje: “On vam je Zemlju pogodnom učinio, pa hodajte predelima njenim i hranite se onim što On daje, Njemu ćete posle oživljenja odgovarati.” (El-Mulk, 15) O ti kojeg odvraćaju od posta govoreći mu da post smanjuje produktivnost, znaj da bereket koji ti Allah daje u postu itekako utiče na produktivnost. Onaj ko se Allaha boji i na Njega osloni On će mu podariti energiju za rad veću od one koju ima radnik udaljen od Njegove upute. Možda će neko reći da je ovo lepa priča, ali da realnost izgleda sasvim drugačije, jer nemuslimani u Evropi i Americi poseduju ovosvetska dobra i dominiraju svetom. Odgovor ovakvome bio bi na sledeći način: Ovosvetska dobra Allah daje i onome koga voli i onome koga ne voli, a onaj svet i ahiretska dobra daje samo onome koga voli. Na ovome svetu Allah je postavio određene zakonitosti i svako onaj koji se po njima vlada postići će se ovosvetskih dobara i On nikome neće učiniti nepravdu. Tako će onaj koji želi dunjaluk i poduzima uzroke da ga stekne, dobiti onoliko koliko Allah hoće: “Onima koji žele život na ovome svetu i lepote njegove – Mi ćemo dati plodove truda njihovog i neće im se u njemu ništa uskratiti. Njih će na onome svetu samo vatra peći; tamo neće imati nikakve nagrade za ono što su na Zemlji radili i biće uzaludno sve što su učinili” (Hud, 15–16); Isto tako, treba imati u vidu da Allah, dželle šanuhu, nevernicima daje da uživaju u kratkotrajnim ovozemaljskim užicima, a na onome svetu: “A dela nevernika su kao varka u ravnici u kojoj žedan vidi vodu, ali kad do tog mesta dođe, ništa ne nađe – a zateći će da ga čeka kraj njega Allahova kazna i On će mu potpuno isplatiti račun njegov jer Allah veoma brzo obračunava” (En-Nur, 39); “A na Dan kad oni koji nisu verovali pred vatrom budu zaustavljeni: ‘Vi ste u svome životu na Zemlji sve svoje naslade iskoristili i u njima uživali, a danas sramnom patnjom bićete kažnjeni zato što ste se na Zemlji, bez ikakva osnova, oholo ponašali i što ste raskalašeni bili.’” (El-Ahkaf, 20) Obilje ovosvetskog dobra koje se daje nevernicima može biti i vrsta Allahovog istidradža – obmane, varke nevernika, kao što kaže Uzvišeni Allah: “A one koji Naše reči poriču Mi ćemo malo-pomalo, a da oni neće ni znati, u propast voditi, davaću im vremena, obmana Moja doista je trajna.” (El-A‘raf, 182–183) Allahovo obmanjivanje nevernika u ovom slučaju manifestuje se time da im podari obilje ovozemaljskih blagodati, što dovede do toga da se uzohole i u potpunosti okrenu od njegove Upute i onih koji ih opominju: “I kada bi zaboravili ono čime su opominjani, Mi bismo im kapije svega otvorili; a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili i oni bi odjednom svaku nadu izgubili, i zameo bi se trag narodu koji čini zlo, i neka je hvaljen Allah, Gospodar svetova!” (El-En’am, 44–45) Islam je put kojim čovek stiče onosvetska dobra, ali, istovremeno, nije mu prepreka u sticanju ovosvetskih dobara. Naprotiv, islam nas podstiče na traganje za dobrima i ovog i onog sveta, te nas upućuje na uzroke koje trebamo poduzeti da bismo to postigli.